Predavanje 10 Naini korienja raunara u obrazovanju metode

Predavanje 10 Načini korišćenja računara u obrazovanju (metode)

Sadržaj o o o o o Računari u nastavi i učenju Elementi procesa učenja Nivoi uvođenja računara u nastavu Primena računara u obrazovanju Poučavanje pomoću računara (Computer-Aided Instruction – CAI) Učenje pomoću računara (Computer-Aided Learning – CAL) Computer-Based Training – CBT Inteligentni tutorski sistemi – ITS (Intelligent Tutoring Systems) Interaktivno učenje i poučavanje korišćenjem multimedije

Računari u nastavi i učenju o o Polako, ali sigurno, računar postaje svakodnevna pojava. Viđa se gotovo svaki dan na različitim mestima i u različitim funkcijama. Pojavlju je se novi pojam multimedija. Šta je multimedija, gde se ona primenjuje i kako treba da se prema njoj odnositi? Dati jednostavan odgovor na takvo složeno pitanje nimalo jednostavno.

Računari u nastavi i učenju o Čovek pamti: n n n n o 10% onoga što pročita 20% onoga što čuje 30% onoga što vidi 40% onoga što čuje I vidi 50% onoga što prodiskutuje 70% onoga što iskusi 95% onoga što predaje Možemo li korišćenjem računara u nastavi, pretvoriti obrazovanje u “iskustvo”?

Elementi procesa učenja o Elementi procesa učenja Podatak Pitanje i odgovori Informacija Integracija Centar pažnje savremene pedagogije Znanje

Elementi procesa kreativnog učenja Prednosti i mane Pravljenje priče Mudrost Kreacija Anegdota Novi centar pažnje Znanje Integracija KRUŽNI TOK Informacija Prikupljanje Podatak Pitanje i odgovori

Nivoi uvođenja računara u nastavu o Bez obzira na vrstu obrazovanja, možemo razlikovati pet različitih nivoa korišćenja računara u nastavi: n Zbližavanje: minimalno korišćenje računara, samo do nivoa upoznavanja; n Korišćenje: svakodnevno korišćenje računara, bez previše unošenja u suštinu;

Nivoi uvođenja računara u nastavu n Integracija: prilagođavanje nastave računarima. Predavači koji na ovaj način koriste računare, bili bi ozbiljno ometeninjihovim izostankom. n Preorijentacija: na ovom nivou, predavači ponovno osmišljavaju i redefinišu svoje kurseve uz obavezno korišćenje informatičketehnologije, I n Evolucija: proces, koji se trenutno dešava u mnogim svetskim obrazovnim institucijama i bavi se aktuelnim problemima upotrebeinformatičke tehnologije.

Obrazovne discipline o Sem korišćenja u nastavi u školama svih nivoa obrazovanja, razvijaju se i obrazovne discipline mnogo snažnije povezane i mnogo jače zavisne od računara. o Najznačajnije su: n n o obrazovanje na daljinu (distance learning); obrazovanje u pravom momentu (just-in-time learning); obrazovanje korišćenjem Interneta (web-basedlearning); obrazovanje tokom celog života (lifelonglearning); Sve ove vrste upotrebe računara u obrazovanju, nazivaju se jednim imenom elektronsko učenje (e-learning).

Malo statistike o Pogledajmo statističke podatke o pitanjima korišćenja informatičke tehnologije u nastavi za jedan relativno veliki – 230 predavača –univerzitet u SAD. o Podaci su dati o osnovnim karakteristikama hardvera, softvera koji poseduju predavači, o njihovoj obučenostiza korišćenje ove tehnologije, te o načinu i količini upotrebe informatičke tehnologije u nastavi. o Predavači su povezani u dve grupe – grupu koja se bavi nastavom informatičkih predmeta (29 predavača) i “ostale”kojih ima 201 predavača. o o

Malo statistike o o o Informatičari(29) –hardver svi smatraju da imaju brzu, jaku i savremenu mašinu; polovina je kupila svoj računar u poslednjih godinu dana; svi imaju pristup kvalitetnom štampaču i povezani su dobrim modemom na Internet; svi imaju približno jednako dobar računar kod kuće, obično kupljen privatno, I većina koristi elektronsku poštu i pristup Internetu preko besplatne, univerzitetske mreže.

