Pravni aspekti sajber prostora Pravo intelektualne svojine u

Pravni aspekti sajber prostora Pravo intelektualne svojine u sajber prostoru Predmetni nastavnik: Prof. dr Žaklina Spalević e-mail: zspalevic@singidunum. ac. rs Prof. dr Žaklina Spalević 1

VII nedelja predavanja • Pojam prava intelektualne svojine • Autorsko pravo i prava srodna autorskom pravu • Nosioci autorskih i srodnih prava • Pojam prava industrijske svojine • Kršenje autorskih prava u sajber prostoru 2 Prof. dr Žaklina Spalević

Pojam prava intelektualne svojine • Pravo intelektualne svojine u objektivnom smislu: skup pravnih normi koje uređuju društvene odnose povodom intelektualnog stvaralaštva (uslovi i način sticanja, ostvarivanje, sadržina ovlašćenja, ograničenja, zaštita, trajanje i prestanak subjektivnih prava intelektualne svojine). § Pravo intelektualne svojine u subjektivnom smislu: konkretna pravna vlast koju određeni subjekt crpi iz normi odgovarajuće grane objektivnog prava intelektualne svojine (npr. patentno pravo je pravna grana koja sadrži propise iz kojih izvire subjektivno pravo – patent). Prof. dr Žaklina Spalević

Pojam prava intelektualne svojine § Pravo intelektualne svojine – zajednički naziv za nekoliko pravnih grana, svrstanih u dve grupe: 1. Autorsko pravo i srodna prava ü "Copyright": u prvobitnom značenju pravo na štampanje, umnožavanje dela ü Danas se pod pojmom "copyright-a" podrazumevaju sva prava koja zakon priznaje autorima u pogledu njihovih književnih, dramskih, muzičkih i umetničkih dela 2. Pravo industrijske svojine Prof. dr Žaklina Spalević

Pojam prava intelektualne svojine § Sticanje subjektivnih prava intelektualne svojine: ü Subjektivna prava industrijske svojine se stiču u zakonom propisanom postupku kod nadležnog organa ü Subjektivno autorsko i sva srodna prava se stiču samim činom stvaranja intelektualnog dobra (bez ispunjenja bilo kakvih formalnosti u smislu vođenja odgovarajućeg sudskog ili upravnog postupka). § Subjektivna prava intelektualne svojine sačinjavaju jedan relativno heterogen skup – zajedničku nit koja ih suštinski međusobno povezuje čine: ü Nematerijalni (duhovni, intelektualni) karakter predmeta zaštite (npr. autorsko delo, pronalazak) ü Ekonomska funkcija koja obezbeđuje da subjekt zaštite prisvaja materijalnu korist od privredne eksploatacije predmeta zaštite, i to u uslovima isklјučenja konkurencije. v Na osnovu ova dva svojstva formiran je i naziv "intelektualna svojina". Prof. dr Žaklina Spalević

Autorsko pravo § Pojmovno određenje autorskog prava u objektivnom smislu: skup pravnih normi kojima se uređuju pravni odnosi u vezi sa stvaranjem i korišćenjem autorskih dela. § Pojmovno određenje autorskog prava u subjektivnom smislu: pravo autora na delo koje je stvorio. § Sadržinu subjektivnog autorskog prava čine: ü Ličnopravna ovlašćenja: imaju za cilj da pruže pravnu zaštitu autorovoj ličnosti, njegovom imenu i ugledu – štite moralne interese autora ü Imovinskopravna ovlašćenja: obezbeđuju autoru pravo iskorišćavanja i raspolaganja delom i pravo na naknadu od lica kojima je ustupljeno pravo na iskorišćavanje dela – štite materijalne interese autora. Prof. dr Žaklina Spalević

Autorsko delo § Pojmovno određenje autorskog dela: lјudska tvorevina koja ima duhovni sadržaj, koja ima određenu formu i koja je originalna. § Elementi definicije autorskog dela: ü Ljudska tvorevina – predmet autorskopravne zaštite može biti samo tvorevina koju je stvorio čovek svojim radom ü Duhovni sadržaj – duhovne tvorevine koje svojim izgledom, smislom i značenjem omogućavaju neposrednu komunikaciju između ljudi su autorska dela ü Forma dela – forma ne mora biti materijalna (npr. knjiga, CD-rom) već se delo može saopštiti i usmenim putem ü Originalnost – originalno je samo delo u koje je autor uneo svoju individualnost, deo svoga duha koji je individualan i različit od duha drugih ljudi. Prof. dr Žaklina Spalević

Autorsko delo § Svojstva koja nisu od značaja za zaštitu autorskog dela: za zaštitu autorskog dela (sa stanovišta autorskog prava) nije od značaja: ü ü ü Da li delo ima neku umetničku naučnu ili drugu vrednost Kakva je njegova namena Kolikog je obima Kakva mu je sadržina Način na koji se ispolјava Da li je saopštavanje njegove sadržine javnosti dopušteno ili ne. Prof. dr Žaklina Spalević

