POSTDOKTORSKE STUDIJE U SRBIJI Aleksandar Kupusinac Ilija Kovaevi

POSTDOKTORSKE STUDIJE U SRBIJI Aleksandar Kupusinac, Ilija Kovačević, Rade Doroslovački 2018

Stanje pre reforme • Zakon o univerzitetu iz 2002. • FTN-NS: – Osnovne studije (5 godina), – Magistarske studije (2 godine), – Doktorske studije, ZAKLJUČAK: 7 godina studija pre doktorskih studija koje su tada podrazumevale isključivo naučno-istraživački rad.

Magistarske studije • Na FTN-NS trajale su 2 godine. • Student je polagao određen broj predmeta. • Na kraju je branio magistarsku tezu, koja je vrlo često bila uvod u izradu buduće doktorske disertacije. • Ideja ovakve organizacije nastave je bila da se student kroz određen broj položenih predmeta dodatno profiliše i pripremi za naučnoistraživački rad nakon završenih magistarskih studija.

Stare doktorske studije • Nije bilo zacrtanog roka do kada je doktorant morao da završi doktorsku disertaciju. • Birokratska procedura oko prijave, izrade i odbrane doktorske disertacije je bila značajno jednostavnija. • Na ovaj način je postojao pravi ambijent u kojem se doktorant mogao baviti naučno-istraživačkim radom bez granica.

Prednost starih doktorskih studija • Nije bilo pritiska na doktoranta da završi doktorsku disertaciju i doktorant je imao mogućnost da slobodno istražuje. • Doktorant je imao veću samostalnost i odgovornost u formiranju svog načnog gledišta i stavova na kojima je izrađivao svoju doktorsku disertaciju, dok je uloga mentora bila pasivnija i podrazumevala samo osnovno usmeravanje doktoranta.

Mana starih doktorskih studija • Vrlo lako moglo da dođe do zloupotrebe u vidu ležernosti i inertnosti prema obavezama, što je rezultovalo nastankom tzv. večitih doktoranata.

Reforma • Zakon o visokom obrazovanju iz 2005. • Reformom doktorskih studija je došlo do evidentnih promena. • Nakon završenih osnovnih i master studija, odnosno 300 ESPB, student upisuje doktorske studije koje traju tri godine, odnosno imaju 180 ESPB.

Nove doktorske studije • Prve dve godine doktorskih studija podrazumevaju dodatno profilisanje studenta kroz određen broj predmeta i pripremu za izradu doktorske disertacije, što u celini jako podseća na stare magistarske studije. • Treća godina je posvećena izradi doktorske disertacije.

Prednost novih doktorskih studija • Prednosti ovakve organizacije nastave su očigledne. • Pre svega, doktorske studije imaju jasne rokove i obaveze koje doktorant mora da ispuni (objavljen rad u časopisu sa SCI liste).

Mana novih doktorskih studija • Doktorant ima manju slobodu u istraživanju, jer raspoloživo vreme mora da usmeri ka brzoj i efikasnoj produkciji tzv. objavljivih rezultata (rezultata koji su po prirodi interesantni časopisima sa SCI liste da ih objave). • Uloga savetnika-mentora je značajno promenjena (savetnik-mentor mora aktivno da učestvuje u izradi istraživanja, usmerava kandidata i poseduje značajno iskustvo u objavljivanju radova u časopisima sa SCI liste).

Motiv za uvođenje postdoktorskih studija • Posledica organizacije novih doktorskih studija je što nakon završenog doktorata nedostaje slobodno formiranje i osamostaljivanje naučnog mišljenja i stavova. • Uvođenjem postdoktorskih studija bi se veoma efikasno mogli otkloniti nedostaci doktorskih studija.

Postdoktorske studije • Postdoktorske studije predstavljaju nastavak obrazovanja nakon završenih doktorskih studija sa akcentom na: – naučno-istraživački rad, – obučavanje i podučavanje kroz razmenu kadrova, – formiranje novih timova.

Postdoktorske studije u svetu • Ustaljenu praksu u raznim zemljama – Velika Britanija – Australija – SAD – Indija – Rusija • Postdoktorske studije postaju obavezne da bi se moglo napredovati u daljoj naučno-istraživačkoj karijeri.

Postdoktorske studije u regionu • Nisu jako zastupljene u našem regionu (postoje npr. u Grčkoj i Rumuniji). • Regionalna saradnja bi mogla dodatno motivisati da se otvore nove mogućnosti, prepoznaju potrebe i zakonski reguliše organizacija postdoktorskih studija u našoj zemlji i u zemljama našeg regiona. • Takođe, bilo bi od velikog značaja da cela Evropa zauzme jedinstven stav oko zakonske regulative i vrednovanja postdoktorskih studija.

Postdoktorske studije u Srbiji • Organizovati u okviru univerzitetskih centara. • Potrebna zakonska regulativa oko upisa, obaveza, vrednovanja rezultata (broj objavljenih radova u časopisima sa SCI liste, broj odslušanih predavanja, broj održanih predavanja) i izdavanja sertifikata. • Glavna ideja je sloboda u naučno-istraživačkom radu sa manje rigoroznim rokovima i akcentom na osamostaljivanje u naučnom mišljenju i stavovima.

Opis • Naučni radnici koji ispunjavaju uslove da mogu da budu mentori na doktorskim studijama bi bili mentori na postdoktorskim studijama, ali bi imali pasivniju ulogu. • Dobijeni sertifikat, kao i uspešno mentorstvo na postdoktorskim studijama bi bili vrednovani prilikom izbora u nastavno-naučna zvanja. • Neophodna je zakonska regulativa i vrednovanje, ali i adekvatna promocija u akademskim krugovima.

Razmena kadrova • Nacionalni, regionalni i međunarodni nivo. • Glavni uslov je da se postdoktorske studije ne mogu upisati na matičnoj instituciji. • Na nacionalnom nivou - razmena između univerzitetskih centara sa ciljem povezivanja, zajedničkog naučno-istraživačkog rada i usavršavanja u nastavi. • Na primer, docent sa Univerziteta u Novom Sadu bi imao mogućnost da upiše postdoktorske studije na Univerzitetu u Beogradu.

Zaključak • Značaj postdoktorskih studija nadogradnja i dopuna za nedostatke doktorskih studija. • Na taj način bi doktorske i postdoktorske studije predstavljale optimalnu kombinaciju, jer bi postojala efikasnost u završetku doktorskih studija, ali i sloboda naučno-istraživačkog razvoja u okviru postdoktorskih studija.

Hvala na pažnji!