Predavanje 4 Hipertekst i hipermedijalni sistemi Sadraj o

Predavanje 4 Hipertekst i hipermedijalni sistemi

Sadržaj o o Hipertekst Odnos hiperteksta, hipermedije i multimedije Istorijat hiperteksta i hipermedije Osnovna pravila hipermedije

Definicije o o Hipertekst (Hipertext) – Koncept na kojem se temelji WWW mrežni informacioni servis. Ujedno i dokument čiji delovi predstavljaju vezu sa drugim dokumentima koji svojim sadržajem proširuju informaciju iz početnog dokumenta Hipermedija – (Hiper. Media) – Hipertekst dokument koji osim teksta može da sadrži grafiku, video ili zvučni zapis. Multimedija – (Multimedia) – Kombinacija grafike, zvuka, animacije i videa. U svetu računara multimedija je jedinstvo hipermedija, koje kombinuje i elemente sa upotrebom hiperteksta.

Hipertekst o o U kakvoj su vezi koncepti hiperteksta i hipermedije sa multimedijalnim dokumentima? Njihov odnos sa multimedijom ovde se opisuje pojedinačno. o Prema Nelson-u: “Hipertekst se opisuje kao nelinearni ili nesekvencionalni tekst”. o Dakle, osnovna karakteristika hipertekst sistema jeste nelinearno povezivanje informacija.

Hipertekst o Nelson: U hipertekst strukturama koriste se sredstva koja se nalaze u matematičkoj teoriji grafova. o Hipertekst struktura je struktura grafa, koju čine čvorovi i grane. o Čvorovi predstavljaju delove teksta, dok grane ukazuju na veze između tih delova teksta.

Hipertekst o Linearni tekst se predstavlja sledećim grafom: Slika 1. Grafički prikaz linearnog teksta

Hipertekst q S obzirom na to da se i u sekvencijalnom čitanju teksta može odstupiti od linearne strukture koja se pretpostavlja, grafovi mogu biti sa • neusmerenim, • usmerenim i • težinskim granama.

Hipertekst o Neusmerena grana predstavlja putanju od jednog čvora (dela teksta) do drugog čvora (dela teksta) q Graf sa neusmerenim granama: Grafički prikaz grafa sa neusmerenim granama

Hipertekst o o Usmerena grana predstavlja putanju od jednog do drugog čvora samo u jednom smeru, Graf sa usmerenim granama

Hipertekst o Težinska grana predstavlja uslovnu putanju. o Graf sa težinskim granama

Hipertekst o o o Hipertekst sistemi se sastoje iz tekstova: čiji su pojedini elementi povezani sa drugim elementima. Čvorovi predstavljaju konkretne informacione jedinice, npr. o tekstualne elemente, o pojedinačne slike ili, o audio ili video informacione jedinice. Pri tome se svaka informaciona jedinica prikazuje u sopstvenom prozoru. Grane označavaju formirane veze između različitih informacionih jedinica i nazivaju se referencama ili linkovima. Kretanje predstavlja navigaciju kroz graf hipermedijalnog dokumenta.

Hipertekst o Sa aspekta korisničkog interfejsa značajno je: n n da poreklo reference mora biti označeno, tako da se korisnik može prebacivati sa jedne informacione jedinice na drugu. o Mesta koja označavaju polazište ili poreklo reference nazivaju se sidrima. o Po Steinmetz u i Nahrstedt ovoj reprezentacija bi trebala da se realizuje opštim grafičkim elementima.

Hipertekst o o Steinmetz i Nahrstedt-ova prave razliku između referenci na osnovu nekoliko kriterijuma. Svi kriterijumi se odnose na grane grafa koje predstavljaju hipertekst, i to na osnovu: n n n informacija koja se sadrži u referenci, vremenskog određenja ciljnog čvora reference, smisla koji nosi referenca, značenja reference, smera koji referenca ima, kao i reprezentovanja referenci, sto je vezano za korisnički interfejs.

Hipertekst o Najznačajniji kriterijum za razlikovanje između različitih implementacija, prema prethodno navedenim autorima je: o maksimalna količina podataka koji čvor može da prihvati. o Maksimalna količina podataka koje sadrži jedan čvor može biti limitirana tako da odgovara veličini ekrana. Metafora beleške ili frejma se nalazi u Hiper. Card sistemu. Film i zvučni isečak može biti limitiran na trajanje od, na primer, 20 sekundi. o o Alternativa su sistemi bazirani na prozoru sa čvorovima koji nemaju ograničen kvantitet podataka.

