PC n n Po kompletirawu montae svih potrebnih

ОСТАЛЕ КОМПОНЕНТЕ PC РАЧУНАРА n n Po kompletirawu monta`e svih potrebnih komponenti u ku}i{tu ra~unara potrebno je povezati i dodatne komponente kako bi sistem mogao da bude funkcionalan. To su pre svega monitor, tastatura, mi{, zvu~nici, микрофон, web камера, flash меморија, a po potrebi i `eqi korisnika i drugi ({tampa~, skener, digitalna kamera i td). U narednom делу предавања wima }e se posvetiti odre|ena pa`wa.

МОНИТОР n n Da bi se “videlo” {ta se de{ava u ra~unaru (ku}i{tu) koristi se izlazni ure|aj koji se naziva monitor. Zajedno sa grafi~kom karticom on omogu}ava da se binarne nule i jedinice predstave karakterima, slikama, video materijalom i sli~no. Sa stanovi{ta principa rada i tehnologije izrade monitori se dele na: - CRT (Cathode Ray Tube) tj. monitore sa katodnom cevi - LCD (Liquid Crystal Display) tj. monitore sa te~nim kristalom. - LED (Light-Emitting Diode) tj. monitore sa LED diodama.

МОНИТОР n - OLED (Organic Light-Emitting Diode) tj. monitore sa organskim LED материјалима. n OLED ekrani rade tako {to se elektri~na struja propу{ta kroz organski materijal koji tom prilikom ispu{ta svetlost. Ovakav proces ne zahteva pozadinsko osvetqewe, pa su OLED ekrani tawi i {tedqiviji u pogledu potro{we energije. Za sada su skupqи od prethodnih. n .

МОНИТОР Izgled TFT i CRT monitora gledan sa strane

МОНИТОР n CRT monitori su tehnolo{ki stariji i za kreirawe slike koriste principe kao i televizori sa katodnom cevi. Naime, vakumska cev je sa jedne strane (ekrana) premazana fosfornom supstancom. Snop elektrona koji se usmerava na ovu stranu cevi stvara sliku na taj na~in {to se osvetqavaju pojedine ta~ke ekrana. Tri razli~ita snopa (crveni, zeleni i plavi) stvaraju sliku u boji. Proces emitovawa ovih boja diktiran je dolaze}im signalom iz ku}i{ta ra~unara. [to se ti~e zakrivqenosti ekrana CRT monitori se dele na ravne i zaobqene. Dimenzije ovih ekrana su obi~no 17”, 19”, 21” itd.

МОНИТОР n LCD/TFT monitori su novijeg datuma. Odlikuju se mawom potro{wom elektri~ne energije, mawim zra~ewem i kvalitetnijom slikom. Princip rada se zasniva ili na tri filtra koji u obliku kristala propu{taju deo svetlosti ili na tranzistorima raspore|enim u obliku matrice koji se doziraju odre|enim naponima i tako pokazuju odre|enu boju. Tada se svaki piksel sastoji iz tri dela, tj. tri tranzistora od kojih je svaki zadu`en za po jednu osnovnu boju.

МОНИТОР n n n Dakle, LCD/TFT ekrani se prave u dve varijante: sa pasivnom analognom matricom (starija generacija), sa aktivnom analognom matricom (tzv. TFT ekrani – Thin Film Transistors – novija generacija).

МОНИТОР n n n Osnovne karateristike monitora su: Veli~ina ekrana – meri se po dijagonali i izra`ava obi~no u in~ima (17”, 19” itd); Rezolucija – predstavqa broj ta~aka koje ekran mo`e da prika`e; izra`ava se u pikselima (npr. 1024 x 768, 1600 x 1200 itd); Veli~ina ta~ke – predstavqa fizi~ki razmak izme|u два piksela na ekranu; {to je mawa to je boqa slika; Frekvencija osve`avawa – predstavqa broj iscrtanih slika na ekranu u toku jedne sekunde. Meri se u Hercima [Hz]. Tako npr. frekvencija osve`avawa od 70 Hz zna~i da se u toku jedne sekunde 70 puta pojavila slika.

МОНИТОР n n Dubina boja – predstavqa broj bita koji je namewen za memorisawe boje jednog piksela. (tako npr. ako je jedan bit onda je u pitawu monohromatska slika, a sa 32 bita dobija se велики број razli~itih boja); Potro{wa elektri~ne energije – kod CRT monitora kre}e se oko 110 W dok kod LCD/TFT oko 30 W. Vrsta interfejsa za monitor (prikqu~ak kojim se monitor povezuje sa ku}i{tem ra~unara tj. grafi~kom karticom, npr. VGA, DVI, DFP, HDMI); Najpoznatiji proizvo|a~i monitora su Samsung, LG, Philips, Sony i td.

ТАСТАТУРА n Tastatura je ulazni ure|aj i slu`i da pritiskom na tipku proizvede elektri~ni impuls koji se {aqe ka ra~unaru. Sa ku}i{tem se obi~no povezuje PS/2 ili USB konektorom, a mo`e i be`i~no. Tastature su vrlo raznolike po svom izgledu, tehnologiji proizvodwe, rasporedu tipki, i sl. ali obi~no poseduju slede}e grupe tastera: – 1) alfanumeri~ke; – 2) funkcionalne; – 3) numeri~ke; – 4) kurzorske

ТАСТАТУРА n Izgled tastaтure (Keyboard)

ТАСТАТУРА n n Osim ovih ~esto su prisutne multimedijalne tipke, Windows tipke i sli~no. [to se tehnologije izrade ti~e tastature delimo na mehani~ke i membranske. Mehani~ke du`e traju i skupqe su, ali nisu imune na situacije kao npr. prosipawe te~nosti. Za razliku od wih membranske su jefinije, kratkotrajnije ali i otporne na te~nost. Du`ina veka tastatire meri se u milionima udara po tipkama pre nego {to po~ne otkaz. Tako je odnos izme|u mehani~kih i membranskih 100: 20.

МИШ Mi{evi su tzv. pokaziva~ki ure|aji, mada u su{tini proizvode odre|enu akciju pa se mogu posmatrati i kao ulazni ure|aji (ulaz je pokretawe akcije – pritisak na taster mi{a, prelazak preko odre|ene povr{ine i sl. ). Za ku}i{te ra~unara (ta~nije mati~nu plo~u) mi{ se povezuje obi~no preko PS/2 ili USB porta. Postoje i be`i~ni mi{evi koji koriste odgovaraju}i adapter (obi~no USB) i zahtevaju instalaciju odgovaraju}eg softvera (drajvera).

МИШ Prema principu pokazivawa mi{evi se dele na mehani~ke i opti~ke. Mehani~ki koriste rotiraju}u kuglicu pomo}u koje se generi{e informacija o poziciji mi{a. Za razliku od wih opti~ki koriste laser male snage koji na bazi reflektovane svetlosti odre|uje poziciju mi{a. Oti~ki mi{evi se skoro iskqu~ivo koriste kod novije generacije ra~unara i vrlo su prakti~ni i brzi. Problem se javqa ukoliko podloga ima odre|enih belina koje rasipaju lasersku svetlost.