POXVIRIDAE INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE Prof dr

POXVIRIDAE INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE Prof. dr Ivana Hrnjaković Cvjetković

PODELA • GRUPA I dvolančani DNK virusi • Dve podporodice 1) CHORDOPOXVIRINAE poxvirusi vertebrata 2)ENTOMOPOXVIRINAE poxvirusi insekata • U podporodici Chordopoxvirinae je 8 rodova od kojih su za medicinu značajni • ORTHOPOXVIRUS I MOLLUSCIPOXVIRUS

OPŠTE OSOBINE PORODICE POXVIRIDAE • • OBLIK cigle VELIČINA 230 do 300 nm Simetrija KOMPLEKSNA GRAĐA SPOLJNI OMOTAČ OD LIPOPROTEINA koji obavija CENTRALNO TELAŠCE(JEZGRO) i JEDNO ILI DVA LATERALNA TELA CENTRALNO TELAŠCE sadrži nukleinsku kiselinu virusa okruženu dvostrukom proteinskom membranom

OPŠTE OSOBINE PORODICE POXVIRIDAE • GENOM DVOLANČANA DNK • PREKO 100 PROTEINA među kojima i enzimi DNK TRANSKRIPTAZA i RNK POLIMERAZA ZAVISNA OD DNK • RAZMNOŽAVAJU SE U CITOPLAZMI i stvaraju intracitoplazmatske inkluzije • PRODUKUJU SOLUBILNE HEMAGLUTININE • OTROPNI SU U SPOLJNOJ SREDINI (NA SUŠENJE, POVIŠENE TMPERATURE I DEZINFICIJENSE) spadaju među najotpornije viruse. Osetljivi su na oksidanse

Poxviridae

ROD ORTHOPOXVIRUS • ZA ČOVEKA SU PATOGENI • VARIOLA VIRUS UZROČNIK VELIKIH BOGINJA • VACCINIA VIRUS • VIRUS KRAVLJIH BOGINJA • VIRUS MAJMUNSKIH BOGINJA

ISTORIJAT VELIKIH BOGINJA • Velike epidemije harale su od XVI – XIX veka • Do 1967 endemski su se održavale u Africi, Aziji i Južnoj Americi i povremeno unosili u druge zemlje • 1972. poslednja epidemija u našoj zemlji uneta iz Iraka (obolelo 175 osoba , umrlo 35) • 1980. SZO objavila eradikaciju velikih boginja

VIRUS VARIOLAE • UZROČNIK VELIKIH BOGINJA KARANTINSKA BOLEST • VELIKE BOGINJE SU GENERALIZOVANO VEOMA KONTAGIOZNO OBOLJENJE LJUDI KOJE SE ZAVRŠAVA SMRĆU U 5 -50% OBOLELIH • POSLEDNJI SLUČAJEVI PRIRODNE INFEKCIJE ZABELEŽENI SU U SOMALIJI 1977. GOD. • PRVU VAKCINACIJU PROTIV VELIKIH BOGINJA PRIMENIO JE DŽENER U XVIII VEKU KORISTEČI VIRUS KRAVLJIH BOGINJA

OSOBINE VIRUSA VARIOLAE • Osobine porodice • Razmnožava se u citoplazmi, za razliku od drugih DNK virusa koji se razmnožavaju u jedru. Stvara intracitoplazmatske inkluzije koje se zovu Gvarnijerijeva telašca • Virus variole je otporan na sušenje, povišene temperature i mnoge dezinficijense • Za dezinfekciju najbolje je koristiti oksidanse kao KMn. O 4 i hlorna jedinje • Direktna sunčeva wsvetlost, UV svetlost i kuvanje uništavaju virus

RAZMNOŽAVANJE I KULTIVISANJE VIRUSA • KULTIVIŠE SE NA HORIOALANTOISNOJ MEMBRANI EMBRIONISANOG KOKOŠIJEG JAJETA GDE STVARA PODRUČJA NEKROZE TAKOZVANE POKSOVE KOJI SU MANJI OD POKSOVA KOJE IZAZIVA VIRUS VAKCINIJE • NA KONTINUIRANIM LINIJAMA KULTURA ĆELIJA IZAZIVA CPE • Može se umnožavati i na rožnjači oka kunića Paulov ogled

