PLANIRANJE KAPACITETA P 09 1 PLANIRANJE KAPACITETA Sadraj

PLANIRANJE KAPACITETA P 09 1

PLANIRANJE KAPACITETA Sadržaj: 1. Kapacitet 2. Projektovani i efektivni kapacitet 3. Kapacitet i strategija 4. Razmatranje kapaciteta 5. Upravljanje potražnjom 6. Upravljanje potražnjom i kapaciteta u uslugama 7. Analiza uskog grla 8. Procesna vremena za stanice, sisteme i cikluse 2

Kapacitet • Nakon izbora proizvodnog procesa, MO treba da odrede veličinu kapaciteta. • Velličinu kapaciteta treba odrediti za bilo koji proces, (koncertnu dvoranu, restoran, fabriku i sl. ). • Kapacitet predstavlja broj jedinica koji objekat može primiti, uskladištiti, ili proizvesti u odredjenom vremenu. 3

Kapacitet Prilikom utvrdjivanja veličine kapaciteta treba voditi računa da izabrani kapacitete ne bude ni: premali (gubi se tržište koje ne može zadovoljiti tražene potrebe, niti preveliki jer izazivaju veće troškove kako nabavke, (investiranja), tako i održavanja. 4

Kapacitet • Planiranje kapaciteta se može odnositi na tri vremenska horuzonta: 1. Dugoročno planiranje je u funkcije nabavke i dodatnih objekata i dodatne opreme sa dugim vekom isporuke. 2. Srednjoročni opseg (3 do 18 meseci) omogućava nabavku opreme, ljudstva, angažovati podizvodjače. Zadaci Agregatnog planiranja. 3. Kratkoročno (do 3 meseca), operativno koje se odnosi na paniranje poslova i ljudi, kao i mašina. 5

Kapacitet Vremensko horizont i opcije kapaciteta 6

Projektovani i efektivni kapacitet • Projektovani kapacitet je teoretski maksimum OUTPUTA sistema u datom periodu pod idealnim uslovima. Izražava se kao količina u jedinici vremena ili na drugi način. • Primer: 1. Br tona / za godinu dana 2. Br ležajeva – za bolnice, hotele 3. Broj članova- crkva , klub i sl. 4. Veličina sale i sl. 7

Projektovani i efektivni kapacitet Efektivni kapacitet je uvek niži od projektovanog kapaciteta. Primer. Restoran ima kapacitet od 200 stolica (mesta), ali je retko kad ispunjen do poslednjeg mesta. Ako je broj pounjenih mesta bliži 170. onda je efektivni kapacitet 85%. 8

Projektovani i efektivni kapacitet • Iskorišćenost i efikasnost. • Iskorišćenost je stvarni output izražen u procentima projektovanog kapaciteta. • Efikasnost je je stvarni output izražen u procentima efektivnog kapaciteta. • Iskorišćenost= Stvarni output/Projektovani kapacitet • Efikasnost=Stvarni output/Efektivni kapacitet 9

Projektovani i efektivni kapacitet Primer: Odredjivanje iskorišćenosti i efikasnosti kapaciteta Peakara je tokom prošle nedelje proizvela 148 000 kifli. Efektivnost proiyvodnog kapaciteta je 175 000 kifli nedeljno. Proizvodna linija radi 7 dana u nedelji u tri smene od po 8 sati. Linija je projektovana da proizvodi 1200 kifli za sat vremena. Odrediti: 1. Projektovani kapacitet 2. Iskorišćenost kapaciteta 3. Efikasnost kapaciteta. 10

Projektovani i efektivni kapacitet Rešenje: Projektovani kapacitet PK (nedeljni) PK = (1200 kom/h) (8 h x 3 x 7) = 201 600 kifli Iskorišćenost=Stvarni kapacitet/Projektovani kap Iskorišćenost= 148 000/ 201 600 = 73. 4% Efikasnost= Stvarni output/Efektivni kapacitet Efikasnost= 148 000/175 000 = 84. 6% 11

Stvarni-Očekivani output Očekiv. output= Efektivni kapacitet x efektivnost Ukoliko je očekivani output neadekvatan, može se desiti potreba za: 1. proširenjem kapaciteta ili 2. traženjem dodatnih mogućnosti za angažovanje viška kapaciteta 12

