Pelarstvo i oprema u pelarstvu RADILI PAJI STEFAN

Pčelarstvo; i oprema u pčelarstvu RADILI: PAJIĆ STEFAN, PREDRAG MATIĆ I ALEKSANDAR TOPIĆ

PČELARSTVO: � � Sa pčelarenjem se obično započinje u toku proleća ili leta. Najbolje je upoznati se sa nekim pčelarom iz okoline i posetiti njegov pčelinjak. Čitaćemo pčelarsku literaturu, nabaviti osnovnu opremu i pribor i odmah započeti sa sadnjom medonosnih biljaka u blizini našeg pčelinjaka. Mesto na kome se nalazi pčelinjak je od ogromne važnosti za uspeh u pčelarenju, pa njegovom izboru treba posvetiti posebnu pažnju. Treba da bude sunčan teren, zaklonjen od jakih vetrova. U našoj zemlji, u nešto većem procentu su zastupljene DB (Dadan Blat) i LR (Langstrot Rut) košnice.

OSNOVNI DELOVI KOŠNICE � Podnjača : – postolje napravljeno od drveta na kojem stoji košnica. Podnjača bi trebalo biti postavljena tako da uvek bude odvojena od zemlje, da leži bilo na ciglama, drvenim ili betonskim gredama. Telo košnice : - naleže na podnjaču i u njemu se smeštaju ramovi sa satnom osnovom. Telo košnice najčešće sadrži 10 ramova. Ramovi : - drveni ramovi sadrže satne osnove u koje je utisnuta mreža pravilnih šestougaonih ćelija. Pčele to koriste za nadogradnju i pravljenje saća. Žičana mreža : - koristi se kako bi kraljicu (maticu) odvojili od medišta (mesto na kojem pčele skladište med) i legla (mesto gde matica poleže jaja) Medište - mesto gde pčele skladište med Unutrašnji poklopac : - nalazi se izmedju tela košnice i spoljašnjeg poklopca. Spoljašnji poklopac : - pokriva celu košnicu i čuva je od vetra, snega, kiše, . . Ovu su najosnovniji delovi koje svaka košnica mora da poseduje. Tu kasnije dolaze i polunastavci, hranilice, leta i još dosta drugih stvari.

VRSTE KOŠNICA: Dadan Blatova košnica: Košnica sa jednim telom visine 31 cm, koje služi kao plodište i 2 polunastavka, spoljašnje visine 15, 5 cm, za smeštaj viška meda. Standardna košnica ima 12 ramova, ali je sve popularnija i DB košnica sa 10 ramova. Unutrašnje dimenzije rama su 420´ 270 mm. Jedan ram sa obe strane napunjen medom teži 3 do 4 kg. plodište DB košnice može da prihvati oko 3, 6 kg pčela. �

VRSTE KOŠNICA � To je košnica koja se sastoji od tri jednaka nastavka spoljašnje visine 242 mm. Ram je spoljašnje visine 232 mm a dužina satonoše je 480 mm. To je za 1 cm duže od satonoše DB rama, a po visini za 7 cm kraće. Po jednom, dva nastavka se koriste za plodište i međusobno im se menjaju mesta to je podsticajno za razvoj legla.

KALENDAR RADOVA U PČELINJAKU � � � Januar: - Tada su pcele u klubetu, cuje se tiho brujanje , to znaci da pcele odrzavaju postojecu temperature unutar klubeta. Februar: - U ovom mesecu bude uvek po koji lep dan koje one iskoriste da izbace izmet. Prvi izlet nakon dugog mirovanja u košnici za njih je veliko olakšanje. Mart: - U ovom mesecu broj ćelija u saću sa leglom se znatno povećava. Pčele radilice zajedno sa maticom čine krajnje napore da izvrše obnovu društva¸ tj. da ovogodišnjim pčelama što pre zamene prošlogodišnje što je uostalom od velike važnosti i za pčelara • April: - U ovom mesecu pčelinja društva jačaju, jer se usled stalnog povećanja broja ćelija sa leglom koje traje gotovo dva meseca, više rađa nego umire pčela radilica. Velika je šteta kad pčelinje društvo zbog tesnog gnezda ne može da iskoristi celokupnu svoju snagu u datom momentu. • Maj: - U prvoj polovini ovog meseca počinje da cveta bagrem, najmedonosnije drvo našeg podneblja. Da bi se uspešno iskoristio za proizvodnju meda, pčelinja društva treba u to vreme da budu dobro razvijena, da u plodištu poseduju najmanje 10 okvira

