PLANIRANJE NASTAVE U POSLU NASTAVNIKA sadraji obrazovanja i

PLANIRANJE NASTAVE U POSLU NASTAVNIKA: sadržaji obrazovanja i nastavne metode CON, Lidija Radulović

Nastavni (obrazovni) sadržaji Kada govorimo o sadržajima. Kako određujemo: mislimo na: • imajući u vidu program: • Nastavne teme, Nastavne -nastavnu jedinicu, teme jedinice, “gradivo”: -ciljeve i ishode podatke, informacije. . . • imajući u vidu kontekst i • Ali i sve iz čega učenici učenike uče

Različiti orijentiri u planiranju i programiranju nastave – relevantnost za izbor sadržaja • naučna disciplina (sadržaji, metode, način mišljenja) • ishodi • pristup obrazovanju / nastavi: o razvoj kognitivnih potencijala o celoviti razvoj individue, osposobljavanje za delovanje • lično značenje iz ugla iskustva učenika • društveni kontekst Koji su sadržaji relevantni?

Orijentiri 2: Definisanje ciljeva zadataka u odnosu na učenike – izbor adekvatnih sadržaja • RAZUMEVANJE NAUČNIH POJMOVA I TEORIJA • RAZUMEVANJE ZNAČAJA PROBLEMATIKE • RAZVIJANJE MOTIVACIJE • POVEZIVANJE SA VLASTITIM ISKUSTVIMA I DELOVANJEM • OSPOSOBLJAVANJE ZA DALJE UČENJE -PLANIRANJE DALJEG UČENJA Koji su sadržaji relevantni?

• Orijentiri 3: Različite vrste znanja / Blum kao vodič za planiranje (specifičnih ciljeva) izbor adekvatnih sadržaja DEKLARATIVNA (ČINJENIČNA) ZNANJA (terminologija, podaci, činjenice) • KONCEPTUALNA (teorije, klasifikacije, generalizacije principi) • INSTRUMENTALNA, PROCEDURALNA ZNANJA (metodi, postupci, tehnike intelektualnog rada, procedure, kriterijumi za izbor. . . ) • STRUKTURALNA (osnovni modeli mišljenja u naučnoj oblasti) • METAKOGNITIVNA (znanje kako PAMĆENJE učiti i proceniti svoje znanje – strategije, svest o sopstvenoj kogniciji). ANALIZA RAZUMEVANJE PRIMENA EVALUACIJA KREIRANJE

Nastavni (obrazovni) sadržaji Kada govorimo o sadržajima. Kako određujemo: mislimo na: • imajući u vidu program: • Nastavne teme, Nastavne -nastavnu jedinicu, teme jedinice, “gradivo”: -ciljeve i ishode podatke, informacije. . . • imajući u vidu kontekst i • Ali i sve iz čega učenici učenike uče - Odredite ključne pojmove (1 do 3) - Odredite jednu – dve teze- ideje koje želite da nauče

Izveštaji • Koji ključni pojmovi i zašto? • Koje osnovne teze, ideje? Sadržaji nisu isto što i ciljevi i ishodi!

Načini rada Strategije individualna kooperativna takmičarska Socijalni oblici organizacije o frontalni o individualni o grupni o u paru Nastavne metode • predavanje Pristup nastavi (osnovni • diskusija, dijalog, debata metodički oblik rada) • brainstorming Ø Tradicionalni (predavačka, transmisivna, frontalna) • rešavanje problema, istraživanja, eksperimenti, projekti, studije slučaja Ø Interaktivni (problemska, projekti, tematska, • igre uloga kooperativna) • međusobno podučavanje • . . .

Nastavne metode i oblici rada Kada govorimo o načinima rada mislimo na: Kako određujemo: • imajući u vidu program: -socijalne oblike organizacije -nastavnu jedinicu, teme -ciljeve i ishode -nastavne metode -strategije, pristupe -uputstva • imajući u vidu kontekst (i resurse), učenike (navike u učenju) • Imajući u vidu sebe kao nastavnika (ali ne odustajući od izazova)

Različiti orijentiri u planiranju i programiranju nastave – relevantnost za izbor metoda • naučna disciplina (sadržaji, metode, način mišljenja) • ishodi • pristup obrazovanju / nastavi: o razvoj kognitivnih potencijala o celoviti razvoj individue, osposobljavanje za delovanje • lično značenje iz ugla iskustva učenika • društveni kontekst Koji su načini rada odgovarajući?

