POJAM PREDMET I TIPOLOGIJA MENADMENTA 1 1 ta

POJAM, PREDMET I TIPOLOGIJA MENADŽMENTA 1. 1. Šta je zapravo MENADŽMENT? Često korišćen termin. Sama reč je američkog porekla (englesko govorno područje), §Upravljanje, §Rukovođenje, §Organizacija, Generalno uzevši MENADŽMENT JE MODALITET RUKOVOĐENJA!

Definicije menadžmenta: • Meri Parket Folit „Umetnost ostvarenja ciljeva posredstvom drugih ljudi“ • Henri Fajol tvorac univerzalnog menadžmenta, jer smatra da svi menadžeri obavljaju lične funkcije bez obzira na vrstu delatnost i hijerarhijski nivo. • Piter Draker „nauka i veština upravljanja ljudima“

Naša DEFINICIJA menadžmenta je: PROCES PLANIRANJA, ORGANIZAOVANJA, VOĐENJA, KOOR-DINACIJE I KONTROLISANJA LJUDSKIH, MATERIJALNIH, FINANSIJSKIH, INFORMACIONIH I DRUGIH RESURSA ZARAD OSTVARIVANJA ORAGANIZACIONIH CILJEVA POD NAJPOVOLJNIJIM USLOVIMA“. Ljudi koji se bave menadžment procesom nazivaju se menadžeri.

1. 2. Otkuda dolazi i zbog čega je potreban menadžment • Zajednički rad i koordinacija sa tim radom je osnovni uslov nastanaka menadžmenta: a) Ljudi su društvena bića i upućeni su jedni na druge, b) Zajednički rad efikasniji od zbira parcijalnih radova, • Organizacije: složeni sistemi u kojima postoji trajna interakcija i međusobna povezanost ljudi, odnosno ljudi i radnih zadataka, • Organizacija su ljudi i njihovi međusobni odnosi. • SVAKA ORGANIZACIJA JE SOCIJALNI SISTEM I ISTOVREMENO JE EKONOMSKI SISTEM I INSTRUMENT ILI SREDSTVO ZA OSTVARVANJE CILJEVA

Zašto su oraganizacijama potrebni menadžeri? • Obezbeđuju da organizacija ostvari efikasnu i efektivnu proizvodnju ili pružanje usluga, • Projektuju stabilnost rada jedne organizacije, • Vrše izbor strategije i prilagođavanje i upravljanje promenama, • Obezbeđuju da organizacija služi krajnjim korisnicima, • Uspostavljaju odnose između organizacije i okruženja, • Simbolizuju vlast i organizaciju u statusnom i ceremonijalnom smislu. Savaku oragnizacija ima svog ovlašćenog rukovodioca ili menadžera.

1. 3. Šta je zadatak menadžmenta? • U svakoj organizaciji postoje dve sociološke grupe zaposlenih: a) oni koji upravljaju, odnosno rukovode, b) oni koji izvršioci. • Organizacija ne može da funkcioniše bez obe grupe zaposlenih, • MENADŽMENT IMA ZADATAK DA OBEZBEDI OPSTANAK, RAST I RAZVOJ ORGANIZACIJE KROZ OSTVARENJE MISIJE ZBOG ČEGA JE OSNOVANA, • Aktivnosti -Menadžment su brojne, složene, isprepletane, • Rade velikim intenzitetom, nazivaju se „radoholičari”.

1. 4. Na kojim poslovima menadžeri treba rade? • Menadžer treba da se bavi onim poslovima koji će u najvećoj meri doprineti uspešnosti organizacije, • Posao zavisi od rukovodećeg nivoa, • Veliki deo radnog vremena provode u kabinetima -problem u organizaciji i upravljanju, • Pretežno posao rade usmeno, veoma retko pismeno, • Za menadžment je potrebno da ima dobra komunikaciju.

1. 5. Poslovi menadžmenta u zavisnosti od hijerarhije: • • Razlike u četiri glavne aktivnosti: u vremenskom okviru obavljanja određenih aktivnosti, načinu koje obavljaju svoje aktivnosti po funkcijama, organizacionoj odgovornosti, posedovanju znanja i veština da se aktivnosti izvedu efikasno.

2. PREDMET MENADŽMENTA • Menadžment kao nauka ina svoj predmet istraživanja, • Osnovni predmet istraživanja menadžmenata kao nauke su: EFIKASNOST I EFEKTIVNOST

2. 1. -Efikasnost je zahtev da se u organizaciji ostvare postavljeni ciljevi, uz najmanje korišćenje raspoloživih resursa, odnosno uz najviši nivo racionalnosti njihove upotrebe, • Uvek izražava racionalnu sposobnost neke organizacije i dobre tezultate, • Vrste efikasnosti: a) poslovna- je zahtev da se zadaci izvršavaju uz što niže troškove, b) alokativna-je zahtev da se raspoloživi resursi na makro nivou adekvatno alociraju na one društvene segmente koji su društvu neophodni, c) distributivn aefikasnost-da se proizvodi organizacionih sisitema distribuiraju u skladu sa potrebama i ekonomskom snagom društva, d) ekonomska efikasnost-odnos troškova i ostvarenih vrednosti, e) tehnološka efikasnost- meri realizaciju poslova po jedinici upotrebljeni, faktora, izraženih u njihovim fizičkim veličinama proizvoda.

