Predavanje br 6 Upravljanje tokom procesa Dragan Domazet

Predavanje br. 6 Upravljanje tokom procesa Dragan Domazet 10. 4. 2009. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 1

Uvod Izlazni rezultati Ulazni resursi za transformaciju A B C Usko grlo D • Poslovni proces – Počinje ulaznim tokom resursa za transformaciju (npr. materijali, informacije ili kupci koje treba uslužiti) – završava sa izlaznim tokom rezultata procesa (npr. proizvoda, informacija ili usluženih kupaca). • Protok je količina posla koji se obavi u procesu nekom vremenskom intervalu i predstavlja brzinu obavljanja posla jer se izražava odnosom količine posla u jedinici vremena. – Na primer, pogon fabrike automobila proizvde 750 automobila dnevno. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 2

Uska grla Izlazni rezultati Ulazni resursi za transformaciju A B C Usko grlo D • Može da dođe do usporavanja toka kod aktivnosti sa kapacitetom koji je ispod protoka posla. – Na tim mestima u procesu dolazi do nagomilavanja poslova, • Rešenje: Prilagođavanje kapaciteta transformišućih resursa – minimiziraju se zastoji, tj. nagomilavanje poslova na pojedinim uskim grlima u procesu i – drže zalihe nezavršene proizvodnje, odn. kupce usluga koji čekaju da budu usluženi, na minimumu. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 3

Promenljive dinamike procesa • Dinamiku procesa - promene količine posla u toku vremena, . • Praćenje dinamike je moguće praćenjem tri promenljive koje karakterišu dinamiku procesa: 1. Protok (engl. throughput), tj. količina resursa za transformaciju 2. Poslovi-u-toku (engl. work-in-process), tj. započeti, a nezavršeni poslovi u jednom procesu 3. Ciklusno vreme (engl. cycle time), tj. vreme potrebno realizaciju jednog posla u određenom procesu. • U ovom predavanju biće govora o toku posla i zalihama, o dinamici procesa i o međusobnim zavisnostima između ove tri promenljive procesa 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 4

Poslovni procesi i tokovi • Poslovni proces (proizvodni ili uslužni) = skup aktivnosti koje transformišu ulaze u izlaze. • Postoje dva osnovna metoda za obradu ulaza. 1. Diskretna obrada, u kojoj se proizvode pojedine jedinice proizvoda – npr. proizvodnja automobila, računara, televizora i dr. ili u kojoj se pruža usluga pojedinim kupcima – npr. kod frizera, u restoranu, hotelu i dr. 2. Kontinualna obradu, u kojoj se ne vrši obrada posebnih jedinica proizvoda, već se proces obrade materijala kontinualno transformiše u toku procesa – npr. obrada nafte u rafinerijama, proizvodnja lekova, piva, gasova i dr. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 5

Proces transformacije Resursi za obrađivanje ULAZNI RESURSI ZA TRANSFORMACIJU Transformišuća aktivnost Materijali Informacije Kupci Ulazni resursi Oprema i sredstva Osoblje PROCES TRANFORMACIJE • obrada materijala • obrada informacija • usluživanje kupaca Proizvodi i usluge TRANSFORMIŠUĆI RESURSI Resursi koje vrše obradu • Transformiše se jedinica toka (flow unit) ili posao (job) • Resursi za transformaciju vrše aktivnosti transformisanja 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 6

Pojmovi • Posao se odvija u skladu sa određenim postupkom kojim se upućuje od jedne do druge aktivnosti (engl. routing). – Svaka aktivnost dobija odgovarajući nalog za izvršenje posla. • Postupak odvijanja posla određuje informacije o: – aktivnostima koje se trebaju izvršiti, njihovom redosledu, potrebnim resursima i standardnim vremenima planiranih za izvršenje poslova. Poslovni postupci zavise od vrste posla. • Proces se karakteriše pojmovima kao što su: – – poslovi, aktivnosti, resursi, postupci i informaciona struktura. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 7

Pojmovi • Poslovi se ovde, kao pojam, koriste kao opšti termin za „jedinice toka“. • Posle završetka rada transformišućih aktivnosti, poslovi postaju izlazni tokovi procesa (engl. outflow process). • Industrijsko inženjerstvo se bavi tokovima materijala u proizvodnim procesima. – fokus je na izvršavanju naloga, tj. toku naloga (za proizvodnjom određenog proizvoda). 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 8

Tri tipa tokova poslova u procesu • Proces ima tri tipa toka: 1. Divergentne tokove, koji od jednog ulaza vode ka više izlaza. 2. Konvergentne tokove, koji spajaju više ulaza u jedan tok. 3. Linearne tokove, koji slede sekvencijalni (redni) redosled izvršenja aktivnosti. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 9

Dominantni tok procesa • Jedan aspekt projektovanja procesa se bavi određivanjem dominantnog toka procesa. – Primer: Jedan proces ispunjenja naloga se projektuje tako da se odvoje nalozi za različite proizvode, tj. proizvodne linije, i time se kreiraju posebni linearni tokovi. • Može da se u procesu prvo izvrši niz zajedničkih aktivnosti za sve proizvode, pa se onda vrši deljenje toka na posebne tokove po proizvodima, tj. formiraju se divergentni tokovi. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 10

