Poglavlje 14 Devizna trita i devizni kursevi Za

Poglavlje 14 Devizna tržišta i devizni kursevi Za drugi kolokvijum biće poglavlja 8, 9, 13, 14 i 15

A nasty exercise in low politics Fond ostaje bez teške kategorije na vrhu Usred pregovora o grčkom dugu Trebalo da se nadje sa Angelom Merkel – danas, 16. maja Da objavi da Fond više neće popuštati I da evropa mora da izdvoji više za Grčku Ili da se dug nekako preformuliše Zameniće ga John Lipsky 12 Maja objavio da ide iz MMF u avgustu!!!

Tadić: Agrar kao motor razvoja jer: • Tome pogoduje i očekivani nastavak rasta cena hrane ? ? ? • Može da apsorbuje tehnološke viškove • Da poveća zaposlenost • potrebno je u znatnoj meri povećati proizvodnju u stočarstvu.

Funkcije deviznog tržišta n n n transfer novčanih fondova kreditna funkcija logistika za hedžing i za špekulacije – 90 odsto prometa - čisto finansijske transakcije – svega desetak procenata za finansiranje spoljnotrgovinske razmene.

četiri učesnika u razmeni 1. 2. 3. 4. tradicionalni korisnici -turisti, uvoznici, izvoznici, investitori, itd. komercijalne banke, koje su obračunska mesta brokeri (takozvano međubankarsko ili velikoprodajno tržište). centralna banka - koja se javlja kao krajnji kupac ili krajnji prodavac

Dolar-evro n Šta je to noseća valuta – vehicle currency?

Da li će evro istisnuti dolar? DA (1) EU je velika privredna i trgovinska sila (2) ima dobro razvijeno i rastuće finansijsko tržište (3) Evropa ima malu inflaciju, što evru daje stabilnost.

Da li će evro istisnuti dolar? n NE n (1) najveći broj primarnih proizvoda ima dolarsku cenu (2) oni koji nisu članice EMU će verovatno nastaviti da koriste dolar (3) inercija radi u korist dolara. n n

Emisiona dobit n n n SAD dobija emisionu dobit (senjoraž) onda kada se dolar koristi kao noseća valuta. Više od 60 odsto američke valute nalazi se u inostranstvu. To je kao da SAD dobija beskamatni kredit u tom iznosu

Ravnotežni devizni kurs n Ako postoje samo dve privrede, jedna je SAD, a druga je Evropska monetarna unija (EMU), dolar (US$) je domaća, a evro (€) je strana valuta.

n Devizni kurs između dolara i evra n R = US$/€. n Ovo je tzv. evropska konvencija, kao 100 din/ €

Višak € Nestašica evra

Kada bi se američka kriva tražnje za evrima pomerila naviše te bi se onda sekla sa krivom ponude u tački G (vidi Sliku 14. 1), ravnotežni kurs bi bio R=1. 50, a ravnotežna količina evra bila bi 300 miliona dnevno. Višak €

Tada je dolar. . . depresirao b. Apresirao c. Devalvirao d. Revalvirao Odgovor je a. Depresirao, pošto je sada potrebno dati 1, 5 (umesto 1 dolara, kao ranije) da bi se kupio jedan evro a.

U praksi se obično jasno naznačava o kojoj definiciji kursa se radi, da bi se izbegla zabuna. n

Ima mnogo kurseva. . . ako je kurs dolara i funte (R) bio 2, a kurs dolara i evra 1, 25, tada će kurs funte i evra biti

Efektivni i realni kursevi Može da apresira prema jedonoj, a depresira prema nekoj drugoj valuti n efektivni kurs – ponderisani prosek kurseva najvažnijih trgovinskih partnera n Šta su ponderi? n Šta je realni kurs? n

Arbitraža n Devizni kurs između bilo koje dve valute se u svim zemljama održava na istom nivou zahvaljujući arbitraži. n Kupuje se valuta tamo gde je jeftinija, a zatim trenutno preprodaje

Ako jedan evro košta. . . n n n n u Njujorku 0, 99 US$/€ a u Frankfurtu iznosi 1, 01 US$, arbitražer kupuje Šta - evre Gde - u Njujorku po ceni - od 0, 99 US$ Prodaje ih u Frankfurtu za 1, 01 US$ što bi rezultiralo profitom od 0, 02 US$ po evru.

jedinični profit izgleda mali, ali. . . n ako diler u ovu transakciju ubaci milion dolara, za svega nekoliko minuta će zaraditi 20000 US$. n Od ove zarade moraju se odbiti troškovi – elektronskog transfera – i ostali troškovi vezani za arbitražu – Zanemarljivi su.