Hipertekst o Korisnički interfejs podržava nekoliko prozora koji podržavaju korisničku interakciju, n o na primer, omogućava operacije za kretanje napred nazad u odnosu na redosled prozora. Primer takvog sistema je Intermedia. Pojedinačni čvorovi imaju vrlo različite dužine i uvek se pojavljuju kao ravnopravni

Hipertekst o o Reference predstavljaju grane u hipertekst grafu. Hipertekst sistem se razlikuje po kriterijumima vezanim za grane grafa. o Jednostavne reference spajaju dva čvora grafa, ali same ne sadrže bilo kakve informacije. o Obeležje ili natpis (eng. label) dodeljen je svakoj referenci. Ovo obeležje ili natpis se koristi za komentare referenci. o

Hipertekst o o Reference se dodeljuju sa različitim značenjem. Veze koje se najviše upotrebljavaju izražene su u sledećim primerima: o o to be čvor A je deo čvora B predstavlja kvantitativnu vezu; to present čvor A je primer čvora B, čvor A prikazuje čvor B veza koristi primer da objasni suštinu; to produce- čvor A proizvodi čvor B, čvor B je rezultat čvora A posledice se izdvajaju u odnosu na činjenice; to reguire ili reguired by čvor A zahteva čvor B, čvor B treba čvor A veza izražava apsolutnu zavisnost;

Hipertekst o o o to own čvor A poseduje čvor B ili čvor A je vezan za čvor B veza prikazuje vlasništvo to include čvor A uključuje čvor B, čvor A se sadrži od čvora B ova vrsta veze reprezentuje različita značenja u inkluziji; similarity čvor A je sličan čvoru B, čvor A je različit od čvora B, čvor A zamenjuje čvor B, čvor A je altemativa za čvor B veza izražava sličnosti i različitosti.

Hipertekst o U odnosu na ono što se nalazi u referenci razlikuju se: o o Implicitne reference veza između čvorova se može automatski kreirati od strane hipertekst sistema. Autor specifikuje samo algoritme koji se koriste za kreiranje referenci. Na primer, primer Intermedija sistem generiše sve reference koje pripadaju indeksu. Eksplicitne reference sve reference kreira autor. n o

Hipertekst o o Referenca može biti kreirana u različito vreme. U klasičnom slučaju referenca je kreirana tokom kreiranja hipertekst dokumenta. o Kada uređuje dokument autor određuje eksplicitno kako informacione jedinice treba da budu povezane. o Autor može da odredi: o čvor, i o sidro i o ciljni čvor dok kreira dokument. o Takođe, može da označi da ce informacija biti određena u saglasnosti sa algoritmom koji je autor specifikovao. Sistem sam izračunava ciljni čvor. o

Hipertekst o o o Reference imaju funkciju povezivanja čvorova. Podaci različitih čvorova mogu biti predstavljeni u obliku: o jednog medijuma ili o nekoliko medija. U čisto tekstualnom sistemu samo tekstualne sekcije su povezane. Ukoliko hipertekst dokumenti imaju nejasnu strukturu i reference sa različitim značenjima, može doći do efekta koji se naziva: o "getting lost in hyperspace" što znači da korisnik može izgubiti pregled dokumenta dok se kreće kroz dokument. Takvi dokumenti se nazivaju špageti knjigama (engl. Spaghetti book).

Hipertekst o Arhitektura hipertekst sistema može se podeliti na tri nivoa različite funkcionalnosti. o o o Gornji sloj ili prezentacioni nivo sadrži sve funkcije u vezi sa korisničkim interfejsom. Ovaj nivo preslikava čvorove i reference u korisnički interfejs. Na osnovu njegove strukture i prikaza izabranog od strane korisnika ovaj nivo određuje podatke koji će biti prikazani i kako bi trebalo da budu reprezentovani Prezentacioni nivo je zadužen za kontrolu ulaza.