Protok 12 Broj poslova 10 8 6 Ri(t) Ulazni protok Ro(t) Izlazni protok 4 2 0 1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 21 23 25 27 29 vreme (dani) • Protok = broj poslova u jedinici vremena = brzina toka • Promenljivi, ulazni, izlazni 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 11

Primer ulaznih i izlaznih protoka jednog procesa 12 Broj poslova 10 8 6 Ri(t) Ulazni protok Ro(t) Izlaznii protok 4 N – broj intervala (30) 2 0 1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 21 23 25 27 29 vreme (dani) • Prosečni ulazni protok = ΣRi/n = 5 posl/sat STABILAN • Prosečni izlazni protok = ΣRo/n = 5 posl/sat PROCES • Stabilan proces = jednakost prosečnih protoka Ri i Ro 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 12

Stabilnost procesa • Stabilnost procesa se definiše tokom beskonačnog vremenskog intervala. – ulazni protoci dostižu prosečan protok procesa kada broj vremenskih intervala teži beskonačnosti. • Nije potrebno razlikovati srednje ulazne i srednje izlazne protoke, jer oni moraju da budu jednaki prosečnom protoku procesa. • Grčkim slovom λ (lambda) označavamo srednji protok stabilnog procesa: λ = Ri = Ro [broj poslova/jed. vremena]. • U teoriji redova čekanja λ tipično označava srednje efektivnu brzinu pristizanja poslova. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 13

Poslovi u toku • Ima puno aktivnosti koji pripadaju različitim procesima koji su u toku, – ove aktivnosti su u stanju izvršavanja, ili čekanju na izvršenje, a u okviru procesa koji su u fazi izvršenja. • Poslovi koje obavljaju aktivnosti ovih procesa u tzv. poslovi u toku (WIP- Work-In-Process). • U proizvodnom procesu: – poslovi u toku ukazuju na zalihe materijale koje nisu više ni u početnom stanju sirovine, a ni u stanju završenog proizvoda, već u stanju „nezavršene proizvodnje“. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 14

Nezavršena proizvodnja • Poslovi u toku obuhvataju nezavršene poslove u proizvodnji cele serije delova ili proizvoda. • Potreba da se proizvodi u serijama: – produžava ciklusno vreme, tj. vreme od narudžbine do isporuke proizvoda, i – povećava količinu poslova u toku. • To isto važi i iza mnoge uslužne procese. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 15

Uticaj veličine serije na poslove u toku • Filozofija proizvodnje „tačno na vreme“ (JIT: Just -In-Time) se zalaže za minimalne serije da bi smanjilo vreme trajanje procesa. – To je posledica manjeg čekanja da se završi obrada svih delova serije, jer je serija vrlo mala. • Ključ za primenu ove filozofije je u smanjivanju vremena potrebnog za prilagođavanje proizvodne opreme za proizvodnju drugog dela, sledećeg procesa. – vreme podešavanja opreme (engl. set-up time). 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 16

Uticaj veličine serije na poslove u toku • Duže vreme podešavanja - neophodne su veće serije neophodne – Potreba da se ređe vrše podešavanja. – Promer: mašina za obradu pristiglih čekove različite veličine – Koliko često preudešavati mašinu za obradu jedne veličine čeka, a samim tim i kolko će biti veličine serija čekova za obradu? – Ako je to vreme duže, onda će se menadžer odlučiti za veće serije, da bi bilo što manje prekida u procesu obrade čekova. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 17

Minimizacija vremena podešavanja opreme • Kompanije primenjuju različite mere da sa bi minimizirale vremena podešavanja opreme, tj. vremena prelaska sa jednog na drugi proces (engl. set-up time). • Primenjuje se: – – – standardizacija delova i operacija, razvijaju se proizvodi sa manjim brojem delova, procesi sa manjim brojem promena u procesu, bolja obuka radnika, primena fleksibilnih steznih alata. . . 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 18

Podela vremena • Smanjivanje vremena preudešavana - vreme podeliti na vreme pripreme i vreme stvarnog preudešavanja. • U toku pripreme obaviti što veći deo poslova, da bi što manji deo posla ostao da se izvrši u toku stvarnog vremena promene. • To se postiže – dovođenjem materijala bliže mašinama, – korišćenjem duplih radnih stolova (dok je jedan u proizvodnji, na drugom se vrši stezanje i priprema sledećeg dela za proizvodnju). 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 19

Promena protoka poslova Dotok poslova Ri(t) Otok poslova Ro(t) A B C D Poslovi u toku WIP(t) • Zbog razlika brzina dotoka (Ri(t)) i otoka poslova (Ro(t)) koje neki proces obavlja, dolazi do promena količina poslova u toku. • Ako obeležimo poslove u toku u nekom vremenu t sa WIP(t), onda se mogu na sledeći način iskazati pravila promene poslova u toku: 1. WIP(t) se povećava kada je Ri(t) > Ro(t). Brzina porasta je Ri(t) - Ro(t). 2. WIP(T) se smanjuje kada je Ri(t) < Ro(t). Brzina opadanja je Ro(t) - Ri(t) 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 20

