PAT MAYHEW IZRADA MONITORING INSTRUMENATA ZA PRAVOSUDNE I

PAT MAYHEW IZRADA MONITORING INSTRUMENATA ZA PRAVOSUDNE I INSTITUCIJE ZA SPROVODJENJE ZAKONA NA ZAPADNOM BALKANU FAZA 3 – POLICIJSKI TRENING Skopje, 20 – 22. Septembar 2010 With funding from the European Union DEVELOPMENT OF MONITORING INSTRUMENTS FOR JUDICIAL AND LAW ENFORCEMENT INSTITUTIONS IN THE WESTERN BALKANS 2009 -2011

PREDAVANJE 1 • Uvod • Kako se ovaj trening uklapa u CARDS Projekat • Kako su predavanja organizovana

RADNA BIOGRAFIJA • Sada u penziji – slobodni konsultant • Prethodno Direktor Centra za kriminološko pravna istraživanja, Victoria Universitet u Velingtonu, Novi Zeland • Konsultant kriminolog, Autralijski Institut za kriminologiju • Saradnik u istrazivanju, National Intitute of Justice, USA • Najveći deo karijere – Home Office Research, Development and Statistics Directorate § Organizovanje i sprovodjenje istraživanja § Vodjenje Britanskog kriminoloskog istrazivanja(British Crime Survey) § Odgovorna za statistiku kriminala koji belezi policija § I ostale policijske brojčane pokazatelje – npr. Otkrivanje, hapšenje, ljudstvo u policiji

PREDSTAVLJANJE UČESNIKA

JAČANJE PRAVOSUDNIH & STATISTIKA UNUTRAŠNJIH POSLOVA NA ZAPADNOM BALKANU • Cilj: jačanje odgovora na kriminal i korupciju dovodjenjem nacionalnih statistika pravosudja i unutrašnjih poslova u sklad sa medjunarodnim standardima i EU acquis • Projekat je finanasiran od strane EU u okviru CARDS programa, uz dodatne fondove obezbedjene od Nemačke vlade • Počeo je 2009, završava 2011 • Tri faze 7 zemalja / teritorija Albania, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, BJR Makedonija, Kosovo pod rezolucijom UNSCR 1244, Crna Gora, Srbija

TRI FAZE: FAZA 1 (ISTRAZIVANJE) • Utvrdjivanje relevantnih medjunarodnih standarda i EU acquis • Slika o snazi i slabostima sistema za prikupljanje podataka • Identifikacija praznina i potreba statističkih sitema Uključujući: Ø Istraživanje javno dostupnih podataka Ø 7 istraživačkih misija Proizvod: Ø Izveštaj o tehničkoj proceni za 7 zemalja / teritorija

FAZA 2: SMERNICE • Identifikacija zajedničkih izazova u prikupljanju podataka • Diskusija i usvajanje pojedinačnih “draft” programskih smernica • Usaglašavanje seta regionalnih indikatora • Odradjivanje priorita treneinga i prihvatanje nacrta trening programa Uključujuci: Ø Pripremu nacrta programskih smernica Ø Komentari zemalja/teritorija uključenih u projekat Ø Diskusija i usvajanje na Prvom Regionalnom Workshopu Proizvod: Ø Programske smernice usvojene

FAZA 3: TRENING • Dizajniranje i sprovodjenje ciljanih trening aktivnosti • Poboljšanje nacionalnih kapaciteta za beleženje i izveštavanje Pravosudnih i statistika unutrašnjih poslova, u skladu sa medjunarodnim standardima i EU acquis • Identifikacija oblasti za dalji rad i poboljšanja Uključujući: Ø Trening sprovode medjunarodni eksperti zajedno za nacionalnim fokal pointima i nacionalnim partnerima Ø Trening organizovan za policiju, sudove, tužilaštvo i institucije u oblasti migracija / azila / viza

