PAMENJE I ZABORAVLJANJE Proces pamenja odreenje n Ako

PAMĆENJE I ZABORAVLJANJE

Proces pamćenja - određenje n Ako se pođe od definicije učenja u kojoj se ono određuje kao proces menjanja ponašanja, pamćenje bi odredili kao trajanje promena nastalih učenjem, a zaboravljanje kao gubljenje tih promena. n Pamćenje je mogućnost usvajanja, zadržavanja i korišćenja informacija n Pamćenje je kompleksan proces koji obuhvata tri funkcije: n n n Retencija – zadržavanje utisaka Reprodukcija – obnavljanje onoga što je ranije naučeno Rekognicija – prepoznavanje ranije naučenog, ali bez mogućnosti samostalne reprodukcije

Metode ispitivanja pamćenja n Metoda uštede – ispitanik uči neko gradivo do potpune naučenosti; posle izvesnog vremena ponovo uči isto gradivo; razlika između broja ponavljanja u prvom i drugom učenju predstavlja uštedu i pokazuje koliko je od prethodno učenog materijala zadržano; n Metoda reprodukcije – subjekt uči gradivo do određenog kriterijuma naučenosti, a posle izvesnog vremena se određuje količina zadržanog na osnovu samostalne reprodukcije; n Metoda rekonstrukcije – ispituje pamćenje odnosa između informacija u nekom nizu; n Metoda rekognicije – subjekt uči izvestan broj podataka, koji se posle nekog vremena dobiju pomešani sa nekim drugim podacima; zadatak je prepoznati one podatke koji pripadaju prvoj listi

Pojave uočene u ispitivanju pamćenja n Efekat novosti – pri neposrednom ispitivanju pamćenja pokazuje se da se najbolje pamte zadnje čestice (informacije sa kraja niza). n Efekat prvenstva – važi i za neposredno i za odloženo ispitivanje pamćenja; pored čestica sa kraja niza isto tako dobro se pamte i čestice sa početka niza, a najslabije one koje se nalaze u sredini niza. n Restorfov efekat – u nizu podataka preceptivno uočljive čestice se bolje pamte, ali i nekoliko čestica koje su date neposredno pre i neposredno posle perceptivno uočljive čestice. kos som crv trn pas crn nos

Tri faze pamćenja u pohrani informacija pronalaženje Inf. Senzorno pamćenje Kratkoročno pamćenje Dugoročno pamćenje PAŽNJA Ponavljanje, kodiranje (reprodukcija)

Senzorna memorija n Privremeno skladištenje senzornih informacija n Kapacitet: veliki n Trajanje: vrlo ograničeno - oko pola sekunde (za vizuelne utiske): oko 2 sekunde za auditivne utiske Senzorna memorija Kratkoročna memorija Pažnja Dugoročna memorija kodiranje

Kratkoročna memorija n Kratko skladištenje informacija koje se trenutno koriste n Kapacitet: ograničen (7+/-2 elementa) n Trajanje: manje od 20 sekundi Senzorna memorija Kratkoročna memorija Pažnja Dugoročna memorija kodiranje

Dugoročna memorija n Relativno trajno skladištenje informacija n Kapacitet: Neograničen (? ? ? ) n Trajanje: Dugo ili permanentno (? ? ? ) Senzorna memorija Kratkoročna memorija Pažnja Dugoročna memorija kodiranje

Vrste dugoročnog pamćenja n S obzirom na vrstu informacije: motorno i verbalno; n S obzirom na senzorni modalitet iz koga potiču informacije: vizuelno, auditivno, mirisno, okusno, dodirno; n S obzirom na to da li se namerno nečega želimo dosetiti ili ne: eksplicitno i implicitno pamćenje. . .