Hipertekst o o o HAM (Hypertext Abstract Machine) je smeštena između prezentacionog nivoa i nivoa skladištenja. Ovaj nivo ima funkcije slične onim koje ima baza podataka da bi skladištio multimedijalne podatke u lokalnom ili distribuiranom okruženju. HAM nivo ne vodi računa o ulazu / izlazu na višem nivou. HAM poznaje strukturu dokumenata i odlaže znanje o referencama i njihovim atributima, atributima Ovo znači da HAM nivo gradi strukturu podataka ili objektnu hijerarhiju za upravljanje dokumentima. Ovaj nivo u poređenju sa ostala dva najmanje je zavisan sistem. Drugim recima, to znači da je najpogodniji za standardizaciju (Nielsen).

Hipertekst o o o Nivo skladistenja ili nivo baze podataka formira najniži nivo. On obuhvata sve funkcije vezane za skladištenje podataka. Ovde dolaze do izražaja razne mogućnosti baze podataka: § § § očuvanje podataka, multi korisnička operacija i zastita od grešaka.

Odnos hiperteksta, hipermedije i multimedije o o o Multimedijalni sistem sadrži informacije kodirane najmanje u: o jednom kontinuiranom i o jednom diskretnom mediju. Hipermedijalni sistem obuhvata nelinearno povezivanje informacija koje su obično predstavljene ili u: o kontinuiranom ili o diskretnom mediju. Na primer, tekst i video podaci unutar nelineamo povezane strukture pripadaju oblasti hipermedija, multimedija, i hiperteksta. Hipermedija integrise različite medije lako i elegantno. Sve veze između informacionih jedinica su implementirane pomoću referenci.

Odnos hiperteksta, hipermedije i multimedije o o Prema prikazu na slici 2 svaki hipermedijalni sistem pripada hipertekst kategoriji i istovremeno je multimedijalni sistem. Ovoj oblast pripadaju i web prezentacije, jer je danas najpoznatija i najpopularnija primena hiperteksta i hipermedije svakako World Wide Web. Slika 2. Hipertekst, hipermedija i multimedija u međusobnoj korelaciji

Istorijat hiperteksta i hipermedije o o Autor originalnog hipertekst koncepta je Vannaver Bush, koji je opisao prvi hiper tekst sistem i isti nazvao Memex (MEMoiy Extender). Memex je ideja za povezivanje tekst dokumenta sa njemu odgovarajućim dokumentima, za praćenje naučnih dostignuća tokom rata, s obzirom da je Vannaver Bush bio zadužen za to praćenje. Memex je, u stvari, sto koji ima: o određeni automatizovani deo i o deo sa uređenim foto dokumentima koji su povezani sa sebi srodnim dokumentima. Memex, zapravo, nikada nije bio realizovan u praksi, samo je egzistirao kao zamisao.

Istorijat hiperteksta i hipermedije o o Kasnije je Douglas Engelbart razvio projekat na Standford Research Institute. Ovaj projekat je obuhvatio NLS (o. N Line System), koji je predstavio hipertekst karakteristike po prvi put. Sam NLS je služio kao obično skladište dokumenata (svih dokumenata kreiranih u okviru projekta). Sam termin hipertekst je inicijalno osmislio Ted Nelson 1965. godine. Njegov Hanadu sistem je trebalo da sadrži sve informacije koje su se ikada pojavile. Koncept ovog sistema opisuje pristupanje, kako podacima koji su smešteni negde u lokalu, tako i onim koji su udaljeni.

Istorijat hiperteksta i hipermedije o Istrazivači na Brown univerzitetu su radili na hipertekst sistemima od sredine šezdesetih godina proslog veka. o Tako je kreiran Hypertekst Editing System, koji je prodat i zatim korišćen za dokumentaciju Appolo misije. Sistem je razvila radna grupa pod rukovodstvom Andries van Dam a. o o Sledeći razvijen projekat bio je FRESS (File Retrieval and Editing System). Oba ova sistema su povezivala dokumente preko referenci, dok je korisnički interfejs bio implementiran preko teksta.