Poenta je u tome što n arbitraža povećava tražnju za evrima u Njujorku Zašto? n Zato što je u Njujorku evro jeftin n

Devizni kurs i platni bilans Raste tražnja za evrima, evro poskupljuje, tj. Dolar depresira

Devizni kurs i platni bilans Ako se odluče za kurs 1. 25$/€ Onda će morati da prodaju devizne rezerve

Fiksni, fluktuirajući Od 1973, rukovođeno fluktuirajući n Ako je fluktuirajući nema potrebe za deviznim rezervama. n Zašto? n

Fiksni kurs 1: 1, ako ga branimo onda FED mora da prodaje 250 mil € dnevno na računu deviznih rezervi SAD biće deficit od 250 miliona US$ po kursu od R = 1)

Od kako je fleksibilni kurs n ne možemo da merimo deficit tako što ćemo utvrditi koliki je gubitak deviznih rezervi n Jer se deo deficita finansira se iz deviznih rezervi a deo se odrazi na depresijaciju dolara. n

Promptni i terminski kursevi, svopovi, fjučersi i opcije n transakcija je promptna ako se obavi u roku n promptni kurs. n Terminska transakcija je o poslu nekom od dva radna dana trenutku u budućnosti po kursu koji se određuje danas (terminski kurs).

Terminski ugovor n Na primer, pravimo ugovor da za tri meseca od danas kupimo 100 evra po kursu 1, 01 US$ = 1€. – nikakav novac se ne isplaćuje u trenutku potpisivanja ugovora – (osim uobičajene sigurnosne margine od 10 odsto). n n Nakon tri meseca, ja za 101 dolar dobijam 100 evra, bez obzira na to koliki će tada biti promptni devizni kurs. najčešći su tromesečni terminski ugovori za duže periode nisu uobičajeni zbog velike nesigurnosti

Terminski diskont n Ako terminski kurs bude ispod promptnog, onda je to diskont n ako terminski bude iznad promptnog strana valuta će imati terminsku premiju u odnosu na domaću valutu

Kako se računa – je diskont, + je premija Na primer, ako je promptni kurs 1 US$ = 1 € a tromesečni terminski kurs bude bio 0, 99 US$ = 1€ javlja se tromesečni terminski diskont u odnosu u vrednosti od 1 centa ili jednog procenta (ili na 4 -procentnom diskontu za godinu dana). S druge strane, ako bi promptni kurs bio još uvek 1 US$ = 1 €, ali da terminski kurs bude 1, 01 US$ = 1 €, kaže se da evro ima terminsku premiju od 1 centa ili od 1 procenta za tri meseca, odnosno od 4 odsto godišnje.

Valutni svopovi n n n promptna prodaja i terminska kupovina valute U jednoj jedinoj transakciji.

n n n u Citibanku pristigne uplata od 1 miliona $ koja će biti potrebna tek za tri meseca A banka želi da obavi neki investicioni posao u evrima

n n Danas prodaje dolare i kupuje evre na promptnom tržištu, a za tri meseca da u posebnoj transakciji ponovo kupuje dolare. Svop stopa (obično se iskazuje na godišnjem nivou) je razlika između promptnog i terminskog deviznog kursa u datom poslu valutnog svopa.

