POSLOVNE FINANSIJE Doc dr Mirjana Oraanin Bijeljina 08

POSLOVNE FINANSIJE Doc. dr Mirjana Orašanin Bijeljina, 08. 04. 2019.

Finansijska analiza preduzeća - Pojam i predmet finansijske analize Ciljevi finansijske analize Vrste finansijske analize Pretpostavke finansijske analize - - Formalne pretpostavke fin. analize Materijalne pretpostavke fin. analize Racio analiza - Pokazatelji likvidnosti, aktivnosti, finansijske strukture, rentabilnosti, tržišne vrednosti

Pojam i predmet analize § Pojam analiza potiče od grčke reči "analysis" koja označava raščlanjavanje, rasklapanje ili rastavljanje nekog složenog objekta na njegove konstitutivne elemente. § Pri tome, ovaj pojam se jednako koristi u prirodnim i društvenim naukama u istom smislu označava postupak dekomponovanja neke celine na sastavne delove u cilju upoznavanja njene strukture ili sastava. § Nakon raščlanjivanja celine na delove, uobičajno je da sledi detaljno istraživanje radi identifikovanja odnosa između konstitutivnih elemenata celine.

§ Šire tumačenje pojma analiza nameće potrebu isticanja dva osnovna postupka, to su: 1) postupak raščlanjivanja čiji je cilj identifikovanje konstitutivnih delova analiziranog objekta, a koji čini tzv. kvalitativni aspekt analize, i 2) postupak komparacije ili upoređivanja čiji je cilj utvrđivanje odnosa ili relacija između identifikovanih konstitutivnih delova analiziranog objekta, a koji čini tzv. kvantitativni aspekt analize.

§ Osnovni smisao svake analize sastoji se u tome da se na bazi utvrđenog kvaliteta i kvantiteta analiziranog objekta pruže informacije o njegovom bonitetu ili trendu razvoja. § Takve informacije predstavljaju polaznu osnovu za preduzimanje određenih korektivnih akcija usmerenih na popravljanje boniteta i trenda razvoja analiziranog objekta. § Navedeni zaključak odnosi se na svaku analizu, pa samim tim i na finansijsku.

§ Da bi se razumela suština finansijske analize neophodno je, pre svega, pravilno definisati pojam i predmetnu problematiku finansijske analize, kao i osnovne konstitutivne elemente finansijske analize. § Analogno tome, najpre treba reći da je za uspešno upravljanje finansijskim sistemom u preduzeću neophodna i aktivnost analize finansijskog poslovanja ili tzv. finansijska analiza. § Pri tome, kao što je finansijsko planiranje deo integralnog planiranja, a finansijska kontrola deo integralne kontrolne funkcije, tako je i finansijska analiza sastavni deo kompleksne poslovne analize preduzeća.

§ Da bi se uspešno mogao definisati pravi predmet finansijske analize neophodno je imati u vidu sledeće činjenice: (a) Finansijska analiza omogućava da se izgrađuju i afirmišu osnovne smernice finansijske politike preduzeća; (b) Finansijska analiza služi upravljanju finansijskim poslovanjem preduzeća; (c) Finansijska analiza je permanentno povezana sa finansijskom politikom preduzeća; (d) Finansijska analiza obezbeđuje relevantne informacije za potrebe menadžmenta preduzeća u cilju donošenja poslovnih odluka, iz čega proizilazi direktna veza finansijske analize sa finansijskom politikom.