Istorijat hiperteksta i hipermedije o Verovatno je prvi hipermedijalni sistem bio Aspen Movie Map, koji je dodatno podržavao kontinualne medije. Ova aplikacija se mogla koristiti za simulaciju virtualne vožnje kroz grad Aspen. o Sistem je bio razvijen na MIT Architecture Machine Group u saradnji sa Andrew Lippman om. Kasnije je ovaj tim sa drugim grupama oformio MIT Media Lab Massachusetts Institute of Technology (MIT). Media Lab u Bostonu je mesto gde se realizuju istraživački radovi u širokoj raznolikosti inovativnih aplikacija o o

Istorijat hiperteksta i hipermedije o o o Symbolics 1982. godine je inicirao razvoj Symbolics Document Examiner. Glavna aplikacija je bila dokumentacija Symbolics radne stanice, koja sadrži 8000 stranica u vreme pisanja. U ovaj projekat je uključeno aproksimativno 10. 000 čvorova i 2. 300 linkova kao čist hipertekst. Projekat koristi metaforu knjige. Ben Shneiderman je 1983. godine započeo razvoj Hyper. Ties (The Interactive En cyclopedia System) na Univerzitetu Maryland. Sistem koristi metaforu knjige ili enciklopedije. Četiri godine kasnije (1987) Apple je objavio Hyper. Card, za koji je najzaslužniji Bill Atkinson. Ovaj sistem je zasnivan na karticama. Od 1985. godine mnogi hipertekst sistemi su proizvedeni za prodaju na tržistu. Uspešni su bili Note. Cards koji je proizveo Xerox Pare i Intermedia koji je proizveden na Brows univerzitetu, a koji su prvobitno bili započeti kao istraživački projekti.

Istorijat hiperteksta i hipermedije o Sistemski koncepti hipertekst i hipermedija sistema trenutno se razlikuju u svom osnovnom konceptu: o o aplikaciono nezavisni sistemi su dizajnirani za opste aplikacije za čitanje i kreiranje dokumentacije, kao sto je npr. Hyper. Card i aplikaciono specifični sistemi dizajnirani za specifier upotrebu, kao sto je na primer IBIS sistem koji nudi objašnjenja za političke diskusije.

Osnovna pravila hipermedije o Hipermedijalni sistemi u organizacionom smislu predstavljaju mrežno rešenje za struktuiranje multimedijalnih elemenata. o Korisniku se omogućuje da se kreće po definisanim putevima unutar sadržaja koji se može sastojati od: o teksta, o slika, o filmskih sekvenci, o animacije i dr.

Osnovna pravila hipermedije o Hipermedijalni sistemi omogućavaju: o kompjuterski podržano nesekvencionalno čitanje dokumenata, odnosno o interaktivno grananje i dinamičko prikazivanje. o Hipermedijalni sistemi su definisani kao obimni multimedijalni sistemi koji imaju hiperlinkove. o Postoje dva vazna aspekta hipermedijalnih sistema: o pravljenje aplikacije i o pravljenje aplikacija dostupnim za sve korisnike.

Osnovna pravila hipermedije o Kriterijumi koje hipermedijalni sistemi moraju da uvažavaju su: o o o Pravilo multimedija Pravilo objekta Pravilo skriptovanja Pravilo više korisnika Pravilo oblikovanja Pravilo međuoperisanja Pravilo hiperveze Pravilo nezavisne tehnologije Pravilo proširljivosti Višejezičko pravilo Pravilo podrške performansi Pravilo standarda

Osnovna pravila hipermedije o Pravilo multimedije o Hipermedijalni sistem treba da podrži: o korisnički doteran i vremenski doteran ulaz i izlaz sistema punog spektra senzorno bogatih multimedijalnih tipova, n n uključujući ne samo objekte koji su smešteni u unutrašnjosti sistema već i one koji se nalaze izvan, u drugim izvorima podataka (na primer, dvodimenzionalne statične i animirane grafike u boji, trodimenzionalne statične i animirane grafike u boji, audio, nepokretne slike, tekst itd. ).

Osnovna pravila hipermedije o Ovde treba istaći sledeće: o Mnoge grafike su statične i nepromenljive. Animiranje je proces "oživljavanja" statičkih grafičkih objekata. o Audio se odnosi na snimanje glasa, muzike ili drugih zvukova koji se kasnije pustaju kao prateći zvuk. o Images su nepokretne slike objekata realnog sveta ili događaja koje se snimaju kao film fotografija, na video kaseti, optičkom disku ili drugim fizičkim medijima. o Hipermedijalni sistem mora da bude u stanju ne samo da manipuliše objektima mulimedijalnim objektima nego i da ih skladišti i obnavlja na kompjuteru.