. . . Vrste dugoročnog pamćenja n Blic pamćenje – izuzetno dobro pamćenje detalja neposredno pre, za vreme i nakon iznenađujućeg događaja koji ima važne posledice za pojedinca i/ili naciiju. n Deklarativno pamćenje – odnosi se na znanje informacija n Proceduralno pamćenje – odnosi se na znanje o tome kako nešto učiniti

Podela deklarativnog pamćenja Epizodičko pamćenje Semantičko pamćenje Tip informacije Specifični događaji, objekti, ljudi Opšte znanje, činjenice o svetu Tip organizacije informacija Hronološka ili spacijalna U shemama ili organizacija kategorijama Izvor informacije Lično iskustvo Apstrakcija iz ponovljenog iskustva ili generalizacije drugih Usmerenost na Subjektivna realnost; vlastito ja Objektivna realnost; svet

ZABORAVLJANJE n Pojava suprotna pamćenju n Ebinghausova krivulja toka zaboravljanja – zaboravljanje je najbrže odmah nakon učenja, a kako vreme dalje protiče zaboravljanje je sve sporije i sporije

Faktori koji utiču na zaboravljanje n Priroda informacija – smisao gradiva, vrsta informacije (motorna ili verbalna), dužina i obimnost gradiva; n Metode učenja – vremenski koncentrisano ili vremenski raspodeljeno učenje; preterano učenje n Kontekst u kome se dešava dosećanje – ukoliko je situacija dosećanja sličnija situaciji u kojoj su informacije učene dosećanje je uspešnije; n Emocionalni faktori – bolje se pamte emocionalno obojeni sadržaji; pojava “pamećenje usklađeno sa raspoloženjem”.

Emocionalni faktori i pamćenje n Povezanost emocija i pamćenja je vrlo složena i obično se govori o dve različite pojave: “state-dependent memory” – zavisnost pamćenja od emocionalnog stanja odnosi se na pojavu da je dosećanje bolje kada se ponovo nađemo u istom emocionalnom stanju u kome smo materijal usvojili n Podudarnost raspoloženja – odnosi se na pojavu da se bolje pamti materijal koji je iste afektivne obojenosti kao i raspoloženje u kome se nalazimo u trenutku učenja n

Uzroci zaboravljanja n Psihoanalitičko objašnjenje – “optimizam pamćenja” i represija negativno emocionalno obojenih događaja n Hipoteza o večitosti pamćenja n Teorija neupotrebe n Fiziološka teorija neupotrebe n Teorija interferencije (aktivnog zaboravljanja)

Teorija aktivnog zaboravljanja n Količina zaboravljenog u budnom stanju i spavanju – rezultati jednog eksperimenta: 1 čas 2 časa 4 časa 8 časova Budno stanje 46% 31% 22% 9% Spavanje 70% 54% 55% 56% n Uzrok zaboravljanja je u interferenciji ranije i novousvojenih informacija: n n Proaktivna inhibicija – pojava da ranije usvojene informacije interferiraju, ometaju usvajanje novih (kočenje unapred) Retroaktivna inhibicija – pojava da kasnije usvojene informacije ometaju reprodukciju ranije naučenih (kočenje unazad)

Veličina retroaktivne inhibicije zavisi od: n Vremenskog razmaka između učenja dva gradiva; n Stepena sličnosti dva gradiva; n Stepena naučenosti dva gradiva n Razumevanja smisla gradiva

Kvalitativne promene u pamćenju n Pored kvantitativnih promena (smanjenje količine informacija) u toku retencije dolazi i do kvalitativnih promena u zapamćenom materijalu; n Prvi ih ispitivao Bartlet metodama ponovljene i serijske reprodukcije; n U osnovi kvalitativnih promena u pamćenju nalaze se dva procesa: Proces racionalizacije – davanje smisla onome što se čini besmisleno ili nedovoljno smisleno n Proces asimilacije – uklapanje novih informacija u postojeće kognitivne šeme i njihovo menjanje prema osobenostima postojećih kognitivnih šema n

Proširena literatura o pamćenju n Zarevski, Predrag: Psihologija pamćenja i učenja, Naklada “Slap”, Jastrebarsko, 2002. n Pečjak, Vid: Psihologija saznanja, “Svjetlost”, Sarajevo