PRVA REGIONALNA RADIONICA (SKOPJE, MAJ 2010) Ciljevi • Prezentacija Izveštaja o tehničkoj proceni • Identifikacija zajedničkih izazova u prikupljanju podataka • Prihvatanje pojedinačnih nacrta smernica • Odredjivanje prioriteta u treningu • Prihvatanje nacrta trening programa • Usaglašavanje oko seta regionalnih indikatora

IZAZOVI KRIMINALISTIČKOG I KRIVIČNO PRAVNOG (KKP) STATISTIČKOG SISTEMA NA ZAPADNOM BALKANU • Razvoj sistema zasnovanog na osobama • Razvoj boljeg kompjuterizovanog sistema za beleženje podataka • Dodeljivanje jedinstvenog Integrisanog Broja Predmeta (IBP) osobi – predmetu u cilju pracenja osoba kroz ceo KKP sistem • Definisanje jasnih pisanih pravila brojanja zabeleženim krivičnim delima • Trening svog raspoloživog osoblja u cilju implementacije • Poboljšanje statističke analize prikupljenih podataka • Poboljšanje javne dostupnosti prikupljenih podataka JA ĆU SE BAVITI NEKIM, ALI NE SVIM OVIM PITANJIMA

PREPORUKE IZ PROGRAMSKIH SMERNICA #1 Izvršilac-oštećeni relacija i – ako je moguće – etnička pripadnost Predavanje 4 # 3, # 4 Postupanje u slučajevima sa višestrukim delima i osumnjičenima (# 3). ‘pravilo glavnog/vodećeg dela’ (# 3). Trening za ostale o ovome (# 4) Predavanje 4 # 6, # 7 Publikovanje godišnjih standardnih tabela za dela, izvršioce i oštećene. Internet publikacije. Predavanje 3, 5, 6 # 46 Istraživanje oštećenih (Victim surveys) Predavanje 7

PREDAVANJE 2: PREGLED POLICIJSKIH IZVEŠTAJA NA INTERNACIONALNOM & NACIONALNOM NIVOU • Potreba za validnim podacima i zajedničkim standardima – malo pridikovanja! • Glavne medjunarodne kompilacije policijskih statistika • Dva primera nacionalnih izveštaja Ø Engleska & Vels Ø Novi Zeland • Uvod u predložene regionalne indikatore i probnu vežbu prikupljanja podataka

POTREBA ZA VALIDNIM STATISTIKAMA • Politika borbe protiv kriminala bazirana na znanju. . Potrebno je da znate ‘činjenice’ • Da interpretirate vaše znanje. . Potrebno je da poredite sa godinama i sa zemljama • Da poredite. . Vaši podaci moraju biti uporedivi u okviru vaših vlastitih nadležnosti tokom vremena i –idealno – sa drugim nadležnostima • Da bude uporedivo. . Znači da su su primenjeni zajednički standardi – u okviru nadležnosti i tokom vremena a – idealno – jednako sa drugim nadležnostima po Kauko Aromaa (HEUNI)

ZAJEDNIČKI STANDARDI • Posao se razvija brzo u UN i EU Ø Uputstva sa smernicama UN i EU (veliki broj!) • Ali, postoje značajne poteškoće u dosezanju uporedivosti iz rasloga: Ø Različiti pravni okviri i definicije dela Ø Različito policijsko i tužilačko uredjenje Ø Različiti kapaciteti u krivično pravnim agencijama Ø Različiti operativni zahtevi kojima statistike služe Ø Različita pravila brojanja (Predavanje 4)

MEDJUNARODNI IZVEŠTAJI • Ne tako duga tradicija • Svi imaju suštinske nedostatke • World Health Organisation (SZO) – pokriva nasilje (verovatno najmanje uporedivo) • UN Pregled Kriminalnih trendova i rada krivično pravnog sistem (UN – CTS) • European Sourcebook • Eurostat: Statistika u fokusu – Kriminal i krivično pravo