Najveći broj terminskih transakcija obavlja se putem valutnog svopa. valutni svop Promptne (spot) 50% 33 Terminski (forward) ugovori 11 ostalo 6 100

Šta NIJE funkcija deviznog tržišta a. b. c. d. transfer fondova Finansiranje razmene Diversfikacija rizika Stvaranje logistike za hedžing

Rast vrednosti dinara u odnosu na evro je a. Apresijacija dinara n b. Depresijacija dinara n a. Apresijacija evra n b. Ništa nije tačno n

Promena sa 100 din=1 € na 101 din=1 € predstavlja a. Depresijaciju dinara n b. Apresijacijiu dinara n c. Depresijaciju evra n d. Ništa od navedenog nije tačno n

Nestašica evra pri fleksibilnom kursu izaziva n n a. b. c. d. Depresijaciju evra Depresijaciju dolara Apresijaciju dolara Neće biti promena Višak € Nestašica evra

Efektivni devizni kurs je a. Promptni kurs n b. Terminski kurs n c. Fleksibilni kurs n d. Ponderisani prosek kurseva jedne zemlje sa njenim najvažnijim trgovinskim partnerima n E. Sve navedeno je tačno n

Devizni kurs varira u minimalnim intervalima zahvaljujući n a. n b. n c. n d. n Hedžovanju Deviznoj arbitraži Kamatnoj arbitraži špekulacijama

7. Ako je PK=$1/€ 1 a tromesečni TK=$0. 99/€ 1: a. Evro ima tromesečni terminski diskont od 1% n c. Evro ima tromesečnu premiju od 1% n d. Dolar ima premiju od of 1% n

Hedžovanje je a. n b. n c. n d. n Prihvatanje deviznog rizika Pokrivanje deviznog rizika Devizna špekulacija Devizna arbitraža

promptni kursevi vremenom variraju. n Hedžing (heging) je termin kojim se opisuje izbegavanje deviznog rizika, ili zatvaranje neke otvorene pozicije.

Poglavlje 14 nastavak Devizna tržišta i devizni kursevi Seminarski radovi - Od 0 do -10 bodova!!! Za drugi kolokvijum biće poglavlja 8, 9, 13, 14 i 15

Devizni fjučers n je terminski ugovor na deviznom tržištu sa st. ANDardizovanim datumima izvršenja i obimom posla.

Tales iz Mileta n n Siromašni filozof Tales iz Mileta smatra se izumiteljem fjučersa. Očekujući odličan rod maslina, on je još u toku zime otkupio ekskluzivno pravo na korišćenje presa za cedjenje A vlasnici presa su bili voljni da hedžuju rizik Kada je došla žetva, čovek se obogatio izdavanjem presa za velike pare!

Tržište fjučersaterminsko tržište: razlike 1. trguje samo sa nekolicinom valuta; 2. trgovina se odvija samo kroz st. ANDardizovane ugovore, 3. svega u nekoliko dana tokom godine 4. postoji limit na fluktucije deviznog kursa, 5. samo na nekoliko lokacija u svetu - Čikago, Njujork, London, Frankfurt i Singapur. 6. Fjučersi glase na manji iznos od terminskih ugovora 7. te su stoga korisniji malim firmama nego velikim, mada su nešto skuplji

Jedni su na berzi, drugi su OTC- over the counter n Fjučers ugovori se na tržištu mogu prodati u bilo koje doba do trenutka dospeća, što nije slučaj sa terminskim ugovorom.

devizne opcije n Devizna opcija je ugovor koji kupcu daje pravo, ali ne i obavezu da kupi (call ili da proda (put) valutu – nekog utvrđenog datuma (to je evropska opcija) – ili bilo kada pre toga (to je američka opcija), – po dogovorenoj ceni (strike ili exercise price).

Kupac opcija može da bira n n hoće li da kupi ili da propusti kupovinu ako oceni da nije profitabilna. Prodavac opcije mora da ispuni ugovornu obavezu, ukoliko to kupac zatraži.

cena opcije n Kupac prodavcu isplaćuje premiju 1− 5% vrednosti, čime u stvari kupuje privilegiju da može da bira trenutak realizacije ugovora.

Kod terminskih ugovora i fjučersa ne može da se bira n Na primer, ako neka američka firma učestvuje na tenderu za preuzimanje neke firme iz EMU i od nje se traži da se obaveže da će isplatiti određenu sumu u evrima. n Pošto američka firma ne zna da li će pobediti na tenderu, ona će kupiti opciju da kupi evre koji će joj eventualno biti potrebni ako se posao okonča na željeni način.

