Poslovno pravo Prezentacije 2 PREDUZETNIK Preduzetnik je poslovno

Poslovno pravo Prezentacije 2

PREDUZETNIK • Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji (npr. trgovac, zanatlija. . ). • Fizičko lice upisano u poseban registar, koje obavlja delatnost slobodne profesije, uređenu posebnim propisom, smatra se preduzetnikom (npr. slobodni umetnici). • Individualni poljoprivrednik nije preduzetnik.

• Preduzetnička radnja (SZR, SZTR, SUR i dr. ) samo je oblik obavljanja preduzetničke delatnosti koji nema poseban pravni subjektivitet, ne stiče niti samostalno preuzima obaveze u pravnom prometu, ne može biti aktivna stranka u bilo kom postupku (građanskom, sudskom upravom postupku i dr. ) niti ima imovinu koja je odvojena od imovine preduzetnika (vlasnika preduzetničke radnje).

POSLOVNO IME PREDUZETNIKA • Preduzetnik obavlja delatnost pod poslovnim imenom. • Poslovno ime preduzetnika obavezno sadrži ime i prezime preduzetnika, opis pretežne delatnosti, oznaku „preduzetnik” ili „pr” i sedište (npr. krojačka radnja „JOCA“, Jovanović, preduzetnik, Novi Sad). • Poslovno ime preduzetnika mora da se razlikuje od naziva drugog preduzetnika tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugim preduzetnikom, odnosno zabludu u pogledu predmeta poslovanja preduzetnika.

DELATNOST PREDUZETNIKA • Preduzetnik može da obavlja sve delatnosti koje nisu zakonom zabranjene za koje ispunjava propisane uslove, uključujući i stare i umetničke zanate i poslove domaće radinosti. • Preduzetnik u registru privrednih subjekata registruje jednu, pretežnu delatnost, a može obavljati i sve druge zakonom dopuštene delatnosti, osim onih za koje ne poseduje prethodno odobrenje i saglasnost (ukoliko su takva saglasnost ili odobrenje potrebni za obavljanje određene delatnosti).

POSLOVOĐA I OSTALI ZAPOSLENI • Preduzetnik može pisanim ovlašćenjem poveriti poslovođenje poslovno sposobnom fizičkom licu (u daljem tekstu: poslovođa). • Ako je preduzetnik iz opravdanih razloga privremeno odsutan (bolest, školovanje. . . ) a nema zaposlenog poslovođu, može poslovođenje poveriti članu svog porodičnog domaćinstva, bez obaveze da ga zaposli. • Poslovođa mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika i ima svojstvo zakonskog zastupnika. • Poslovođa se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

IMOVINA I ODGOVORNOST ZA OBAVEZE • Preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti. • Odgovornost za obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra.

GUBITAK SVOJSTVA PREDUZETNIKA • Preduzetnik gubi svojstvo preduzetnika brisanjem iz registra privrednih subjekata. • Brisanje preduzetnika iz registra vrši se zbog prestanka obavljanja delatnosti. • Preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti odjavom ili po sili zakona (samim nastupanjem određenih okolnosti predviđenih zakonom, bez obzira na volju preduzetnika).

PRESTANAK PO SILI ZAKONA • Preduzetnik prestaje sa radom po sili zakona u sledećim slučajevima: 1) smrću ili trajnim gubitkom poslovne sposobnosti; 2) istekom vremena, ako je obavljanje delatnosti registrovano na određeno vreme; 3) ako mu je poslovni račun u blokadi duže od dve godine, na osnovu zahteva za brisanje preduzetnika iz registra koji podnese Narodna banka Srbije ili Poreska uprava; 4) ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije preduzetnika; 5) ako mu je pravnosnažnom presudom, izvršnom odlukom nadležnog organa ili suda časti komore u koju je učlanjen izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti; 6) u slučaju prestanka važenja odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa koji je u skladu sa ovim zakonom, posebnim zakonom propisan kao uslov za registraciju; 7) u drugim slučajevima propisanim zakonom.