UJEDINJENE NACIJE • Poslednje izdanje 2010 (obuhvata podatke od 1996 – 2006) • Podaci su dostupni • Makedonija obezbedila podatke za 9. i 10. Pregled (ne i 11 th) • Pokriva više nego policijski zabeležen kriminal – npr. Broj zaposlenih u Krivično pravnom sistemu i broj zatvorenika • Zahtevani podaci su uprošćeni tokom vremena http: //www. unodc. org/documents/data-and-analysis/Crimestatistics/International_Statistics_on_Crime_and_Justice. pdf

EUROPEAN SOURCEBOOK • Poslednje izdanje 2010 • Tri predthodna izdanja • Podaci su dostupni • Makedonija nije dostavila podatke • Dosta uradjeno na poboljšanju i uporedivosti dokumenata http: //www. europeansourcebook. org/ob 285_full. pdf

EUROSTAT • Poslednje izdanje 2009 • Po uzoru na Sourcebook • Makedonija dostavila podatke • Sedam vrsta kriminala • Limitirani komentari, ali dobre primedbe http: //epp. eurostat. ec. europa. eu/cache/ITY_OFFPUB/KS-SF-09 -036/EN/KS-SF 09 -036 -EN. PDF

NACIONALNI IZVESTAJI • Velika razlika u stilovima • Obično godišnji • Ponekad sa drugim informacijama o krivično pravnom sistemu, ponekad bez • Ponekad sa posebnim temema, ponekad bez • USA – ‘Index’ kriminala isključivo • Sada uobičajeno dostupni na web-u • Nešto od podataka je moguće preuzeti sa interneta

ENGLESKA & VELS • Publikacije se menjale tokom vremena • Sada obuhvata Britansko istraživanje kriminala (British Crime Survey ) i policijske podatke • Proizvodnja dodatnih izveštaja – npr. ubistva • Postoje kvartalni bilteni • Publikacija pažljivo kontrolisana od strane Nacionalnog statističkog ureda

ENGLESKA & VELS (2) Psolednja publikacija pokriva: Ø Obim i trendove kriminala Ø Dela sa elementima nasilja i seksualni delikti Ø Imovinski kriminal Ø Publikacija zapažanja Ø Otkrivanje kriminala Ø Geografski obrasci kriminala Većina poglavlja bazirana na policijskim ciframa i Britanskom istraživanju kriminala Diskontinuitet u policijskim podacima Ø Velike promene u praćenju dela u 1998 § npr. manji napadi Ø Takodje promene u praksi vodjenja policijskih evidencija § npr. brojanje po žrtvama/oštećenim

NOVI ZELAND DOBRE STRANE • Iskren • Prikazuje otkrivanje (rešavanje) • Mesečni podaci dostupni u mreži LOŠE STRANE • Obe, fiskalne i kalendarske, godišnje publikacije - previše • Premalo komentara (neophodno pročitati i policijski godišnji izveštaj) • Ništa o oštećenima/žrtvama • Ništa o izvršiocima

NOVI ZELAND(2) • Statistički pregled u 2009 (prethodni pregled 1982) – • npr. preporuke za evidentiranje relacija oštećeni-počinilac Diskontinuitet u podacima Ø Velike promene u kompjuterskom sistemu § Novi sistem znači da je manje dela‘izgubljeno’ Ø Nova pravila policijskog vodjenja evidencija § Dovodjenje nekih oblasti na nivo do tada ‘najvelikodušnije’ evidentiranih

PREDLOŽENI REGIONALNI INDIKATORI (1) Br. DELA zabeleženih od strane policije, po vrsti dela Zabeleženo od strane policije (neka dela nisu prijavljena od strane oštećenog/žrtve) Br. OSOBA zabeleženih od strane policije kao osumjičeni, po vrsti dela Br. OSOBA (osumnjičenih), po starosnom dobu Br. OSOBA (osumnjičenih), po polu Prva faza u izračunavanju ‘stopa’. U postojećem sistemu, oni su ‘osumnjičeni’. Br. OSOBA (osumnjičenih), po državljanstvu Br. OSOBA (osumnjičenih), po Do sada se ne prikuplja etničkoj pripadnosti Br. OSOBA (osumnjičenih), po tome Izvodljivo? da li su povratnici ili ne

