Pojam hartija od vrednosti js Pojam Nema jedinstvene

Pojam hartija od vrednosti js

Pojam � Nema jedinstvene definicije. � U članu 234. Zakona o obligacionim odnosima definisana je hartija od vrednosti. � Hartija od vrednosti - pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu koja je upisana na takvoj pismenoj ispravi njenom zakonitom imaocu. � Iz ovakve zakonske definicije hartija od vrednosti, proizilaze sledeći elementi hartija od vrednosti: q da je hartija od vrednosti pismena isprava, q da ona sadrži pismenu obavezu izdavaoca, q da se pismena obaveza upisana u hartiji od vrednosti mora izvršiti njenom zakonitom imaocu.

Bitni sastojci hartija od vrednosti � označenje vrste hartije od vrednosti; � naziv i sedište firme, tj. ime i prebivalište izdavaoca hartije od vrednosti; � naziv ili ime lica na koje, odnosno po čijoj naredbi hartija od vrednosti glasi ili označenje da ona glasi na donosioca; � tačno označenje obaveze izdavaoca koja proizilazi iz hartije od vrednosti; � mesto i datum izdavanja hartija od vrednosti, a kod onih koje se izdaju u seriji i njen serijski broj, � potpis izdavaoca hartije od vrednosti, odnosno faksimil potpisa izdavaoca koje se izdaju u seriji.

Uloga hartija od vrednosti �U savremenim tržišnim uslovima HOV imaju sve veći značaj i sve veće funkcije. � Funkcionalnost HOV ogleda se kroz: � Monetarne funkcije – odnose se na funkcije sredstva plaćanja (ček, kreditno pismo), funkcije kreditnih sredstava (menica, obveznica, blagajnički zapis, komercijalni zapis, certifikat itd. ) ili kombinacija raznih funkcija. � Robne funkcije – ogledaju se prilikom odvijanja robnog prometa (konosman, skladišnica, tovarni list) sa kojima robni promet postaje brži i sigurniji.

Značaj hartija od vrednosti Značaj HOV se ogleda u tome što HOV omogućavaju jednostavniji, brži i sigurniji promet, kako platni tako i robni. � One su od velikog značaja i za poverioce i za dužnike. � Posedovanjem HOV poverilac stiče pravo na sigurnost svoga potraživanja, bez potrebe dokazivanja osnova po kojem je ostvario to svoje pravo. Dužnik, dakle, mora da izvrši svoju obavezu onom licu koje mu prezentira HOV, u kojoj je inkorporirano određeno pravo poverioca. � I dužnik je bolje zaštićen kad postoji HOV. On ne mora svoju obavezu da izvrši, bez obzira na njegovo postojanje duga, sve do onog trenutka dok mu ne bude podneta HOV. Pored toga, po izvršenju svoga duga iz HOV, dužnik ima pravo da zadrži HOV koja mu sada predstavlja priznanicu o izvršenju svoga duga prema poveriocu. �