§ Opredeljujući se za likvidnost kao polaznu tačku finansijske analize i držeći se ujedno opšteg principa da između likvidnosti i ostalih elemenata finansijskog sistema preduzeća vladaju odnosi uzajamnog uticaja i međusobne korelacije - proizilazi da se predmet finansijske analize može oblikovati i ispuniti sledećim sadržajem: 1. Analiza likvidnosti u širem i užem smislu, u cilju uspostavljanja dinamičke ravnoteže na relaciji: naplata potraživanja - priliv novčanih sredstava - isplata dospelih obaveza; 2. Analiza odnosa između finansijskog rezultata, prihoda i rashoda u cilju uspostavljanja dinamičke ravnoteže na relaciji: prihodi - rashodi - finansijski rezultat;

3. Analiza odnosa između poslovnog zadatka i sredstava, kao i između sredstava i izvora sredstava u cilju uspostavljanja dinamičke ravnoteže na relaciji: zadatak potrebna sredstva - odgovarajući izvori; 4. Analiza odnosa između finansijske politike i drugih segmenata poslovne politike u skladu sa dijalektičkosistemskim principom da se ni jedna kategorija, pa ni finansijska politika ne sme analizirati sama za sebe, već samo u povezanosti sa drugim međusobno zavisnim kategorijama.

§ Prethodno navedena četiri osnovna segmenta istraživanja predstavljaju predmet finansijske analize i oni se u skladu sa specifičnostima metodologije finansijske analize inverzno poklapaju sa osnovnim zahtevima i postavkama finansijske politike preduzeća. § Treba istaći da je ravnoteža likvidnosti uslovljena ravnotežom prihoda i rashoda, a isto tako i ravnotežom između zadataka i sredstava i između sredstava i izvora sredstava. Na osnovu ove postavke proizilaze dva zaključka koji su značajni za orijentaciju istraživanja u finansijskoj analizi, to su:

1. Ravnoteža likvidnosti predstavlja najvidljiviji i ujedno najmobilniji sloj finansijske ravnoteže preduzeća, ispod kojeg se rađaju ostali slojevi finansijske ravnoteže koji su dublje usađeni i koji su manje vidljivi i ujedno manje mobilni. § Međutim, oni se sa ravnotežom likvidnosti nalaze u bližoj ili daljoj kauzalnoj povezanosti i uzajamnoj međuzavisnosti. Stoga, likvidnost treba uvek gledati u tijesnoj povezanosti sa drugim segmentima (zonama) ili slojevima finansijske ravnoteže. Pri tome, poremećaji u bilo kojem sloju finansijske ravnoteže prijete da ugroze i druge slojeve finansijske ravnoteže, pa ih treba u finansijskoj analizi obavezno tretirati u njihovom međusobnom jedinstvu.

2. U finansijskoj analizi treba stalno ispitivati i ocenjivati faktore i okolnosti koje mogu izazvati finansijsku neravnotežu na bilo kojoj liniji finansijskih procesa. Pri tome, glavni oslonac u takvim ispitivanjima jeste finansijski plan koji treba da bude dinamički projektovan. § Na osnovu do sada izloženog, nesumnjivo bi se moglo zaključiti da ravnoteža u finansijama podrazumeva, pre svega, stalno i realno planiranje u cilju dinamičke optimizacije finansijskog sistema preduzeća.

§ Kriterijumi koji determišu finansijske analize: postojanje 1. Korisnici finansijske analize; 2. Metode finansijske analize; 3. Obuhvatnost finansijske analize; 4. Predmet finansijske analize; 5. Vremenska obuhvatnost analize; 6. Način pripreme analize; 7. Instrumenti finansijske analize. više vrsta

1. Prema korisnicima finansijske analize razlikujemo internu i eksternu finansijsku analizu. 2. Prema metodama finansijske analize – razlikujemo kvalitativnu analizu (raščlanjavanje) i kvantitativnu analizu (merenje). 3. Prema obuhvatnosti finansijske analize razlikujemo kompleksnu i parcijalnu finansijsku analizu.

4. Prema predmetu finansijske analize razlikujemo analizu bilansa stanja (finansijskog statusa) i analizu bilansa uspeha (rezultata). 5. Prema vremenskoj obuhvatnosti finansijske analize - razlikujemo statičku analizu (analizu stanja) i dinamičku analizu (analizu razvoja). 6. Prema načinu pripreme finansijske analize razlikujemo analize prikazane u brojevima, tabelama i u formi grafikona.

