pojedinani pravni akti Definicija pojedinanih pr akata To

pojedinačni pravni akti

Definicija pojedinačnih pr. akata Ú To je onaj pravni akt koji sadrži ili stvara pojedinačnu pravnu normu, bilo u celini ili delimično ili stvara uslov za primenu pravne norme Ú Pojedinačni pravni akti su najčešće neophodni, jer opštost pravnih akata zahteva prilagođavanje specifičnostima pojedinačnih slučajeva. Ú Izuzetno, opšte pravne norme ne zahtevaju takvu konkretizaciju (pravo na život, slobodu kretanja, mišljenja itd. )

Osnovne vrste Ú Pojedinačni pravni akti mogu biti: – potpuni (sadrže oba normativna elementa) – nepotpuni (sadrže jedan od njih) Ú Prema donosiocu akta, oni se dele na: – akte državnih organa – akte nedržavnih subjekata

Potpuni pojedinačni pravni akti Ú Relativno su retki u pravnom poretku. Ú Otuda nemaju sopstvenu formu, već preuzimaju formu nekog od nepotpunih pojedinačnih pravnih akata. Ú Primeri: – ugovor s ugovornom kaznom, – poziv za ročište pod pretnjom privodjenja – Izdržavanje pod pretnjom kazne, itd.

Nepotpuni pojedinačni pravni akti Ú Kriterijum sadržine: – Oni koji stvaraju dispoziciju (upravni akt i pravni posao) – Oni koji stvaraju sankciju, ili dispoziciju u slučaju spora oko toga kako ona glasi (sudski akt) Ú Kriterijum donosioca: – Državni organi (upravni i sudski akti) – Nedržavni subjekti (pravni poslovi)

Upravni akt – Upravni akt u formalnom smislu – akt upravnog organa koji on donosi po upravnom postupku – Upravni akt u materijalnom smislu - akt koji utvrđuje pojedinačnu dispoziciju. – Da bi se jasno razdvojio upravni akt u mat. smislu sa jedne i pravni posao, odnosno sudski akt u materijalnom smislu sa druge strane, treba dodati da se ta dispozicija • donosi u vanspornoj situaciji • utvrđuje jednostrano – bez obzira na volju onog na kojeg se odnosi

Ú Čest je slučaj da upravni akt, kao jednostrano obavezna naredba, biva neposredno primenjivan prinudom – npr. rasterivanje skupa, prinudno iseljenje, rušenje bespravnog objekta, itd. Ú Ovi akti postaju izvršni i pre no što je ispitana njihova zakonitost. Ú Ipak, to ne znači da se oni ne treba da se zasnivaju na zakonu, naprotiv! Jer nakon što je na mesto policijske države na scenu stupila pravna država, upravni akti su postali podložni sudskoj kontroli

pravni posao Ú To je pojedinačni akt koji određuje dispoziciju koja je za subjekta čije ponašanje reguliše proizvodi pravna dejstva uz njegov pristanak – izjavom sopstvene volje on stvara, menja ili gasi jedan pravni odnos Ú To je akt nedržavnog subjekta (ili akt državnog organa ali ne kao nosioca vlasti) Ú Pravni posao je najčešće zapravo primena opštih dispozicija građanskog prava Ú Pristanak subjekta čije se ponašanje reguliše je krucijalno, kako za dvostrane (ugovore), tako i za jednostrane pravne poslove (testament, ponudu, javno obećanje nagrade itd. )

Sudski akt Ú U materijalnom smislu, sudski akt je pojedinačni akt kojim se utvrđuje sankcija zbog protivpravnog ponašanja; Ú Sudski akt u materijalnom smislu je i akt koji utvrđuje pojedinačnu dispoziciju u slučajevima spora oko protivpravnosti izvesnih ponašanja Ú I u prvom i u drugom slučaju akt nastaje kao posledica spora o protivpravnosti izvesnih radnji koji sud treba da okonča. Ú Iz tih razloga sudski akt poseduje i : – neopozivost / nepromenljivost - sudski akt ima “snagu zakonske istine” (res iudicata pro veritate habetur). – odgovarajuću formu: donosi ga naročiti državni organ – sud (koji je nezavisan i samostalan), po naročitom sudskom postupku Ú Dejstvo sudskih akata je pravno nedodirljivo, ali se efektivno može obesnažiti (amnestija – parlament i pomilovanje – šef države)

upravni i sudski akt u materijalnom smislu Državni pojedinačni akti utvrđuju sankciju utvrđuju dispoziciju u nespornim situacijama UPRAVNI AKT u spornim situacijama SUDSKI AKT DISCIPLINSKI AKTI