Poglavlje 25 Monopolsko ponaanje Nain odreivanja monopolske cene

Poglavlje 25 Monopolsko ponašanje

Način određivanja monopolske cene Do sada smo o monopolu razmišljali kao o firmi koja prodaje svoj proizvod po istoj ceni za sve potrošače. Ovo je uniformno određivanje cene. Da li diskriminacijom cena monopol može da ostvari dodatni profit?

Tipovi diskriminacije cena Prvostepena diskriminacija cena: Svaka jedinica autputa prodaje se po različitoj ceni. Cene su različite za svakog pojedinačnog kupca. Drugostepena diskriminacija cena: Cena zavisi od količine koju traži kupac. Ali, svaki potrošač suočen je sa istom šemom cena. Npr. , popusti za velike kupovine.

Trećestepena diskriminacija cena: Cena je ista za sve kupce koji pripadaju određenoj grupi. Ali, cena je različita za različite grupe kupaca. Npr. , stariji građani i studenti dobijaju popust dok ostali kupci plaćaju cenu bez popusta.

Prvostepena diskriminacija cena Svaka jedinica autputa prodaje se po različitoj ceni. Cene su različite za svakog pojedinačnog kupca. To pretpostavlja da monopolista može da otkrije kupca sa najvećim vrednovanjem proizvoda, zatim sledećeg po visini vrednovaja proizvoda, itd.

€ Prodaje y’-tu jedinicu po ceni p(y’). GT(y) p(y) y

€ Prodaje y’-tu jedinicu po ceni p(y’), zatim prodaje y’’-tu jedinicu po ceni p(y’’). GT(y) p(y) y

€ Prodaje y’-tu jedinicu po ceni p(y’), zatim prodaje y’’-tu jedinicu po ceni p(y’’). Na kraju, prodaje y’’’-tu jedinicu po ceni p(y’’’) jednakoj graničnom trošku. GT(y) p(y) y

€ Monopolista ima dobitke od trgovine: p(y’) – GT(y’), p(y’’) – GT(y’’) i nula. Dobici svih potrošača jednaki su nuli. GT(y) p(y) y

€ monopolista prisvaja sve, maksimalno moguće, dobitke od trgovine PS GT(y) p(y) y

€ PS GT(y) p(y) y prvostepena diskriminacija cena je efikasna u Paretovom smislu

Prvostepena diskriminacija cena: • • • daje monopolisti sve dobitke od trgovine potrošače ostavlja bez dobitaka i dovodi do efikasne količine autputa.

Trećestepena diskriminacija cena Cena je ista za sve kupce koji pripadaju određenoj grupi. Ali, cena je različita za različite grupe kupaca.

Monopolista menja tržišnu cenu menjajući ponuđenu količinu proizvoda na tom tržištu. Na taj načini pitanje “Koje diskriminatorne cene će odrediti monopolista za svaku grupu ponaosob? ” u stvari je pitanje “Koliko jedinica proizvoda će monopolista ponuditi svakoj grupi? ”

Postoje dva tržišta, 1 i 2. y 1 je ponuđena količina na tržištu 1. Na tržištu 1 inverzna funkcija tražnje je p 1(y 1). y 2 je ponuđena količina na tržištu 2. Na tržištu 2 inverzna funkcija tražnje je p 2(y 2).

Za date nivoe ponuda y 1 i y 2 , profit firme je: Koje vrednosti y 1 i y 2 daju maksimalan profit?

Uslovi za maksimum profita su:

i su uslovi za maksimum profita i pa

ü ý þ Uslov GPD 1(y 1) = GPD 2(y 2) zahteva da alokacija y 1, y 2 maksimizira ukupan prihod od prodaje y 1 + y 2 jedinica autputa. Npr. , ukoliko je GPD 1(y 1) > GPD 2(y 2) , onda treba premestiti jednu jedinicu autputa sa tražišta 2 na tržište 1 da bi se povećao ukupan prihod.

ü ý þ Uslov za maksimum profita zahteva da: §granični prihod bude isti na oba tržišta i §granični prihod bude jednak graničnim troškovima.

tržište 1 tržište 2 p 1(y 1) p 1(y 1*) p 2(y 2*) GT y 1* y 1 GPD 1(y 1) GT y 2* y 2 GPD 2(y 2) GPD 1(y 1*) = GPD 2(y 2*) = GT i p 1(y 1*) ¹ p 2(y 2*)

Na kom tržištu monopolista određuje veću cenu? Prisetimo se da uvek važi i Zbog uslova

. . . imamo Zato je samo ukoliko je monopolista određuje višu cenu na tržištu na kome je elastičnost tražnje manja

Dvodelne tarife Dvodelna tarifa sastoji se iz paušala, p 1, plus cena p 2 po svakoj jedinici kupljenog proizvoda. Tako je trošak kupovine x jedinica proizvoda jednak p 1 + p 2 x

Da li će monopolista preferirati dvodelnu tarifu u odnosu na uniformno određivanje cene, odnosno u odnosu na diskriminatorno određivanje cena koje smo do sada razmatrali? Ako je odgovor potvrdan, kako monopolista treba da konstruiše svoju dvodelnu tarifu?

p 1 + p 2 x P: Koji je je najveći nivo p 1 koji monopol može da odredi? O: p 1 je “taksa ulaska u granu”, pa najviše što može da iznosi jeste višak koji potrošač stiče ulaskom firme na tržište. Odredite p 1 = CS i sada se zapitajte kolika bi cena p 2 trebalo da bude?

€ p(y) Da li monopolista treba da odredi p 2 iznad GT? GT(y) y

€ p(y) Da li monopolista treba da odredi p 2 iznad GT? p 1 = CS. CS GT(y) y

€ p(y) CS PS Da li monopolista treba da odredi p 2 iznad GT? p 1 = CS. PS je profit od prodaje. GT(y) y

€ p(y) CS PS Da li monopolista treba da odredi p 2 iznad GT? p 1 = CS. PS je profit od prodaje. GT(y) ukupan profit y

€ p(y) Da li monopolista treba da odredi p 2 = GT? GT(y) y

€ p(y) CS Da li monopolista treba da odredi p 2 = GT? GT(y) y

€ p(y) CS Da li monopolista treba da odredi p 2 = GT? p 1 = CS. PS je profit od prodaje. GT(y) PS y

€ p(y) CS PS Da li monopolista treba da odredi p 2 = GT? p 1 = CS. PS je profit od prodaje. GT(y) ukupan profit y

€ p(y) CS Da li monopolista treba da odredi p 2 = GT? p 1 = CS. PS je profit od prodaje. GT(y) PS y

€ p(y) Da li monopolista treba da odredi p 2 = GT? p 1 = CS. PS je profit od prodaje. CS GT(y) PS y dopunski profit nastao određivanjem p 2 = GT

Kada koristi dvodelnu tarifu, monopolista ostvaruje maksimalan profit kada odredi cenu po jedinici autputa p 2 jednaku graničnom trošku, a paušalni iznos p 1 izjednači sa potrošačevim viškom.

Maksimiziranje profita posredstvom dvodelnih tarifa daje efikasan tržišni ishod pri čemu monopolista dobija, u obliku profita, ukupne dobitke od trgovine.