Malo statistike o o o Neinformatičari(201) –hardver svi imaju računare mlađe od 3 godine, a 33% kupljene u poslednjih godinu dana; svi imaju kvalitetan CD-ROM uređaj i pristup kvalitetnom štampaču; oko 66% predavača ima računar i kod kuće, privatno kupljen; većina, relativno često koristi univerzitetsku mrežu za pristup Internetu, I većina tvrdi da ume da snimi na univerzitetski server i druge podatke osim sopstvene elektronske pošte, mada 30% njih nije sigurno da ima i dozvolu za tako nešto.

Malo statistike o o Informatičari-softver n uglavnom svi koriste Microsoftverske pakete u radu: Word za obradu teksta, Excel za kreiranje tabela i Power. Point za pravljenje prezentacija, ali ipak Netscape za pristup Internetu. Obučenost: n Svi samostalno koriste tekst procesor i unakrsne tabele za pripremu nastave, e-mail za komunikaciju sa fakultetom i Internet za pristup fakultetskoj biblioteci i ocenjivanje studenata kroz Univerzitetski sistem za ocenjivanje.

Malo statistike o o Neinformatičari-softver n Preovlađuje isti proizvođač, u jošvećem obimu: 93% koriste Word za obradu teksta i Excel za kreiranje tabela, 95% Power. Point za pravljenje prezentacija. Većina koristi Netscape za pristup Internetu, mada je bilo malo nedoumica po pitanju “šta je to web-browser? ”. Obučenost: n Većina samostalno koriste tekst procesor i unakrsne tabele za pripremu nastave, kao i e-mail za komunikaciju sa fakultetom. Retko koriste Internet za pristup fakultetskoj biblioteci, ali mnogo češće za ocenjivanje studenata.

Malo statistike o Računari u nastavi –informatičari n svega nešto više od polovine koristi računarske prezentacije u nastavi; n veći deo koristi e-mail za komunikaciju sa studentima, a vrlo retko i fakultetske video uređaje; n traže od studenata da koriste softver za savladavanje gradiva, posebno tekst procesore, Internet za pronalaženje potrebnih informacija, te on-line pristup biblioteci ilaboratorijama.

Malo statistike o o o Računari u nastavi –neinformatičari oko 25% koristi redovno računarske prezentacije; veoma retko koriste e-mail za komunikaciju sa studentima, nešto više od 50% traže od studenata korišćenje računara za savlađivanje gradiva, a mnogo manje pretraživanje Interneta u traženju informacija; takođe, samo oko polovine predavača traže od studenata zadatke obrađene tekst-procesorima, ali većina koristi u nastavi video uređaje.

Primena računara u obrazovanju o Teži se metodama socijalne interakcije (međusobna komunikacija između učitelja i studenata: predavanje, diskusija u manjim grupama. . . ) te individualizovanim metodama (samostalno učenje korišćenjem posebno struktuiranog materijala za učenje i tehnologije). o Programirana nastava, Computer-Aided Instruction (CAI), Computer-Aided Learning (CAL) su nekada korišćene metode, koje danas zamenjuje Computer Based Training (CBT) uz primenu multimedije, interaktivno učenje korišćenjem multimedije i interaktivno učenje korišćenjem računarskih mreža.

Primena računara u obrazovanju o Termini za CBT su: Computer Assisted Instruction/Learning (CAI/CAL), Computer Based Instruction/Learning (CBI/CBL), Computer Supported Learning (CSL), Computer Supported Teaching (CST), Intelligent Tutorin Systems (ITS). o Zajedničko svim metodama je korišćenje programske podrške za učenje (educational software = courseware) koja za razliku od običnih hipermedijskih prezentracija ima jasno izraženu obrazovnu komponentu, tj. dijalog tipa pitanje – odgovor za testiranje stepena usvojenosti gradiva koje se uči.

