PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM I INSTRUMENTI PLAANJA Pod

PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM I INSTRUMENTI PLAĆANJA

• Pod platnim prometom koji se obavlja sa inostranstvom podrazumevaju se sva plaćanja i sve naplate koje nastaju između pravnih i fizičkih lica jedne zemlje i pravnih i fizičkih lica drugih zemalja • Platni promet sa inostranstvom vrši se u devizama i dinarima. Narodna banka propisuje način vršenja platnog prometa sa inostranstvom • Razlikuje se : platni promet sa inostranstvom u konvertibilnim devizama, platni promet u inostranstvu u obračunskim valutama i u devizama po posebnim aranžmenima, platni promet sa inostranstvom u dinarima

• A) Platni promet sa inostranstvom u konvertibilnim devizama obuhvata naplaćivanja i plaćanja sa inostranstvom koja obavljaju banke. Ovakav način plaćanja naziva se multilateralni sistem plaćanja. Zasniva se na valutnoj konvertibilnosti, što podrazumeva korišćenje određene konvertibilne valute, odnosno potraživanja u jednoj zemlji po određenom paritetu za određena plaćanja u bilo kojoj drugoj valuti • Ovlašćene banke za obavljanje poslova sa inostranstvom i Narodna banka imaju svoje račune u konvertibilnim valuitama kod inostranih banaka sa kojima imaju uspostavljene korespondentske odnose. Na te račune naplaćuju se u konvertibilnoj valuti određene zemlje potraživanja za izvezenu robu ili izvršene usluge, kao i druga potraživanja. Sa tih računa ovlašćene banke za poslove sa inostranstvom, ili Narodna banka, plaćanju uvezenu robu ili druge obaveze, a na osnovu naloga koji se daje korespondentu odgovarajuće ili druge obaveze a na osnovu naloga koji se daje korespondentu odgovarajuće zemlje da na teret deviznih sredstava ovlašćene banke obavi plaćanje određenom korisniku

• B) Sa određenim zemljama, ugovorima, platnim sporazumima i aranžmanima za njihovo sprovođenje može se kutvrditi klirinški način plaćanja, što se drugačije naziva i – bilateralni sistem plaćanja. Pod klirinškim plaćanjem podrazumeva se obračunavanje međusobnih dugovanja i potraživanja, i to njihovim prebijanjem. Platnim ili klirinškim sporazumom utvrđuje se način na koji se izmiruju nekompenzirana salda

• C) Između domaćih i stranih lica naplaćivanja i plaćanja u propisanim slučajevima mogu se obavljati i u dinarima. Korišćenje dinara u platnom prometu sa inostranstvom reguliše se odgovarajućim propisima Narodne banke

• Naplaćivanja iz inostranstva za izvezenu robu i usluge i po drugim osnovama i plaćanja prema inostranstvu za uvoz robe i usluga i po drugim osnovama vrši se: - Doznakom - Akreditivom - Inkasom dokumenata - Čekom - Kreditnim pismom - Međunarodnom poštanskom uputnicom - Drugim instrumentima plaćanja

• Bankarska doznaka predstavlja najstariji i najmasovniji instrument platnog prometa. Koristi se najčešće za nerobna plaćanja. • Doznaka je pismeni nalog koji izdaje jedna banka drugoj banci u inostranstvu da određenom pravnom ili fizičkom licu isplati naloženi iznos određene valute. Doznaka se može dati i u vidu telegrafskog bankarskog naloga. Doznake se dele na nostro i lorodoznake • Kod nostrodoznaka domaća ovlašćena banka, po nalogu pravnog ili fizičkog lica, izdaje nalog inostranoj banci da izvrši određeno plaćanje na teret njenih sredstava koja ima kod te banke • Doznake za plaćanje u inostranstvu u konvertibilnim devizana domaće banke daju na teret svojih sredstava u inostranstvu, a doznake za plaćanje u obračunskim valutama realizuju se preko klirinških računa Narodne banke • Kod lorodoznaka domaća banka, po nalogu inostrane banke, izvršava plaćanje u zemlji iz sredstava koja je inostrana banka odobrila računu domaće banke • Lorodoznake koje glase na konvertibilne devize realizuju neposredno domaće banke, a lorodoznake na klirinške valute realizuju se preko Narodne banke

