Porezi na potronju u Srbiji PDV i akcize

Porezi na potrošnju u Srbiji: PDV i akcize Javne finansije - predavanja -

PDV u Srbiji Javne finansije - predavanja -

PDV: Bilansni značaj • PDV je uz doprinose za socijalno osiguranje bilansno najizdašniji oblik javnih prihod u Srbiji: – prihodi od PDV u Srbiji iznosili su preko 10% BDP ili oko 23% konsolidovanih javnih prihoda – učešće prihoda od PDV u BDP u Srbiji je bilo među najvišim u Evropi iako su poreske stope bile među najnižim – u narednim godinama očekuje se umereni pad prihoda od PDV u odnosu na BDP zbog smanjenja domaće tražnje

b Šv ija ed Bu ska ga rs ka Ki p Es ar to M nij ađ a ar Slo ska ve ni ja Fin Lit ska va n Au ija st rij a M al t Po a ljs Po ka rt Ru uga m l u Ne nija m ač ka Gr Ho čka la nd ij Be a lgi ja Č Fr ešk an a cu s Le ka t V. on Br ija ita ni ja Irs Slo ka va čk a Lu Ita ks lij em a bu Šp rg an ija ka ns Sr Da PDV: Bilansni značaj Prihodi od PDV (% BDP) 12. 0 10. 0 8. 0 6. 0 4. 0 2. 0 0. 0

PDV u Srbiji – osnovne karakteristike • Uveden tek 2005. godine – Razlozi kašnjenja su uglavnom političke prirode članice Federacija SFRJ i SRJ nisu želele da republički porez na promet zamene federalnim porezom • U Srbiji je uveden EU model PDV koji ima sledeće karakteristike: – potrošni tip – nabavke investicionih dobara se ne oporezuju • makroekonomska osnovica je lična potrošnja umanjena za naturalnu potrošnju i poreska oslobadjanja – kreditni metod - poreska obaveza e utvrđuje indirektno kao razlika PDV pri isporukama i PDV pri nabavkama – primenjuje se princip odredišta – PDV se naplaćuje prema mestu potrošnje u slučaju međunarodne trgovine tj. izvoz je oslobođen PDV – poreska osnovica je široko definisana - obuhvata veliki deo prometa robe i usluga

Principi funkcionisanja • PDV funkcioniše na principu samooprezivanja i fakturisane realizacije – Svaki poreski obveznik utvrduje obavezu po osnovu PDV, a Poreska uprava vrši kontrolu – PDV se plaća na fakturisani promet, bez obzira da li je naplaćen • Obaveza po osnovu PDV je jednaka razlici izmedju obračunatog PDV na osnovu • PDV funkcioniše na principu medjusobne kontrole poreskih obveznika i dokumentovanosti transakcija izlaznih faktura i PDV sadržanog u ulaznim fakturama – ukoliko je razlika pozitivna obveznik plaća PDV – ukoliko je razlika negativna obveznik plaća PDV, ali ima pravo na povraćaj ili na poreski kredit. • Pravo na povraćaj ili poreski kredit nastaje često u slučaju velikih investicija I velikih nabavki sirovina i repromaterijala

Elementi PDV u Srbiji • Predmet oporezivanja su isporuke dobara, pružene usluge i uvezeni proizvodi • Poreski obveznici su sva pravna lica i preduzetnici koji isporučuju robe i usluge, osim onih koji su oslobođeni – u slučaju uvoza obveznik je i fizičko lice • Poreska osnovica je razlika između fakturisane realizacije isporučene robe i pruženih usluga i vrednosti nabavki sadržanih u ulaznim fakturama • Opšta poreska stopa iznosi 20%, a posebna 10% – Posebna stopa se primenjuje uglavnom na egzistencijalne proizvode (hleb, gas, knjige…)

ar sk Da a ns Šv ka ed sk a Fin Ru ska m un i Po ja ljs Po ka rtu ga Gr l čk a Irs Slo ka ve ni ja Ita Lit lija va Ho nija la nd ij Be a lgi ja Če š Le ka to ni Šp ja an ija Sr Bu bija ga rs Es ka to n Au ija s Fr trij an a V. cus Br ka ita n Slo ija va čk a K Ne ipar m ač ka Lu Ma ks em lta bu rg ađ M Stope PDV: Srbija i EU 30. 0 25. 0 20. 0 15. 0 10. 0 5. 0 0. 0 Opšta stopa PDV Posebna stopa PDV