Promena poslova u toku WIP(t) Ri(t) = Ro(t). Ri(t) < Ro(t). WIP Ri(t) > Ro(t). t 1 24. 4. 2009. t 2 Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 t 3 Vreme t 21

Srednji nivo poslova u toku WIP(t) Ri(t) = Ro(t). Ri(t) < Ro(t). WIPi WIP Ri(t) > Ro(t). t 1 t 2 t 3 Vreme t • Srednji nivo poslova u toku WIP u toku nekog vremenskog perioda Tuk se može izračunati – sabiranjem poslova u toku WIPi u svakom vremenskom periodu Ti i – podelom dobijenog zbira sa brojem tih perioda (n) u toku ukupnog vremenskog perioda Tuk: WIPuk = ΣWIPi / n 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 22

Ciklusno vreme • Ciklusno vreme (engl. cycle time ili throughput time) - jedna od najvažnijih mera performansi nekog poslovnog procesa. – najčešće se koristi kod upoređivanja alternativnih projektnih rešenja poslovnih procesa. • Ciklusno vreme je vreme potrebno da se neki započeti posao završi, od početka do kraja. – vreme koje se potroši u toku kretanja nekog posla od ulazne do izlazne tačke u nekom procesu. – vreme koje kupac oseća. Varira od posla do posla. • Primeri: – Proces u banci – Proces naručivanja preko Interneta 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 23

Ciklusno vreme • Određuje se razlikom vremena izlaska posla iz procesa i vremena njegovog ulaska u proces. – Primer. Kupac usluga banke ušao u red u 8: 43 časova a napustio šalter u 8: 59, onda je ciklusno vreme procesa za pružanje usluge bilo 16 minuta. • Srednje ciklusno vreme (CT): zbir pojedinačnih ciklusnih vremena svih poslova u jednom procesu u nekom vremenskom periodu podeli sa ukupnim brojem poslova obavljenih u procesu u tom istom vremenskom intervalu. • Ciklusno vreme ne zavisi samo od brzine dotoka poslova u proces u nekom datom vremenskom periodu, već i od raspoloživog kapaciteta resursa procesa i od toka poslova u procesu. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 24

Struktura ciklusnog vremena • Uključuje – vremena i aktivnosti koje dodaju vrednost , ali i – vremena aktivnosti koje ne dodaju vrednost • Ciklusno vreme najčešće uključuje: – – – vreme obrade, tj. odrađivanja posla, vreme kontrole izvršenja posla (inspekcije), vreme transporta, vreme uskladištenja, i vreme čekanja (planirano i neplanirano). 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 25

Analiza ciklusnog vremena • Vreme obrade obično je povezano sa realizacijom aktivnosti koje dodaju vrednost. – Često je vreme obrade je samo jedan mali deo ciklusnog vremena. • Analiza ciklusnog vremena je vrlo korisno sredstvo za identifikaciju mogućnosti poboljšanja performansi procesa. – Primer osiguravajuće društvo: potrebno 100 dana da obrade račun nekog novog komercijalnog osiguranika), a stvarno vreme obrade je samo oko 2 dana. – Očigledno je da je njihov proces dobar kandidat za poboljšanje ili za reinženjering zbog lošeg ciklusnog vremena, odnosno, njegove strukture. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 26

Litlov zakon • Odnos između protoka, poslova u toku i ciklusnog vremena - Litlov zakon (Little’s law, 19860), WIP = λ x CT • WIP - srednji broj poslova u procesu • CT - srednje ciklusno vreme realizacije posla u procesu • λ - srednja brzina dotoka poslova u proces. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 27

Litlov zakon • • Litlov zakon definiše srednje, tj. očekivano ponašanje nekog procesa. Tri osnovne veze: 1. Poslovi u toku (WIP) se povećavaju ako je brzina protoka (λ) veća i ako je WIP = λ x CT ciklusno vreme veće (CT). 2. Protok posla (λ) je veći ako se WIP povećava broj poslova u toku (WIP) ili λ= ako se smanjuje ciklusno vreme (CT). CT 3. Ciklusno vreme (CT) se povećava ako se povećava broj poslova u toku (WIP) WIP ili ako se smanjuje protok poslova kroz CT = λ proces (λ) 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 28

Tumačenje Litlovog zakona WIP = λ x CT • Da li je tačno je da u nekom procesu realizacije naloga povećanje poslova u toku povećava i ciklusno vreme? – Veći nivo zaliha bi trebalo da dovede do pada ciklusnog vremena, jer se realizacija jednog naloga može brže da sprovede. – Da li je Litlov zakon u suprotnosti sa ovom zdravom logikom? Odgovor je – ne. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 29

Tumačenje Litlovog zakona WIP = λ x CT • Procesa realizacije nekog naloga čine dva podprocesa: 1. Nabavka potrebnih materijala i delova za proizvodnju, 2. Vrši se neposredna proizvodnja proizvoda. • Litlov zakon se odnosi samo na prvi podproces, tj. podproces upravljanja poslovima u toku • Sada je jasno zašto povećanje broja naloga za nabavku dovodi do povećanja ciklusnog vremena. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 30