Autorsko delo § Tvorevine koje ne uživaju autorskopravnu zaštitu: 1. Opšte ideje, načela, principi i uputstva koji su sadržani u autorskom delu (ova grupa tvorevina isključena je iz autorskopravne zaštite zbog određenih pravno -političkih razloga) 2. Zakoni, podzakonski akti i drugi propisi; službeni materijali državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju; službeni prevodi propisa službenih materijala državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju; podnesci i drugi akti u upravnom i sudskom postupku (ova grupa tvorevina isključena je iz autorskopravne zaštite radi nesmetanog funkcionisanja državnih organa koji imaju potrebu da takve tvorevine koriste). Prof. dr Žaklina Spalević

Autorsko delo § Vrste autorskih dela – autorska dela se prema određenim kriterijumima mogu podeliti u tri grupe: 1. Prema sredstvu-kodu izražavanja (zakonski primeri autorskih dela) 2. Prema autorskopravnom značaju 3. Prema statusu u kome se dela nalaze. Prof. dr Žaklina Spalević

Autorsko delo § Zakonski primeri autorskog dela: prema propisima o autorskom pravu, autorskim delom smatraju se naročito: ü Pisana dela (npr. knjige, brošure, članci) ü Govorna dela (npr. predavanja, govori, besede) ü Dramska, dramsko-muzička, koreografska, pantomimska, kao i dela koja potiču iz folklora ü Muzička dela sa rečima ili bez reči ü Filmska dela (kinematografska i telvizijska dela) ü Dela likovne umetnosti (npr. slike, crteži, skice, grafike, skulpture) ü Dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja ü Kartografska dela (geografske i topografske karte) ü Planovi, skice, makete, fotografije; pozorišna režija. Prof. dr Žaklina Spalević

Autorsko delo § Računarski program: ü Niz instrukcija koje su, po njihovom fiksiranju na neki, za mašinu čitlјiv materijalni nosač, sposobne da na mašinu za obradu podataka deluju tako, da ona izrazi, izvede ili postigne određenu funkciju, zadatak, ili rezultat ü Autorsko književno delo koje uživa autorskopravnu zaštitu ako ispunjava uslove propisane za zaštitu autorskog dela, međutim, zbog specifičnosti ove vrste autorskog dela, prava autora računarskog programa su nešto ograničenija u odnosu na autore drugih dela. Prof. dr Žaklina Spalević

Autorsko delo § Autorskopravna podela autorskih dela: sa autorskopravnog stanovišta autorska dela se mogu podeliti na: ü Izvorna dela ü Dela prerade ü Zbirke. § Izvorno autorsko delo: autorsko delo koje u sebi ne sadrži prepoznatljive originalne elemente drugih, ranije stvorenih autorskih dela. Delo može da se smatra izvornim i onda kada je inspirisano drugim delima ali je to učinjeno tako da je autor sačuvao svoj originalni izraz. § Karakteristika izvornog autorskog dela: autor dela je nezavisan od drugih lica u vršenju svojih ovlašćenja, nema obavezu da traži dozvolu za korišćenje drugog autorskog dela, nema obavezu da za korišćenje dela plaća autorsku naknadu niti da poštuje bilo čija ličnopravna ovlašćenja. Prof. dr Žaklina Spalević

Autorsko delo § Delo prerade: delo u kome su prepoznatljivi karakteristični originalni elementi izvornog autorskog dela (npr. muzičke obrade, aranžmani, adaptacije), ali koje sadrži i sopstvene originalne elemente, zbog čega se smatra autorskim delom koje je zasebno i različito od izvornog dela čije elemente sadrži, i zbog čega uživa autorskopravnu zaštitu. § Da bi autor dela prerade imao imovinskopravna ovlašćenja na delu prerade mora da ima saglasnost autora izvornog dela. § U praksi postoje brojna dela prerade, koja nastaju da bi se izvorna dela iskorišćavala u različitim oblicima. § Najkarakterističniji primeri dela prerade su prevodi književnih dela. § Delom prerade se ne smatraju proste tehničke intervencije na izvornom delu (npr. skraćivanje, transkripcija). Prof. dr Žaklina Spalević

Autorsko delo § Zbirka: vrsta autorskog dela koje se sastoji od skupa već postojećih autorskih dela ili njihovih fragmenata ili drugih podataka; kod ove vrste autorskog dela, posebno je značajno da bude ispunjen uslov originalnosti – zbog toga što se autorsko delo stvara od već postojećih autorskih dela, pa kada bi se ista samo sakupila u jednu celinu, bez ikakvog intelektualnog napora ili unošenja autorove individualnosti, to bi pre svega bio jedan tehnički posao a ne duhovna tvorevina (npr. enciklopedije, zbornici radova, zbirke dokumenata, zbirka sudskih odluka). § Autor zbirke: po pravilu se označava kao urednik. v Kod autorskog dela zbirke situacija je analogna situaciji dela prerade. Prof. dr Žaklina Spalević

Autorsko delo § Podela autorskih dela prema njihovom statusu – prema statusu u kome se nalaze autorska dela mogu biti: ü Neobjavljena ü Objavljena ü Izdata. § Neobjavljeno autorsko delo: delo za koje javnost ne zna i koje ipak uživa autorskopravnu zaštitu (ograničenu na ličnopravno ovlašćenje autora). § Povreda autorskog prava: neovlašćenim objavljivanjem tuđeg autorskog dela, ali i objavljivanjem dela prerade u kome su sadržani prepoznatljivi originalni elementi neobjavljenog izvornog dela. Prof. dr Žaklina Spalević