KONTINUITET OBAVLJANJA DELATNOSTI OD STRANE NASLEDNIKA • U slučaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika, naslednik, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva (supružnik, deca, usvojenici i roditelji) koji je pri tom i sam poslovno sposobno fizičko lice može nastaviti obavljanje delatnosti preduzetnika. • Lice je dužno je da u roku od 30 dana od dana smrti preduzetnika prijavi nastavak obavljanja delatnosti registru u skladu sa zakonom o registraciji.

NASTAVAK OBAVLJANJA DELATNOSTI U FORMI PRIVREDNOG DRUŠTVA • Preduzetnik može doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva, pri čemu se shodno primenjuju odredbe o osnivanju date forme društva. • Nakon gubitka svojstva preduzetnika zbog nastavka obavljanja delatnosti u formi privrednog društva, to fizičko lice ostaje odgovorno celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz registra.

ORTAČKO DRUŠTVO • Ortačko društvo je društvo dva ili više ortaka koji su neograničeno solidarno odgovorni celokupnom svojom imovinom za obaveze društva. • Ortačko društvo je tipično društvo lica. • Ortak može biti fizičko ili pravno lice. • Osnivački akt je ugovor o osnivanju (pismena forma). • Ako ugovor o osnivanju društva ili drugi ugovor između ortaka sadrži odredbu o ograničenju odgovornosti ortaka prema trećim licima, ta odredba nema pravno dejstvo. • Ovu formu privrednog društva, po pravilu, odlikuje bliskost i visok stepen međusobnog poverenja članova.

• Ovo je najčešća pravna forma sa obavljanjem delatnosti tzv. slobodnih profesija (advokati, lekari, inženjeri, projektanti, knjigovođe i sl. ).

UGOVOR O OSNIVANJU ORTAČKOG DRUŠTVA Sadrži: 1) ime, jedinstveni matični broj i prebivalište ortaka koji je domaće fizičko lice, odnosno ime, broj pasoša ili drugi identifikacioni broj i prebivalište ortaka koji je strano fizičko lice, odnosno poslovno ime, matični broj i sedište ortaka koji je domaće pravno lice, odnosno poslovno ime, broj registracije ili drugi identifikacioni broj i sedište ortaka koji je strano pravno lice; 2) poslovno ime i sedište društva; 3) pretežnu delatnost društva; 4) označenje vrste i vrednosti uloga svakog ortaka. • Ugovor o osnivanju može da sadrži i druge elemente od značaja za društvo i ortake. Članovi su slobodni da u okviru obavezujućih zakonskih odredbi, svoje odnose urede u skladu sa sopstvenim interesima i ciljevima osnivanja društva.

ULOG I UDEO • Osnivanjem društva, za članove društva nastaju određene obaveze. Osnovna obaveza tiče se unošenja određene imovine u društvo. • Ulog osnivača može biti u novcu, stvarima, pravima, radu, kao i u budućem radu. Nenovčani ulog se procenjuje u novcu. • Ortaci u društvo unose uloge jednake vrednosti, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno. • Ortaci stiču udele u društvu srazmerne svojim ulozima u društvo, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

PRENOS UDELA • Za vreme trajanja ortačkog društva može doći do promene njegovih članova. • Do promena može doći istupanjem određenog člana, isključenjem ili nasleđivanjem, kao i pristupanjem novih članova. • Promena u članstvu društva zahteva izmenu osnivačkog ugovora, kao i evidentiranje te promene kod organa registrovanja. • Udeo se prenosi pisanim ugovorom zaključenim između prenosioca i sticaoca, kao i na drugi način propisan zakonom. • Prenos udela između ortaka je slobodan, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

PRENOS UDELA TREĆIM LICIMA • Kako se ortačko društvo po pravilu osnova od strane lica koja se poznaju i imaju poverenja jedno u drugo, do prijema novih članova ne dolazi često u praksi. Zbog toga, nema nikakvih smetnji da se promet udela vrši između samih ortaka, kako se na taj način ne menjaju članovi, odnosno ne pojavljuju se nova lica među kojima ne postoji poverenje. • Stoga, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno, ortak ne može bez saglasnosti ostalih ortaka: 1) preneti svoj udeo trećem licu, što obuhvata i unos tog udela kao nenovčanog uloga u drugo privredno društvo; 2) dati svoj udeo u zalogu trećem licu. • Ako ortaci ne daju saglasnost na prenos udela trećem licu, ortak kome je saglasnost za prenos udela uskraćena može istupiti iz društva.