• Akreditiv je nalog kupca svojoj bankci da na teret njegovih sredstava i za njegov račun isplati inostranom partneru – prodavcu određenu novčanu sumu neposredno ili uz posredovanje neke druge banke sa kojom su uspostavljeni korespondentski odnosi. Banka kupca, odnosno, nalogodavca, otvara akreditiv kod banke sa kojom ima korespondentske odnose u zemlji prodavca, naznačavajući uslove pod kojima se mogu koristiti sredstva po akreditivu • Kao učesnici u akreditivnom poslu javljaju se: - kupac, uvoznik - Prodavac, izvoznik - Banka koja otvara akreditiv po nalogu kupca - Isplatna banka, odnosno banka prodavca U međunarodnom platnom prometu najčešće se koristi dokumentarni akreditiv, koji se otvara po nalogu ovlašćene banke na osnovu podataka o iznosu i načinu plaćanja koje predviđa ugovor o kupovini i prodaji. Pri tome kupac uvoznik stavlja svojoj bankci na raspolaganje određeno pokriće koje se po dokumentarnom akreditivu može koristiti kada prodavac , izvoznik preda banci kod koje je otvoren akreditiv otpremnu i drugu robnu dokumentacijuj koja je naznačena u akreditivu

• - Razlikuju se: nostro i loroakreditivi Opozivi i neopozivi akreditivi Potrvrđeni i nepotvrđeni akreditivi Prenosivi i neprenosivi akreditivi prema mogućnosti prenosa na novog korisnika - Obićni i revolvingakrditivi - Avista i oročeni akreditivi - Domaći i inostrani akreditivi

• Poslovi inkasodokumenta ili, dokumentarne inkasonaplate jesu bankarski poslovi u kojima se banka pojavljuje kao posrednik između poverioca i dužnika koji rade na principima međusobnog poslovnog poverenja. Oni spadaju u komisione bankarske poslove

• • • Ček se u međunarodnom platnom prometu najviše koristi u putničkom prometu. Pri tome se upotrebljavaju bankarski putnički i privatni ili lični čekovi Na bankarkse čekove se primenjuju opšta pravila o čeku. To je ček koji je vučen (trasiran – izdat) od jedne na drugu inostranu banku. Trasant i trasat su različite banke, a naziv remitenta se redovno naznačava Bankarski čekovi mogu da glase na konvertibilne valute, na klirinške valute i na dinare Travellersčekove ili putničke čekove izdaju poznatije svetske banke i turističkoputničke organizacije (American Expres Company, New York) U platnom prometu su takođe i privatni čekovi ili lični čekovi, čiji su izdavaoci inostrane firme ili fizička lica, a trasati su banke ili druga pravna lica koja na njih stavljaju klauzule sertifikata kao garanciju. Ako na čeku nema klauzule o njegovom sertifikatu radi se o ličnom nesertifikovanom čeku koji ne pruža potrebnu sigurnost, tako da se on prijemu ne isplaćuje, već se šalje na inkaso banci na koju glasi I čekovi se dele na loročekove i nostročekove

• Kreditno pismo je po svojim funkcijama i karakteristikama istovetno sa kreditnim pismom koje se primenjuje u unutrašnjem platnom prometu. Kreditna pisma mogu biti inostrana (loro) i nostrokreditna pisma. Izdavalac lorokreditnih pisama je inostrana banka, a njihovi korisnici u našoj zemlji mogu podići ceo ii delimičan iznos u dinarima kod naše banke • Izdavalac nostrokreditnih pisama je domaća banka, a isplatilac inostrana.