Autorsko delo § Objavljeno autorsko delo: delo koje je na bilo koji način i bilo gde u svetu, prvi put saopšteno javnosti, od strane autora ili lica koje je on ovlastio. § Smatra se da je zadovoljen kriterijum javnosti ako je delo saopšteno: ü Krugu ljudi koji nije unapred određen ni po veličini ni po sastavu (npr. na priredbi na koju svako ima pristup) ü Krugu lica koji je unapred određen po svom sastavu ali ako je brojčano velik (npr. partijski kongres, sindikalni skup) ü Unapred određenom krugu lica ako se radi o delima koja su po svojoj prirodi namenjena određenom krugu lica (npr. naučni ili stručni kongres). v Autorsko delo se može učiniti pristupačnim javnosti ne samo saopštavanjem u bestelesnoj formi već i stavljanjem u promet primeraka dela – primerci dela treba da su dostupni javnosti (npr. u biblioteci, prodavnici, sajmu). Prof. dr Žaklina Spalević

Autorsko delo § Izdato autorsko delo: autorsko delo koje je autor ili njegov pravni sledbenik umnožio i pustio u promet. § Da bi se smatralo da je delo izdato treba da je u prometu u dovoljnom broju primeraka da zadovolji razumne potrebe javnosti (zavisno od veličine nacionalnog tržišta). v Kod izdavanja dela važno je pitanje šta se podrazumeva pod pojmom broja primeraka koji je dovoljan da zadovolji potrebe javnosti. v Od posebnog je značaja država u kojoj je delo prvi put izdato (zbog toga što po odredbama BK lice koje nije državljanin države članice BK uživaće pravnu zaštitu ako je delo prvi put izdato u nekoj od država članica BK; ako je autorsko delo izdato kao anonimno ili pod pseudonimom rok trajanja računa se od izdavanja dela). Prof. dr Žaklina Spalević

Autorsko delo § Originalni primerak autorskog dela: stvar (predmet) u kojoj je autor prvi put materijalizovao svoje autorsko delo (npr. platno na kome je načinjeno delo likovne umetnosti, skulptura koju je izradio vajar, crtež, notni zapis ili manuskript književnog dela). § Uslov da bi se primerak autorskog dela smatrao originalnim: da je isti nastao kao rezultat autorovog neposrednog fizičkog, odnosno manuelno zanatskog rada – neće se smatrati originalnim primercima autorskog dela, oni primerci koji su nastali radnjom drugog lica, makar autor na neki način doprineo njihovom nastanku (npr. neće se smatrati originalnim primerkom književnog dela manuskript koji je sačinilo neko lice a da mu je autor diktirao tekst). § U najvećem broju slučajeva pravilo je da postoji samo jedan originalni primerak autorskog dela, a da su svi ostali primerci kopije. Postoje i situacije kada postoje dva ili više originalnih primeraka autorskog dela. Prof. dr Žaklina Spalević

Autorsko delo § Neoriginalni primerak autorskog dela: svaki onaj primerak autorskog dela koji nije originalan – po pravilu, takvi primerci autorskih dela potiču od lica koja nisu autori; to su uglavnom korisnici autorskih dela, koji umnožavaju autorska dela uz saglasnost autora (po pravilu, na osnovu ugovora, izdavači književnih dela, muzički i filmski producenti. . . ), ili autorsko delo koriste s pozivom na neki od oblika ograničenja imovinskopravnih ovlašćenja autora. § Neoriginalni primerci autorskih dela se uobičajeno označavaju kopijama autorskih dela. Prof. dr Žaklina Spalević

Autorsko delo § Pojam autora dela: autor dela je fizičko lice koje je stvorilo delo. § Stvaranje autorskog dela je duhovni proces – po prirodi stvari samo fizičko, a ne i pravno lice može biti autor dela. § Stvaranje autorskog dela je pravna činjenica a ne pravni posao, što znači: ü Za sticanje svojstva autora nije potrebna poslovna sposobnost, što znači da i poslovno nesposobna lica (maloletna i duševno bolesna lica) mogu bez ikakvih ograničenja biti autori dela – svoja autorska prava ostvaruju preko zastupnika (zakonskog ili ugovornog) ü Svojstvo autora ne može se steći preko punomoćnika koji bi stvorio autorsko delo za račun naručioca – autorsko delo se može stvoriti po narudžbini određenog lica, te se autorom ne smatra ni onaj ko je podstakao nekog (dao ideju) da stvori autorsko delo, već će to biti lice koje je tu ideju pretočilo u autorsko delo Prof. dr Žaklina Spalević