ODGOVORNOST KOD PRENOSA UDELA • Prilikom prenosa udela, na sticaoca se prenose sva prava i obaveze prenosioca. Međutim, to ne isključuje odgovornost za obaveze prenosioca koje je imao prema društvu do momenta prenosa udela, a koje nisu ispunjene. • Nakon prenošenja udela, dužnik neispunjenih obaveza postaje sticalac udela, ali ako ih on ne ispuni, sa njim za ispunjenje obaveze solidarno odgovara i prenosilac udela. Ovo pravilo se primenjuje za slučaj da nije ugovoreno drugačije. • Danom prenosa udela smatra se dan upisa novog člana (sticaoca) u registar kod APR-a.

POSLOVOĐENJE • Svaki ortak ima ovlašćenje za obavljanje radnji u redovnom poslovanju društva (poslovođenje). • Ako je ugovorom o osnivanju ili ugovorom ortaka određeno da su jedan ili više ortaka ovlašćeni za poslovođenje, ostali ortaci nemaju ovlašćenje za poslovođenje. • Radnje poslovođenja odnose se na redovne, tekuće poslove u društvu. Radnje koje ne spadaju u redovno poslovanje društva mogu se obavljati samo uz saglasnost svih ortaka, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno. • Ako ovlašćenje za poslovođenje ima više ortaka, svaki ortak je ovlašćen da postupa samostalno, ali se drugi ortak ovlašćen za poslovođenje može usprotiviti preduzimanju određene radnje u kom slučaju ta radnja ne može biti preduzeta.

PRAVA ORTAKA • Pravo na naknadu troškova - ortak ima pravo na naknadu svih troškova koje je imao u vezi sa poslovanjem društva (npr. putni troškovi koje je imao obavljajući poslove poslovođenja. . ). • Pravo na raspodelu dobiti – dobit koja im pripada proporcionalna je veličini njihovih udela u društvu, a kako su njihovi udeli po pravilu jednaki, dobit se raspoređuje na jednake delove među ortacima, osim ako ugovorom o osnivanju nije drugačije predviđeno. • Pravo na informisanje – ortak ovlašćen za poslovođenje dužan je da obaveštava ostale ortake o poslovanju društva, da preda finansijske izveštaje i ostala dokumenta o poslovanju na uvid, itd.

ODLUČIVANJE ORTAKA DRUŠTVA • Ortaci odluke donose jednoglasno, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno. • Ako je ugovorom o osnivanju određeno da se određene ili sve odluke donose većinom glasova, svaki ortak ima jedan glas, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno. • Za donošenje odluke o pitanjima koja su izvan redovne delatnosti društva, kao i odluke o prijemu novog ortaka u društvo neophodna je saglasnost svih ortaka. To znači da se odluke kao što su npr. o promeni pravne forme, o promeni imena ili sedišta društva, povećanju osnovnog kapitala i sl. Ne mogu biti donete većinom glasova.

ZASTUPANJE DRUŠTVA • Kao i u odnosu na poslovođenje, ortaci po samom zakonu imaju pravo da zastupaju društvo (da izjavljuju volju u ime i za račun društva i na taj način zaključuju različite pravne poslove, ili da utiču na njihov prestanak). • Ortaci osnivačkim ugovorom mogu predvideti da ovo ovlašćenje imaju samo neki od ortaka. • Ukoliko je osnivačkim ugovorom predviđeno da zastupanje vrše svi ortaci zajednički, onda je za preduzimanje svakog pravnog posla ili radnje potrebna saglasnost svih ortaka.