Kapacitet i strategija Odluke o kapacitetu moraju biti integrisane u misiju i strategiju organizacije. Pitanja koja se postavljaju ispred MO su: 1. Hoće li nova investicija pridobiti unosne korisnike 2. Koje konkurentske prednosti se mogu ostvariti (fleksibilnost procesa, brzina isporuke, unapredjenje kvaliteta, itd. ) 13

Kapacitet i strategija Promene kapaciteta imaju uticaja na: 1. Prodaju 2. Tok gotovine 3. Kvalitet 4. Lanac snabdevanja 5. Ljudske resurse 6. Održavanje. 14

Razmatranje kapaciteta Za donošenje dobre odluke o kapacitetu, potrebno je iste razmatrati sa više tačaka: 1. Tačno predvidjanje potražnje 2. Razumevanje tehnologije i dopunsko povećanje kapaciteta 3. Pronalaženje optimalne veličine (obima) 4. Izgradnja za promene 15

Razmatranje kapaciteta 1. Tačno predvidjanje potražnje je glavni temelj odluke o kapacitetu. Novi proizvod može biti jelo koje zadovoljava dodatnu potražnju za uslugom hrane u restoranima, novi hibridni auto firme Lexus i sl 16

Razmatranje kapaciteta 2. Razumevanje tehnologije i dopunsko povećanje kapaciteta. Tehnologija može diktirati dopunsko povećanje kapaciteta. Nije isto povećati kapacitete u restoranu povećavanjem broja stolova i mesta, radi zadovoljenja potražnje kupaca i uvodjenje nove linije montaže u fabrici automobila, jer je uvodjenje iste veoma teško i skupo. MO je odgovoran za tehnologiju i tačno dopunsko povećanje kapaciteta. 17

Razmatranje kapaciteta 3. Pronalaženje optimalne radne veličine. Optimalna veličina pogona je u velikoj zavisnosti od tehnologije i dopunskog povećanja kapaciteta. Primer: Motel pored auto puta može zahtevati 50 soba da bi bio poslovno održiv. Ukoliko bi broj soba bio manji ili mnogo veći, fiksni troškovi bi suviše opterećivali ekonomičnost. 18

Razmatranje kapaciteta • Hipotetički optimum za kapacitet motela 19

Razmatranje kapaciteta 4. Izgradnja za promene. Zbog velikog broja promena koje se svakodnevno dešavaju MO su prinudjeni da ugrade fleksibilnost u objekte i opremu. Tako se npr gradjevinski objekti rade po fazama a projektuju se da budu fleksibilni u slučaju naknadne modifikacije kako bi se lakše prilagodili budućim promenama proizvoda, asortimana proizvoda i proizvodnih procesa. 20

Upravljanje potražnjom • I pored dobrog predvidjanja i i izgradnje fleksibilnih gradjevinskih objekata, može doći do neslaganja izmedju: 1. Stvarne potražnje i 2. Raspoloživih kapaciteta. Tada mogu nastupiti dva slučaja: 1. Stvarna potražnja prevazilazi kapacitete 2. Kapaciteti prevazilaze potražnju 21

Upravljanje potražnjom Potražnja prevazilazi kapacitete. U slučaju kada potražnja premašuje mogućnosti kapaciteta, firma može smanjiti potražnju : 1. Podizanjem cena 2. Planiranjem dugih rokova isporuke 3. Obeshrabrivanje poslova sa malim profitom. Dugoročno gledano, najbolje rešenje bi bilo povećanje kapaciteta. 22

Upravljanje potražnjom Kapacitet prevazilazi potražnju. 1. Firma može stimulisati potražnju kroz: a) Smanjenje cena b) Agresivnijim marketingom 2. Firma se može prilagoditi promenom proizvoda 3. Zatvaranjem odredjenih pogona 23

Podešavanje sa sezonskom potražnjom • Sezonska ili ciklična potražnja je drugi izazov za kapacitet. Tada se može ponuditi proizvod sa komplamentarnom potražnjom. • Primer firme koja se bavila proizvodnjom snežnih skutera, proširila je proizvodnju uvodjenjem linije vodenih skutera. 24

