Platni promet sa inostranstvom sredstva plaanja JS Pojam

Platni promet sa inostranstvom – sredstva plaćanja JS

Pojam platnog prometa sa inostranstvom � Pod međunarodnim plaćanjem podrazumevaju se sva plaćanja koja se vrše između subjekata u međunarodnom poslovanju. � Obavljaju ga banke koje su ovlašćene za ove poslove. � Banke sa odabranim bankama u drugim zemljama zaključuju posebne sporazume o međusobnoj saradnji. � Takvim sporazumom između banaka se uspostavlja poslovni korespondentski odnos a takve banke se nazivaju korespondentske banke.

0 �U domaćem platnom prometu – zakonsko sredstvo plaćanja je nacionalna valuta. � U međunarodnom platnom prometu – ne postoji zakonsko sredstvo plaćanja (osim ako nije reč o određenoj uniji). � Koja se valuta koristi u međunarodom plaćanju? � U međunarodnom platom prometu potrebna je saglasnost učesnika u platnom prometu o tome koje će se sredstvo plaćanja koristiti. � Do II svetskog rata – doba zlatnog standarda. � Od II svetsko rata – konvertibilnost valuta.

Pojam konvertibilnosti � � � Konvertibilnost - sposobnost jedne valute da bude zamenjena za drugu valutu. Postoje dva koncepta konvertibilnosti: q Klasičan – javlja se u novčanim sistemima zlatnog standarda. Predstavlja obavezu zamene nacionalne valute za zlato, po zvanično utvrđenoj fiksnoj ceni zlata (zlatno doba). q Savremeni – javlja se u papirnom standardu i predstavlja obavezu zamene za drugu nacionalnu valutu po utvrđenom deviznom kursu. Postoje dve vrste valuta: konvertibilne (čvrste) i nekonvertibilne. Konvertibilne valute su one koje se mogu zameniti za sve vodeće svetske valute (npr: USD, EUR, GBP, CHF). Nekonvertibilne valute su one koje gube na vrednosti u odnosu na robu i usluge kao i one iz zemalja sa inflacijom većom od 50% mesečno.

Kratka istorija konvertibilnosti Pre II svetskog rata � • Zlatni standard • Do 1920. devizni kurs se određivao na osnovu konvertibilnosti novca u zlato (tzv. zlatni standard) • Od 1930. određivanje deviznog kursa postalo je komplikovanije. Da bi se pojednostavio proces razmene valuta, kreće se sa osnivanjem MMF. Posle II svetskog rata • 1946. Zvaničan početak rada MMF • Devizna konvertibilnost valuta • Primena sistema čvrstih deviznih kurseva. • Zemlje su morale da odrede “paritet“ svoje nacionalne valute u USD • ‘ 70 tih – period devalvacije dolara i primena sistema promenljivih deviznih kurseva • Preko 160 zemlja proglasilo je svoje valute konvertibilnim. • Samo dvadesetak valuta se značajno koriste u međunarodnim plaćanjima.

Kao sredstva plaćanja u međunarodnom prometu koriste se: Konvertibilne valute (USD, EUR, GBP, JPY, CHF) • Efektivnim stranim novcem (ređi slučaj) • Prenosom sredstava preko deviznih računa poslovnih banaka Zlato • Ova plaćanja uglavnom obavljaju centralne banke za potrebe države Nacionalne nekonvertibilne valute • Ovo su plaćanja u tzv. malograničnom prometu (svakodnevne potrebe građana u uskom pograničnom području), na osnovu sporazuma dve države. Sintetičke ili kompozitne valute • Specijalna prava vuče (special drawing rights – SDR) • EVRO (ranije EKI)

Plaćanje konvertibilnom valutom (EUR, USD, CHF, GBP) Plaćanja se obavljaju: q Efektivnim stranim novcem (ređi slučaj) q Prenosom sredstava preko deviznih računa. � Preduzeća i banke treba da na svojim računima imaju dovoljan iznos i povoljnu strukturu konvertibilnih sredstava za svoje poslovanje. � Preko deviznog tržišta obavljaju zamenu domaće valute (RSD) za stranu valutu. � Važno pitanje: u kojoj valuti će biti ugovoreno plaćanje? � Izvoznik nastoji da se obaveza iskaže u valuti za koju misli da će JAČATI, a uvoznik bi više voleo da to bude valuta koja će GUBITI na vrednosti. � Javlja se RIZIK deviznog kursa. � Rizik je veći kod dugoročnih deviznih poslova, a manji je kod kratkoročnih i deviznih poslova koji se odmah realizuju. �

Podela deviznih poslova: � Promtni ili spot poslovi – devizni poslovi koji se obavljaju odmah po ugovaranju. � Terminski poslovi – devizni poslovi kod kojih se kupoprodja deviza unapred ugovara i vrši po unapred utvrđenom deviznom kursu, bez obzira na to kakav će kurs biti u momentu stvarne kupoprodaje.

Primer nekih konvertibilnih valuta EVRO DOLAR FUNTA FRANAK JEN Zemlja: Evropska Unija - EU S. Amerika Velika - SAD Britanija UK Švajcarska Japan Oznaka: EUR USD GBP CHF YPI Kod: 978 840 826 756 392 ISO 4217 4217

Plaćanja u sintetičkim valutama: � Specijalna prava vučenja (SDR) nisu valuta nego obračunska jedinica. � To je obračunska vrednost koja se dobija na osnovu vrednosti korpa valuta: evra, funte, jena i dolara. � Plaćanja se vrše u nacionalnim valutama ali prema njihovom paritetu u odnosu na SDR. � Cilj: da se oscilacije pojedinih valuta ublaže u okviru korpe valuta, koja određuje vrednost SDR (kao kompozitne valute) � Koriste je zemlje članice MMF: q Za državna plaćanja q Sredstva obračuna kako bi se izbegao ili smanjio kursni rizik valuta

EURO - € � Evro je zvanična valuta ekonomske i monetarne unije Evropske unije - EU. � Nastankom EU uvodi se jedninstvena valuta za 11 zemalja – Evro : Francuska, Nemačka, Italija, Belgija, Holandija, Luksenburg, Portugal, Španija, Irska, Austrija, Finska. � Evro počinje da se koristi u međunarodnim plaćanjima 1. januara 2002. � Pre evra, koristila se evropska novčana jednica- EKI (European currency unit ECU). � Danas EU ima 28 članica.

0

Klirinški sporazum � Poseban oblik međunarodnih plaćanja. � Nastaju u vreme velike svetske ekonomske krize ’ 30 tih godina XX veka. � Najširu primenu imala su u socijalističkim zemljama i u ZUR. � Vezana su za plaćanja koja se koriste između dve ili više zemalja u slučaju da ne postoji konvertibilnost valuta. � Zemlje ugovaraju obračunsku valutu u kojoj iskazuju međusobna dugovanja i potraživanja, a plaćanja vrše u nacionalnoj valuti. � Vrste: q dvostrani (bileateralni) q višestrani (multilateralni).

Zadatak: rad u paru Tema: Nastanak i razvoj EURA

Pitanja � � � Šta je rizik deviznog kursa? Kakva je razlika između promtnih i terminskih deviznih poslova? Kada počinje sa radom evropska Ekonomska i monetarna unija – EMU? Kada je uveden jedinstven novac EVRO? Šta su klirinški sporazumi? Šta su specijalna prava vučenja?