PDV: poreska oslobođenja • U sistemu PDV u Srbiji dozvoljena su dve vrste poreskih oslobođenja: – Oslobođenje sa pravom na odbitak PDV plaćenog u prethodnim fazama prometa (oporezivanje nultom stopom) • primenjuje se u slučaju izvoza robe – na robu prodatu u inostranom kupcu se ne zaračunava izlazni PDV, a izvoznik ima pravo da PDV sadržan u nabavnoj ceni inputa odbije kao ulazni PDV (umanji svoju obavezu) – Oslobođenje bez prava na odbitak PDV plaćenog u prethodnim fazama prometa – na promet dobara/usluga se ne obračunava izlazni PDV, ali obveznik nema pravo ni da odbije ulazni PDV sadržan u nabavnoj ceni inputa • primenjuju se za veći broj usluga: – socijalnog i opšteg karaktera (usluge državnih organa, zdravstvo, socijalne, obrazovne, kulturne i sportske usluge, poštanski saobraćaj i dr. ) – razvojnog karaktera (naučne usluge, finansijske usluge uklujučujući i usluge osiguranja i reosiguranja) – humanitarnog karaktera (aktivnosti crvenog krsta, religiozna usluge i dr. )

PDV: posebni režimi • Uslučaju neadekvatnosti opšteg režima oporezivanja PDV, moguće je, u skladu sa direktivama EU, uvođenje posebnih režima oporezivanja • U Srbiji posebni režimi se primenjuju u slučaju: – malih poreskih obveznika • obveznici sa godišnjim prihodom ispod 8 miliona dinara ne mogu ući u sistem PDV – poljoprivrednika - ako poljoprivrednici isporuče proizvode obveznicima PDV ni imaju pravo na nadoknadu u iznosu od 8% primljenih dobara i usluga – turističkih agencija – prometa polovnih dobara, umetničkih dela, kolekcionarskih dela poreska osnovica se utvrđuje kao razlika prodajne i nabavne cene, uz odbitak PDV sadržanog u razlici

PDV: obračunski period, rokovi plaćanja i povraćaja poreza • Obračunski period iznosi: – u opštem slučaju - kalendarski mesec – za male poreske obveznike - tromesečje • Poreska prijava po osnovu PDV se podnosi 15 dana po isteku obračunskog perioda – tada se plaća i porez • Povraćaj poreza se realizuje: – u opštem slučaju 45 dana od isteka roka za podnošenje poreske prijave, – u slučaju pretežnih izvoznika - 15 dana od isteka roka za podnošenje poreske prijave

PDV: obračunski period, rokovi plaćanja i povraćaja poreza • Poreski obveznik koji ima pravo na povraćaj “kreditira” državu od trenutke uplate PDV do trenutka povraćaja sredstva, što iznosi – u opštem slučaju 45 dana – u slučaju izvoznika 15 dana • Država kreditira poreskog obveznika od trenutke nastanka obaveze (realizacija transakcije) do trenutka plaćanja PDV, što u proseku iznosi: – 30 dana za obveznike koji PDV plaćaju mesečno – 60 dana za obveznike koji PDV plaćaju kvartalno

Akcize u Srbiji Javne finansije - predavanja -

Akcize: pojam i predmet • Akciza je specijalan porez na promet ograničenog broja dobara – – Za razliku od PDV koji je opšti, jer se plaća na promet velikog broja dobara i usluga Na akcizne proizvode se plaća i akciza i PDV (akciza ulazi u osnovicu za PDV) • Npr. akciza na benzin: cena bez akcize 100 dinara + 50 dinara akciza + 30 dinara (20% od 150 dinara) PDV = 180 dinara • Predmet oporezivanja je uglavnom promet dobara koja imaju negativne eksterne efekte (duvanski proizvodi, naftni derivati i dr. ), tj. dobra koja imaju nisku cenovnu elastičnost tražnje, a u pojedinim slučajevima i tzv. luksuzna dobra • Motivi za uvođenje akciza: – – – Fiskalni – da se prikupe poreski prihodi (administriranje relativno jednostavno) Regulacija eksternalija – akciza kao piguovski porez (npr. po litri benzina, jer potrošnja benzina zagađuje životnu sredinu) Preraspodela dohotka – npr. akciza na luksuzna dobra