Podešavanje sa sezonskom potražnjom • Primer voćnjaka sa planom sadnje koji će obezbediti raniji povratak investicije (naizmenična sadnja oraha i npr kestena na jednoj parceli). Prinos kestena se ocekuje nakon 2 godine , a oraha moze biti od 4 do 8 pa i više godina). 25

Podešavanje sa sezonskom potražnjom Taktike za uklapanje kapaciteta sa potražnjom su: 1. povećati ili smanjiti broj zaposlenih ili broj smena 2. Podešavanje opreme (nabaviti, iznajmiti ili prodati deo opreme) 3. Unapredjenje procesa radi povećanja protoka 4. Projektovanje proizvoda tako da se poveća propusna moć proizvodne linije 5. Povećanje fleksibilnosti proizvodnog procesa kako bi se lakše ostvarivale promrne prioriteta u proizvodnji. 6. Zatvaranje pogona 26

Menadžment potražnje i kapaciteta u uslužnom sektoru U uslužnom sektoru menadžment: 1. Potražnje predstavlja planiranje korisnika 2. Kapaciteta predstavlja planiranje radne snage 27

Menadžment potražnje U slučaju poklapanja potražnje i kapaciteta, menadžment potražnje se može voditi: 1. Ugovorenim sastancima 2. Rezervacijama 3. Pravilom „prvi došao, prvi uslužen“. 28

Menadžment potražnje • Sistem ugovaranja sastanka je raspored koji se primenjuje u nekim poslovima kao što su ordinacije ili čekaonice i sl. • Sistem rezervacija (hoteli, restorani, agencije za iznajmljivanje automobila, za prevoz putnika isl. ) • Pravilo prvi došao, prvi uslužen, (banke, pošte, maloprodajni objekti, restorani, kiosci brze hrane i sl). • Druge vrste menadžmenta potražnje jesu razni popusti (telefonski razgovori, letovi, el. Energija) 29

Menadžment kapaciteta • U slučaju da nije moguće upravljati potražnjom, tada možemo upravljati kapacitetom kroz promenu osoblja: a) Sa punim radnim vremenom b) Povremenim radnim vremenom ili c) Skraćenim radnim vremenom. Primer u mnogim uslugama (restorani, hoteli, bolnice i sl. ) 30

Menadžment kapaciteta • Mnoge bolnice u SAD koriste usluge stranaca kako bi upravljale kapacitetom radioločkih usluga u vreme noćnih smena. Firma Night Hawk, u Idaho, ima sa 50 radiologa u Cirihu i Sidneju i sa 900 bolnica u SAD (20% od svih bolnica u SAD). Ovi eksperti, budni i na oprezu u svojim dnevnim časovima obično šalju dijagnozu za 10 do 20 minuta, sa garancijom da će to biti unutar 30 minuta. 31

Menadžment kapaciteta Jedna od bolnica u SAD 32

Analiza uskog grla i teorija ograničenja U slučaju potrebe za usaglašavanjem kapaciteta i potražnje MO su dužni donositi odluke o veličini konkretnih operacija ili radnih oblasti, gde svaka od medjuzavisnih radnih oblasti može imati svoj poseban kapacitet. Ključni koncept u analizi kapaciteta je uloga ograničenja ili uskog grla. 33

Analiza uskog grla i teorija ograničenja • Usko grlo je limitirajući faktor ili ograničenje u sistemu. • Usko grlo ima najmanji efektivni kapacitet od svih operacija u sistemu i na taj način ograničava izlaze sistema. Javlja se u svim aspektima života (u radionicama, restoranima, bolnicama, saobraćaju isl. ) 34

Analiza uskog grla i teorija ograničenja Primer: Bolnica Arnold Palmer. Njeno ograničenje je bio mali broj kreveta u porodilištu. Dugoročno rešenje za ovaj problem je bilo povećanje kapaciteta kroz četvorogodišnji gradjevinski objekat. Trenutan način rešenja uskog grla je bio da ukoliko je neka žena spremna za otpuštanje, ali nema ko da dodje po nju pre 17 h, osoblje bolnice odvoze bebu i nju kući, čime se oslobodilo mesto za novu ženu i ujedno pokazala dobra volja bolnice. 35

