Poglavlje 14 Devizna trita i devizni kursevi Funkcije

Poglavlje 14 Devizna tržišta i devizni kursevi

Funkcije deviznog tržišta n n n transfer novčanih fondova iz jedne zemlje i jedne valute u drugu. kreditna funkcija da obezbedi logistiku za hedžing i za špekulacije – Danas se skoro 90 odsto prometa na deviznom tržištu odnosi na čisto finansijske transakcije, – svega desetak procenata vezano za finansiranje spoljnotrgovinske razmene.

četiri učesnika u razmeni 1. 2. 3. 4. tradicionalni korisnici -, izvoznici, investitori, uvoznici, turisti itd. komercijalne banke, koje su obračunska mesta brokeri (takozvano međubankarsko ili velikoprodajno tržište). četvrti i najviši nivo zauzima centralna banka, koja se javlja kao krajnji kupac ili krajnji prodavac

Dolar-evro n Šta je to noseća valuta – vehicle currency?

Da li će evro istisnuti dolar? DA (1) Evropska Unija velika privredna i trgovinska sila, poput SAD, (2) Evropa ima dobro razvijeno i rastuće finansijsko tržište, na kome ima sve manje administriranja, (3) Evropa ima malu inflaciju, što evru daje stabilnost.

Da li će evro istisnuti dolar? n NE n (1) najveći broj primarnih proizvoda ima dolarsku cenu, a tako će verovatno ostati i u budućnosti; (2) najveći broj zemalja koje nisu članice EMU će verovatno nastaviti da koriste dolar u predvidivoj budućnosti, osim zemalja Centralne i Istočne Evrope) (3) inercija radi u korist dolara. n n

Emisiona dobit n n n SAD dobija emisionu dobit (senjoraž) onda kada se dolar koristi kao noseća valuta. Više od 60 odsto američke valute nalazi se u inostranstvu. To je kao da SAD dobija beskamatni kredit u tom iznosu

Emisiona dobit- dva značenja n U doba zlatnog važenja – to je taksa koju plaća naručilac zlatnika i koja se šalje vladaru te političke oblasti n Današnje značenje –razlika između kamate na na plasman i troškova emisije

Primeri n Neka osoba XYZ ima uncu zlata, da u banku, dobije priznanicu n Na kraju, dobije uncu zlata n Nema emisione dobiti n

n Umesto da mu da priznanicu, vlada konvertuje zlato u banknotu n Osoba XYZ kupuje banknotu n Na kraju, otkupljuje zlato po novoj tržišnoj vrednosti

n Na kraju, XYZ može da dobije manje ili više – n Ako je vrednost novčanice pala u odnosu na zlato, postojaće emisiona dobit n Ako vrednost novčanice poraste, nema senjoraža

n Emisiona dobit, dakle n To je pozitivan prihod na izdavanje novčanica i metalnog novca

n Emisiona dobit je beskamatni zajam – – – – Kad se banknota istroši Izdavač je otkupljuje po nominalnoj vrednosti at “face value” Stoga se emisiona dobit definiše kao kamata Koju zadržava centralna banka Ako se novčanica odmah po emitovanju povlači definitivno iz opticaja - onda je dobit 100%

U makroekonomiji – oblik inflacionog oporezivanja n Umesto skupljanja poreza isplaćenog iz postojećeg novčanog fonda n To je de facto porez na one koji drže novac n Jer postojeći gubi vrednost n

n Novčana ekspanzija po stopi iznad privrednog rasta na dugi rok izaziva inflaciju n to je prvi razlog za smanjenje političkog uticaja na centralnu banku

Vlada ovde ima konflikt interesa n U doba zlatnog standarda, stabilne cene n Od formiranja US Federal Reserve 1913, godine, dolar je pao na dvadeseti deo vrednosti zbog stalne inflatorne politike n

Ovo isto treba znati n Velika emisiona dobit od 1991 – zašto? – Pad SSSR n Krajem 2008, – dvadeset banknota od $100 – Dvadeset od $20 – Ali najveći broj novčanica od 100$ u u inostranstvu

n Konkurencija $100 - € 500 – Lakše za transport – Ako pokušate da nosite brodom ili avionom 1 milion dolara - 11 kg. – u novčanicama od € 500 to bi težio kilo i po – Za mnoge ilegalne radnje izgleda je teže nositi novac nego kokain – Zbog težine – Latinoamerički narko karteli prešli na evro