Brzina potrošnje zaliha • „brzina potrošnje zaliha“ (engl. inventory turnover ili turnover ratio). – WIP je broj poslova u nekom procesu, – λ - srednja brzina dotoka poslova u proces. • Brzina potrošnje zaliha pokazuje koliko često je WIP zamenjena u celosti sa novim skupom poslova. λ= 24. 4. 2009. WIP CT Brzina potrošnje zaliha = Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 1 CT 31

Analiza ciklusnog vremena Ulaz Izlaz PROCES • Proces se posmatra kao skup aktivnosti koje transformišu ulaze u izlaze. • Poslovi se kreću određenim tokovima u procesu, • Tok poslova i mogućnosti ponovnog održavanja nekih poslova (engl. rework), utiče na – ciklusno vreme, – na količinu potrebnih resursa, a njihove mogućnosti utiču na – kapacitet procesa. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 32

Analiza ciklusnog vremena • Analizom ciklusnog vremena određuje se srednja vrednost ciklusnog vremena celog procesa ili nekog segmenta procesa. – pretpostavlja da je poznato vreme koje je potrebno za izvršenje svake aktivnosti procesa. • Koriste se dijagrami tokova za analizu ciklusnih vremena, – pretpostavka - u razmatranom trenutku odvija se samo jedan tip posla u procesu, 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 33

Analiza ciklusnog vremena • U najprostijem slučaju, proces može da bude sastavljen od redno povezanih aktivnosti sa samo jednim mogućim tokom poslova od ulazne do izlazne tačke u procesu. – Međutim, mnogi procesi u stvarnosti nisu tako jednostavni. • Analiza ciklusnog vremena mora da uzme u obzir i ponovljene poslove, višestruke tokove u procesu i paralelne aktivnosti. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 34

Analiza ciklusnog vremena: Ponovljeni poslovi • Kontrolne aktivnosti proveravaju kvalitet obavljanja poslova u procesu. • Ove kontrolne aktivnosti (ili tačke provere) upotrebljavaju određene kriterijume za prihvatanje obavljenih poslova sa stanovišta kvaliteta. – maju ulogu mehanizma za prihvatanje ili odbacivanje posla u toku. • Odbačeni posao se vraća natrag na ponovno izvršenje, što utiče na srednje ciklusno vreme i na kapacitet procesa. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 35

Analiza ciklusnog vremena: Ponovljeni poslovi - Primer Prijem naloga (10) Popunjavanje dela II (10) greške? (4) 25% NE 75% Kraj DA CT = 10 + 1, 25 x(10 + 4) = 40 minuta • Svaki četvrti nalog vraća se na ponovno popunjavanje (25%), ciklusno vreme se povećava za 6 minuta (24 minuta x 0, 25), - sada ukupno prosečno ciklusno vreme iznosi 40 minuta. – pretpostavka je da se poslovi vraćaju na doradu samo jedanput 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema 36 pomoću računara - Predavanje br. 6

Ciklusno vreme segmenta sa ponovljenim aktivnostima • Ako se pretpostavi da je – procenat odbacivanja urađenih poslova pri proveri r, i da je – ukupno vreme rada u aktivnostima koje se ponavljaju T, – onda se ciklusno vreme procesa za segment procesa koji se ponavlja računa uz pomoć sledećeg izraza: 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 37

Ciklusno vreme kada verovatnoća greške ostaje ista i kod ponovljenih aktivnosti • U ovom izrazu je pretpostavljeno da se jedan deo poslova šalje na ponovno izvršenje samo jedanput. – To znači da je verovatnoća ponovne javljanje greške kod ponovljenih poslova nula. • Ako pretpostavimo da verovatnoća javljanje greške i kod ponovljenih poslova ostaje ista (r), onda je ciklusno vreme: CT = 24. 4. 2009. T 1 -r Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 38

Primer: Uticaj grešaka kod ponovljenih aktivnosti na CT Prijem naloga (10) Popunjavanje dela II (10) greške? 25% NE 75% Kraj DA U slučaju kada nema grešaka kod ponovljenih aktivnosti: CT = 10 + 1, 25 x (10 + 4) = 40 minuta U slučaju kada je ista verovatnoća javljanja grešaka kod ponovljenih aktivnosti: 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 39

Analiza ciklusnog vremena: Višestruki putevi • Pored ponovljenih poslova, u procesima se poslovi najčešće kreću različitim putevima, tj. tokovima, posle tačaka u procesu u kojima se donose odluke. – Na primer, neki proces može imati dva alternativna toka posle neke odluke, i to, „ekspresno izvršenje“ i „normalno izvršenje“. • Potrebno je samo navesti procenat poslova koji se obično upućuje na svaki od alternativnih puteva. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 40

Analiza ciklusnog vremena: Višestruki putevi - Primer Popuni prijavu za jednostavni slučaj (30) DA 30% Prijem klijenta (5) Uplata usluge (6) Lak slučaj? NE 70% Popuni prijavu za komplikovani slučaj (60) CT = 5 + 0, 30 x 30 + 0, 70 x 60 + 6 = 62 minuta 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 41