Procesna vremena za stanice, sisteme i cikluse • Kod analize kapaciteta proizvodnog sistema važne su tri mere: 1. Procesno vreme stanice 2. Procesno vreme sistema 3. Vreme procesnog ciklusa. 36

Procesna vremena za stanice, sisteme i cikluse • Procesno vreme stanice je vreme potrebno da se proizvede dati broj jedinica na toj radnoj stanici. • Primer: Ako se 60 vetrobrana na Fordovoj montažnoj liniji postavi za 30 minuta, onda je procesno vreme 0. 5 minuta po vetrobranu. 37

Procesna vremena za stanice, sisteme i cikluse • Procesno vreme sistema je vreme najdužeg procesa (najsporije radne stanice) u sistemu koje je definisano kao procesno vreme uskog grla. • , kao što je npr. Automobila, da prodje celokupan proizvodni sistem od starta do cilja. 38

Procesna vremena za stanice, sisteme i cikluse • Procesno vreme sistema i vreme procesnog ciklusa mogu biti veoma različiti. • Tako npr. Fordova montažna linija može izbaciti novi automobil svake minute (procesno vreme sistema), ali može uzeti i 30 časova da se stvarno napravi auto od starta do cilja (vreme procesnog ciklusa). 39

Procesna vremena za stanice, sisteme i cikluse • Kapacitet sistema jednak je recipročnoj vrenosti procesnog vremena, pa je u našem slučaju 60/4=15 jedinica na sat. 40

Procesna vremena za stanice, sisteme i cikluse Primer: Analiza kapaciteta kod jednostavne montažne linije. Na donjoj slici je prikazana jednostavna montažna linija, sa pojedinačnim procesnim vremenima stanica od 2, 4 i 3 minuta. Procesno vreme sistema je 4 minuta, zato što je stanica B najsporija (usko grlo) sa procesnim vremenom od 4 minuta. Stanica A bi mogla da radi brže, ali bi došlo do nagomilavanja zaliha ispred stanice B. Stanica C bi mogla da radi brže ali ne dobija dovoljnu količinu od stanice B. 41

Pitanja 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. Šta predstavlja kapacitet Horizonti planiranja kapaciteta Na šta se odnosi dugoročno planiranje kapaciteta Na šta se odnosi srednjeročno planiranje kapaciteta Na šta se odnosi kratkoročno planiranje kapaciteta Šta predstavlja projektovani kapacitet Šta predstavlja efektivni kapacitet Šta predstavlja iskorišćenost kapaciteta Šta predstavlja efikasnost kapaciteta Primer zadatka odredjivanja iskorišćenosti kapaciteta Primer zadatka odredjivanja efikasnosti kapaciteta Ishodi neadekvatnog kapaciteta može izazvati potrebu za: Gde moraju biti integrisane odluke o kapacitetu Na šta imaju uticaja promene kapaciteta Sa kojih aspekata treba razmatrati potrebe za kapacitetima prilikom donošenja odluke o kapacitetima U slučaju nesklada izmedju stvarne potražnje i raspoloživih kapaciteta mogu nastati 2 situacije Kako se može smanjiti potražnja kada su kapaciteti manji od nje Kako se može stimulisati potražnja kada su kapaciteti veći od nje 42

Pitanja 1. 2. 3. 4. Taktike za uklapanje kapaciteta sa potražnjom Šta predstavlja menadžment potražnje u uslužnom sektoru Šta predstavlja menadžment kapaciteta u uslužnom sektoru Kako može reagovati OM u slučaju poklapanja potražnje i kapaciteta 5. Kako se upravlja kapacitetom promenom osoblja 6. Šta je ključni koncept u analizi kapaciteta 7. Kako se naziva limitirajući faktor u procesnom sistemu. 8. Koje mere su važne kod analize kapaciteta proizvodnih sistema 9. Šta predstavlja procesno vreme stanice 10. Šta predstavlja procesno vreme sistema 11. Šta predstavlja vreme procesnog ciklusa 43