Autorsko delo ü Lice koje je stvorilo autorsko delo postaje autor bez obzira na to da li ono ima želju da bude priznato kao autor ili ne, i bez obzira na činjenicu što u određenim slučajevima želi da ostane anonimno ili da se njegovo delo objavi pod pseudonimom (oboriva je pretpostavka da je autor dela lice čije su ime, pseudonim ili znak naznačeni na primercima dela, ili navedeni prilikom objavljivanja dela). § Pojam nosioca autorskog prava: nosilac autorskog prava je svako lice koje nije autor, a subjekt je odeđenih ovlašćenja iz sadržine subjektivnog autorskog prava na osnovu određenog pravnog osnova – ugovor, nasleđivanje, a u određenim slučajevima i zakon. § Autor je izvorni nosilac autorskog prava, dok sva druga lica koja određena ovlašćenja stiču po nekom pravnom osnovu su derivativni nosioci autorskog prava. Prof. dr Žaklina Spalević

Autorsko delo § Koautorsko delo: autorsko delo koje nastaje stvaralačkom saradnjom dva ili više lica – duhovna tvorevina koautora u smislu autorskog prava. § Stvaralačka saradnja: podrazumeva postojanje volje dva ili više lica da zajednički stvore jedinstveno delo na osnovu jedinstvene ideje tog dela. § Koautori: lica koja su zajedničkim intelektualnim radom stvorila koautorsko delo, njegovi duhovni stvaraoci. § Zaključak: koautorsko delo mora da predstavlja celinu, i da kod samih koautora postoji ideja da zajedničkim intelektualnim radom stvore određeno delo. § Koautorstvo na filmskom delu – na stvaranju filmskog dela učestvuje više lica koja imaju različite uloge i interese: ü Investitori (čije interese zastupa producent) koji ulažu novac i nisu stvaraoci nego poslovni ljudi ü Intelektualni stvaraoci (npr. pisac scenarija, režiser, glavni snimatelj). Prof. dr Žaklina Spalević

Autorsko delo § Investitori: u film se često ulaže veliki novac i investitori su najviše zainteresovani za komercijalni uspeh filma koji se ogleda u broju gledalaca. Autorsko pravo štiti producenta od koautora filmskog dela koji ga mogu osujetiti u uspešnoj eksploataciji filma putem: ü Priznanja izvornog autorskog prava na filmskom delu (u Zakonu o autorskom pravu SAD), ili ü Ustupanja (cesije) određenih imovinskopravnih ovlašćenja (u kontinentalnom pravu) sa koautora na producenta ü Zakonskog sužavanja broja koautora filma ü Preciznog određenja ko se smatra koautorom. Prof. dr Žaklina Spalević

Autorsko delo § Koautori filmskog dela (intelektualni stvaraoci): ü Pisac scenarija (ako je za film urađen scenario, jer ima filmskih dela koja se smatraju autorskim delom a da za film nije napisan scenario) ü Režiser ü Glavni snimatelj (ako u njegovom delu ima originalnosti) v Kompozitor – ukoliko je muzika bitan element filmskog dela (muzički film) i komponovana je za to delo v Glavni animator – ako se radi o crtanom filmu, ili su crteži ili animacije bitni elementi filmskog dela. § Koautorstvo na filmskom delu: za razliku od tzv. "voljnog" koautorstva, filmsko delo je klasično koautorsko delo koje nastaje mimo volje lica koja u stvaranju filmskog dela učestvuju – reč je o "zakonskom" koautorstvu, odnosno koautorima koji taj status imaju na osnovu zakona. Prof. dr Žaklina Spalević

Nastanak subjektivnog autorskog prava § Nastanak subjektivnog autorskog prava: subjektivno autorsko pravo nastaje samim činom stvaranja autorskog dela – za sticanje subjektivnog autorskog prava nije potrebno ispunjenje bilo kakvih formalnosti, u smislu vođenja određenog postupka u kome bi nadležni organ utvrđivao ispunjenost formalnih i materijalnih uslova za priznavanje subjektivnog prava autoru dela (princip sticanja subjektivnog autorskog prava bez formalnosti). • U većini država, uključujući i našu: za nastanak subjektivnog autorskog prava ne zahteva se postojanje primerka autorskog dela već je dovoljno da delo bude uobličeno (da ima formu) u meri koja je dovoljna za njegovo saopštavanje drugome. Prof. dr Žaklina Spalević

Ograničenja subjektivnog autorskog prava § Ograničenja subjektivnog autorskog prava – pravo trećih lica da u zakonom određenim slučajevima i pod propisanim uslovima iskorišćavaju tuđe objavljeno autorsko delo bez saglasnosti autora i bez plaćanja naknade (suspenzija isključivih imovinsko pravnih ovlašćenja) ili bez saglasnosti autora ali uz obavezu plaćanja naknade (zakonske licence), pod uslovom: ü Da se poštuju njegova ličnopravna ovlašćenja ü Da se iskorišćavanje dela vrši u skladu sa normalnim korišćenjem dela, i ü Da se iskorišćavanjem dela njemu ne nanosi neopravdana šteta. § Ovlašćenja autora podložna ograničenjima: s obzirom da subjektivno autorsko pravo sačinjavaju ličnopravna i imovinskopravna ovlašćenja, ograničenju podležu samo isključiva imovinskopravna ovlašćenja, dok moralna komponenta ostaje neokrnjena. Prof. dr Žaklina Spalević