7. Prema instrumentima finansijske analize razlikujemo nekoliko vrsta finansijske analize, to su: (a) vizuelna finansijska analiza, (b) finansijska analiza pomoću računa pokrića, (c) racio analiza, (d) analiza neto obrtnog fonda, (e) cash flow analiza, i (f) funds flow analiza.

Bilans kao podloga finansijske analize § Bilans predstavlja knjigovodstveno-tehnički oblik prikazivanja sredstava i izvora sredstava u vidu dvostranog pogleda. On se odlikuje formom, sadržinom i načinom prikazivanja. Formu bilansa redovno određuje zakonodavac propisivanjem tzv. šeme bilansa. § U pogledu njegovog sadržaja za bilans je karakteristično da on prikazuje samo sredstva i izvore sredstava. Najzad, što se tiče načina prikazivanja sredstava i izvora sredstava, nesumnjivo je da bilans karakteriše globalnost podataka i vrednosno izražavanje.

§ Po svojoj formi bilans se uobičajeno prikazuje u obliku dvostranog računa koji je po definiciji pojam " bilans" uvek uravnotežen. Pri tome, jedna strana tog računa aktiva sadrži aktivne bilansne pozicije, a druga strana pasiva sadrži pasivne bilansne pozicije. § Preko ovih pozicija izražava se celokupno poslovanje preduzeća. Po svom ekonomskom značaju aktiva bilansa nije ništa drugo do vrednosna specifikacija svih činilaca reprodukcije angažovanih u periodu bilansiranja. Drugim rečima, to su sve vrednosti koje se uključuju u proces reprodukcije u jednom od oblika kružnog kretanja kapitala N - R. . . P. . . R 1 - N 1.

§ Aktiva bilansa preduzeća ima za cilj da pruži odgovor na pitanje koliko je sredstava angažovano u preduzeću i u kom obliku se nalaze. Za razliku od aktive koja ima za cilj da izrazi angažovanje sredstava, pasiva bilansa primarno izražava pravnu pripadnost pozicija aktive bilansa. § Pasiva bilansa se deli na sopstveni i tuđi kapital. Pod sopstvenim kapitalom podrazumeva se kapital vlasnika preduzeća a pod tuđim kapitalom pozajmljeni kapital u užem smislu kao i obaveze prema trećim licima koje se odnose na tekuće poslovanje preduzeća.

§ Najčešće se od bilansa zahteva da ispuni sledeće uslovne karakteristike: 1. Bilansana jasnost; 2. Bilansana istinitost; 3. Bilansana kontinuelnost; 4. Bilansana uniformnost; 5. Bilansana konciznosti; 6. Bilansana integralnost. 1. Bilansna jasnost - podrazumeva jasnoću bilansa u smislu da su tačno i razumljivo nazvane bilansne pozicije, odnosno da je apsolutno jasno šta one izražavaju i predstavljaju.

2. Bilansana istinitost - podrazumeva realnost bilansa što ujedno predstavlja osnovnu pretpostavku finansijske analize. Pri tome, svi aspekti realnosti i istinitosti svode se na pojam tačnosti. 3. Bilansana kontinuelnost – podrazumeva vremensku povezanost više uzastopnih zaključenih bilansa.

5. Bilansana konciznost - podrazumeva zahtev da se bilans kao odraz imovinske situacije preduzeća svede na što manji broj aktivnih i pasivnih pozicija da bi bio što koncizniji i sažetiji, a da pri tome ne izgubi ni malo od svoje funkcije sveobuhvatnog indikatora imovine preduzeća. 6. Bilansna integralnost - podrazumeva celovitost i potpunost bilansa, odnosno zahtev da se bilansom preduzeća obuhvati ukupan imovinski integritet preduzeća, što znači da bilans treba obavezno da iskaže sve aktivne i pasivne imovinske stavke koje egzistiraju i vrše određene funkcije u poslovnim procesima preduzeća.