Osnovna pravila hipermedije o o o Pravilo objekta o Hipermedijalni sistem treba da upotrebi: § objekat upoređivanja za sistem interakcije, § sistem memorisanja i § kreiranje aplikacije, o Objekti mogu međusobno komunicirati slanjem poruka jedan drugom (na primer Laserski stampač i biblioteka fontova). "Nasleđivanje" je mehanizam koji dozvoljava definisanje novih klasa objekata kao dodatak prethodno definisanim klasama. Orijentisani objekat razvija i memoriše ponude okruženja visoke kontrole i fleksibilnosti u razvijanju aplikacije.

Osnovna pravila hipermedije o Pravilo skriptovanja o o Hipermedijalni sistem treba da obezbedi obiman: § korisnički dostupan kriptovan jezik za proširivanje i § modifikovanje ponašanja sistema i elemenata aplikacije. Skriptovani jezik se koristi za sastavljanje skripti, tj. veoma kratkih programa baziranih na korisničkom rodnom (maternjem jeziku).

Osnovna pravila hipermedije o Kompletan skriptovan jezik treba da bude u sposobnosti da obezbedi ispunjavanje sledećih funkcija: o Slanje poruka objektima, o Primanje poruka, o Manipulisanje objektima i modifikovanje njihovog ponašanja ispunjavanje sledećih nekih funkcija obrađivanja podataka, o Interfejs sa proizvoljnim programom.

Osnovna pravila hipermedije o Pravilo više-korisnika o o Hipermedijalni sistem treba da podrži sarađivanje prilikom građenja aplikacije od strane različitih autora na mreži sa različitim kompjuterima i izvršavanje tih aplikacija za više korisnika Hipermedijalni sistemi moraju da podržavaju okruženja klijent server Onaj koji gradi aplikaciju mora biti sposoban da uradi ujedno i ceo elektronski deo njegovog programa. Sistem mora rešiti konkurentne konflikte dok održava ispravnost podataka i aplikacije.

Osnovna pravila hipermedije o Pravilo oblikovanja o Razvijene aplikacije sa hipermedijalnim sistemom treba da nastave da rade dobro i sa predvidivim sposobnostima karakterističnog radnog režima. o Jednom kada se svrstaju u razvojno okruženje tad sadrže mnogo više podataka i mnogo više konkurentnih korisnika. Tada postoji prototip ili vodeća verzija te aplikacije. o Sa programom oblikovanja: § aplikacija se može dobiti mnogo brže i § ostati duže upotrebljiva i ako njeno okruženje pretrpi promene. o Moraju se napraviti prototipovi testova za oblikovanje.

Osnovna pravila hipermedije o Pravilo međuoperisanja o Hipermedijalna aplikacija treba da bude u stanju da: o kontroliše razmenu podataka ne samo između njih, o već i između spoljnih aplikacija i relacionih baza podataka o Aplikacije međuoperisanja zahtevaju tri važne sposobnosti: o Da mogu komunicirati i menjati podatke sa drugima, o Da kontrola toka bude dvosmerna, o Da mogu operisati sa drugim, sapoljnim aplikacijama.

Osnovna pravila hipermedije o Pravilo hiperveze o o Hipermedijalni sistemi treba da dozvoljavaju korisnicima da uspostavljaju veze između različitih tipova medija. U tim vezama: § § § o Linkovi: n n o o pretrazivač i navigator imaju nelinearno ponašanje, brzo determiniše lokaciju između njih u bilo koje vreme i lako vraća svaku prethodnu lokaciju. sa više nivoa nazivaju se hiperlinkovi a proces prelaženja zadatog puta (nelinearnim ponašanjem) naziva se pretraživanje. Hiperlinkovi i pretraživači su osnovne sposobnosti hipermedijalnih sistema. Hipermedijalni sistemski pretraživač treba da podržava grafički interfejs

Osnovna pravila hipermedije o Pravilo nezavisne tehnologije o Hipermedijalni sistem treba da obezbedi: § § nezavisnost za bilo koju pojedinost dobavljača tehnologija i garanciju da hipermedijalna aplikacija dobro nastavlja da radi sa promenama kao osnovnim razvitkom tehnologija.