Afera kofer • Afera kofer – 2 miliona evra • u novčanicama od € 500 to bi težio kilo i po

Da li uvesti $500? • SAD, naravno, razmišljaju o ponovnom uvođenju $500 Ali zbog mogućih kriminalnih upotreba n Odustalo se n Kanadska policija tražila da se zabrani dalje štampanje novčanica velike vrednosti n

Ravnotežni devizni kurs n Ako postoje samo dve privrede, jedna je SAD, a druga je Evropska monetarna unija (EMU), dolar (US$) je domaća, a evro (€) je strana valuta.

n Devizni kurs između dolara i evra n R = US$/€. n Ovo je tzv. evropska konvencija, kao 100 din/ €

Višak € Nestašica evra

Kada bi se američka kriva tražnje za evrima pomerila naviše te bi se onda sekla sa krivom ponude u tački G (vidi Sliku 14. 1), ravnotežni kurs bi bio R=1. 50, a ravnotežna količina evra bila bi 300 miliona dnevno. VIŠAK €, SLEDI PAD KURSA

Tada je dolar. . . depresirao b. Apresirao c. Devalvirao d. Revalvirao Odgovor je a. Depresirao, pošto je sada potrebno dati 1, 5 (umesto 1 dolara, kao ranije) da bi se kupio jedan evro a.

U praksi se obično jasno naznačava o kojoj definiciji kursa se radi, da bi se izbegla zabuna. n

Ima mnogo kurseva. . . ako je kurs dolara i funte (R) bio 2, a kurs dolara i evra 1, 25, tada će kurs funte i evra biti 1, 60

Efektivni i realni kursevi Može da apresira prema jednoj, a depresira prema nekoj drugoj valuti n efektivni kurs – ponderisani prosek kurseva najvažnijih trgovinskih partnera n Šta su ponderi? n Šta je realni kurs? n

Arbitraža n Devizni kurs između bilo koje dve valute se u svim zemljama održava na istom nivou zahvaljujući arbitraži. n Kupuje se valuta tamo gde je jeftinija, a zatim trenutno preprodaje

Ako jedan evro košta. . . n n n u Njujorku 0, 99 US$/€ a u Frankfurtu iznosi 1, 01 US$/€, arbitražer kupuje evre u Njujorku po ceni od 0, 99 US$ prodao ih u Frankfurtu za 1, 01 US$ što bi rezultiralo profitom od 0, 02 US$ po evru.

što bi rezultiralo profitom od 0, 02 US$ po evru. n ako diler u ovu transakciju ubaci 1 milion dolara, za svega nekoliko minuta će zaraditi 20000 US$. n Od ove zarade moraju se odbiti troškovi elektronskog transfera i ostali troškovi vezani za arbitražu. Pošto su oni veoma, veoma mali, mi ćemo ih ovde zanemariti.

Poenta je u tome što n n n devizni kursevi se izjednačavaju u Njujorku 0, 99 US$/€ a u Frankfurtu iznosi 1, 01 US$/€ arbitraža povećava tražnju za evrima u Njujorku Zašto?

Devizni kurs i platni bilans Raste tražnja za evrima evro poskupljuje, tj. Dolar depresira

Devizni kurs i platni bilans Ako se odluče za kurs 1. 25$/€ Onda će morati da prodaju devizne rezerve

Fiksni, fluktuirajući Od 1973, rukovođeno fluktuirajući n Ako je fluktuirajući nema potrebe za deviznim rezervama. n Zašto? n

Fiksni kurs 1: 1, ako ga branimo onda FED mora da prodaje 250 mil € dnevno na računu deviznih rezervi SAD biće deficit od 250 miliona US$ po kursu od R = 1)

Od kako je fleksibilni kurs n ne možemo da merimo deficit tako što ćemo utvrditi koliki je gubitak deviznih rezervi n Jer se deo deficita finansira se iz deviznih rezervi a deo se odrazi na depresijaciju dolara. n

Srbija, devizni kurs i MMF

Promptni i terminski kursevi, svopovi, fjučersi i opcije n transakcija je promptna ako se obavi u roku n a devizni kurs koji se u ovoj transakciji koristi zove se promptni kurs. n Terminska transakcija je dogovor da se od dva radna dana određena količina strane valute kupi u nekom trenutku u budućnosti po kursu koji se određuje danas (terminski kurs).