Ciklusno vreme segmenta procesa sa višestrukim putevima • Opšti izraz za proračun ciklusnog vremena procesa sa višestrukim putevima : gde je: pi – verovatnoća da se posao kreće putem (tokom) i, Ti - zbir vremena aktivnosti na putu i 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 42

Analiza ciklusnog vremena: Paralelne aktivnosti • Primer: u procesu snimanja pacijenata na rentgen aparatu, postoje dve paralelne aktivnosti. – Ove aktivnosti su paralelne, jer izvršenje jedne ne utiče na izvršenje druge. • Kako je njihovo trajanja najčešće različito, ona koja zahteva kraće vreme izvršenja, dovodi da deo posla koji je na njoj obavljen, mora da čeka na završetak drugih aktivnosti da bi se posao nastavio. Vreme čekanja Priprema pacijenta za snimanje Priprema aparata za snimanje 24. 4. 2009. T 2 – T 1 Trajanje T 2 CT Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 vreme 43

Analiza ciklusnog vremena: Paralelne aktivnosti - Primer Provera zahteva (14) Prijem zahteva sa propratnom dokumentacijom Provera istorije kreditiranja (20) Donošenje odluke (15) Provera referenci (18) CT = 5 + max(14, 20, 18) + 15 = 40 minuta 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 44

Ciklusno vreme segmenta procesa sa paralelnim aktivnostima • Izraz za proračun ciklusnog vremena segmenta procesa sa paralelnim aktivnostima je uprošćeni izraz za proračun ciklusnog vremena procesa sa višestrukim putevima. – nema potrebe da se svakoj grani dodeljuje verovatnoća izvršenja (jer se sve izvršavaju). • Ti - vreme izvršenja neke (i-te) aktivnosti procesnog segmenta sa paralelnim putevima (tokovima), • Ciklusno vreme izvršenja paralelnih aktivnosti : 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 45

Analiza ciklusnog vremena: Efikasnost ciklusnog vremena • Efikasnosti ciklusnog vremena (engl. cycle time efficiency): – ukazuje na procenat aktivnosti, u odnosu na stvarno vreme trajanja procesa, u kojima je izvršeno dodavanje vrednosti: 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 46

Analiza ciklusnog vremena: Efikasnost ciklusnog vremena • Vreme izvršenja procesa se naziva i teorijsko ciklusno vreme, jer se teorijski, posao može završiti za to vreme (nema vremena čekanja u procesu). • Vreme izvršenja procesa: – zameniti vremena trajanja aktivnosti (koja obuhvataju i vremena čekanja) – sa vremenima izvršenja aktivnosti (koja ne obuhvataju vremena čekanja). • Sa koncepcijskog stanovništva, efikasnost ciklusnog vremena je ista kao i efikasnost procesa iz predavanja br. 10. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 47

Analiza ciklusnog vremena: Efikasnost ciklusnog vremena - Primer F (9) A (10) 70% 30% B (20) C (23) D (10) E (20) 10% I (5) H (2) G (13) CT = 10 + 0, 3 x 20 + 23 + 1, 1 x(10 + 20 + 5) + max(9, 13) + 2 = 92, 5 minuta 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 48

Analiza ciklusnog vremena: Efikasnost ciklusnog vremena - Primer F (9) A (10) 70% 30% 24. 4. 2009. B (20) C (23) D (10) E (20) I (5) 10% Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 H (2) G (13) 49

Analiza ciklusnog vremena: Efikasnost ciklusnog vremena - Primer F (9) A (10) 70% 30% B (20) C (23) D (10) E (20) I (5) 10% H (2) G (13) • Imajući u vidu dijagram toka i Tabelu 11. 1, može se izračunati vreme izvršenja procesa (ili teorijsko ciklusno vreme): CT = 10 + 0, 3 x 20 + 23 + 1, 1 x(10 + 20 + 5) + max(9, 13) + 2 = 92, 5 minuta • Efikasnost ciklusnog vremena određuje se izrazom: 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 50

Analiza kapaciteta • Prvi korak metodologije za određivanje kapaciteta vrši ocenu broja poslova koji prolaze kroz svaku aktivnost. – Neophodan da bi se odredili potrebni resursi za izvršenje svake aktivnosti, a ako su oni već određeni, onda se određuju posledice takvog ograničenja na tokove u procesu. • Broj poslova koji prolaze kroz svaku aktivnost određuje se zavisno od konfiguracije procesa, koji može da uključi – ponovljene poslove, – višestruke puteve u procesu, i – paralelne aktivnosti. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 51

Analiza kapaciteta: Ponovljeni poslovi • Kada neki proces, ili neki deo procesa, ima aktivnosti čiji se poslovi delimično ponavljaju zbog toga što su loše urađeni (prema izvršenoj kontroli), onda dolazi do promene broja poslova koji prolaze kroz svaku aktivnost, što zavisi od stepena odbacivanja loše urađenih aktivnosti. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 52