Osnovna pravila hipermedije o Mnoge odabrane tehnologije su dostupne. o Na primer: o Operativni sistem MS DOS, Windows NT, UNIX, OS 2 o Procesori: Intel, Sparc, Mips, Motorola, VAX, Alpha o Mrežni protokoli: TCP/IP, DECnet, IPX/SPX, XNS, ISO protokoli itd. o Hardver multimedije: TV, HDTV, CD ROM, Laser Disc, DAT, DVI itd. o Grafički korisnički interfejs: MS Windows, Macintosh, Open. Look, Motif, DEC windows Presentation Manager, Win 32 itd.

Osnovna pravila hipermedije o Pravilo proširljivosti o Hipermedijalni sistem treba da bude lako proširljiv u funkcionisanju. o Korisnički interfejs treba da bude dosledan u rešavanju problema aplikacije i da korisnicima pruži sve tipove usluga. o Hipermedijalni sistemi treba da dozvoljavaju kreatorima aplikacija da uvode nove sistemske funkcije kroz skriptovan jezik.

Osnovna pravila hipermedije o Pravilo proširljivosti uključuje i takve sposobnosti, kao sto su: n n n dodavanje ili brisanje nekih pojedinosti sa standardnog sistemskog menija, mogućnost kreiranja određenih menija, sakrivanje ili onemogućavanje delova ili celog sistemskog menija, i sastavljanje novih poruke koje ukazuju na greške, kao i druge mogućnosti komunikacije u standardnim korisničko sistemskim dijalozima

Osnovna pravila hipermedije o Višejezičko pravilo o Hipermedijalni sistemi treba da obezbeđuju: n n o Korisnici hipermedijalnih sistema moraju biti: n n n o mogućnost uticaja korisnika, komunikaciju korisnika, memoriju podataka i istraživanje drugih jezika a da nije Američki Engleski, jer preko 60% kompjuterskih korisnika u svetu nemaju engleski jezik kao maternji. slobodni da kreiraju, memorišu i manipulišu tekst objektima na više jezika. Višejezički hipermedijalni program: n n n smanjuje gubljenje vremena, snabdeva veliki broj korisnika i povećava prihvatanje programa preko tih korisnika

Osnovna pravila hipermedije o Pravilo podrške performansi (sposobnosti) o o Hipermedijalni sistemi moraju biti prilagođeni i početnicima i iskusnim korisnicima, Hipermedijalni sistemi treba da iskoriste: n n višestruke medije u komuniciranju i da korisnicima ne uskraćuju višestruko korišćenje medija pri razvijanju aplikacije, o Hipermedijalni sistemi moraju, takode, dozvoliti korisnicima da kreiraju i visestmko održavaju dodatke unutar sistema. o Naziv "Performance support" je izabran: n n Zbog njegove velike vaznosti, kao i zbog naziva koji podrazumeva nekoliko vrsta korisnika.

Osnovna pravila hipermedije o Pravilo standarda o Postoje dve vrste standarda. o Formalni standardi su objavljeni u standardnim dokumentima i široko rasprostranjeni, u nadi da će prodavci bitno ujediniti njihove proizvode. o Market standardi su pretrpeli dragačiji proces. Oni su postali standardi zahvaljujući postojećem uticaju i u znatnoj meri korišćenju. Oni određuju povećanje cene. o Mora se obezbediti da se hipermedijalni sistemi pridržavaju svih relevantnih formalnih i marketinskih standarda. o Neki od standarda su: JPEG, MPEG, Unicode, MIDI, Hz. Time i MHEG.

Ispitna pitanja 8. Šta je hipertekst struktura? Kakvi mogu biti grafovi? Iz čega se satoje hipertekst sistemi? Šta predstavljaju čvorovi? Navedite kriterijume po (Steinmetz i Nahrstedt ova) koji se odnose na grane grafa koje predstavljaju hipertekst? Kako se može podeliti arhitektura hipertekst sistema? U čemu se razlikuju sistemski koncepti hipertekst i hipermedija sistema? Koja dva važna aspekta hipermedijalnih sistema postoje? 9. Koje funkcije treba da obezbedi kompletan skriptovan jezik? 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.