PRAKTINA POZITIVNA ISKUSTVA U BORBI PROTIV KLOSTRIDIJSKE ENTEROTOKSEMIJE

PRAKTIČNA POZITIVNA ISKUSTVA U BORBI PROTIV KLOSTRIDIJSKE ENTEROTOKSEMIJE JAGNJADI Novaković Zoran PSS Novi Sad

Šta je enterotoksemija ? Enterotoksemija je zarazna bolest koja nanosi velike štete u odgoju ovaca i koza. Najčešće obolevaju jagnjad i jarad, dok se u odraslih životinja bolest ređe javlja. Kod vrlo mladih životinja bolest nanosi velike štete, jer uvek završava uginućem. Smrtnost se u odgoju može kretati od 30 %, pa čak do 100 %. Predhodnih godina ovom bolešću su bila desetkovana mnoga stada u Vojvodini.

Slika 1. Karakteristična klinička slika klostridijske enterotoksemije jagnjadi, mišićna ukočenost i zabačena glava unazad

Klostridijski enteritisi su: obolenja koja su prouzrokovana anaerobnomim bakterijama iz roda Clostridium. Osim enteritisa ove bakterije mogu da prouzrokuju i druga obolenja životinja i ljudi. Najvažniji uzročnik klostridijske upale creva kod životinja je Clostridium perfigens. Klostridijalni enteritisi mogu kod ovaca, koza, jagnjadi i jaradi izazvati sledeće oblike i forme bolesti: enterotoksemija jagnjadi, dizenteriju jagnjadi , hemoragičnu enterotoksemiju ovaca, sindrom naglog uginuća ovaca, sindrom kašastih bubrega jagnjadi, enterokolitis koza i dr.

Uzročnik i širenje bolesti Uzročnici bolesti su klostridije, bakterije koje žive u hrani, zemljištu i prostirci. Klostridije su bakterije koje su tradicionalno i distriktno vezane za područje Vojvodine i koje dugo preživljavaju u zemljištu. Razvijaju se kada se za to steknu povoljni uslovi, npr. smanjena otpornost organizma, intenzivnija ishrana (preobilni obroci) ili nagle promene obroka bez privikavanja. Najčešće se javlja u proleće, kad ovce isterujemo na ispašu, odnosno kod prelaska sa zimske ishrane na letnju bez prethodnog privikavanja. Bolest se često javlja kod jagnjadi koja sisaju u starosti od 1 do nekoliko nedelja života. Izbijanju bolesti u odgoju pogoduje loša higijena smeštaja, ishrane ili prežderavanje koncentrovanim hranivina i zelenom pašom.

Uslovi koji pogoduju razvoju bolesti Jagnjad se zaraze preko sise uprljane zemljom ili balegom. Vrlo čest uzrok bolesti je prežderavanje žitaricama ili koncentratima Tek rođene životinje su vrlo osetljive prema uzročniku bolesti, jer ako se zaraze, obolevaju već za 4 do 5 sati. Izbijanju bolesti pogoduje zaostajanje mleka u vimenu nakon sisanja, U zaostalom se mleku mogu razmnožiti uzročnici bolesti, Bolesti pogoduju loš smeštaj, posebno hladnoća i vlaga. Izbijanju bolesti pogoduje i neizbalansirana ishrana u toku graviditeta, prisustvo crevnih parazita u digestivnom traktu, različiti meteorološki i klimatski faktori. Od enterotoksemije najčešće uginjavaju najveća i najjača jagnjad u stadu.

Simptomi bolesti Simptomi bolesti, tok i mortalitet zavise od mnogih faktora (vrsta klostridija, vrsta toksina, vrsta životinje, starost životinje i dr. ). Simptomi variraju od blagog proliva do toksemije s dehidracijom, šokom i uginućima. Klostridijski enteritisi mogu imati veoma buran tok koji završava naglim uginućem životinja bez predhodno ispoljenih znakova, a patoanatomski nalaz može biti negativan. U lakšim slučajevima bolest ima nešto blaži tok , može trajati nekoliko dana i tada može doći do ozdravljenja. U težim slučajevima ispoljavanja simptoma životinja je nevesela, ne jede, javlja se proliv koji može biti žućkast, vodenast ili krvav. Žestoki prolivi dovode do dehidratacije, hipovolemijskog i endotoksičnog šoka i završavaju uginućem.

Klinička slika bolest: Može se javiti u subakutnom i akutnom obliku. Subakutni oblik bolesti teško je uočiti zbog njenog brzog toka. Životinja normalno pase, jede, a drugo jutro može uginuti. Akutni oblik nešto je blaži, traje 3 do 4 dana, ali i on obično završava uginućem. Za to vreme telesna temperature je povišena (do 41, 5 °C), bolesne životinje imaju proliv, ne jedu, nekontrolisano se kreću i imaju grčeve. Ponekad je životinja pospana, uzbuđena, kreće se u krug, naleće na prepreke, diše ubrzano, plitko, a može imati i obojenu mokraću. Ako životinja preživi, dugo ima živčane poremećaje, bremenite ovce pobace.

Dijagnoza: Anamneza, patomorfološki nalaz i klinička slika mogu da pobude sumnju na obolenje, ali potvrdna dijagnoza se postavlja laboratorijskom izolacijom i identifikacijom uzročnika i toksina u crevnom sadržaju.