Primena računara u obrazovanju o 1) Poučavanje pomoću računara (Computer-Aided Instruction – CAI) o Računari služe za prezentiranje informacija – učenje se svodi na davanje informacija studentima koje oni usvajaju, a usvojeno se proverava testovima. Studenti ne kritički prihvataju sve što im se preko programa nudi, bez mogućnosti da sami odluče koje stvari žele da istražuju i da onda upotrebe računar, da dođu do njih. o Pogodni su za testiranje sposobnosti i znanja, a ne i za samostalno istraživanje. Primer: PLATO (Programmed Logic for Automated Teaching Operations)

Primena računara u obrazovanju o 2) Učenje pomoću računara (Computer-Aided Learning – CAL) o Temelji se na dijalogu tipa razgovora u kojem učenik odlučuje o daljem toku komunikacije traženjem informacija, rešavanjem problema, pri simulaciji problemskih situacija, pa i igri, a ne tipa “nastavnik (tj. računar) pita, učenik odgovara”. o Primer: XANADU (T. Nelson) – online biblioteke kod kojih su korisnici mogli da na nelienearan način pregledaju reči i slike o izabranoj temi.

Primena računara u obrazovanju o 3) Computer- Based Training – CBT o Predstavlja savremeniji oblik CAI i najstariji način kod kojeg se koristi interaktivna multimedijska tehnologija i računarske mreže. o Pogodan je za korišćenje tamo gde se traži testiranje sposobnosti i znanja (napr. u preduzećima). WBT (Web-Based. Training) je oblik interaktivnog CBT koji za dostavljanje koristi Internet ili Intranet, a saržaji se prihvataju pomoću Web pretraživača (tj. koristi TCP/IP i HTTP protokole). o WBT se može koristiti za učenje na daljinu ili kao dopuna tradicionalnoj nastavi (f 2 f=face-to-face) – Web-Based Learning Support.

Primena računara u obrazovanju o 4) Inteligentni tutorski sistemi – ITS (Intelligent Tutoring Systems) o Temelje se na CAI principima, koriste tehnike veštačke inteligencije za modeliranje sadržaja za učenje. o Pod inteligencijom podrazumevamo sposobnost sistema da poseduje znanje o tome šta poučavati, koga poučavati i kako poučavati.

Primena računara u obrazovanju o DLS (Distance learning system) omogućava kompletno upravljanje kursevima na Internetu kao i ostvarivanje interaktivnosti, dvosmerne komunikacije i razmene podataka o Hardversko-softverski zahtevi Za korišćenje DLS-a nije potreban nikakav dodatni hardver. Minimalna konfiguracija je Pentium II na 350 Mhz, dok je preporučena konfiguracija Pentium III i jači. o

Interaktivno učenje i poučavanje korišćenjem multimedije o o Prava interaktivnost: student u određenoj meri menja proces učenja, zamenjuju se uloga studenta i učitelja. Studenti mogu kreirati, stvarati svoj vlastiti materijal i povezati ga sa materijalom kojeg je kreirao učitelj, što predstavlja i najviši nivo interaktivnosti. Početkom 90 -ih godina smatralo se da će CD-ROM-ovi predstavljati glavni medij za distribuciju interaktivnog multimedijskog coursware-a. Danas se distribucija sve više vrši preko računarskih mreža (Internet-WWW).

Interaktivno učenje i poučavanje korišćenjem multimedije o 1) Provera znanja pomoću računara o Računarom podržane provere ili testovi znanja – jedan od najvažnijih interaktivnih elemenata u WBT (Web-Based-Training). o Testovi se koriste za vrednovanje znanja studenata, pomažu studentima pri učenju, a koriste se i za realizaciju prilagođavanja kod obrazovno prilagodljivih hipermedijskih sistema.

Interaktivno učenje i poučavanje korišćenjem multimedije o o 2) Tipovi pitanja Tipični test se sastoji od niza zadataka ili pitanja. Za svako se pitanje može dati jednostavan odgovor, koji je: o o tačan, netačan ili delimično tačan (napr. nepotpun).

Interaktivno učenje i poučavanje korišćenjem multimedije q Postoje dve osnovne grupe pitanja: I. kod jednih učenik sam reprodukuje ispravan odgovor (prisećanje), a II. kod drugih učenik odabira ispravan odgovor između onih koji su već navedeni kao mogući odgovori (tip dvočlanog izbora ili alternativni tip, tip višestrukog izbora s jednim ili više tačnih odgovora, tip upoređivanja i sređivanja). q Najčešće korišćeni tipovi za proveru znanja pomoću računara su tip dvočlanog ili višestrukog izbora.

