PAPIRNI NOVAC n Prvi papirni novac pojavio se

PAPIRNI NOVAC

n Prvi papirni novac pojavio se u Kini u 9. veku. Nastao je zbog potrebe države da potrkrije svoje dugove, jer često nije imala dovoljno zlata. n Ukidanjem mogućnosti konverzije u zlato, banknota prestaje biti obveznica, jer više ne postoji ni obaveze banke u smislu obavezne konverzije. Novčanica tada postaje zakonsko sredstvo plaćanja, jer je svako mora primiti u podmirivanju svojih, obaveza, a nema pravo da traži, na osnovu nje, određen iznos zlata ili valutnog novca.

n Ni papirni novac nije sredstvo izravnoga plaćanja. Često banka prenosi novac jednoga korisnika na drugog žiro-računom ili vrijednosnim papirima - čekom, doznakom, bonom i dr. - tako se novac samo knjigovodstveno obračunava kao sredstvo plaćanja.

n Novčanice zbog svoje velike površine na kojoj ima mnoštvo različitih motiva, kao i zbog činjenice da su odštampane na vrednosnom i zaštićenom papiru predstavljaju veoma pogodan predmet sakupljanja. Takođe visoka inflacija, pored njenih pogubnih dejstava na ekonomiju, veoma blagotvorno deluje na razvoj notafilije, pa imamo primer da je novac iz nedavne 1993. godine, zauzeo značajno mesto čak i na svetskom tržištu notafilije, rame uz rame sa inflatornim novcem Nemačke (1918. -1922. ) ili iz perioda francuske revolucije.

n Papirni novac sam po sebi nema gotovo nikakve vrednosti. Njegova vrednost je posredna, i to samo tolika, koliko taj novac predstavlja zlata i druge robe, kao uloga društveno potrebnog rada za njihovo dobijanje. Papirni novac se razvio iz potreba prometa i kroz stalne napore usmerene u pravcu olakšanja prometa. Papirni novac ima vrednost samo zato što funkcioniše u opticaju. Novčani sistem papirnog novca pokazuje da je to definitivan novac koji obavlja funkciju prometa i plaćanja. To je papir utvrđene forme i nominale, bez svoje unutrašnje vrijednosti, lišen bilo kakvog metalnog potkrića, a danas i bilo kakve veze sa zlatom.

n n n Papirni novac ima zanemarljivu vrednost, pa ga država priznaje kao vrednost kojom učestvuje u razmeni Vrednost jedne novčanice određuje klasično pravilo ponude i potražnje, a kolekcionari cene očuvanost novčanice, pa stoga razlikujemo, nekorišćene i dalje po stepenu očuvanosti još četiri kategorije. Treba još reći da notafilisti razlikuju sedam vrsta novčanica, a to su: redovna izdanja, posebna, prigodna, pomoćna izdanja, zatim probne otiske (specimen), novčanice sa greškom, falsifikate i reprinte.