PREDLOŽENI REGIONALNI INDIKATORI (2) Br. OŠTEĆENIH u registrovanim delima, po vrsti dela Br. OŠTEĆENIH po godinama starosti Br. OŠTEĆENIH po polu Pitanje prebrojavanja oštećenih Br. OŠTEĆENIH po državljanstvu Br. OŠTEĆENIH po etničkoj pripadnosti Relacija izvršilac – oštećeni u zabeleženim delima, po vrsti dela Može biti problematično za neke vrste dela

PREDLOŽENI REGIONALNI INDIKATORI (3) Viktimizacijske stope (preovladavajuće stope) po vrsti dela prema istraživanju medju žrtvama(oštećenima) Dela uključena u okvir istraživanja Udeo prijavljenih i neprijavljenih dela prema istrazivanju medju žrtvama Dela ‘prijavljena’ policiji, ili dela o kojima je‘policija došla do saznanja’

DELA ZA REGIONALNE INDIKATORE Sledeće vrste dela su smatraju kao jezgro dela koja će biti pokrivena u 12 -oj UN anketi, do kraja 2010: Namerno ubistvo Nasilni kriminal Napad Seksualno nasilje Silovanje Razbojništvo Imovinski kriminal Kradja motornog vozila Provala Droga – posedovanje/upotreba Trgovina drogom Kidnapovanje radi otkupa Ova sva dela nisu obuhvacena u pilot vezbi prikupljana podataka

PREDAVANJE 3: TABELE I ANALIZE U MAKEDONSKIM POLICIJSKIM IZVEŠTAJIMA • Koje tabele izazivaju najviše problema? • Na koji način ovi problemi mogu da budu najbolje rešeni? • Koje tabele su najčešće tražene, korišćene i uvezivane? • Postoje li tabele koje se ne koriste ili vam se ne svidjaju? • Koliko tabele zadovoljavaju zahteve predloženih Regionalnih indikatora i pilot vežbe prikupljanja podataka?

PREDAVANJE 4: POSEBNO IZDVOJENO IZ PREPORUKA • Princip vodećeg/glavnog dela (Preporuka 3) • Višestruka dela i osumnjičeni (Preporuka 3) • Uticaj na trening • Relacija oštećeni-izvršilac (Preporuka 1) • Etnička pripadnost izvršioca i oštećenog (Preporuka 1)

PRAVILA BROJANJA U POLICIJSKOJ STATISTICI “…. pravila primenjena u svakoj zemlji za brojanje dela uključenih u statistiku kriminala. Takva pravila se razlikuju … stoga uvodjenje razlika u zableleženim stopama kriminala ne reflektuje stvarne razlike u nivou kriminala”. Aebi 2003, p. 1. Ono što znamo je da ne postoji SKLAD u pravilima brojanja na zapadnom Balkanu ili medju drugim državama Medjutim, postoje smernice ‘najbolje prakse’

PRAVILO VODECEG DELA(PVD) Medjunarodne smernice sugerišu da može biti prikladno primeniti PVD kod brojanja i izveštavanja o delima. Pisana pravila brojanja bi trebala reći da li se PVD primenjuje ili ne • Na zapadnom Balkanu jedino Albanija primenjuje PVD • U zapadnim zemljama, oko polovine primenjuje PVD a polovina ne • Glavno je da znamo (ako nema PVD, stopa kriminala je veća) Idealno, PVD bi trebao biti uskladjen izmedju agencija – policija, tužilaštva, sudovi • ALI promena na PVD će smanjiti broj registrovanih dela i izazvati ‘prekid’ u statističkim serijama kriminala