2. 2. -Efetivnost podrazumeva izbor pravih ciljeva i nastojanje da se izabrani ciljevi maksimalno realizuju, • efektivna je ona organizacija koja je izabrala pravo područje svoga rada, pravu misiju, odnosno prave ciljeve, • Menadžment je, kao modalitet rukovođenja, znatno efektivniji od klasičnog rukovođenja, jer je preuzeo odgovornost za donošenje odluka koje su bile u nadležnosti oragana upravljanja i sjednio ih je sa donošenjem strategije koja upućuje na način postizanja ciljeva, • Neefektivne su birokratske organizacije.

2. 3. Međuzavisni odnos efikasnosti i efektivnosti: Slabo Dobro Efektivno ali neefikasno: Efektivno i efikasno: Neki faktori proizvodnje su izgubljeni Ciljevi su ostvareni i faktori proizvodnje dobro korišćeni, područja visoke produktivnosti Slabo Ni efektivno ni efikasno: Ciljevi nisu ostvareni, a faktori proizvodnje su loše korišćeni u procesu proizvodnje Efikasno ali neefektivno: Faktori proizvodnje nisu neiskorišćeni, ali ciljevi nisu dobro ostvareni

2. 4. Merenje efektivnosti i efkasnosti: a) Klasičan pristup-karakteriše parcijalno merenje uspešnosti sistema, po ciklusima rada a problem je u definisanju celine. U fazi utvrđivanja efekata, konstatuju se rezultati, odnosno stepen ostvarenja ciljeva. ŠTO SU GILJEVI OSTVARENI U VEĆEM STEPENU, VEĆA JE EFEKTIVNOST I OBRATNO. b) Moderan pristup-se svodi na MERENJE STEPENA ZADOVOLJENJAJ POTREBA STRATEGIJSKIH KONSTITUENATA SISTEMA. Za korporativnu organizaciju, strategijski konstituenti su : akcionari, odnosno vlasnici, dok su stali konstituenti: zaposleni, dobavlajči, kreditori. • Menadžment kod izučavanja efikasnosti i efektivnosti mora pronaći onakvu kombinaciju resursa i metoda upravljanja koja će dati najveće efekte.

2. 5. Kako postati efikasan i efektivan, 10 anegdota 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Ljudi ne smeju promašiti zanimanje, Ljudi treba da žive od svoga rada, Čovek mora da bude istrajan, Šta god čovek radi, treba da radi najbolje, Treba biti oprezan i smeo, Nikada ne treba imati posla sa negativnim ljudima, Ljidi u biznisu moraju koristiti najbolja sredstva, Svako treba da ia neki zanat i da se na njega usmeri svom snagom, 9. Treba biti sistematčian i milostiv, 10. Ne treba biti suviše veliki vizionar.

3. Tipologija menadžmenta Menadžment se može razlikovati po različitim kriterijumima. 3. Tipologija menadžmenta – Menadžment se može razlikovati po različitim kriterijumima. 3. 1. Tipologija prema krterijumima hijerhijskog nivoa a) Strategijski (Top) menadžment, vođenje politike, odnosn strategije firme, b) Srednji (Middle) menadžment , upravlja dnevnim unutrašnjim aktivnostima, c) Niži (Lower) menadžment, izvršioci rade na ostvarenju planova, tehnička znanja i veštine.

3. 2. Tipologija prema uključenosti u proces rada a)Linijski menadžer- direkno u proizvodnji ili pružanju usluga, b)Staff menadžer-obrzbeđuje logističku podršku linijskim menadžerima. • • Oraganizacija ne može biti uspešna bez jednih i drugih menadžera. 3. 3. Tipologija prema funkcionalnim oblastima Četiri osnovne funkcije čine svaku organizaciju: proizvodna ili tehnička, komercijalna, finansijska, kadrovska.

3. 4. Tipologija prema vrstama organizacije a) menadžment u industrija, poljoprivreda, rudarstvo i šumarstvo, b)menadžment u trgovini, hotelijerstvu i turizmu, c) menadžment u javnim službama, d pored ošteg, speciajlizovani menadžmenti. 3. 5. Tipologija prema vrstama privrednih delatnosti a) menadžment u poljoprivredi, b)menadžment u trgovini, c) menadžment u turizmu.