Trajanje subjektivnog autorskog prava § Trajanje autorskog prava: ü Imovinskopravna ovlašćenja autora su ograničenog trajanja ü Ličnopravna ovlašćenja autora nisu vremenski ograničenog trajanja v Po isteku roka trajanja imovinskih ovlašćenja autora, briga o zaštiti ličnopravnih ovlašćenja preminulog autora prelazi sa naslednika na udruženja autora i institucije iz oblasti kulture, nauke i umetnosti. § Imovinskopravna ovlašćenja autora: ü Traju za života autora i 70 godina posle njegove smrti. ü Ako je u pitanju koautorsko delo, imovinska prava prestaju po isteku 70 godina od smrti koautora koji je poslednji umro. ü Imovinska prava na autorskom delu čiji se autor ne zna (anonimno delo ili delo pod pseudonimom) prestaju po isteku 70 godina, od dana objavljivanja dela. Međutim, ako autor otkrije svoj identitet pre isteka roka trajanja, imovinska prava traju kao da je identitet autora poznat od dana objavljivanja dela. Prof. dr Žaklina Spalević

Trajanje subjektivnog autorskog prava § Ako se početak roka trajanja autorskog prava računa od objavljivanja dela, a delo je objavljeno u nastavcima, za svaki nastavak teče zaseban rok zaštite. § Za dela za koja se rok zaštite ne računa od smrti autora ili koautora (anonimna ili dela pod pseudonimom), a koja nisu zakonito objavljena tokom 70 godina od njihovog nastanka, zaštita prestaje istekom roka od 70 godina od dana nastanka. § Ako je u pitanju filmsko delo, rok trajanja imovinskopravnih ovlašćenja ističe 70 godina od smrti režisera, scenariste, autora dijaloga ili kompozitora muzike posebno komponovane za film, zavisno od toga ko od njih poslednji umre. § Rok od 70 godina računa se (počinje da teče) od 1. januara godine koja neposredno sledi za godinom u kojoj se desio neki od navedenih događaja. Prof. dr Žaklina Spalević

Prava srodna autorskom § U prava srodna autorskom pravu spadaju: ü Pravo interpretatora ü Pravo proizvođača fonograma ü Pravo proizvođača videograma ü Pravo proizvođača emisija ü Pravo proizvođača baze podataka ü Pravo prvog izdavača slobodnog dela. Prof. dr Žaklina Spalević

Prava srodna autorskom § Pojam prava srodnih autorskom pravu: kategorija prava koja su srodna – bliska autorskom pravu, ali koja su ipak različita od autorskog prava, što je razlog da budu u nekim aspektima uređena kao autorska prava, ali u nekim i na poseban način. § Bliskost ovih prava sa autorskim pravom je u sledećem: ü Autorsko i srodna prava čine pravo intelektualne svojine, što znači da im je predmet zaštite nematerijalno dobro ü Korišćenje autorskog dela i predmeta zaštite srodnih prava po pravilu se poklapaju. § Razlike između prava srodnih autorskom pravu od autorskog prava: ü U pogledu subjekta zaštite ü U pogledu sadržine prava njihovih subjekata. Prof. dr Žaklina Spalević

Prava srodna autorskom § Subjekti srodnih prava (ako izuzmemo pravo interepretatora): producenti – fizička ili pravna lica koja nisu duhovni stvaraoci, već samo obavlјaju određenu privrednu delatnost. § Funkcija srodnih prava: srodna prava (sa izuzetkom prava interpretatora) su u funkciji ZAŠTITE ODREĐENE PRIVREDNE DELATNOSTI – zato su ova prava i oblikovana tako da sadrže samo imovinskopravna ovlašćenja (za razliku od autorskog prava koje je u funkciji zaštite duhovnog stvaralaštva u obliku umetnosti, nauke i sl. ). Prof. dr Žaklina Spalević

Pravo interpretatora § Interpretacija: duhovna tvorevina, intelektualno nematerijalno dobro koja nastaje ličnim angažovanjem fizičkog lica (interpretatora) prilikom zvučnog, odn. vizuelnog ili zvučno-vizuelnog saopštavanja autorskog dela. § Interpretiranje: radnja koja se sastoji u angažovanju čoveka da ličnim izražajnim mogućnostima saopšti na zvučni ili zvučno-vizuelni način određeni duhovni sadržaj. § Duhovni sadržaj koji se interpretira MORA BITI AUTORSKO DELO. Pri tome je nebitno da li je ono zaštićeno ili je, u trenutku interpretiranja, rok autorskopravne zaštite za njega već istekao. § Interpretator: fizičko lice koje izvodi neko književno ili umetničko delo (npr. peva, recituje, deklamuje, igra, svira) u pozorištu, varijeteu, cirkusu, koncertnoj dvorani). Saopštavajući autorsko delo, daje izvestan lični pečat tome poslu. Rezultat toga je da se intrepretacije istog dela, a različitih interpretatora, razlikuju. Prof. dr Žaklina Spalević

Pravo interpretatora • Postoje slučajevi kumulacije svojstva autora dela i interpretatora istog dela u istom licu: to se najčešće dešava kad je autor dela istovremeno i interpretator tog dela (npr. kompozitor sam izvodi svoje delo, pesnik sam recituje svoju poeziju). v Ovo su prava najsličnija autorskim. Zakon priznaje interpretatorima i moralna prava. § Trajanje prava: subjektivno pravo interpretatora traje 50 godina od dana nastanka interpretacije. Prof. dr Žaklina Spalević