Interaktivno učenje i poučavanje korišćenjem multimedije o Pitanje tipa dvočlanog izbora (true/false – multiple choice question) – zahteva od studenta da se izjasni je li tvrdnja ponuđenja u zadatku ispravna (tačna) ili neispravna (netačna). o Njegove prednosti su u tom što se često pri rešavanju nekog problema o ne nude više od dve mogućnosti, o jednostavno su sastavljeni i o jednostavni su za rešavanje, o moguće je potpuno objektivno ispravljanje, dok je nedostatak to što o postoji velika mogućnost pogađanja odgovora, o ali i to se može rešiti negativnim bodovima za netačne odgovore. o

Interaktivno učenje i poučavanje korišćenjem multimedije o o Pitanje tipa višestrukog izbora (mutliple-choice/single-answer) – sadrži tvrđenje ili pitanje i više predloženih odgovora za izbor. Zadatak studenta je da među predloženim odgovorima označi jedan ili više ispravnih odgovora. o Broj predloženih odgovora je obično 5, sve iznad pruža nepreglednost. o Njegove prednosti su u o o o potpunoj objektivnosti, smanjenoj mogućnosti pogađanja u odnosu na tip dvočlanog izbora, dok je nedostatak što se o o zadaci teže izrađuju i studenti ih duže rešavaju.

Interaktivno učenje i poučavanje korišćenjem multimedije o o 3) Ocenjivanje studentskih radova – hipermedijskih aplikacija Elementi za ocenjivanje su: n n Broj autora: radovi istog kvaliteta biće ocenjeni višom ocenom, ako ih je radilo manje autora, Tema: ocenjivanje je opšti utisak sadržaja rada, zanimljivost obrade, preglednost i iscrpnost,

Interaktivno učenje i poučavanje korišćenjem multimedije o Elementi za ocenjivanje su: n n n Internet ili izvorni rad: stimulisanje korišćenja Interneta kao izvora literature, stimuliranje rada na izvornim temama, Literatura: veći broj izvora doprinosi kvalitetu istraživanja i rada, Broj strana: kriterijum opsega rada, pri čemu sam velik broj nije dovoljan za visoku ocenu, ali u kombinaciji sa ostalim kriterijumima je poželjan,

Interaktivno učenje i poučavanje korišćenjem multimedije o Prva bitna razlika je u tome što u online učionicama preovladava pisana komunikacija. Najveći deo navedenih alata koristi pisanu reč, ali oni najmoderniji, kao što su telekonferencija i videokonferencija, podrazumevaju i neku vrstu govorne komunikacije. o Sledeća bitna razlika ogleda se u tome što upotreba asinhronih alata predavačima i učenicima omogućava međusobnu razmenu komentara i informacija za svega nekoliko minuta.

Interaktivno učenje i poučavanje korišćenjem multimedije o Na asinhronom času predavač obično postavlja pitanja i teme za diskusiju jednom nedeljno, a u diskusiju može biti uključeno i preko 30 učenika, koji u okviru svog virtuelnog školskog odeljenja (Virtual Learning Community) imaju “mesto” na mreži sa kojeg učestvuju u diskusijama na zadatu temu. o Na sinhronom času diskusija se odvija u tačno zakazano vreme – kada predavač “poseti” online učionicu. o Članovi studijske grupe mogu unapred međusobno uskladiti svoje nedeljne radne obaveze, tako da se svi istovremeno “pojave” u virtualnoj učionici.

Interaktivno učenje i poučavanje korišćenjem multimedije o Interaktivni alati su: o Asinhroni alati: o e-mail – koristi se za pitanja i diskusije, listservs – u osnovi se koriste za istovremeno slanje lekcija svim studentima u učionici, web forum – isto što i diskusioni forumi ili bulletin board verovatno su najčešći način interakcije u online nastavi, news grupe – javni forumi koji koriste Usenet system, BBS – kompjuterski bulletin board kojem se pristupa preko dialup-a – koristio se pre nastanka Interneta za web forume, e-mail i prenos datoteka. o o