BILANS STANJA U UPROŠĆENOJ FORMI DVOSTRANOG PREGLEDA Aktiva A. STALNA IMOVINA (I + III) I. Nematerijalna ulaganja II. Osnovna sredstva III. Dugoročni finansijski plasmani B. OBRTNA IMOVINA (I + III) I. Zalihe II. Kratkoročna potraživanja i plasmani III. Gotovina C. AKTIVA (A + B) Pasiva A. KAPITAL (I + II) I. Osnovni kapital II. Rezervni kapital B. OBAVEZE I. Dugoročne obaveze II. Kratkoročne obaveze C. PASIVA (A + B)

BILANS USPEHA U UPROŠĆENOJ FORMI JEDNOSTRANOG PREGLEDA A. UKUPNI PRIHODI (I + III) I. Poslovni prihodi II. Finansijski prihodi III. Neposlovni i vanredni prihodi B. UKUPNI RASHODI (I + III) I. Poslovni rashodi II. Rashodi finansiranja III. Neposlovni i vanredni rashodi C. DOBITAK (A – B) D. GUBITAK (B-A)

BILANS STANJA I KLJUČNI POKAZATELJI § Na osnovu dosadašnjeg izlaganja jasno se moglo videti da bilans stanja predstavlja trenutnu sliku imovinske situacije preduzeća, odnosno veličinu i strukturu sredstava i izvora sredstava. Pri tome, struktura sredstava ukazuje na materijalnu, a struktura izvora sredstava na finansijsku konstituciju (položaj) preduzeća. § Analogno tome, neosporna je činjenica da je struktura sredstava i njihovih izvora izuzetno važan indikator finansijske snage i nezavisnosti preduzeća tj. njegove mogućnosti za stvaranje većeg ili manjeg profita.

§ Postoji mogućnost prikazivanja bilansa uspeha i po metodi prodatih učinaka. Po ovoj metodi bilans uspeha može da bude prikazan u sažetoj formi stepenastog računa kao što je to prikazano u tabeli. BILANS USPEHA 1. Bruto realizacija 2. Date kondicije (rabati, kasa skonto itd. ) 3. Neto prihod od prodaje 4. Direktni troškovi prodatih proizvoda 5. Bruto finansijski rezultat od prodaje (3 -4) 6. Indirektni troškovi prodatih proizvida 7. Neto finansijski rezultat od prodaje (5 -6) 8. Vanredni i ostali prihodi 9. Vanredni i ostali rashodi 10. Ukupan finansijski rezultat (7+8 -9) 26

27

SAŽETI BILANS USPEHA RASHODI PRIHODI I. MATERIJALNI TROŠKOVI I AMORTIZACIJA I. PRIHODI OD PRODAJE PROIZVODA I USLUGA 1. Troškovi materijala, energije i rezervnih delova 1. Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 2. Usluge sa karakterom materijalnih troškova (transport) 2. Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu 3. Amortizacija II. PRIHODI OD PRODAJE ROBA I MATERIJALA II. NEMATERIJALNI TROŠKOVI 1. Prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu III. BRUTO LIČNI DOHOCI 2. Prihodi od prodaje robe na inostranom tržištu IV. ZALIHE NEDOVRŠENE PROIZVODNJE I GOTOVI PROIZVODI III. PRIHODI OD FINANSIRANJA V. RASHODI FINANSIRANJA 1. Kamate 2. Pozitivne kursne liste 2. Negativne kursne razlike VI. VANDREDNI RASHODI IV. VANREDNI PRIHODI UKUPNI RASHODI UKUPNI PRIHODI DOBIT GUBITAK 28

Pretpostavke finansijske analize - Materijalne pretpostavke - Formalne pretpostavke Materijalne pretpostavke finansijske analize § - Osnovne materijalne pretpostavke se svode na sledeće: Upotrebljivost bilansnih podataka Eliminisanje negativnih uticaja inflacije Konsolidovanje bilansa stanja i uspeha