ISKLJUČENJE ORTAKA I ISTUPANJE ORTAKA • Ortak može biti isključen iz društva na dva načina. Jedan je jednoglasnom odlukom ostalih ortaka, ukoliko nije uneo ulog u roku predviđenom za to. U drugom slučaju, ortak može biti isključen odlukom suda u slučaju da je naneo štetu društvu, da nije izvršavao posebne dužnosti koje ima prema društvu, ukoliko svojim radnjama sprečava ili otežava poslovanje društva, itd. • Ortak može da istupi iz društva podnošenjem pisanog obaveštenja o istupanju ostalim ortacima. Ovo pravo ortaka ne može se ograničiti niti isključiti osnivačkim aktom. Pisano obaveštenje podnosi se najmanje šest meseci pre isteka poslovne godine, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno (dakle, do 30. juna tekuće godine). • Ortak koji podnese pisano obaveštenje o istupanju, istupa iz društva istekom poslovne godine u kojoj je obaveštenje dato (dakle, od 1. januara naredne godine). Ovu promenu neoprodno je evidentirati i kod Agencije za privredne registre.

PRESTANAK ORTAČKOG DRUŠTVA I SVOJSTVA ORTAKA • Ortačko društvo prestaje brisanjem iz registra, u slučaju: 1) likvidacije društva ; 2) zaključenja stečaja društva; 3) statusne promene. • 1) 2) 3) 4) 5) Svojstvo ortaka u društvu prestaje: smrću ortaka; istupanjem ortaka; Isključenjem ortaka; brisanjem iz registra ortaka koji je pravno lice; u drugim slučajevima predviđenim ugovom o osnivanju.

KOMANDITNO DRUŠTVO • Komanditno društvo je privredno društvo koje ima najmanje dva člana, fizička ili pravna lica, od kojih najmanje jedan za obaveze društva odgovara neograničeno solidarno (komplementar), a najmanje jedan odgovara ograničeno do visine svog neuplaćenog, odnosno neunetog uloga (komanditor). • Na komanditno društvo primenjuju se shodno odredbe o ortačkom društvu, ako Zakonom o privrednim društvima nije drugačije uređeno. • Komplementari imaju status ortaka ortačkog društva, dok položaj komanditora ima karakteristike statusa članova u društvima kapitala. • Pored elemenata Zakona o elementima osnivačkog akta svakog društva, ugovor o osnivanju komanditnog društva obavezno sadrži i oznaku koji je član društva komplementar, a koji je komanditor.

OSNIVANJE I ULOG U KOMANDITNO DRUŠTVO • Na uloge i udele komplementara u društvu shodno se primenjuju odredbe zakona o ulozima i udelima ortaka. • Osnovna obaveza članova je unošenje određene imovine u društvo. Ulog članova se može sastojati u novcu, stvarima, pravima, radu ili uslugama, ali samo radu komplemenara, ne i komanditora.

DOBIT I GUBITAK • Komanditori i komplementari učestvuju u deobi dobiti i pokriću gubitka društva srazmerno svojim udelima u društvu, ako osnivačkim aktom nije drugačije određeno. • Udeo člana komanditnog društva može biti u prometu. • Kako je komanditno društvo, kao i ortačko, društvo lica koje se osniva s obzirom na posebna svojstva članova, ono je po pravilu, zatvoreno za promenu članstva. • Stoga, nema nikakvih smetnji da članovi među sobom vrše prenos udela, dok je prenos udela na treća lica ograničen. Komplementar ne može raspolagati svojim udelom bez saglasnosti svih članova, dok komanditor to može činiti i bez saglasnosti ostalih članova. Na prenos udela komplementara shodno se primenjuju odredbe o prenosu udela ortaka. • Komanditor može slobodno preneti svoj udeo ili deo udela na drugog komanditora ili na treće lice.