Pravo proizvođača fonograma i pravo proizvođača videograma § Fonogram: zapis zvuka, odn. određenog niza zvukova na nosaču zvuka – nematerijalno dobro i mora se razlikovati od telesnog nosača na kome je zabeležen. § Predmet zaštite: fonogram. § Videogram: zapis određenog niza slika, sa ili bez pratećeg zvuka na nosaču slike, odn. nosaču slike i zvuka – nematerijalno dobro koje se razlikuje od nosača slike (i zvuka), kao telesne stvari u kojem je inkorporisan. Nosač slike – videograma je npr. magnetna traka, CD, optički disk. § Predmet zaštite: videogram. Prof. dr Žaklina Spalević

Pravo proizvođača emisija § Emisija: zvučni, vizuelni, ili zvučni i vizuelni sadržaj koji se emituje u formi električnog, elektromagnetnog ili drugog signala radi saopštavanja javnosti. § Emitovanje: tehnički proces saopštavanja emisije javnosti. § Predmet zaštite: emisija u smislu emitovanog radio ili TV programa. Prof. dr Žaklina Spalević

Pravo proizvođača baze podataka § Baza podataka: zbirka uređenih i sistematizovanih podataka, autorskih dela ili drugih materijala koji su dostupni elektronskim ili drugim putem. Pojam baze podataka ne obuhvata računarski program koji se koristi za njeno stvaranje ili rad. § Predmet zaštite: baza podataka. Prof. dr Žaklina Spalević

Pravo prvog izdavača slobodnog dela § Predmet zaštite – autorsko delo koje je, po isteku imovinskopravnih ovlašćenja autora, prvi put zakonito izdato ili na drugi način saopšteno javnosti, a koje ranije bilo izdato: dakle autorsko delo koje u vreme trajanja autorskopravne zaštite nije bilo izdato, i koje je, nakon isteka imovinskopravnih ovlašćenja autora, postalo slobodno delo, pa ga svako može iskorišćavati, uz poštovanje ličnopravnih ovlašćenja. § Subjekt zaštite – PRVI izdavač slobodnog autorskog dela koje za vreme trajanja autorskopravne zaštite nije bilo izdato: fizičko ili, češće, pravno lice koje je u svojoj organizaciji i svojim sredstvima izdalo slobodno delo ili ga na drugi način saopštilo javnosti. Prof. dr Žaklina Spalević

Pravo prvog izdavača slobodnog dela § Razlog za zakonsko priznavanje pravne zaštite: prvom izdavaču slobodnog dela zaštita se pruža kao svojevrsna nagrada za preduzimanje poduhvata saopštavanja javnosti dela koje bi, u odsustvu njegove inicijative, najverovatnije ostalo nepoznato javnosti. § Sadržina zaštite: pravo prvog izdavača slobodnog dela je imovinsko pravo – nosilac prava nema nikakva moralnopravna ovlašćenja, jer on nije duhovni stvaralac dela. v Imovinskopravna ovlašćenja nosioca prava prvog izdavača slobodnog dela ista su kao imovinskopravna ovlašćenja autora. § Trajanje prava: pravo prvog izdavača slobodnog dela traje 25 godina od dana prvog izdavanja slobodnog dela ili njegovog prvog saopštavanja javnosti na drugi način. Prof. dr Žaklina Spalević

Prava industrijske svojine § Prava industrijske svojine – pravne grane koje utvrđuju isključivo subjektivno pravo titulara na odgovarajućem predmetu zaštite: ü Patentno pravo ü Pravo žiga ü Pravo zaštite dizajna ü Pravo zaštite oznake geografskog porekla ü Pravo zaštite topografije integrisanog kola ü Pravo zaštite biljne sorte. § Subjektivna prava industrijske svojine nastaju odlukom nadležnog upravnog organa u strogo formalnom upravnom postupku. § To je bitna razlika u odnosu na neformalni način nastanka subjektivnog autorskog prava i subjektivnih srodnih prava. Prof. dr Žaklina Spalević

Patentno pravo § Pronalazak: tehničko rešenje određenog tehničkog problema koje se može primeniti u industrijskoj ili nekoj drugoj privrednoj delatnosti, i koje uvek služi zadovoljenju određene društvene potrebe (npr. ušteda energije, lečenje određene bolesti). § Predmet pronalaska koji se štiti patentom: ü Nov proizvod (uređaj, supstanca, kompozicija, biološki materijal) ü Nov postupak (postupak za proizvodnju i radni postupak) § Pronalascima se ne smatraju: ü Otkrića, naučne teorije i matematičke metode ü Estetske kreacije ü Planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za obavljanje poslova ü Računarski programi Prof. dr Žaklina Spalević

Patentno pravo § Uslovi zaštite pronalaska: ü Novost pronalaska ü Inventivni nivo pronalaska, i ü Privredna primenljivost pronalaska. § Subjekt zaštite: ü Pronalazač – fizičko lice koje je stvorilo pronalazak (on može tim svojim pravom raspolagati tako da umesto njega pravo na patentnu zaštitu stekne njegov pravni sledbenik – npr. ugovorni sticalac, poslodavac, naslednik) ü Supronalazači – grupa fizičkih lica, zajednički nosioci jedinstvenog prava na patentnu zaštitu. v Supronalazačima se ne smatraju lica koja nisu dala samostalan duhovni doprinos rešavanju tehničkog problema, npr. finansijeri, strućni konsultanti, organizatori, laboranti. Prof. dr Žaklina Spalević § Čin nastanka pronalaska ima prirodu pravne činjenice, a ne pravnog posla.