Upotrebljivost bilansnih podataka se obezbeđuje poštovanjem : - načela urednog bilansiranja računovodstvenih standarda odgovarajuće zakonske regulative Internih računovodstvenih akata U težnji da se otklone negativni uticaji inflacije na računovodstvene izveštaje, izgrađena su dva koncepta inflatornog računovodstva: - Koncept računovodstva opšte kupovne moći - Koncept računovodstva tekuće vrednosti

Konsolidovanje bilansa stanja i uspeha je vezano za složena preduzeća a proisteklo je iz potrebe da se finansijska situacija dva ili više preduzeća povezanih zajedničkim interesom, analizira kao jedinstvena ekonomska celina. § Konsolidovanjem bilansa se isključuju međusobni odnosi članica zajedničkog interesa, odnosno pozicije iz bilansa stanja i bilansa uspeha koje fiktivno povećavaju zbir zajedničkog bilansa.

Formalne pretpostavke finansijske analize Odnose se na adekvatnu klasifikaciju bilansnih pozicija. - Grupisanje pozicija aktive i pasive u bilansu stanja i prihoda i rashoda u bilansu uspeha. - Bilans stanja: aktiva - rastuća ili opadajuća likvidnost; pasiva – rastuća ili opadajuća dospelost - Bilans uspeha: poslovni prihodi i rashodi; vanposlovni prihodi i rashodi

Racio analiza predstavlja proizvod različitih finansijskih izvještaja, a njen značaj se ogleda prvenstveno u tome što sumira ključne odnose i rezultate koji ukazuju na finansijske performanse preduzeća. Racio analiza je praktično sredstvo kontrole u procesu upravljanja finansijskim sistemom preduzeća jer omogućava sledeće: - Sagledavanje trendova u finansijskom poslovanju preduzeća; Poređenje finansijskih karakteristika konkretnog preduzeća sa drugim preduzećima u okviru iste delatnosti ili privredne grane; Utvrđivanje međusobnosti između faktora koji utiču na finansijski uspeh preduzeća.

§ Stavljanjem u odnos jednih prema drugim bilansnim pozicijama, odnosno jednih finansijskih parametara sa drugim, sagledavaju se mnogo traženiji pojedini finansijski aspekti poslovanja preduzeća, što u stvari predstavlja osnovnu suštinu racio analize. § Racio brojevi predstavljaju odnose jedne bilansne pozicije prema drugoj izražene u prostoj matematičkoj formuli. Pri tome, ove relacije su od izuzetnog značaja za ocenu finansijskog položaja (statusa) preduzeća, kao i za ocenu upravljanja preduzećem. § Za potrebe finansijske analize najčešće se koriste tri osnovne grupe pokazatelja koji se izvlače iz bilansa stanja i bilansa uspeha, to su: 1. Pokazatelji (racia) likvidnosti; 2. Pokazatelji (racia) aktivnosti 3. Pokazatelji (racia) strukture; 4. Pokazatelji (racia) rentabilnosti; 5. Pokazatelji (racia) tržišne vrednosti.

POKAZATELJI (RACIA) AKTIVNOSTI § Kao što je u nauci i praksi odavno poznato osnovni uslov za postojanje i razvoj preduzeća jeste ulaganje. Pri tome, preduzeće je uvek zainteresovano da iz tih ulaganja izvuče maksimalnu korist. § U zavisnosti od toga šta se želi obuhvatiti analizom aktivnosti preduzeća, zavisiće i konkretan broj koeficijenata kojima će se izraziti ekonomija delova i celine. S tim u vezi, treba reći da se u literaturi i praksi najčešće primenjuju sledeći koeficijenti (racia) obrta:

1. Koeficijent obrta dobavljača; 2. Koeficijent obrta zaliha; 3. Koeficijent obrta kupaca; 4. Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava; 5. Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava; 6. Koeficijent obrta fiksnih sredstava; 7. Koeficijent obrta sopstvenih sredstava; 8. Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava

1. Koeficijent obrta dobavljača - odnosi se na prosečnu dužinu vremenskog perioda dugovanja dobavljača za koji se vrši plaćanje prema njima. Ukupne godišnje nabavke na kredit (nabavke materijala, roba i usluga) Koeficijent obrta dobavljača = ————————— Prosečni saldo dobavljača u toku godine 365 (dana) Prosečno vreme plaćanja = ————————— Koeficijent obrta dobavljača

2. Koeficijent obrta zaliha - predstavlja veoma značajan racio pokazatelj finansijskog upravljanja ovim izuzetno značajnim oblikom obrtnih sredstava. Cena koštanja realizovanih proizvoda Koeficijent obrta zaliha = ————————— Prosečna vrednost zaliha 365 (dana) Prosečno vreme trajanja jednog obrta = ——————— Koeficijent obrta zaliha - Koeficijent obrta zaliha kao racio pokazatelj je veoma značajan, ali nije i dovoljan, i to iz prostog razloga što su prosečne zalihe uzete u zbiru koji se sastoji iz tri vrste različitih zaliha. Zbog toga, često se sreće praksa da se koeficijent obrta ukupnih zaliha raščlanjava na parcijalne koeficijente obrta pojedinih vrsta zaliha, kao što su materijal, nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi.

3. Koeficijent obrta kupaca – (koeficijent obrta potraživanja od kupaca) - predstavlja veoma značajan analitički pokazatelj jer pokazuje prosečno vreme potraživanja od kupaca. Neto prihodi od prodaje Koeficijent obrta kupaca= ————————— Prosečni saldo kupaca 365 (dana) Prosečan period naplate = ————————— Koeficijent obrta kupaca

§ Prosečan period naplate potraživanja od kupaca može da se podeli u dva dela i to: (a) ugovoreno vreme ili kreditni period, i (b) neugovoreno vreme ili prekoračeno vreme. § Ugovoreno vreme zavisi od čitavog niza faktora, a pre svega od uobičajenog kreditnog perioda koji odobrava konkurencija, od pozicija kupca i prodavca i od stanja likvidnosti na makro nivou privrede. § Neugovoreno vreme može da bude uzrok neurednog izvršenja obaveza od strane kupca ili opšte nelikvidnosti na makro nivou privrede.

4. Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava pokazuje uspešnost upravljanja obrtnim sredstvima. Naime, ovaj racio pokazatelj izražava koliko su prosečno puta u toku godine obrtna sredstva korišćena za plaćanje troškova i rashoda. Ukupni poslovni rashodi Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava= —————— Prosečni obrtna sredstva

5. Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava - izražava odnos između neto prihoda od prodaje (realizacije) i dugoročno finansiranih (pokrivenih) obrtnih sredstava. Neto prihod od prodaje Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava = ————------—— Prosečna neto obrtna sredstva § Ovaj racio pokazatelj u odnosu na sve prethodno navedene je veoma specifičan i karakterističan. Zbog toga, analitičku upotrebu koeficijenta neto obrtnih sredstava obavezno treba dopuniti i drugim podacima kao što su: upoređivanje različitih perioda, upoređivanje rasta obe veličine (neto prihoda od realizacije i neto obrtnih sredstava), upoređivanje sa privrednom granom ili grupacijom kojoj pripada preduzeće, itd.

7. Koeficijent obrta sopstvenih sredstava - pokazuje efikasnost upravljanja sopstvenim sredstvima. Neto prihodi od prodaje Koeficijent obrta sopstvenih sredstava = —————— Sopstveni izvori finansiranja § Analitička vrednost ovog racio pokazatelja znatno je otežana činjenicom da on u sebi sadrži dva značajna aspekta finansijskog stanja preduzeća: (a) aspekt finansijske sigurnosti i strukture, i (b) aspekt rentabilnosti.

8. Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava pokazuje efikasnost upravljanja ukupnim sredstvima. On je u stvari sintetički racio pokazatelj svih prethodno izloženih parcijalni racio pokazatelja koji su u analitičkom kontekstu ovde izraženi kao veoma značajni. Neto prihodi od realizacije Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava = —————— Ukupna poslovna sredstva § Analitički smisao ovog pokazatelja zasniva se na logičnoj premisi da veći obim prodaje po logici stvari pretpostavlja i veća ulaganja u poslovna sredstva

POKAZATELJI (RACIA) STRUKTURE § Ukupna poslovna sredstva preduzeće može finansirati iz različitih izvora koji se sa aspekta pripadnosti dele na pozajmljene i sopstvene. Zbog toga, finansijska struktura preduzeća se globalno deli na sopstvene i tuđe izvore. Pri tome, korišćenje tuđih sredstava nastaje kao potreba preduzeća u cilju održavanja postojećeg nivoa poslovanja ili njegovog proširenja. § Otuda, preduzeće koje koristi tuđa sredstva mora konstantno da analizira svoj položaj koji proističe iz takve finansijske strukture.

§ Upravo taj odnos između pozajmljenih i sopstvenih izvora finansiranja naziva se finansijskom strukturom preduzeća koja se izražava u pasivi bilansa stanja. Treba reći da se u literaturi najčešće primenjuju sledeći koeficijenti (racia) finansijske strukture: 1. Koeficijent pozajmljenih izvora prema ukupnim izvorima; 2. Koeficijent pokrića rashoda na ime kamate; 3. Koeficijent pokrića ukupnog duga.

1. Koeficijent pozajmljenih izvora prema ukupnim izvorima - pokazuje relativno učešće pozajmljenih izvora u finansiranju ukupnih poslovnih sredstava. Koeficijent pozajmljenih izvora prema ukupnim izvorima finansiranja Pozajmljeni izvori = —————— Ukupni izvori Pozajmljeni izvori = Dugoročne obaveze + Kratkoročne obaveze Ako se navedeni odnosi izražavaju u procentima, onda u prezentovanoj formuli između dobijenog procenta i 100 pokazuje u stvari srazmeran deo ukupnih poslovnih sredstava koji je finansiran iz sopstvenih izvora.

2. Koeficijent pokrića rashoda na ime kamate - utvrđuje se iz odnosa poslovnog dobitka i troškova kamate. Poslovni dobitak Koeficijent pokrića kamate = ————— Rashodi na ime kamate § Analitička vrednost ovog racio pokazatelja ogleda se u tome što on pokazuje koliko je puta poslovni dobitak veći od troškova kamate.

3. Koeficijent pokrića ukupnog duga - veoma je sličan prethodnom pokazatelju, osim što se pored rashoda na ime kamate računa i sa sposobnošću preduzeća da otplaćuje i glavnicu duga. Poslovni dobitak Koeficijent pokrića ukupnog duga = ———————— (Kamata + otplata glavnice) x (1/1 - p) § U navedenoj formuli upotrebljeni simbol "p" označava stopu poreza na dobitak. Pri tome, važi pravilo što je koeficijent pokrića kupnog duga niži utoliko je stepen rizika preduzeća veći, i obrnuto, što je koeficijent pokrića ukupnog duga viši utoliko je stepen rizika preduzeća niži, naravno sve to posmatrano sa aspekta poverilaca preduzeća.

POKAZATELJI (RACIA) RENTABILNOSTI § Rentabilnost je ekonomsko načelo poslovanja čijom se primenom u praksi postiže takvo poslovanje u kojem se sa što manjim angažovanim sredstvima u reprodukciji ostvaruje veća dobit. § Istovremeno, rentabilnost predstvalja i parcijalno merilo efikasnosti poslovanja preduzeća kojim se izražava efikasnost angažovanja sredstava u stvaranju dobiti preduzeća. § Rentabilnost kao ekonomsko načelo ostvaruje se u sledećim slučajevima:

- Kada se pred istim angažovanim sredstvima ostvaruje veća dobit; - Kada se pri istom ostvarenju dobiti smanjuju angažovana sredstva; - Kada se uvećavaju i dobit i angažovana sredstva, pri čemu dobit raste brže od angažovanih sredstava; - Kada se smanjuju i dobit i angažovana sredstva, pri čemu je stepen smanjenja angažovanih sredstava veći od stepena smanjenja dobiti; - Kada se smanjuju angažovana sredstva povećava se dobit.