Analiza kapaciteta: Ponovljeni poslovi - Primer 125 zahteva 100 zahteva Prijem zahteva 100 125 zahteva Popunjavanje 125 Popunjavanje dela I zahteva dela II zahteva 25 Greške? NE Kraj 75% DA 25% Pretpostavka je da ponovljena obrada uvek daje dobre rezultate, tj. da nema slučajeva da se jedan zahtev dva puta vrati na doradu. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 53

Broj poslova u aktivnostima koje obrađuju i ponovljene poslove n - broj poslova koji ulazi u petlju procesa u kojoj su aktivnosti koje se delimično ponavljaju, r - verovatnoća ponavljanja aktivnosti zbog loših rezultata, 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 54

Broj poslova u ponovljenim aktivnostima kada se ponovo ponavljaju • Ako je stepen ponavljana uvek isti, bez obzira koliko se puta neki posao vraća na ponovnu obradu, • Broj poslova koje svaka aktivnost u petlji sa aktivnostima u kojima se obavljaju ponovljeni poslovi : 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 55

Naš primer • Broj poslova koje bi druga i treća aktivnost morale da obavljaju se popeo, sa 125 (za slučaj kada su sve ponovljeni poslovi određeni dobro) na 133, jer je i dalje 25% ponovno urađenih poslova vraćeno da doradu. 100 zahteva Prijem zahteva 125 zahteva 100 Popunjavanje 125 Popunjavanje dela I zahteva dela II zahteva 25 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 Greške? NE Kraj 75% DA 25% 56

Analiza kapaciteta: Višestruki putevi 1. Put (novi posao) DA OK? 75% NE 25% 2. Put (za vraćene poslove) DA OK? 100% NE 24. 4. 2009. 0% Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 57

Analiza kapaciteta: Višestruki putevi - Primer 30 klijenata Popuni prijavu za jednostavni slučaj 100 klijenata Prijem klijenta DA 30% 100 klijenata Uplata usluge Lak slučaj? NE 70% 70 klijenata Popuni prijavu za komplikovani slučaj 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 58

Broj poslova u višestrukim putevima (tokovima) poslova pi x n Aktivnost Put i i DA pi NE pj n poslova Aktivnist j 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 59

Analiza kapaciteta: Paralelne aktivnosti • Broj poslova svih paralelnih aktivnosti ostaje isti i jednak broju poslova do tačke deljenja poslova paralelnim aktivnostima. • Paralelne aktivnosti moraju da se istovremeno realizuju deljenjem istog posla na ulazu. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 60

Analiza kapaciteta: Paralelne aktivnosti - Primer 100 zahteva Provera zahteva (14) 100 zahteva Prijem zahteva sa propratnom dokumentacijom 100 zahteva Provera istorije kreditiranja (20) Donošenje odluke (15) 100 zahteva Provera referenci (18) 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 61

Analiza kapaciteta: Određivanje kapaciteta procesa • Imajući u vidu načine određivanja broja poslova koje aktivnosti treba da objave, za slučaj: – ponovljenih aktivnosti, – višestrukih puteva, i – paralelnih aktivnosti, može se odrediti broj poslova koje svaka aktivnost treba da obavi u nekom procesu koji ima sve ove vrste aktivnosti. • U skladu sa tim određuje se kapacitet resursa koji je potreban da bi se taj broj posla uradio u datom vremenskom intervalu. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 62

Analiza kapaciteta: Određivanje kapaciteta procesa-Primer R 2 A (10) 70% 30% 24. 4. 2009. B (20) C (23) D (10) F (9) E (20) F (5) 10% R 1 Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 H (2) G (13) R 3 63

Analiza kapaciteta: Određivanje kapaciteta procesa-Primer R 2 A (10) 70% 30% B (20) C (23) D (10) F (9) E (20) F (5) 10% H (2) G (13) R 1 • R 1: 0, 37 poslova u minutu (23, 6 poslova po satu), • R 2 0, 13 poslova u minutu (7, 8 poslova po satu) • R 3: 0, 17 poslova u minutu (10, 2 posla po satu). 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 R 3 64

Kapacitet procesa Izlazni rezultati Ulazni resursi za transformaciju A B C Usko grlo D • Usko grlo u procesu odnosi na resurs a ne na neku aktivnost u procesu. – To je zbog toga što je kapacitet nezavistan od aktivnosti, već je povezan sa raspoloživim resursima. • Ukupni kapacitet procesa određen kapacitetom uskog grla. • Prema datom primeru, kapacitet prikazanog procesa iznosi 7, 8 poslova na sat 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 65

Iskorišćenje kapaciteta • Kapacitet procesa se određuje na osnovu vremena izvršenja poslova • Teorijski kapacitet: vreme izvršenje ne obuhvata i vreme čekanja, • Teorijski kapacitet se u praksi ne može da postigne. • Stvarni kapacitet, tj. protok procesa, obuhvata i vremena čekanja. • Iskorišćenje kapaciteta se može odrediti izrazom: Na ovaj način se može izračunati iskorišćenje svakog tipa resursa 24. 4. 2009. u procesu. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 66