ANTIGENSKE OSOBINE VIRUSA VARIOLAE • ANTIGENSKI SU SLIČNI VIRUS VARIOLAE, VIRUS VAKCINIJE I VIRUS KRAVLJIH BOGINJA • ANTIGENI SU L (LABILNI ANTIGEN) OSETLJIV NA ZAGREVANJE S (SOLUBILNI ANTIGEN) RELATIVNO TERMOSTABILAN I NP (NUKLEOPROTEINSKI ANTIGEN) UNUTRAŠNJI ANTIGEN

PATOGENOST ZA LJUDE I KLINIČKE MANIFESTACIJE U ČOVEKA • ULAZNA VRATA : GORNJI RESPIRATORNI PUTEVI • PRIMARNO MESTO UMNOŽAVANJA : LIMFNO TKIVO i u manjoj meri sluznica gornih delova respiratornog trakta • Odatle dopire u krv (PRIMARNA VIREMIJA) • Zatim se širi do RETIKULOENDOTELNIH ĆELIJA gde je sekundarno mesto umnožavanja virusa (posebno virusa ima u jetri, slezini i plućima) • ODATLE VIRUS DOSPEVA U KRV (SEKUNDARNA VIREMIJA) I ŠIRI SE PO ČITAVOM TELU • VIRUS DOSPEVA DO KOŽE I SLUZNICA NA KOJIMA IZAZIVA KARAKTRISTIČNE OSIPNE PROMENE PO KOJIMA JE BOLEST NAZVANA VELIKE ILI CRNE BOGINJE

PATOGENOST ZA LJUDE • IZLUČIVANJE VIRUSA: preko ždrela ali se prenosi i putem kožnih promena koje sadrže velik količine virusa • Sa pojavom druge viremije završena je faza inkubacije i nastaje toksična faza • Poznata su dva klinička oblika bolesti 1. VARIOLA MAJOR TEŠKO OBOLJENJE 2. VARIOLA MINOR(ALASTRIM) LAKO OBOLJENJE

KLINIČKA SLIKA VARIOLAE MAJOR • INKUBACIJA: 8 – 17 DANA • POČETAK BOLESTI: nagao sa temperaturom preko 40°C, groznicom, malaksalošću • 3 -4 dana posle početka bolesti nastaje ospa. promene su u vidu makula, papula, vezikula, pustula i krusta. Poslednji stadijum u razvoju ospe su kruste koje otpadaju krajem 3. i 4. nedelje posle čega ostaju trajni ožiljci na koži. Ospa se prvobitno javlja na licu a zatim na telu i udovima. Smrtnost oko 50%

KLINIČKA SLIKA • Sve kožne promene su u istom stadijumu što se razlikuje od polimorfne ospe kod varičele. Ospa je uniformna. • Ospa je centrifugalna gušća na licu podlakticama I podkolenicama nego na trupu • U drugoj nedelji bolesti stvaraju se pustule i stanje se jako pogoršava. U teškim oblicima pustule su ispunjene krvlju • U VARIOLAE MINOR LETALITETJE MANJI A TOK BOLESTI LAKŠI I KRAĆI

IMUNITET POSLE VELIKIH BOGINJA • KLASIČAN DOŽIVOTAN IMUNITET • IMUNITET POSLE VAKCINACIJE TRAJE NEKOLIKO GODINA • POSTOJI UNAKRSNI IMUNITET IZMEĐU VIRUSA VELIKIH BOGINJA, KRAVLJIH BOGINJA I VIRUSA VAKCINIJE. To je iskoristio Džener koji je kroz skarifikovanu kožu unosio živi virus kravljih boginja i stvarao imunitet protiv velikih boginja • Kasnije se u vakcini koristio virus vakcinije. On izaziva lokalnu infekciju. Ne izaziva viremiju

VAKCINACIJA PROTIV VELIKIH BOGINJA • Edward Jenner, vakcinacija protiv velikih boginja , 1796. god.