Stopa poslovnog dobitka Poslovni dobitak Stopa poslovnog dobitka = ————— x 100 Poslovni prihodi ____________________________ Stopa neto dobitka Neto dobitak Stopa neto dobitka = ————— x 100 Poslovni prihodi

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva - Poslovni dobitak u finansijsko - računovodstvenom smislu predstavlja prinos na ulaganje u ukupna poslovna sredstva koja su korišćena za obavljanje redovne poslovne aktivnosti preduzeća u tekućem periodu. Poslovni dobitak Stopa prinosa na poslovna sredstva = —————— Prosečna poslovna sredstva § Vezano za navedenu formulu, posebno je značajno naglasiti da stopa prinosa na poslovna sredstva zavisi od koeficijenta obrta ukupnih poslovnih sredstava i stope poslovnog dobitka na prihode od prodaje.

2. Stopa prinosa na sopstvena sredstva - Poslovni dobitak predstavlja prinos na ukupna poslovna sredstva koja su uložena u njegovo zarađivanje, bez obzira na izvore iz kojih su ta sredstva finansirana. Ovaj čisto poslovni dobitak se povećava za ostale prihode i umanjuje za ostale rashode da bi se utvrdio neto dobitak koji preduzeću ostaje na raspolaganju. Neto dobitak označava prinos na sopstvena sredstva, odnosno tekući ostvareni prirast onog dela poslovnih sredstava koji je pribavljen iz sopstvenih izvora finansiranja. Neto dobitak Stopa prinosa na sopstvena sredstva = —————— Prosečna sopstvena sredstva

Stopa prinosa na aktivu (Return on Assets) ROA Neto dobitak ROA = —————— Ukupna aktiva Stopa prinosa na kapital (Return on Equity) ROE Neto dobitak ROE = —————— Sopstveni (akcijski) kapital

RACIA TRŽIŠNE VREDNOSTI - Karakteristični za akcionarska društva – Racia vlasništva 1. Neto dobit po akciji – EPS (Earnings per Share) 2. Racio tržišne cene i neto dobiti po akciji – PE (Price to Earnings) 3. Knjigovodstvena vrednost po akciji – B (Book Value) 4. Racio tržišne i knjigovodstvene vrednosti akcija – PB (Price to Book) 5. Racio plaćanja dividende 6. Dividendna stopa (Dividend Yield)

Neto dobit po akciji (EPS) Neto dobitak EPS = —————— Broj emitovanih akcija Racio tržišne cene i neto dobitka po akciji (PE) Tržišna cena PE = —————— EPS

Racio plaćanja dividende Isplaćena dividenda po akciji Racio plaćanja dividende= —————— Neto dobitak po akciji Dividendna stopa (profit od dividende u %) Dividenda po akciji Dividendna stopa = ——————-----Tržišna cena po akciji

Pitanja za diskusiju 1. Koje su tri osnovne faze efikasnog sistema kontrole? 2. Koja su dva oblika finansijske kontrole? 6. Navedite vrste finansijske analize prema instrumentima finansijske analize? 7. Definišite racio analizu? 3. Šta predstavlja preventivna finansijska kontrola? 8. Šta omogućava finansijska analiza pomoću racio brojeva? 4. Šta predstavlja naknadna finansijska kontrola? 9. Navedite pet velikih grupa racio brojeva? 5. Navedite vrste finansijske analize prema načinu pripreme finansijske analize? 10. Nabrojte racia aktivnosti?

Pitanja za diskusiju 11. Nabrojte racia finansijske strukture i zaduženosti? 12. Objasnite racio ROA? 13. Objasnite racio ROE? 14. Nabrojte racia tržišne vrednosti? 15. Objasnite EPS? 16. Objasnite dividendnu stopu?