Analiza kapaciteta: Određivanje kapaciteta procesa - Primer • Pretpostavimo da je protok procesa iz prethodnog primera šest poslova na sat. • Uz ovu dodatnu informaciju, i korišćenjem rezultata iz primera, može se odrediti iskorišćenje resursa R 1, R 2 i R 3 procesa: • Na sličan način se može odrediti i kapacitet procesa, kao kapacitet uskog grla. • Vidi se da je najveći stepen iskorišćenje resursa R 2, te ono i određuje, kao usko grlo, iskorišćenje kapaciteta celog procesa, koje iznosi 76, 9%. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 67

Upravljanje ciklusnim vremenom i kapacitetom • Analiza ciklusnog vremena i kapaciteta procesa daje vredne informacije menadžerima procesa o performansama procesa. – Ta informacija je bez vrednosti ako je menadžeri ne pretvore u akciju. • Preko ciklusnog vremena, menadžeri i projektanti procesa mogu da odrede efikasnost ciklusnog vremena, i da na taj način otkriju da su vremena čekanja u procesu iznad nivoa koji kupci mogu da tolerišu. . 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema 68 pomoću računara - Predavanje br. 6

Upravljanje ciklusnim vremenom i kapacitetom - Smanjenje ciklusnog vremena • 1. 2. 3. 4. 5. Ciklusno vreme procesa se može smanjiti primenom sledećih pet mera: Eliminacijom pojedinih aktivnosti. Smanjenjem vremena čekanja. Eliminisanjem ponavljanja aktivnosti. Korišćenjem što više paralelnih aktivnosti. Prebacivanjem vremena obrade nekoj od nekritičnih aktivnosti. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 69

Smanjenje ciklusnog vremena – eliminacija nepotrebnih aktivnosti • Prva stvar koju analitičari poslovnih procesa treba da uzmu na razmatranje je eliminisanje nepotrebnih aktivnosti. • Obično, veliki broj aktivnosti u nekom procesu ne dodaju vrednost kupcu, tj. proizvodu namenjenom kupcu, i one treba da se razmatraju radi utvrđivanja da li se mogu da eliminišu. • Aktivnosti koje ne dodaju vrednost povećavaju ciklusno vreme, ali nisu bitne za proces. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 70

Smanjenje ciklusnog vremena – Smanjenje vremena čekanja • Ako se neka aktivnost ne može da eliminiše, onda se pokušava da minimizira ili potpuno eliminiše vreme čekanja, • Vreme aktivnosti se dobija sabiranjem vremena izvršenja i vremena čekanja. • Smanjenje vremena aktivnosti se može smanjiti: – smanjenjem vremenaizvršenja, ili – smanjenjem vremena čekanja. • Vreme čekanja se može smanjiti na mnogo načina. – Smanjuje se smanjivanjem veličina serija i smanjivanjem vremena pripreme opreme i radnih mesta za početak rada na novoj seriji proizvoda. – može se smanjiti boljim planiranjem, tj. boljim termin planom i boljim iskorišćenjem resursa. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 71

Smanjenje ciklusnog vremena – Ponavljanje aktivnosti 125 zahteva 100 zahteva Prijem zahteva 100 125 zahteva Popunjavanje 125 Popunjavanje dela I zahteva dela II zahteva 25 Greške? NE Kraj 75% DA 25% • Ponavljanje aktivnosti znatno povećava ciklusno vreme. • Ako bi „iz prve“ uspele, onda bi ciklusno vreme bilo 34, umesto 40 minuta. • Ako bi svi poslovi prošli uspešno inspekciju, onda bi moglo i aktivnost kontrole da se eliminiše. • U tom slučaju, ciklusno vreme bi palo na 30 minuta, tj. bilo bi manje za 25% u odnosu na slučaj kada se javljaju ponovljene aktivnosti. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 72

Smanjenje ciklusnog vremena – Paralelne aktivnosti Provera zahteva (14) Prijem zahteva sa propratnom dokumentacijom (5) Provera istorije kreditiranja (20) Donošenje odluke (15) Provera referenci (18) CT = 5 + max(14, 20, 18) + 15 = 40 minuta • Paralelne aktivnosti - značajno smanjuju ciklusno vreme. • Kod paralelnih aktivnosti ciklusno vreme uzima u obzir samo najduže vreme aktivnosti. • Prosečno ciklusno vreme tog procesa, ako bi se prikazane aktivnosti redno odvijale: CT = 5 + 14 + 20 + 18 + 15 = 72 minuta ΔCT = (14 + 20 + 18) – max(14, 20, 18) = 52 – 20 = 32 minuta 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 73

Smanjenje ciklusnog vremena – Smanjivanje količine posla • Do smanjenja ciklusnog vremena može doći i – smanjivanjem količine posla u nekim aktivnostima, tj. prebacivanjem tog posla u nekritičke aktivnosti, tj. one koje se ne nalaze na kritičnom putu, tj. putu na kojem se nalaze aktivnosti koje određuju ciklusno vreme. • Ciklusno vreme procesa je uvek vreme koje se dobija sabiranjem vremena aktivnosti na kritičnom putu. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 74