Rizici deviznog kursa n n n izmene preferencija potrošača tako i zbog različitih stopa privrednog rasta različitih stopa inflacije, promena u relativnim kamatnim stopama, zbog izmenjenih očekivanja, itd.

rizik deviznog kursa n Postoji uvek kada se buduća plaćanja obavljaju u stranoj valuti n To je takozvana otvorena pozicija, jer promptni kursevi vremenom variraju. n

Devizni rizik nastaje n transakciona izloženost – transakcije koje uključuju buduća plaćanja u stranoj valuti n računovodstvena izloženost – promena kursa dovodi do promene vrednosti zaliha i aktive koja se drži u inostranstvu n ekonomska izloženost – domaća procena buduće profitabilnosti poslovanja neke firme n U nastavku ćemo se koncentrisati na transakcionu izloženost riziku.

Hedžing (heging) n n je termin kojim se opisuje izbegavanje deviznog rizika Odnosno zatvaranje neke otvorene pozicije.

Špekulacije n n špekulanti ne samo da prihvataju i čak preferiraju devizni rizik ili otvorenu poziciju, u nadi da će iz toga izvući profit.

duga pozicija n Kada špekulant kupuje stranu valutu – na promptnom, – terminskom – ili na tržištu fjučersa, – ili kada kupuje opciju n kaže se da on ili ona zauzima dugu poziciju. n On poseduje akciju, ugovor ili robu

Kratka pozicija n To je kada se obavezuje bez ulaganja

Špekulacija može biti stabilizujuća ili destabilizujuća n n n Stabilizujuća špekulacija se odnosi na kupovinu strane valute u trenutku kada je domaća cena strane valute u padu ili je niska, u očekivanju da će se uskoro povratiti, destabilizujuća špekulacija odnosi se na prodaju strane valute u trenucima kada je kurs u padu, očekujući dalji pad u budućnosti, ili kupovina strane valute kada njen kurs raste, očekujući dalji rast u budućnosti. Destabilizujuće špekulacije na taj način pojačavaju fluktuacije deviznog kursa i mogu biti veoma štetne za međunarodnu trgovinu i investicije.

Kamatna arbitraža n To su tokovi kratkoročnog likvidnog kapitala u cilju zarade većih prinosa u inostranstvu. n Kamatna arbitraža može biti pokrivena ili nepokrivena.

Pokrivena arbitraža n devizni rizik je prisutan zbog moguće depresijacije strane valute tokom perioda investiranja. n Zašto nije rizik da apresira? ? ? n Npr.

Kamatna arbitraža n Ako je u Njujorku kamatni paritet na tromesečne obveznice trezora bude 6 odsto na godišnjem nivou, a 8 odsto u Frankfurtu. n Onda investitor iz SAD može da razmeni dolare za evre po tekućem promptnom kursu i da kupi EMU obveznice trezora, i onda zaradi dodatna 2 odsto kamate na godišnjem nivou. n n

Po dospeću EMU obveznica. . . n ovaj investitor će verovatno hteti da konvertuje uložena sredstva i kamatu nazad u dolare. n Ako evro za ova tri meseca depresira za 1 odsto na godišnjem nivou, američki investitor će zaraditi samo 1 odsto ( 2 odsto kamate minus 1 odsto gubitak usled depresijacije evra) na godišnjem nivou n Ako evro depresira za 2 odsto na godišnjem nivou, američki investitor ne zarađuje ni cent, a ako evro depresira za više od 2 odsto, investitor je na gubitku. n Naravno, ako evro apresira, investitor zarađuje ne samo na kamatnom paritetu, nego i na apresijaciji evra.

pokrivena kamatna arbitraža n predstavlja promptnu kupovinu strane valute i simultanu terminsku prodaju (dakle, svop) strane valute u cilju pokrića rizika deviznog kursa. n Kao da ne postoje dve, vec samo jedna valuta!!!

Pokrivena arbitraža n U trenutku dospeća, investitor će imati iznos investiranog novca uvećan za kamatu, i to u domaćoj valuti, bez rizika deviznog kursa

Kako se računa – je diskont, + je premija Na primer, ako je promptni kurs 1 $/€ a tromesečni terminski kurs bude bio 0, 99$/€. kaže se da evro ima tromesečni terminski diskont – depresijacija evra u odnosu u vrednosti od 1 centa ili jednog procenta (ili na 4 -procentnom diskontu za godinu dana). S druge strane, ako bi promptni kurs bio još uvek 1 US$ = 1 €, ali da terminski kurs bude 1, 01 US$ = 1 €, kaže se da evro ima terminsku premiju od 1 centa ili od 1 procenta za tri meseca, odnosno od 4 odsto godišnje.