Patentno pravo § Trajanje patenta: ü Patent traje 20 godina, računajući od datuma podnošenja prijave patenta ü Dopunski patent ne može trajati duže od osnovnog patenta, bez obzira kad je stečen, a ako dopunski patent postane osnovni, on ne može trajati duže nego što bi trajao osnovni patent ü Mali patent traje 10 godina, računajući od datuma podnošenja prijave – s tim što se prilikom donošenja rešenja pravo priznaje na period od šest godina, sa mogućnošću produžetka još dva puta po dve godine v Patent, odn. mali patent, trajaće u navedenom roku pod uslovom da se stečena prava održavaju plaćanjem propisanih taksi. Prof. dr Žaklina Spalević

Patentno pravo § Prestanak patenta, odn. malog patenta – pored isteka roka trajanja patent, odn. mali patent može prestati i usled: ü ü Neplaćanja takse Odricanja nosioca prava Prestanka nosioca prava Oglašavanja ništavim rešenja o priznavanju prava, ako se u postupku utvrdi da: Ø Predmet zaštite nije pronalazak u smislu patentnog prava Ø Pronalazak pripada kategoriji pronalazaka koji su izuzeti iz patentne zaštite Ø Pronalazak na dan podnošenja prijave patenta, odn. na dan priznatog prava prvenstva: nije bio nov, nije imao inventivni nivo ili nije bio privredno primenljiv Ø Pronalazak nije opisan potpuno jasno da bi ga stručnjak iz odgovarajuće oblasti tehnike mogao primeniti Ø Je priznat širi obim prava u odnosu na obim koji je mogao biti priznat na dan podnošenja prijave, odn. na dan priznanja prava prvenstva. Prof. dr Žaklina Spalević

Pravo žiga § Pravo žiga: skup pravnih normi koje uređuju pravnu zaštitu oznaka koje se koriste za obeležavanje robe i usluga u privrednom prometu. § Žig: subjektivno imovinsko pravo, isključivog karaktera kojim se štiti oznaka kojom nosilac žiga obeležava svoj proizvod ili uslugu u privrednom prometu u cilju njihovog razlikovanja od iste ili slične robe ili usluge drugog subjekta. § Žigom se ne štiti intelektualno stvaralaštvo – za oznaku robe ili usluge u prometu nije bitno da li je ona tvorevina ili nije, već je bitna njena funkcija označavanja. § Žig nije isto što i firma, mada su moguća i podudaranja (npr. Coca Cola), nije isto što i određeni znaci (npr. Znak kvaliteta – ZK, zdrava hrana, zelena jabuka), jer kod žiga znak kreira sam proizvođač i registruje ga, a navedene znakove dodelјuje državni organ za proizvode koji ispunjavaju određene uslove. Žig nije isto što i žig-sertifikat (pravo SAD), što predstavlјa spoj žiga Prof. dr Žaklina Spalević i, najčešće, geografske oznake porekla, čime se garantuje određeni

Pravo žiga § Žig nije isto što i brend (brend je širi pojam, jer obuhvata i druge komponente, te predstavlјa celokupni poslovni koncept jednog privrednog subjekta. § Firma ima JAČE DEJSTVO od žiga, a NAJJAČE DEJSTVO ima geografska oznaka porekla. § Učešće žiga kao prava industrijske svojine u kapitalu određenog preduzeća ide i do 80% vrednosti (npr. Coca Cola – preko 80 mlrd. dolara, Nokia – preko 60 mlrd. dolara, Nike – preko 50. mlrd. ). § Nastanak žiga – odlukom nadležnog državnog organa i upisom u registar žigova: ü Vremensko trajanje žiga: neograničeno, pod uslovom da se njegovo održavanje vrši produžavanjem (neograničen broj puta) svakih 10 godina, uz plaćanje propisane takse – rok od prvih 10 godina računa se od dana podnošenja prijave za priznavanje žiga dr Žaklina Spalević ü Teritorijalno važenje žiga: žig važi u državi čiji organ ga je priznao. Prof. i upisao u

Pravo zaštite topografije integrisanog kola § Pravo zaštite topografije integrisanog kola: ü Prava srodna patentnom pravu, novijeg doba i rezultat je razvoja tehnike u ovoj oblasti ü Skup pravnih normi kojima se reguliše zaštita stvaralaca topografije integrisanog kola. ü Subjektivno pravo koje nastaje na osnovu ovih normi zovemo takođe pravo zaštite topografije integrisanog kola. § Subjektivno pravo zaštite topografije integisanog kola: isključivo imovinsko pravo koje se stiče u upravnom postupku, i koje je vremenski ograničenog trajanja. § Topografija: izraz koji označava prostorni raspored elemenata integrisanog kola na jednom čipu. § Integrisano kolo: elektronsko kolo čija je glavna karakteristika njegova kompaktnost, tj. gusto pakovanje njegovih sastavnih delova na malom komadu poluprovodnog materijala. Prof. dr Žaklina Spalević