Smanjenje ciklusnog vremena – Smanjivanje količine posla - Primer 100 zahteva Provera zahteva (14) 100 zahteva Prijem zahteva sa propratnom dokumentacijom (5) 100 zahteva Provera istorije kreditiranja (20) Donošenje odluke (15) 100 zahteva Provera referenci (18) 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 75

Smanjenje ciklusnog vremena – Smanjivanje količine posla - Primer Kritičan put D (5) C (15 -4) 4 posla A (10) B (20) E (12+4) F (10) CT = 10 + 20 + max(15+5, 12) + 10 = 60 minuta • Prebacimo posao koji zahteva 4 minuta rada iz aktivnosti C u aktivnost E: CT = 10 + 20 + max(11+5, 16) + 10 = 56 minuta 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 76

Povećanje kapaciteta aktivnosti • Do povećanja kapaciteta procesa može se doći ubrzanjem resursa na uskim grlima u procesu, i to na dva osnovna načina: 1. Dodavanjem raspoloživih resursa na uskim grlima. 2. Smanjivanjem opterećenja poslom na uskim grlima. • Dodavanje resursa na uskim grlima: – dodatno investiranje u opremu i u radnu snagu, ili pak u prekovremeni rad. • Raspoloživi resursi na uskom grlu mogu povećati ili – sa više radnika ili – sa njihovim povećanim radom (prekovremenim radom). 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 77

Povećanje kapaciteta aktivnosti • Pristup po kome se na uskim grlima smanjuje opterećenje poslom je bliže povezano sa reprojektovanjem poslovnih procesa. • Do smanjenja posla u uskim grlima može se doći – ili pomeranjem nekih aktivnosti sa uskih grla – ili smanjivanjem vremena aktivnosti u uskim grlima. • Pomeranje aktivnosti sa uskih grla i prebacivanje njihovog posla ostalim resursima zahteva dodatni trening radnika u tim aktivnostima, da bi oni bili spremni da preduzmu ove poslove. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 78

Povećanje kapaciteta aktivnosti • Pri reprojektovanju poslovnih procesa radi smanjenja ciklusnog vremena i povećanja kapaciteta procesa, mora se obratiti pažnje na jednu stvar. • Odluka mora da uzme u obzir raspoloživost resursa i dodeljivanje aktivnosti svakoj grupi resursa. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 79

Povećanje kapaciteta aktivnosti Primer Kritičan put C (15) D (5) R 3 R 4 A (10) B (20) E (12) F (10) R! R 2 R 5 CT = 10 + 20 + max(15+5, 12) + 10 = 60 minuta 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 80

Povećanje kapaciteta aktivnosti Primer C (11) D (5) R 3 R 4 A (10) B (20) E (16) F (10) R! R 2 R 5 Kraće ciklusno vreme povećava protok posla u procesu, to je tačno samo ako se količina posla u toku ne menja. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema 81 pomoću računara - Predavanje br. 6

Teorija ograničenja • Uska grla utiču na efikasnost procesa jer ona ograničavaju protok poslova i u mnogim slučajevima koče postizanje ciljeva, kao što su kvalitet, brzina, troškovi i fleksibilnost. – odgovorna za razlike između obećanja operacionih menadžera i onoga što oni stvarno postignu u odnosu na unutrašnje i spoljne kupce. • Zbog važnosti uskih grla, nije dovoljno da se identifikuje njihovo postojanje, tj. da se lociraju u procesu. • Potrebno je povećati efikasnost bez obzira na ova ograničenja. • Ovde ćemo navesti tehniku upravljanja uskim grlima, poznate kao teorija ograničenja. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 82

Teorija ograničenja • Teorija ograničenja (engl. Theory of constraints – TOC) daje široki teorijski okvir za uređenje tokova. – daje naglasak na potrebu utvrđivanja uskih grla (ili ograničenja) unutar procesa, ili u celoj firmi ili u poslovnom kontekstu. • Primer: – informacioni sistem organizacije predstavlja jedno ograničenje ako u funkciji unosa narudžbenica priprema naloga traje duže nego što je transformacionom procesu potrebno da proizvede proizvod. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 83

Teorija ograničenja • Druga ograničenja su povezana sa resursima koji izvršavaju aktivnosti u područjima kao što su: marketing, projektovanje i razvoj proizvoda ili nabavka. • Sva ograničenja ograničavaju protok poslova i prema tome, utiču na efikasnost sistema. 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 84

Teorija ograničenja • TOC pretpostavlja da je cilj poslovne organizacije da pravi novac. 1. Da bi ostvarila ovaj cilj, kompanija se mora usrediti na protok, zalihe, i operativne troškove. 2. Da bi povećala profit, kompanija mora da poveća protok a da smanji zalihe i operativne troškove. 3. Kompanija mora da identifikuje operacionu politiku koju prenosi u akcije koje pomeraju ove promenljive u pravom smeru. – 24. 4. 2009. ove politike moraju da se nose sa relevantnim ograničenjima. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 85

Reference • M Laguna, J. Marklund, Business Process Modeling, Simulation and Design, Perason Prentice hall, 2005 – Chapter 5 Managing Process Flows, pp 139 163 24. 4. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 6 86