LABORATORIJSKA DIJAGNOZA • BOLESNIČKI UZORAK: SADRŽAJ KOŽNIH PROMENA , BRIS ŽDRELA, PLJUVAČKA I KRV • ELEKTRONSKA MIKROSKOPIJA, IMUNOELEKTRONSKA MIKROSKOPIJA I IMUNOFLUORESCENTNA MIKROSKOPIJA • IZOLACIJA IZ SADRŽAJA VEZIKULA NA HORIOALANTOISNOJ MEMBRANI I NA KULTURI ĆELIJA • SEROLOŠKI OD DRUGE NEDELJE BOLESTI značajne za epidemiološka istraživanja

PREVENCIJA I TERAPIJA • Pre eradikacije vakcinacija je bila najznačajnija mera prevencije • Vakcinacija je vršena liofilizovanom vakcinom napravljenom od virusa vakcinije • Najvažnije postvakcinalne komplikacije su bile encefalitis sa smrtnošću od 60%, vaccinia gangrenosa, vaccinalni ekcem

PREVENCIJA I TERAPIJA • Profilaktički i terapijski davani su Marboran i Metisazon • Do stvaranja postvakcinalnog imuniteta davan je hiperimuni gama globulin dobijen od vakcinisanih

EPIDEMIOLOGIJA • REZERVOAR: OBOLELA OSOBA • IZVOR ZARAZE: ORALNI, NAZALNI I BRONHIJALNI SEKRETI, SADRŽAJ VEZIKULE, PUSTULE I KRUSTE • PRENOŠENJE: DIREKTNIM KONTAKTOM, FLÜGGEOVIM KAPLJICAMA, VAZDUHOM, INDIREKTNIM KONTAKTOM (preko ličnih predmeta, rublja i posteljine) • JAVLJALA SE U EPIDEMIJAMA I NIJE IMALA SEZONSKI KARAKTER

VIRUS VACCINIAE • SMATRA SE DA JE VIRUS VACCINIAE LABORATORIJSKI SOJ VIRUSA, VEOMA SLIČAN VIRUSU VARIOLAE (Dženerov vakcinalni vir. je hibridizovao u laboratoriji sa virusom variolae) • NA HORIOALANTOISNOJ MEMBRANI EKJ STVARA VELIKE POKSOVE ZA RAZLIKU OD MALIH KOJE STVARA VIRUS VARIOLAE • AVIRULENTAN JE ZA LJUDE • IZAZIVA UNAKRSNI IMUNITET SA VIRUSOM VARIOLE

VIRUS VACCINIAE • VAKCINA PROTIV VARIOLAE SADRŽI ŽIV VIRUS VACCINIAE • VAKCINA SE DAJE SUBKUTANO U NADLAKTICU. POSLE NEKOLIKO DANA NASTAJE KRUSTA KOJA OTPADA I OSTAJE OŽILJAK • VIRUS OSTAJE NA MESTU VAKCINACIJE • GENERALIZOVANA VAKCINIJA JE RETKA I OPASNA

VIRUS KRAVLJIH BOGINJA • VIRUS JE SLIČAN VIRUSU VAKCINIJE • U GOVEDA IZAZIVA ULCERACIJE NA VIMENU • ČOVEK SE ZARAZI DIREKTNIM KONTAKTOM U TOKU MUŽE • PROMENE NA RUKAMA LIČE NA PRIMARNU VAKCINIJU

ROD MOLLUSCIPOXVIRUS • VIRUS MOLLUSCUM CONTAGIOSUM • Inficira samo čoveka • Podseća na virus vakcinije, morfološki liči na klupče sa namotanim užetom • Izaziva bolest molluscum contagiosum • MOLLUSCUM CONTAGIOSUM U DECE promene u vidu papula na koži lica , trupa i ekstremiteta

MOLLUSCUM CONTAGIOSUM U ODRASLIH • PRENOSI SE POLNIM KONTAKTOM • INKUBACIJA JE 15 -50 DANA • NA KOŽI DONJEG DELA TRBUŠNOG ZIDA, GENITALIJAMA I BUTINAMA JAVLJAJU SE PAPULE SVETLO CRVENE ILI BISERNO BELE • INFEKCIJA MOŽE TRAJATI I DO 3 GODINE KADA NASTAJE IZLEČENJE

DIJAGNOSTIKA MOLLUSCUM CONTAGIOSUM • ELEKTRONSKIM MIKROSKOPOM, IMUNOELEKTRONSKIM MIKROSKOPOM • FLUORESCENTNOM MIKROSKOPIJOM • IZOLACIJA NA HELA ĆELIJAMA

MOLLUSCUM CONTAGIOSUM • Razne lokalizacije bolesti