Terminski ugovor n Na primer, pravimo ugovor da za tri meseca od danas kupimo 100 evra po kursu 1, 01 US$ = 1€. – nikakav novac se ne isplaćuje u trenutku potpisivanja ugovora – (osim uobičajene sigurnosne margine od 10 odsto). n n Nakon tri meseca, ja za 101 dolar dobijam 100 evra, bez obzira na to koliki će tada biti promptni devizni kurs. najčešći su tromesečni terminski ugovori za duže periode nisu uobičajeni zbog velike nesigurnosti

Terminski diskont n Ako terminski kurs bude ispod promptnog, onda je to diskont n ako terminski bude iznad promptnog strana valuta će imati terminsku premiju u odnosu na domaću valutu

Kako se računa – je diskont, + je premija Na primer, ako je promptni kurs 1 US$ = 1 € a tromesečni terminski kurs bude bio 0, 99 US$ = 1€ javlja se tromesečni terminski diskont u odnosu u vrednosti od 1 centa ili jednog procenta (ili na 4 -procentnom diskontu za godinu dana). S druge strane, ako bi promptni kurs bio još uvek 1 US$ = 1 €, ali da terminski kurs bude 1, 01 US$ = 1 €, kaže se da evro ima terminsku premiju od 1 centa ili od 1 procenta za tri meseca, odnosno od 4 odsto godišnje.

Valutni svopovi n n n promptna prodaja i terminska kupovina valute U jednoj jedinoj transakciji.

n n n u Citibanku pristigne uplata od 1 miliona $ koja će biti potrebna tek za tri meseca A banka želi da obavi neki investicioni posao u evrima

n n n danas da proda dolare i kupi evre na promptnom tržištu, a za tri meseca da u posebnoj transakciji ponovo kupi dolare. Svop stopa (obično se iskazuje na godišnjem nivou) je razlika između promptnog i terminskog deviznog kursa u datom poslu valutnog svopa.

Najveći broj terminskih transakcija obavlja se putem valutnog svopa. valutni svop Promptne (spot) 50% 33 Terminski (forward) ugovori 11 ostalo 6 100

Šta NIJE funkcija deviznog tržišta a. b. c. d. transfer fondova Finansiranje razmene Diversfikacija rizika Stvaranje logistike za hedžing

Rast vrednosti dinara u odnosu na evro je a. Apresijacija dinara n b. Depresijacija dinara n a. Apresijacija evra n b. Ništa nije tačno n

Promena sa 100 din=1 € na 101 din=1 € predstavlja a. Depresijaciju dinara n b. Apresijacijiu dinara n c. Depresijaciju evra n d. Ništa od navedenog nije tačno n

Nestašica evra pri fleksibilnom kursu izaziva n n a. b. c. d. Depresijaciju evra Depresijaciju dolara Apresijaciju dolara Neće biti promena Višak € Nestašica evra

Efektivni devizni kurs je a. Promptni kurs n b. Terminski kurs n c. Fleksibilni kurs n d. Ponderisani prosek kurseva jedne zemlje sa njenim najvažnijim trgovinskim partnerima n E. Sve navedeno je tačno n

Devizni kurs varira u minimalnim intervalima zahvaljujući n a. n b. n c. n d. n Hedžovanju Deviznoj arbitraži Kamatnoj arbitraži špekulacijama

7. Ako je PK=$1/€ 1 a tromesečni TK=$0. 99/€ 1: a. Evro ima tromesečni terminski diskont od 1% n b. Evro ima terminski diskont od 1% godišnje n c. Evro ima tromesečnu premiju od 1% n d. Dolar ima tromesečni diskont od of 1% n

Hedžovanje je a. n b. n c. n d. n Prihvatanje deviznog rizika Pokrivanje deviznog rizika Devizna špekulacija Devizna arbitraža

promptni kursevi vremenom variraju. n n Devizni rizik nastaje ne samo pri obavljanju transakcija koje uključuju buduća plaćanja u stranoj valuti (transakciona izloženost), nego i stoga što promena kursa dovodi do promene vrednosti zaliha i aktive koja se drži u inostranstvu (računovodstvena izloženost), a time se značajno menja i domaća procena buduće profitabilnosti poslovanja neke firme (ekonomska izloženost). Hedžing (heging) je termin kojim se opisuje izbegavanje deviznog rizika, ili zatvaranje neke otvorene pozicije.