Akcize: Bilansni značaj • Prihodi od akciza u Srbiji iznose oko 5, 5% BDP, tj. oko 13% ukupnih javnih prihoda – • Prihodi od akciza u Srbiji su među najvišima u Evropi – • Nakon uvođenja akciza na struju od 2015. godine, prihodi od akciza u Srbiji će porasti za oko 0, 3% BDP-a Prihodi od akciza u CEE u proseku iznose oko 3, 8% BDP-a, dok je prosek na nivou EU 3, 2% BDP-a Manje razvijene zemlje se u većoj meri oslanjaju na prihode od akciza, jer je reč o jednostavnijem poreskom obliku, koji je lakši za administriranje

Harmonizacija akciza u EU • Akcize su, kao i PDV, u znatnoj meri harmonizovane na nivou EU, što znači da postoje opšta pravila propisana EU direktivama, kojih zemlje članice moraju da se pridržavaju pri definisanju akciza na svojoj teritoriji – • Harmonizacija je bila neophodna, zbog uvođenja jedinstvenog tržišta 1993. godine i ukidanja granica EU direktivama je propisano: – da zemlje članice moraju da uvedu akcizu na alkoholna pića, duvanske proizvode i energente (zemlje članice mogu, ali ne moraju da uvedu akcize i na druga dobra) – način definisanja osnovice – vrednost, jedinica proizvoda i dr. – minimalna stopa akciza – stope u zemljama članicama ne smeju biti niže od tih limita – oslobođenja – ukojim slučajevima i na koja dobra se akciza ne plaća – opšta pravila za proizvodnju, skladištenje i promet akciznih proizvoda

Elementi akciza u Srbiji • Predmet oporezivanja akcizama u Srbiji je promet sledećih proizvoda, bez obzira da li su proizvedena u Srbiji ili uvezena: – – • Derivati nafte i biogoriva Duvanske prerađevine Alkoholna pića Kafa Nastanak poreske obaveze: – Poreska obaveza nastaje u trenutku kada se akcizni proizvod uveze u Srbiju ili kad napusti akcizno skladište • Obveznik akcize je proizvođač ili uvoznik akciznih proizvoda • Osnovica za obračun akcize je jedinica mere (kg, litar, i dr. ) • Oslobođenja/izuzeća od plaćanja akciza: – Izvoz dobara, prodaja akciznih proizvoda diplomatskim predstavništvima, akcizni proizvodi koji se koriste kao repromaterijal i dr.

Stope akciza u Srbiji Vrsta akciznog proizvoda Stopa akciza Olovni benzin 55 din/lit Bezolovni benzin 50 din/lit Ostali naftni derivati TNG Električna energija Cigarete • Veći deo prihoda od akciza (oko 57%) se ostvaruje oporezivanje derivata nafte, zatim duvanskih proizvoda (36%), dok se od oporezivanja drugih proizvoda akcizom ostvaruje oko 6% prihoda od akciza • Dinarski iznosi akciza se automatski indeksiraju za stopu inflacije 42 -60 din/lit 40 din/kg 7, 5% cene kwh 55 din/kutiji + 33% prodajne cene Rakije – od voća i grožđa 121 din/lit Rakije – od žitarica 309 din/lit Žestoka alkoholna pića 198 din/lit Niskoalkoholna pića 20 din/lit Pivo 23 din/lit Kafa 83 -155 din/kg – • Većina akciza u Srbiji je usklađena sa pravilima EU, osim: – • U slučaju šokova na tržištu Vlada može privremeno umanjiti akcizu do 20% Akcize na alkoholna pića gde EU direktive propisuju da se akciza uvodi po % alkohola, a ne po litri U procesu pridruživanja EU moguće je pregovarati o nižim akcizama u Srbiji na neke proizvode