Orijentiri 2: Definisanje ciljeva zadataka u odnosu na učenike – izbor sadržaja i metoda odgovarajućih za učenike i učenje • RAZUMEVANJE NAUČNIH POJMOVA I TEORIJA • RAZUMEVANJE ZNAČAJA PROBLEMATIKE • RAZVIJANJE MOTIVACIJE • POVEZIVANJE SA VLASTITIM ISKUSTVIMA I DELOVANJEM • OSPOSOBLJAVANJE ZA DALJE UČENJE -PLANIRANJE DALJEG UČENJA Koji su načini rada odgovarajući?

• Orijentiri 3: Različite vrste znanja / Blum kao vodič za planiranje (specifičnih ciljeva) izbor adekvatnih metoda DEKLARATIVNA (ČINJENIČNA) ZNANJA (terminologija, podaci, činjenice) • KONCEPTUALNA (teorije, klasifikacije, generalizacije principi) • INSTRUMENTALNA, PROCEDURALNA ZNANJA (metodi, postupci, tehnike intelektualnog rada, procedure, kriterijumi za izbor. . . ) • STRUKTURALNA (osnovni modeli mišljenja u naučnoj oblasti) • METAKOGNITIVNA (znanje kako PAMĆENJE učiti i proceniti svoje znanje – strategije, svest o sopstvenoj kogniciji). ANALIZA RAZUMEVANJE PRIMENA EVALUACIJA KREIRANJE

Revidirana Blumova taksonomija: koja znanja Kognitivni procesi Objašnjenje PAMĆENJE Prisećanje, prepoznavanje, reprodukovanje činjenica, informacija, teorija. . . približno onako kako nam je preneto RAZUMEVANJE Objašnjavanje, parafraziranje, interpretiranje, sumiranje ideja ili koncepata PRIMENA Upotreba , korišćenje informacija u drugim situacijama ANALIZA Razlaganje - rasčlanjavanje shvatanja na delove kako bi se ispitali odnosi, uzroci i posledice, poređenje, organizovanje. . . EVALUACIJA Prosuđivanje valjanosti ideja, otkrivanje nekonzistentnsoti, zauzimanje i argumentovanje odluke, stava ili pravca delovanja, postavljanje i proveravanje hipoteze, kritikovanje KREIRANJE Stvaranje, razvijanje novih ideja, rešenja, produkata ili načina gledanja na stvari , konstruisanje, planiranje, otkrivanje

Nastavne metode i oblici rada Kada govorimo o načinima rada mislimo na: Kako određujemo: • imajući u vidu program: -socijalne oblike -nastavnu jedinicu, teme organizacije -ciljeve i ishode -nastavne metode -uputstva -strategije, pristupe • imajući u vidu kontekst (i resurse), učenike (navike u učenju) • Imajući u vidu sebe kao nastavnika (ne odustajući od izazova) - Odredite 1 -3 metode onim redom kojim biste ih primenili na času

Izveštaji: • Ciljevi / ishodi - sadržaji – metodi i oblici organizacije - Sadržaji nisu isto što i ciljevi! - I metode su izvor znanja!

Dobra nastava = Nastava u kojoj dolazi do učenja različita učenja - različita podučavanja (metode, oblici, strategije) • različiti učenici • različiti sadržaji • različiti ciljevi / željeni ishodi - različita podučavanja

Savremeni modeli nastave – orijentiri za planiranje • Učenje je (aktivna) konstrukcija, učenik i proces učenja u centru • Više orijentacija u izboru ciljeva; ciljevi u odnosu na različite aspekte razvoja učenika • Zastupljeni različiti oblici socijalne organizacije, različite vrste interakcije, značaj kooperativne strategije • Različiti tipovi aktivnosti učenja - raznovrsne metode i tehnike • Različite uloge nastavnika, značaj uloge facilitatora • Usmerenost na proces učenja, odnose i rezultate • Praćenje procesa i rezultata, formativna evaluacija

Šta radimo kada se pripremamo za čas: Od čega poći i kojim redom planirati? - Šta želimo da postignemo treba da bude orijentir (bilo da krenemo od ciljeva, ishoda ili sadržaja. . . ) - Ključna je: povezanost ciljeva – ishoda – sadržaja – nastavnih metoda i aktivnosti učenika

Planiranje u poslu nastavnika - Zašto? Planiranje nastave: suštinska neophodnost ili nepotreban namet nastavniku? Uporedite svoj odgovor sa prvobitnim!