PRINCIP VODEĆEG DELA - PRIMER Delo PVD Napad Šteta izazvana kriminalom Dela Izvršioci Bez PVD 1 2

VIŠESTRUKI IZVRŠIOCI / OSUMNJIČENI Ako postoji više od jednog izvršioca uključenog u jedno delo, šest zemalja zapadnog Balkana beleži jedno delo (uključujući Makedoniju) U jednoj zemlji, broj dela = broj učinilaca U slučaju osumnjičenih, razumno je računati dva Napad Šteta izazvana kriminalom Dela Osumnjičeni Izvršioci (osumnjičeni) Bez PVD Jedan Dva 2 2? 1 2

VIŠESTRUKA DELA Šta se dogadja kada oštećeni u jednoj prijavi navede više od jednog dela? Na primer, različiti slučajevi nasilja u porodici. . . • Na zapadnom Balkanu, pravilo je da se sva dela evidentiraju, sa izuzetkom Albanije Jako je važno da se pravila razumeju i stalno primenjuju

UTICAJ NA TRENING Ø Da li su različita pravila brojanja dovoljno razumljiva? Ø Da li se uvek primenjuju? Ø Gde se javljaju problemi? Ø Kako se pravila uklapaju u ono što tužilaštva i sudovi broje?

RELACIJA OŠTEĆENI-POČINILAC Primarni interes je u: • Ljudi se poznaju>>> ne znaju jedni druge Ø Važno za ‘nasilje stranaca’ • Ljudi koji su (ili su bili) partneri (‘partnersko nasilje’) Ø Nasilje bivšeg partnera se posmatra jednako kao nasilje sadašnjih partnera • Ljudi koji su u porodičnim relacijama su u širem rasponu nego partneri (‘nasilje u porodici’) Posotoji nekoliko mogućih klasifikacija

RELACIJA OŠTEĆENI-POČINILAC (2) MEDJUNARODNO ISTRAŽIVANJE O ŽRTVAMA/OŠTEĆENIMA 1 BRAČNI DRUG, PARTNER (U TO VREME) 2 BIVŠI BRAČNI DRUG, BIVŠI PARTNER (U TO VREME) 3 MOMAK (U TO VREME) 4 BIVŠI MOMAK (U TO VREME) 5 RODJAK 6 BLISKI RODJAK 7 NEKO SA KIM ON/ONA RADI/RADIO-LA 8 NIJEDNO OD NAVEDENOG 9 ODBIJA DA KAŽE

RELACIJA OŠTEĆENI-POČINILAC (3) UN UPUTSTVO ZA RAZVOJ SISTEMA KRIVIČNO-PRAVNE STATISTIKE (pp. 55 I 60) Supružnik Bivši supružnik Roditelj Dete Ostala rodbina Drug Poslovne ralacije Poznanik Stranac Ostalo Pitanje ‘partnera’ Pitanje poočima/pomajke Šta je‘dete’ Koliko široko se shvata ‘porodica’ Dečko / Devojka? Vidjen ranije ali i dalje nepoznat? Pitanje poznat ili ne

ETNIČKA PRIPADNOST Korišteno na primer za ‘prijavljeni odrasli počinioci’ Makedonci Albanci Turci Vlasi Serbi Bošnjaci Ostali (1%) Nepoznato (3%)

DELA BITNA ZA PILOT VEŽBU PRIKUPLJANJA PODATAKA 1. Sva dela 2. Ubistva 3. Nasilni kriminal Napad Seksualno nasilje Silovanja Razbojništvo • Trgovina drogom • Posedovanje/upotreba droge • Krijumčarenje migranata • Trgovina ljudima • Ukuno dela korupcije Mito