� � � Jun: - Posle bagremove paše obično nastupa period slabe paše¸ koju prekidaju livadska i lipova paša u početku meseca juna. Vreme između bagremove i livadske paše se obično iskorišćuje za oduzimanje i istresanje meda¸ za izvođenje matica i veštačko rojenje. Jul: - Pčelinje paše u julu ima manje nego u prethodnim mesecima. U planinskim predelima u cvetu su livade i lipa¸ a u ravničarskim suncokret. Velike vrućine koje u ovom mesecu vladaju kod nas¸ često umanje ili potpuno unište vrednost ovih biljaka kao pčelinje paše. Avgust: - Avgust se smatra kao poslednji mesec stare¸ a kao prvi nove pčelarske godine. U njemu se može misliti na povećanje opšteg prinosa¸ ali se mora misliti i na pripremanje pčelinjih društava za narednu sezonu¸ jer produktivnost i starih i novih društava u idućoj godini umnogome zavisi od njihovog rada i stanja u ovom mesecu. • Septembar: - Pri kraju prve polovine ovog meseca pčelinjak ponovo pregledati. Ovoga puta pčelinje gnezdo svesti na obim u kome će društvo zimovati. To znači¸ako je u pitanju nastavljača¸ da treba skinuti nepotrebne nastavke. • Oktobar: - U ovom mesecu nema potrebe da se oko pčela mnogo barata. Gnezda su ranije sužena i društva obezbeđena hranom. Ostaje još da se gnezda utople i spoljašnji delovi košnice¸ ako to ranije učinjeno¸ pregledaju i poprave i oboje u slučaju da je boja popustila. • Novembar: - Košnice obezbeđene zimnicom i dobrom ventilacijom¸ a uz to i dobro utopljene¸ mogu da ostanu na istom mestu na kome su bile u toku sezone ili pre i posle seljenja na pašu¸ a mogu se preneti na sklonitije i bolje mesto. • Decembar: - Pcelar ima malo posla.

PČELARSKI PRIBOR � � � Da bi mogli normalno da radimo oko pčela, treba da imamo i potreban pribor. Pozajmljivanje pčelarskog pribora svakako treba izbjeći, u prvom redu zbog širenja opasnih pčelinjih zaraznih bolesti. Najneophodniji pribor : 1. Dimilica: - Služi za umirivanje pčela pri otvaranju košnice. Postoji vise tipova dimilice ali pri nabavci narocito treba obratiti paznju da mehanizam za duvanje vazduha u dimilicu bude dobar i da cilindar ima pogodnu zapreminu, kako bi materijal za sagorevanje i stvaranje dima kad se jednom napuni trajao što duže.

� 2. PČELARSKI NOŽ Pčelarski nošž je neophodna alatka, izrađena od čelika. Na jednoj strani je prav i oštar, a na drugoj povijen. Služi za odvajanje poklopne daske od tela košnice i jednog tela od drugog kao i za razdvajanje ramova, skidanje voska i čišćenje zidova košnice i podnjače. Ø 3. ČETKA Služi za skidanje pčela sa ramova. Treba da bude izrađena od što mekšeg i elastičnijeg materijala, tako da ne oštećuje pčele prilikom rada a ni ćelije na saću. Prilikom rada četku treba, s vremena na vreme oprati.

Sastoji se od šešira sa širokim obodom preko kojeg pada i prekriva glavu gusta mreža. Mreža pri radu ne treba da dodiruje glavu, a neročito lice i vrat. 5. VRŠKARA, PLETARA ILI TRMKA Služi za hvatanje rojeva ukoliko dođe do prirodnog rojenja.

7. NOŽ I VILJUŠKA ZA SKIDANJE VOŠTANIH POKLOPACA SA ĆELIJA SAĆA: Služe za skidanje voštanih poklopaca pre ceđenja-vrcanja meda iz saća. Ima više vrsta noževa i viljušaka. Viljuške su ipak pogodnije od noževa. Postoje i električni uređaji za skidanje poklopaca, koji su veoma praktični, jer se sa njim veoma lako i brzo radi. 8. Oprema za ceđenje meda (centrifuga):