Pravna obaveza Pojam obaveze O obavezi se govori

Pravna obaveza

Pojam obaveze O obavezi se govori kad ne postoji sloboda izbora određenog ponašanja, već se ono zahteva od pojedinca. Terminologija: latinski izraz obligatio, obligation, devoir, obaveza, dužnost. . . Svuda se jezik poslužio rečima koje označavaju ideju o uzajamnoj vezanosti, teretu, ograničenju onoga koji ima obavezu − dužnost da se ponaša na izvestan način. Značaj obaveze u pravu (Jering)

Šta znači reći “ne postoji sloboda izbora”? Sloboda ne postoji ni kad smo prinuđeni da nešto učinimo – ali to ne znači da smo u tom slučaju i obavezno to da učinimo. Biti primoran ≠ biti obavezan Morati ≠ trebati.

Obaveza ne nastaje u trenutku kada nas država na nešto silom primorava – naša sloboda izbora ograničena je još i pre toga zato što postoji zahtev da nešto činimo ili ne činimo, kojem smo obavezni da se pokorimo. Stoga je nužno da se pojam obaveze precizira u odnosu na prirodu tog zahteva koji je stvara. Treba odgovoriti na pitanje zašto neki ili nečiji zahtev jedno ponašanje pretvara u obavezno, to jest u nešto treba da bude

Sankcione teorije obaveze Svaka teorija koja na bilo kakav način utvrđuje vezu između kršenja obaveze i sankcije može se nazvati sankcionom. Predskazujuća, normativna, imperativna verzija sankcione teorije. Zajedničko za sve verzije: dok jedno ponašanje nije sankcionisano, ono se ne može smatrati kao obavezno, pa čak i u slučaju da postoji pravna norma koja nalaže to ponašanje

Normativne teorije Polazna tačka je kritika sankcione teorije. Sankcione teorije zanemaruju činjenicu da su sankcije tu pre svega da ojačaju već postojeće, propisane obaveze i da podstaknu njihovo poštovanje, a ne da ih stvore. Takođe, kršenje obaveze nije osnov za predviđanje da će do sankcije doći već razlog ili opravdanje za primenu sankcije Postoje pravne obaveze bez sankcije (npr. obaveze nekih državnih organa)

Suština normativnih teorija Prema normativnoj teoriji, obaveza je ponašanje koje zahteva norma, određenih svojstava. Kada jedna pravna norma ispunjava kriterijume sistemskog važenja, onda se ona naziva važećom pravnom normom i ona može da stvori obavezu.

Najveća mana normativne teorije Normativne teorije su na pola puta između sankcionih i prirodnopravnih teorija obaveze jer pravnu obavezu ne vezuju ni za sankciju (kao što to čine sankcione teorije) ali ni za unutrašnje prihvatanje pravnih obaveza kao obaveza opravdanih moralnim vrednostima koje štite (kao što to smatraju prirodnopravne teorije).

Prirodnopravne teorije Pravne i moralne obaveze: u čemu je razlika? I pravne obaveze mogu da nas obavezuju kao i moralne – obavezana je naša volja izvesnim višim vrednostima u koje verujemo Prirodnopravne teorije smatraju da da se suština zahteva koji stvara pravnu obavezu najbolje objašnjava postojanjem određene vrste opravdavajućih (moralnih) razloga

Dakle, nije dovoljno samo da postoje važeće pravne norme koje je doneo za to ovlašćen organ u jednom efikasnom, važećem pravnom sistemu. Potrebno je i da te norme, ili barem pravni sistem u celini, bude moralno prihvatljiv.

Radbruhova formula Kad je pozitivni zakon u toliko nepodnošljivoj meri nepravedan, onda on kao “zakonsko nepravo” mora odstupiti pred pravdom (“nadzakonskim pravom”)! Postoje pravna načela koja su jača od svakog pravnog propisa, tako da je zakon, koji je suprotan njima, bez važenja. Ta načela nazivamo prirodno pravo” (Radbruh)