VOĐENJE POSLOVA, ZASTUPANJE DRUŠTVA I PRAVA KOMANDITORA • Komlementari vode poslove društva (pravo na poslovodstvo) i zastupaju ga. Kao i kod ortačkog društva, komplementari mogu međusobno postići sporazum o tome da samo neki od njih vrše poslovođenje u društvu. • Komanditori ne mogu voditi poslove društva niti ga zastupati. • Međutim, bez obzira na to što komanditor nije ovlašćen za poslovođenje u društvu, on se može usprotiviti preduzimanju radnji ili zaključenju poslova od strane komplementara koji su van redovnog poslovanja društva, u kom slučaju komplementar ne može preduzeti tu radnju odnosno zaključiti taj posao.

KOMANDITOROVO PRAVO NADZORA • Komanditor ima pravo da zahteva kopije godišnjih finansijskih izveštaja društva radi provere njihove ispravnosti, kao i da mu se u tu svrhu dozvoli uvid u poslovne knjige i dokumenta društva. • Ako komanditoru nije omogućeno vršenje ovog prava u roku od osam dana od dana kada je podneo odgovarajući zahtev, komanditor može tražiti da sud u vanparničnom postupku naloži društvu da postupi po njegovom zahtevu. Postupak suda je hitan i sud je dužan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana od dana prijema zahteva. • Komanditor može imati i druga prava u pogledu pristupanja dokumentima društva, ukoliko je to predviđeno ugovorom o osnivanju.

OGRANIČENA ODGOVORNOST KOMANDITORA • Komanditor ne odgovara za obaveze društva ako je u celini uplatio ulog koji je preuzeo ugovorom o osnivanju. • Ako komanditor ne uplati u celini ulog na koji se obavezao ugovorom o osnivanju, on za obaveze društva odgovara solidarno sa komplementarima, i to do visine neuplaćenog odnosno neunetog uloga u društvo. • Dakle, komanditor (za razliku od komplementara) ne može za obaveze društva odgovarati svojom ličnom imovinom, pod uslovom da je uneo u društvo ulog predviđen osnivačkim aktom. • Sa druge strane, komplementari za obaveze društva odgovaraju kao i ortaci u ortačkom društvu (svojom celokupnom imovinom).

SLUČAJEVI ODGOVORNOSTI KOMANDITORA KAO KOMPLEMENTARA • Komanditor odgovara kao komplementar prema trećim licima ako je njegovo ime, uz njegovu saglasnost, uneto u poslovno ime komanditnog društva.

PRESTANAK STATUSA KOMPLEMENTARA I KOMANDITORA I PROMENA PRAVNE FORME • Komanditno društvo ne prestaje u slučaju smrti komanditora, odnosno prestanka komanditora koji je pravno lice. U ovom slučaju naslednici komanditora stupaju na njegovo mesto, odnosno pravni sledbenici ako je u pitanju pravno lice. • Ako iz komanditnog društva istupe svi komplementari, a najmanje jedan novi komplementar nije primljen u roku od šest meseci od dana istupanja poslednjeg komplementara, komanditori mogu u tom roku doneti jednoglasno odluku o promeni pravne forme u društvo s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo.

• U tom slučaju ako komanditori ne donesu odluku o promeni pravne forme u roku propisanom u tom stavu pokreće se postupak prinudne likvidacije društva. • Sa druge strane, ukoliko iz komanditnog društva istupe svi komanditori, a najmanje jedan novi komanditor nije primljen u roku od tri meseca od dana istupanja poslednjeg komanditora, komplementari mogu u tom roku doneti jednoglasno odluku o promeni pravne forme u ortačko društvo, a u slučaju da je preostao samo jedan komplementar on može odlučiti i da postane preduzetnik. • Sve navedene promene neophodno je regostrovati u Agenciji za privredne registre, kao i izvršiti potrebne izmene osnivačkog ugovora.

PRESTANAK KOMANDITNOG DRUŠTVA • Na prestanak komanditnog društva shodno se primenjuju odredbe Zakona o privrednim društvima o prestanku ortačkog društva. • Komanditno društvo prestaje da postoji u postupcima: 1) Likvidacije 2) Stečaja ili 3) Statusne promene.