Poslovna banka pojam osnivanje i predmet poslovanja Pojam

Poslovna banka pojam, osnivanje i predmet poslovanja ,

Pojam poslovne banke �Banka je finansijska organizacija koja za predmet delatnosti ima zaključivanje i izvršavanje bankarskih poslova. �Banka je posrednička institucija u prenosu sredstava između finansijski suficitarnih i deficitarnih transaktora. �Banka prikuplja i mobiliše slobodna novčana sredstva radi njihovog odgovarajućeg plasmana. �U našem bankarskom zakonodavstvu se ne definišu vrste banaka te sve bankarske organizacije posmatramo kao poslovne banke.

Osnivanje poslovne banke �Banka se prema važećim propisima osniva kao akcionarsko društvo (AD). �Za osnivanje banke potreban je: q ugovor o osnivanju i q obezbeđenje sredstava u osnivački kapital banke. q. Osnivači banke mogu biti domaća i strana pravna i fizička lica. �Banka se ne može osnovati kao jednočlano akcionarsko društvu. �Za osnivanje banke neophodno je da postoje najmanje dva osnivača.

Ugovor o osnivanju banke sadrži: 1) naziv i sedište osnivača banke; 2) naziv i sedište banke; 3) iznos ukupnog osnivačkog kapitala banke u novčanom i nenovčanom obliku, kao i udeo svakog osnivača u tom kapitalu; 4) rok do koga su osnivači banke dužni da uplate novčana i prenesu nenovčana sredstva u osnivački kapital banke; 5) prava, obaveze i odgovornosti osnivača banke za obaveze banke; 6) uslovi za sticanje i prestanak prava osnivača;

Ugovor o osnivanju banke sadrži: � 7) poslovi koje banka obavlja; 8) način raspoređivanja dela dobiti na osnivače banke; 9) način snošenja rizika i pokriće gubitka banke; 10) uslovi i način povećanja osnivačkog kapitala i rezervi banke; 11) način rešavanja sporova među osnivačima banke; 12) uslovi za prestanak rada banke – ako ne postoji ekonomski interes za dalje poslovanje banke; 13) način odlučivanja o statusnim promenama banke i prava osnivača banke u slučaju statusnih promena banke.

Postupak osnivanja �Nakon zaključenja ugovora o osnivanju osnivači banke podnose Narodnoj banci Srbije ZAHTEV za izdavanje dozvole za rad banke. �NBS je dužna da u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva, oceni ispunjenost zakonskih uslova i opravdanost osnivanja banke. �O zahtevu za osnivanje banke guverner NBS donosi REŠENJE o izdavanju dozvole za rad banke.

Osnivačka skupština �Po dobijanju dozvole, u roku 30 dana mora da se održi osnivačka skupština. �Na osnivačkoj skupštini banke donosi se statut banke, bira upravni odbor, imenuje vršilac dužnosti direktora banke i utvrđuje poslovna politika. �Odluke o ovim pitanjima se donose dvotrećinskom većinom glasova osnivača.

Upis u registar �Nakon dobijanja rešenja od NBS osnivači podnose prijavu za upis banke u sudski registar. �Upisom u taj registar banka stiče svojstvo pravnog lica. �Prijavu za upis u sudski registar osnivači mogu podneti u roku od 45 dana od dana prijema rešenja NBS o izdavanju dozvole za rad.

Osnivački kapital banke �Akcionarski kapital banke obezbeđuju osnivači banke unošenjem svojih uloga pri osnivanju banke. �Ovi ulozi mogu biti u novčanom ili u nenovčanom obliku (zgrade, oprema i druga sredstva koja su u funkciji poslovanja banke). �Minimalna vrednost akcionarskog kapitala pri osnivanju banke je 10. 000 EUR u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu na dan uplate tih sredstava.

Predmet poslovanja poslovne banke Depozitni poslovi • Primanje novčanih depozita Kreditni poslovi • Davanje i uzimanje kredita Drugi bankarski poslovi • • Platni promet Devizni poslovi Menjački poslovi Izdavanje HOV i kartica (emisioni poslovi) Čuvanje sredstava i Hov (depo poslovi) Izdavanje jemstva i garancija Kupovina i naplata potraživanja

Organizacija, upravljanje i rukovođenje poslovnom bankom.

Organizacija banke �Zakonskim rešenjima nije predviđen neki određen model unutrašnjeg organizovanja banaka. �Nema istovetne organizacije banke. �Zakonom je predviđeno da organizacioni delovi nemaju svojstvo pravnog lica. �Unutrašnja organizacija banke odnosi se na: q Organizaciona šema, q Organizacija rada, q Način upravljanja.