INFORMACIJE KOJE TREBA DA BUDU PRIKUPLJENE U PILOT VEŽBI PRIKUPLJANJA PODATAKA 1. Broj dela registrovanih od strane policije, po vrsti dela 2. Broj lica registrovanih od strane policije kao osumnjičeni, po vrsti dela 3. Profil lica registrovanih od strane policije kao osumnjičeni, po vrsti dela i Polu Starosti Državljanstvu Etničkoj pripadnosti Recidivizmu 4. Relacija oštećeni-počinilac, po vrsti dela 5. Profil oštećenih registrovanih od strane policije, po vrsti dela i + Polu Starosti Državljanstvu Etničkoj pripadnosti

PREDAVANJE 6: OBJAVLJIVANJE REZULTATA, ANALIZE I TUMAČENJE Ø Koje vrste publikacija su izvodljive? Ø Koja učestalost objavljivanja je izvodljiva? Ø Poklapanje zahteva različitih korisnika Ø Koje vrste analiza su najbolje? Koje su izvodljive? Ø Vrsta i količina analize i tumačenja

PREDAVANJE 7: ISTRAŽIVANJA O ŽRTVAMA/OŠTEĆENIMA • Svrhe istraživanja o žrtvama/oštećenima • Prednosti i nedostaci • Tri međunarodne komparativne vežbe Ø Međunarodno istraživanje o žrtvama kriminala (ICVS) Ø ICVS-11 Ø Eurostat istraživanje u 2013 Ø Istraživanje o korupciji na zapadnom Balkanu

ISTRAŽIVANJA O ŽRTVAMA/OŠTEĆENIMA (1) • Razvijena 1970 -tih (SAD, Holandija, Skandinavija) • Mnoge države sada imaju svoja “dogovorena” istraživanja Ø koja se sprovode već godinama Ø pružajući nezavisno merenje trendova u kriminalu • Ta dogovorena istraživanja nisu dovoljno uporediva e. g. , Razlike u obuhvatnosti dela Pravila brojanja! • Neka međunarodna istraživanja (kasnije)

ISTRAŽIVANJA O ŽRTVAMA/OŠTEĆENIMA (2) • Fokusiraju se na pojedince i njihova lična iskustva Ø Da li je, ili ne, bilo prijave policiji Ø Stoga se dobija nezavisno merenje stope kriminala • Dobra za opisivanje prirode svakodnevnog iskustva • Mogu da ukažu na grupe ljudi koje su izložene najvećem riyiku (prikupljanjem socio-demografskih podataka) • Koriste metodologiju istraživanja uzorka – uglavnom da bi se dobili reprezentativni uzorci • Najčešća su istraživanja domaćinstava, ali takođe postoje i Ø Istraživanja o poslovanju • Uopšteno, obuhvataju druge teme vezane za kriminal – npr. strah od kriminala, bezbednosne mere, ponašanja prema policiji

ISTRAŽIVANJA O ŽRTVAMA/OŠTEĆENIMA (3) • Ponekad se fokusiraju na posebne grupe npr. žene, etničke manjine • Ponekad se fokusiraju na posebne vrste dela npr. nasilje u porodici, seksualna viktimizacija • Uglavnom mere viktimizaciju tokom poslednje godine (a ponekad i duže) • Mnoge države imaju svoja “dogovorena” istraživanja Ø Koja sprovode već godinama – pružajući nezavisno merenje trendova u kriminalu • Ta dogovorena istraživanja nisu dovoljno uporediva npr. Razlike u obuhvatnosti dela Pravila brojanja!

ISTRAŽIVANJA O ŽRTVAMA/OŠTEĆENIMA (OGRANIČENJA) • Ne mogu da obuhvate sva dela Ø Ubistvo (očigledno) Ø Prevara Ø Deca kao žrtve/oštećeni se teško otkrivaju • Postoji mogućnost da se u velikom broju slučajeva ne dobije odgovor Ø Da li su oni koji ne odgovore razlikuju? • Da li se oni koji odgovore sećaju svega? Manji presupi će verovatno biti zaboravljeni • Da li oni koji odgovaraju govore sve licu koje ih intervjuiše? (Nasilje u porodici) • Greška uzorka Ø Problematično za mnoga neuobičajena dela (npr. razbojništvo)