Interaktivno učenje i poučavanje korišćenjem multimedije o Sinhroni alati: o chat room – pričaonice, shared whiteboard – omogućava studentima istovremeno da pišu na digitalnoj školskoj ploči, application sharing – softver za demonstraciju vežbi na više terminala istovremeno, teleconferensing – koristi se za prenos glasovnih uputstava predavača ili obostrano, videoconferensing – koristi se za prenos audio-vizuelnih materijala u skupim, visokokvalitetnim privatnim mrežama ili u manje pouzdanim desktop verzijama, MOO & MUD – virtualni svetovi u kojima korisnici mogu komunicirati na različite načine o o o

Interaktivno učenje i poučavanje korišćenjem multimedije o o o Univerzalna učionica Jedan od primera virtualne učionice je i Universal Classroom. Univerzalna učionica predstavlja globalnu platformu za održavanje on-line časova potpuno besplatno. Osnovne prenosti: n n n da biste bili profesor u virtualnoj učionici, nije potrebno da imate diplomu ili stručne preporuke, interfejs je jednostavan za korišćenje, postoji mogućnost i da zaradite, u zavisnosti od toga koliko imate učenika i kakav je njihov uspeh.

Interaktivno učenje i poučavanje korišćenjem multimedije o o Osnovni nedostaci: n nedostatak adaptivnih prezentacija, koje bi prilagodile sadržaj “učionice” znanju, ciljevima i ostalim karakteristikama individualnih korisnika-učenika, n nemoguće je osmisliti originalan izgled virtualne učionice. Sve učionice su primorane da imaju istu strukturu, a jedino lekcije i njihov raspored na ekranu mogu biti različiti. Registracijom u virtualnoj učionici dobija se identifikacioni broj. Servisu se može pristupiti kao korisnik-učenik, ali i kao predavač.

Interaktivno učenje i poučavanje korišćenjem multimedije o Dizajniranje kursa u virtuelnoj učionici – stvaranje kursa se započinje n popunjavanjem formulara, koji će biti n prikazivan kroz mnoge linkove na home page-u virtualne učionice. o Kada se završi sa prijavljivanjem kursa, šalju se e-mail pozivnice potencijalnim učenicima.

Interaktivno učenje i poučavanje korišćenjem multimedije o U toku procesa kreiranja časa virtuelnoj učionici , određujemo: n naučnu oblast i naziv kursa, n trajanje kursa, n cenu (često se koristi opcija da je kurs besplatan), a n moguće je postaviti i ograničenja u pogledu pristupa kursu.

Interaktivno učenje i poučavanje korišćenjem multimedije o o Osnovni materijal koji se nalazi u učionici su lekcije (class lessons) ( koje učenik preuzima sa sajta. Takođe, postoji o o opcija “pisanja” obaveštenja, sastavljanje kvizova i raspodela zaduženja. Izdavanje sertifikata predstavlja završnu fazu. Izdavanje se vrši na sajtu Universal Classroom-a i može se izdati redovno pohađanje, učešće na času, izuzetna dostignuća ili akademsko znanje.

Interaktivno učenje i poučavanje korišćenjem multimedije o o Vrste interakcije u online nastavi Učenje preko mreže može biti individualno (uz pomoć edukativnog softvera) ili grupno, a online nastava sinhrona ili asinhrona. U tradicionalnoj nastavi, učenici su mogli da postavljaju pitanja predavaču ili da komentarišu i međusobno raspravljaju u okviru grupe. Nešto slično ugrađeno je i u online nastavu.

Kontrolna pitanja

Kontrolna pitanja 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Navedite pet različitih nivoa korišćenja računara u nastavi? Ukratko opišite šta znači pojam (Computer-Aided Instruction – CAI)? Ukratko opišite šta znači pojam Computer-Based Training – CBT? Na čemu se temelji učenje pomoću računara (Computer-Aided Learning – CAL)? Na čemu se temelje Inteligentni tutorski sistemi – ITS (Intelligent Tutoring Systems)? Šta omogućava DLS (Distance learning system)? Navedite i objasnite dve osnovne grupe pitanja u interaktivnom učenju i poučavanju putem multimedije? Šta sadrži pitanje višečlanog izbora (mutliple-choice/single-answer) u učenju na daljinu i koje su prednosti i nedostaci takvog učenja? Šta treba odrediti u toku procesa kreiranja časa u virtuelnoj učionici?