n n n Pošto valuta sa većom kamatnom stopom obično ima terminski diskont Tj teži da depresira, neto prinos na investicije grubo je jednak kamatni diferencijal - terminski diskont

n kamatna stopa na tromesečne obveznice trezora bila 6%u Njujorku i 8 odsto u Frankfurtu, n i pretpostavljamo da evro ima terminski diskont u vrednosti od 1 odsto godišnje.

verovatnoća ostvarenja dobitka se smanjuje 1. Prvo, dok se sredstva sele, kamatni diferencijal u korist Frankfurta nestaje 2. Drugo, kupovina evra na promptnom tržištu povećava promptni kurs, a prodaja evra na terminskom tržištu smanjuje terminski kurs. n Onda se za evro kaže da se nalazi na pokrivenom kamatnom arbitražnom paritetu (PKAP).

n n n negativni kamatni diferencijal odgovara terminskom diskontu (TD) pozitivni kamatni diferencijal odgovara terminskoj premiji (TP) na stranu valutu. To se može izraziti ovako: i – i* = TD ako je i < i* ili i – i* = TP ako je i > i*

margina pokrivene kamatne arbitraže (PKAM)

Primenjujući formulu za PKAM, dobijamo n n n n PKAM = (0, 06 – 0, 08)/(1+0, 8) – (0, 99 USD – 1, 00 USD)/ 1, 00 USD = (- 0, 02)/1, 08 – (- 0, 01 USD)/ 1, 00 USD = - 0, 01852 + 0, 01 = - 0, 00852 Negativni predznak u rezultatu pokazuje da se radi o odlivu kapitala- da će se investirati u Frankfurtu. Apsolutna vrednost ovog izraza ukazuje da će ekstra prinos za svaki investirani dolar u Frankfurtu biti 0, 852 odsto godišnje, Na investiciju od 10 miliona US$, to daje ekstra prinos od 21, 300 US$, ako se investira u tromesečne obveznice trezora EMU sa pokrivenim deviznim rizikom.

U praksi se ponekad javljaju značajne margine u pokrivenoj kamatnoj arbitraži n. n veći porezi u inostranstvu mogu da prevaziđu prinos n investitori budu bojali da bi strana vlada mogla da obustavi isplatu ili da uvede devizne restrikcije na repatrijaciju profita (i glavnice) velike i trajne margine mogu da se jave zbog nedostatka informacija o investicionim pogodnostima na finansijskim tržištima u zemljama u razvoju. n n n PKAM

Za tržište se kaže da je efikasno ako cene odražavaju sve raspoložive informacije. n n ako terminski kursevi tačno predviđaju buduće. . . Šta? promptne kurseve tako da investitori ne mogu trajno da zarađuju velike profite na osnovu korišćenja bilo koje raspoložive informacije.

Zaključak: n terminski kurs je bio tačan, ali ne i efikasan prognozer budućeg promptnog kursa.

Evrovaluta ili ofšor finansijska tržišta n označava depozite jedne komercijalne banke van zemlje porekla n Inicijalno, samo se dolar koristio na ovaj način, te se ovo tržište zvalo tržište evrodolara. n depozit u američkim dolarima u britanskoj komercijalnoj bancinazivamo evrodolarom. n funta sterlinga deponovana u francuskoj komercijalnoj banci je evrosterling, n itd.

Hedžing je a. n b. n c. n d. n Prihvatanje deviznog rizika Pokrivanje deviznog rizika Špekulacija arbitraža

Američki uvoznik koji treba da izvrši isplatu od € 100, 000 za tri meseca može da hedžuje rizik : a. Kupovinom $100, 000 na terminskom tržištu b. Prodajom € 100, 000 ma promptnom tržištu c. Kupovinom € 100, 000 na terminskom tržištu d. Prodajom $100, 000 na promptnom tržištu

Ako je tromesečni TK=$1/€ 1 a špekulant predviđa da će PK za tri meseca biti PK=$1. 02/€ 1 on može da zaradi tako što će a. n b. n c. n d. n Terminski prodavati evre Terminski kupovati evre Terminski prodavati dolare Terminski kupvati dolare