Terapija: Lečenje klostridijskih enteritisa je često bezuspešno zbog brzog toka bolesti mada neki slučajevi mogu da se leče. Terapija podrazumeva sistemsku i peroralnu upotrebu antibiotika širokog spektra kod enterotoksemija, primenu specifičnog antiseruma i simptomatsku terapiju. Antibiotici često ne stignu da ispolje svoje dejstvo zbog brzog toka bolesti. Antibiotici uništavaju klostridije, ali ne deluju na toksine uzročnika koji dovode do oboljenja.

Profilaksa S obzirom da se klostridijski enteritisi javljaju zbog dejstva nespecifičnih faktora, potrebno je poboljšati uslove držanja i ishrane životinje, smanjiti stres, izbegavati nagle promene ishrane, izbegavati preobilnu ishranu ugljenim hidratima i zelenom pašom itd. Voditi računa o izboru antibiotika koji se koriste u terapiji infekcija i dužini trajanja antibiotske terapije. Imunoprofilaksa se sprovodi kod goveda i ovaca vakcinom koja sadrži inaktivisanu kulturu bakterija Clostridium perfringens tip B, C i D, anatoksin beta i anatoksin epsilon poreklomod Cl. Perfringens.

Vakcinacija: Među vakcinama koje se kod nas koriste za vakcinaciju i imunizaciju ovaca, koza i jagnjadi na tržištu su prisutne. Poliovin i Kventodiz. Poliovina ima da se nabavi na tržištu, a Kventodiza nema. Bolest je najbolje suzbijati vakcinacijom ovaca i koza u zadnjoj trećini graviditeta, čime postižemo stvaranje kolostruma u kojem se nalaze antitela koja nakon rođenja i sisanja štite jagnjad i jarad

Poliovin® kod ovaca i koza podstiče stvaranje aktivneog imuniteta protiv dizenterije janjadi tzv. nekrotične enterotoksemije (Cl. perfringens tip A), enterotoksemije (Cl. perfringens tip D i C), malignog edema (Cl. septicum), nekrotičnog hepatitisa (Cl. novyi tip B) i zarazne šepavosti (Fusobacterium necrophorum i Arcanobacterium pyogenes). Vakcinisane ovce i koze stiču otpornost protiv klostridijskog metritisa (Cl. septicum) i gangrenoznog mastitisa (Staphylococcus aureus).

Imunitet se razvije 7 dana nakon osnovne vakcinacije, dok je najviši nivo imuniteta 14 dana nakon revakcinacije. Na osnovu terenskih ispitivanja imunost traje 12 meseci. Vakcinacija se ne sme primjenjivati kod bolesnih i kahektičnih životinja, životinjama invadiranim parazitima i neposredno pre transporta. Pre upotrebe flašicu s vakcinom treba protresti. Poliovin® se aplikuje sc. u kožni nabor, na bočnoj strani vrata ili iza lopatice, poštujući pritom pravila aseptičnog postupka. Doza, bez obzira na starost, telesnu masu i rasu, iznosi 2 ml/grlu. Životinje se vakcinišu dvokratno s razmakom od 21 dan.

Revakcinacija: Životinje se jednokratno vakcinišu 12 meseci nakon osnovne vakcinacije. Smatra se da su jagnjad/jarad vakcinisanih ovaca/koza pasivno zaštićena dok sisaju. Kada navrše 4 nedelje života, jagnjad/jarad se moraju dvokratno vakcinisati radi podsticanja aktivnog imuniteta. Vakcina se ne primenjuje tokom laktacije. Karenca: Meso i jestive iznutrice: 0 dana. Mleko: 0 dana.

Rezultati ogleda U ogledu je bilo testirano 6 odraslih ženskih grla il d france rase koje su vakcinisane poliovinom redovno tokom godine po programu vakcinacije i preporukama proizvođača vakcine, Nakon jagnjenja, (a ojagnjeno je 11 živih jagnjadi i jedno mrtvo, 2 ovce su ojagnjile trojke, 2 ovce su ojagnjile dvojke i 2 ovce su ojagnjile jedinčad. Ovce su se ojagnjile u razmaku od 3 dana. Posle navršenih 28 -30 dana jagnjad su vakcinisana poliovinom i revakcinisana posle 3 nedelje. Jagnjad su živa i zdrava i sa 3 meseca su imala u proseku 34 kg. Predhodne godine uginuća od enterotoksemije su odnela 20 % jagnjadi.

Zaključak Redovna godišnja vakcinacija ovaca poliovinom (jagnjad su zaštićena prve 4 nedelje preko mleka majke (kolostruma) koje sadrži antitela. Da bi se podstaklo stvaranje aktivnog imuniteta jagnjadi, neophodno je radi zaštite od enterotoksemije izvršiti vakcinaciju jagnjadi između 28 i 30 dana života, a potom i revakcinaciju posle tri nedelje. Pored mera vakcinacije neophodno je da se preduzmu mere preventive koje se tiču: kvaliteta ishrane (u ishrani ovaca u laktaciji i jagnjadi koristiti najkvalitetniju i neukvarenu hranu, kao i hranu ne zagađenu zemljom – silaža, repini repići i dr. , higijene ambijentalnih uslova (temperatura i vlažnost vazduha, dobra provetrenost, čista prostirka i održavanje higijene životinja i vimena)

PSS POLJOPRIVREDNA STANICA NOVI SAD Temerinska 131, Novi Sad telefon: 021/4780 -220 mr Novaković Zoran