Organizacija poslova u banci Sektori • • • To su organizacione jedinice po najvažnijim poslovnim grupama Najčešći sektori: stanovništvo, privreda, poslovi sa inostranstvom, trezor Na čelu direktor ili izvršni direktor Direkcije • To su organizacione jednice u okviru sektora • Najčešće: kreditni poslovi, devizno-valutni poslovi, platne kartice, e-banking Odeljenja • • • To su glavne organizacione jednice koje se formiraju po užoj specijalnosti Podela: centralna, poslovna i administrativna Centralna (Head office) – centrala za banaku: pravni poslovi, marketing, organizacija, istraživanja, ljudski resursi, računovodstvo, nabavka i dr. • Poslovna (Front office) – dolaze u direktan dodir sa klijentom • Administrativna (Back office)– ekonomat, arhiva, ekspedicija, statistika.

Organizaciona struktura banke �Poslovne banke su poslovno aktivne na većoj teritoriji i imaju svoje poslovne jedinice, koje imaju razna ovlašćenja. �Sve poslovne jedinice čine mrežu poslovnih jedinica. �Smisao organizacije je specijalizacija poslovnih jedinica za vrste delatnosti i neposredniji kontakt sa klijentima �Organizacioni delovi banke: q Centrala (Head office) q Filijale q Ekpoziture q Istureni šalteri

Centrala (Head office) • To je sedište poslovne banke. Tu je smeštena uprava banke i svi sektori. Ovde se priprema i odobrava plan poslovanja. Filijala (Branch) • Poslovna jedinica sa većim ovlašćenjima u kojoj se obavljaju svi poslovi koje banka obavlja. Na čelu filijale je direktor filijale i on rukovodi njom. Zaposleni: blagajnici, kreditni službenici, kontrolor, zamenik direktora. Oni su u neposrednom kontaktu sa klijentom. Ekspozitura (Branch) • Poslovna jednica sa manjim ovlašćenjima i obavlja određene poslovne aktivnosti filijale banke. Na čelu ekspoziture je šef ekspoziture. Zaposleni: blagajnici, kreditni službenici, kontrolor. Oni su u neposrednom kontaktu sa klijentom. Istureni šalter – (Cash desk) • Poslovna jedinica koja služi samo za uplatu i isplatu u određenom mestu.

Upravljanje i rukovođenje �Zakonski osnov za upravljanje bankama predstavljaju Zakon o privrednim društvima (jer su banke formalno - pravno ogranizovane kao akcionarska društva) i matični Zakon o bankama. �Upravljačka struktura banke sastoji se od ključnih upravljačkih tela: q Skupština banke, q Upravni odbor, q Izvršni odbor, q Menadžment banke (direktori).

Skupština banke • Sastavljena je od osnivača banke koji imaju pravo upravljanja. • Članstvo se reguliše statutom, definisanjem minimalnog broja akcija. • Donosi akta poslovne politike, statut, imenuje i razrešava članove IO i UO, glavne odluke. Upravni odbor • Čine članovi osnivači koji imaju akcije sa pravom upravljanja. • Nadzire rad IO, rešavaju strateška pitanja, sazivaju sednice skupštine, kreiraju predloge i nacrte. Izvršni odbor • Čine ga predsednik i članovi izvršnog odbora i rešavaju operativne poslove. Menadžment banke • Spadaju izvršni direktori, direktori sektora, direktori filijala. Oni upravljaju delovima za koja su zaduženi.

Pojam i vrste bankarskih poslova .

Pojam bankarskih poslova �Bankarski poslovi su oni poslovi koji obavljaju banke. �Bankarsko poslovanje je privredna delatnost čiji je osnovni predmet poslovanja promet novca. �Bankarski poslovi se zaključuju između bankarskih organizacija u vezi sa prometom novca u usluga sa novcem. �Bankarsko poslovanje obavljaju banke i druge finansijske organizacije – subjekti bankarskog poslovanja.

Vrste bankarskih poslova �Postoji više kriterijuma za podelu bankarskih poslova, a najvažniju su: Bilansni Funkcionalni Vremenski (ročnost)

1. Prema bilansnom kriterijumu: Pasivni poslovi • Banka prikuplja novčana sredstva da bi mogla da posluje i plaća pasivnu kamatu. • Banka se pojavljuje u ulozi dužnika. Aktivni poslovi • Banka plasira svoja novčana sredstva i naplaćuje aktivnu kamatu. • Banka se pojavljuje u ulozi poverioca, a klijent u ulozi dužnika. Neutralni poslovi • To su uslužni poslovi u kojima se banka ne pojavljuje ni u ulozi dužnika ni u ulozi poverioca, već za svoje usluge trećim licima naplaćuje provizuju.

2. Prema funkcionalnom kriterijumu: Depozitni poslovi Kreditni poslovi Komisioni poslovi Sopstveni poslovi

3. Prema vremenskom kriterijumu: Kratkoročni poslovi Srednjoročni poslovi Dugoročni poslovi

. �Ovi kriterijumi mogu međusobno da se kombinuju, tako da se mogu grupisati poslovi koji istovremeno izražavaju i bilansku poziciju, vremensku dimenziju i njihovu funkcionalnost: q. Pasivni poslovi – kratkoročni i dugoročni, q. Aktivni poslovi – kratkoročni i dugoročni, q. Neutralni poslovi - kratkoročni i dugoročni.