Pravo zaštite topografije integrisanog kola § Predmet zaštite – topografija: ü Trodimenzionalni raspored elemenata integrisanog elektronskog kola, i svih veza između njih ü Nematerijalno dobro, odn. intelektualna tvorevina ü Može se preneti na poluprovodnički proizvod, odn. čip – komad materijala na/u kome je topografija inkorporisana, i koji, zahvaljujući tome, sadrži elektronsko kolo koje ostvaruje određenu elektronsku funkciju. Prof. dr Žaklina Spalević

Pravo zaštite dizajna • Pojam prava dizajna (industrijskog oblikovanja): ü Pravo dizajna u objektivnom smislu – skup pravnih normi kojima se uređuje pravna zaštita dizajna-spoljašnjeg izgleda proizvoda (uslovi i postupak zaštite, sticanje prava na dizajn, sadržina, ograničenje, trajanje, sudska zaštita i razlozi prestanka prava na dizajn) ü Subjektivno pravo na dizajn – isključivo (apsolutno) pravo, vremenski, sadržinski i teritorijalno ograničeno koje ovlašćuje svog nosioca da privredno koristi zaštićeni dizajn, i da zabrani drugima da to čine. • Funkcije dizajna: ü Estetska funkcija ü Funkcija razlikovanja robe jednog privrednog subjekta od iste vrste robe drugog privrednog subjekta, što je razlog da u pravu zaštite dizajna ima elemenata autorskog prava i prava žiga. Prof. dr Žaklina Spalević

Pravo zaštite dizajna • Predmet zaštite: spoljašnji izgled proizvoda-dizajn, tj. ukupni vizuelni utisak koji proizvod ostavlja na informisanog potrošača ili korisnika (fizičko lice koje se redovno susreće sa proizvodom o kojem je reč). • Dizajn: trodimenzionalni ili dvodimenzionalni izgled celog proizvoda ili njegovog dela, koji je određen njegovim vizuelnim karakteristikama, posebno linijama, konturama, bojama, oblikom, teksturom, i materijalima od kojih je proizvod sačinjen, ili kojima je ukrašen kao i njihovom kombinacijom. • Proizvod: industrijski ili zanatski predmet, uključujući i delove koji su namenjeni za spajanje u složeni proizvod, pakovanje proizvoda, grafičke simbole i tipografske znake, ali ne i računarski program. Prof. dr Žaklina Spalević

Pravo zaštite oznake geografskog porekla • Pravo zaštite oznake geografskog porekla: ü U objektivnom smislu – skup pravnih normi koje regulišu uslove i sadržinu zaštite koju uživaju subjekti koji svoju robu ili uslugu označavaju zaštićenim nazivom određenog geografskog lokaliteta sa kojeg roba ili usluga potiče ü U smislu subjektivnog prava – skup konkretnih isključivih ovlašćenja koje subjekt zaštite ima u pogledu označavanja svog prozvoda ili usluge zaštićenom oznakom. • Oznake geografskog porekla dele se na dve vrste: ü Oznake (imena) porekla – geografski naziv zemlje, regiona ili mesta kojim se označava proizvod koji iz njih potiče i čiji su kvalitet i posebna svojstva isključivo iii pretežno uslovljeni geografskom sredinom koja obuhvata prirodne i ljudske faktore i čija se proizvodnja, prerada ili dorada obavljaju na određenom ograničenom području ü Geografske oznake – geografski naziv koji se upotrebljava da označi da određeni proizvod potiče iz određene zemlje, regiona ili mesta v Razlika između oznake porekla i geografske oznake: je u kvalitativnom svojstvu, jer oznakom porekla mogu biti obeleženi samo proizvodi koji imaju poseban kvalitet i svojstva. Prof. dr Žaklina Spalević

Pravo zaštite oznake geografskog porekla • Predmet zaštite: ü Naziv određenog geografskog lokaliteta (naselje, planina, šuma, visoravan, region, ili cela država npr. "Kuba" za duvan) ü Izuzetno, predmet zaštite može biti i oznaka koja nije naziv određenog geografskog lokaliteta, ali koja je dugom upotrebom u prometu postala opštepoznata kao naziv proizvoda koji potiče sa određenog lokaliteta, ili koja svojim izgledom ili značenjem nedvosmisleno asocira na određeni geografski lokalitet (npr. "Feta" za meki beli sir iz Grčke, "Kastro" za kubanske cigare) v Kao što se već iz samog naziva predmeta zaštite može zaključiti, reč je o oznaci koja ukazuje na geografski lokalitet sa kojeg roba ili usluga doista potiče – predmet zaštite ne može biti oznaka koja upućuje na geografski lokalitet koji nema veze sa stvarnim mestom porekla robe (teorija označava takve oznake kao neprave ili fantastiče geografske oznake). Prof. dr Žaklina Spalević