P L A Z M O L I

P L A Z M O L I Z A

Osmoza – difuzija vode kroz membranu usled razlike u vodnom potencijalu na dvema stranama Hemijski potencijal - slobodna energija 1 mola supstance; mera za energiju koju supstanca može da koristi za rad – kretanje ili hemijsku reakciju Vodni potencijal - hemijski potencijal vode Rastvaranje supstanci u vodi, povećava vodni potencijal; povećanje pritiska ili temperature ga smanjuje Da bi došlo do osmoze, mora da postoji razlika u vodnom potencijalu

“Toničnost” je relativna kategorija izotoničan (izoosmotski) hipotoničan ------------hipertoničan

Izotoničan rastvor Ćelija kao osmotski sistem Vakuola Plazma membrana Hipotoničan rastvor Hipertoničan rastvor ĆZ Plazma membrana

Kada se turgescentna ćelija nađe u hipertoničnoj sredini (tj. u rastvoru koji ima niži hemijski potencijal vode) voda će izlaziti iz ćelije i doći će do PLAZMOLIZE. Ako se rastvor zatim zameni vodom, voda će se vraćati u ćeliju (gde je niži hemijski potencijal vode) i doći će do DEPLAZMOLIZE.

OBLICI I VREME PLAZMOLIZE Oblici plazmolize: ugaona, konkavna, grčevita i konveksna. Vreme plazmolize - vreme koje protekne od stavljanja ćelije u plazmolitikum do postizanja potpune (konveksne) plazmolize.

Oblik i vreme plazmolize zavisi od tipa ćelije, hemijskog potencijala, ali i od prirode plazmolitikuma

Osmotski aktivne supstance su rastvori soli, šećera, alkohola. . . Osmotski neaktivne supstance su skrob, glikogen, proteini. . . Viskoznija citoplazma otežava odvajanje protoplasta od zida Dvovalentni katjoni imaju veći efekat na povećanje viskoziteta citoplazme od jednovalentnih katjona i produžavaju vreme plazmolize. Jednovalentni anjoni više povećavaju viskozitet citoplazme od dvovalentnih i trovalentnih anjona

Prema svojoj sposobnosti da isoljavaju proteine joni su poređani u Hoffmeister-ove nizove: Cs+>Rb+>K+>Na+>Li+>Ba 2+>Sr 2+>Ca 2+>Mg 2 citrat 3 ->tartarat 2 ->SO 42 ->Cl->NO 3 ->J->CNS- Isoljavanje proteina smanjuje viskozitet Uticaj jona plazmolize: na viskozitet citoplazme i vreme Mg 2>Ca 2+>Sr 2+>Ba 2+>Li+>Na+>K+>Rb+>Cs+ CNS->J->NO 3 ->Cl->SO 42 ->tartarat 2 ->citrat 3 -

CILJ VEŽBE Opisivanje toka, oblika i vremena plazmolize u živim ćelijama Definisanje efekata različitih plazmolitikuma na vreme i tok plazmolize.

1. Posmatranje toka plazmolize i deplazmolize 1. Skinuti jedan od unutrašnjih slojeva 2. Pincetom oljuštiti tamni sloj epidermisa sa spoljašnje strane sloja 3. Preseke spustiti na predmetno staklo u kap vode i pokriti pokrovnim staklom 4. Pronaći neoštećene ćelije epidermisa 5. Zameniti vodu 1 M rastvorom saharoze 6. Posmatrati plazmolizu pod mikroskopom; nacrtati izgled epidermalnih ćelija u toku plazmolize 7. Nakon plazmolize, zameniti rastvor saharoze vodom i pratiti proces deplazmolize uz crtanje svih faza kroz koje ćelije prolaze

2 A. OBLICI PLAZMOLIZE Nacrtati karakteristične oblike plazmolize u rastvoru: 0. 6 M glukoze, 0. 6 M KCl, 0. 6 M KCNS i 0. 6 M Ca. Cl 2 konkavna konveksna crtež plazmolitikum grčevita ugaona u obliku kape

2 B. VREME PLAZMOLIZE Zabeležiti vreme plazmolize u rastvoru: 0. 6 M KCl, 0. 6 M KCNS i 0. 6 M Ca. Cl 2, 0. 6 M glukoze. plazmolitikum KCl KCNS Ca. Cl 2 glukoza vreme (do konveksne) karakterističan oblik Obrazložiti brzinu plazmolize za svaki plazmolitikum

3. Plazmoliza u obliku kape Usled dužeg stajanja u rastvoru soli Li, Na ili K dolazi do narušavanja integriteta plazma membrane i ulaska soli u citoplazmu – INTRABILITET SOLIdok u vakuolu soli ne ulaze. Usled ovoga citoplazma bubri i jasno se ocrtava. Uočiti i nacrtati plazmolizu u obliku kape.