ISTRAŽIVANJA O ŽRTVAMA/OŠTEĆENIMA (METODE) • Intervjui licem u lice su bili “zlatni standard” – ali skupi • Kompjuterska tehnologija – napravila veliki pomak Ø CAPI – Intervjuisanje lica uz pomoć kompjutera Ø CATI – Intervjuisanje putem telefona uz pomoć kompjutera § Jeftini, ali ograničavaju dužinu trajanja intervjua § Povećanje broja korisnika mobilnih telefona predstavlja problem § CASI – Samointervjuisanje uz pomoć kompjutera § Dobro za osetljive teme • Upitnici koji se šalju putem pošte su neuobičajeni Ø Jeftini ali uz slab odgovor • Istraživanja putem interneta su u razvoju – Web intervjuisanje (CAWI) Ø Ali će biti potrebno mnogo testiranja

MEĐUNARODNA ISTRAŽIVANJA O ŽRTVAMA/OŠTEĆENIMA • Uspostavljena zato što nezavisna istraživanja nisu uporediva Ø Namera je bila da se koriste identični upitnici Ø Iste metode analize • Nekoliko međunarodnih istraživanja o poslovanju • Neka međunarodna istraživanja o nasilju nad ženama Ø ali nekima nedostaje uporedivost – npr. WHO

NAJVAŽNIJA ISTRAŽIVANJA Međunarodno istraživanje o žrtvama kriminala (ICVS) Pet godina - 1989, 1992, 1996, 2000, 2004/5 Tirana (Albanija) ‘ 96; Zagreb (Hrvatska) ‘ 96, 2000; Skoplje ’ 86 Beograd (Jugosl. ) ‘ 96 2004/5 ICVS – dve različite teme EU-ICVS 15 država članica ICVS van EU 15 država Svi obavešteni, 30 država + 33 istraživanja po gradovima Nijedna od zapadnobalkanskih zemalja ICVS-II – 2 runde Uglavnom testiranje (uključujući CAWI) 2008. 4 države 2010. 6 država

ISTRAŽIVANJA KOJA TREBA ZAVRŠITI Eurostat 2013 Sve države članice Upitnik je pokrenut i testiran u 17 država Upitnik je sada revidiran (pogledajte materijal) ali još uvek nije usvojen ISTRAŽIVANJA UNODC O KORUPCJI NA ZAPADNOM BALKANU Ima model kratkog istraživanja o žrtvama/oštećenima (pogledajte materijal) Uglavnom nacionalni Zavodi za statistiku Rad na terenu zavšen u Makedoniji Rezultati u decembru 2010?

POZICIJA • Manje izmene u metodologiji mogu poremetiti uporedivost čak i sa istraživanjima tokom kojih se koriste slični upitinici • Može se desiti da rezultati o žrtvama/oštećenima na Zapadnom Balkanu (u istraživanju o korupciji) ne mogu biti uporedivi Ø Zbog manjeg broja tragova o tome šta je uključeno u delo Ø Nasilna viktimizacija je posebno problematična • Eurostat 2013 upitnik će imati različita pitanja o tome šta sve može biti uvršteno u nasilje

PREDAVANJE 8 ZAKLJUČAK I PLANOVI ZA BUDUĆNOST [Kratak pregled prethodnih predavanja – da bude završeno tokom treninga]

ŠTA ZAHTEVA VIŠE PAŽNJE [Stavke iz prethodnog predavanja] OTVORENA DISKUSIJA

KRATKOROČNI I DUGOROČNI CILJEVI KOJI SU CILJEVI? KOJI SU DUGOROČNOG KARAKTERA? KOJI SU KRATKOROČNOG KARAKTERA?

KRATKOROČNI CILJEVI – KORACI I ROKOVI

DUGOROČNI CILJEVI – KORACI I ROKOVI