Osvrt na razvoj ekonomske misli o agraru a

Osvrt na razvoj ekonomske misli o agraru a) Poljoprivreda kao ljudska delatnost b) Razvoj sistematizovanih znanja o poljoprivredi

Poljoprivreda je najstarija ljudska delatnost (u literaturi iz ove oblasti raspravlja se čak o deset milenijuma) ¡ Kroz podelu rada izdvajaju se posebne delatnosti iz prvobitne osnove ljudskog stvaralaštva, a prva je delatnost usmerena ka zadovoljenju osnovne fiziološke potrebe – ishrane; ¡ Poljoprivreda se razvijala dugim putem evolutivnih promena sve do sredine 19 veka, kada evoluciju zamenjuje prvo Poljoprivredna revolucija (traje do 1950 -tih godina), a zatim Zelena revolucija I i II (od 1950 -tih do danas). ¡ Reintegracija poljoprivrede sa ostalim delatnostima koje čine savremeni agrobiznis imperativ je razvoja ove delatnosti danas.

Sistematsko izučavanje društvenoekonomskih aspekata poljoprivrede ¡ Naučne discipline koje se bave problematikom agrara su relativno mlade (ekonomika agrara, agrarna politika, farm menadžment, zadrugarstvo, sociologija sela. . . ). ¡ U različitim zemljama postoje različiti pristupi izučavanju ovih predmeta, uz egzistenciju zajedničke note: oni su, manje-više, svuda dvojni u smislu njihovog razgraničenja na makro i mikro aspekt. ¡ Status predmeta Ekonomika agrara se razlikuje na poljoprivrednim i ekonomskim fakultetima.

Gde su koreni nastanka sistematizovanog skupa znanja o poljoprivredi? ¡ XVIII vek – Fiziokrati ¡ Kraj XVIII i prva polovina XIX veka – Arthur Young + Racionalistička škola ¡ Druga polovina XIX veka – Američka škola agrarne ekonomije + ruska agroekonomska misao

Razvoj nauke o agraru svoju osnovu nalazi u tekstovima koji su nastali mnogo pre XVIII veka n. e. ¡ VI vek p. n. e – Solonove i Pizistratove reforme u staroj Grčkoj bile su usmerene ka stvaranju klase slobodnih seljaka i rešavanju pitanja seljačkog duga. ¡ Pokrenuta pre 25 vekova tema ostaje aktuelna do danas (kriza prezaduženosti). Šta su osnovni razlozi ovakvog stanja? ¡ Jedan od rezultata Zelene revolucije jeste stalna prinuđenost poljoprivrednika da u raspodeli stvorenog kolača učestvuju sa sve manjim delom, pri čemu su neophodna značajna ulaganja u novu tehniku i tehnologiju na gazdinstvu.

Stara kineska civilizacija IV vek p. n. e Učenje Šan Jana ¡ Učenje Šan Jana je sistematizovano u Knjizi vladara oblasti Šan koja je do danas sačuvana. ¡ Šan Jan je izradio dva programa preuređenja kineskog društva – ekonomski i politički. ¡ Osnovne postavke ekonomskog programa su sledeće: ü ü ü “Mudrac zna šta je suština dobrog upravljanja državom, zato on primorava ljude da sve svoje misli ponovo okrenu ka zemljoradnji. ” “Upravljajući državom pametan vladar je dužan. . . tako da učini da zemljoradnici ne napuštaju svoju zemlju, da mogu da prehrane svoje roditelje i izađu na kraj sa svojim porodičnim poslovima. ” “Imati ogromnu zemlju i ne uzorati ledinu isto je što i nemati zemlju. ” “Ako u narodu postoje ljudi koji imaju viškove žita, neka im se za predaju žita dodele činovničke dužnosti i plemićka zvanja. ” “Ako se u jednoj ruci usredi pravo svojine na planine i jezera, tada ljudi koji mrze zemljoradnju, lenštine i oni koji teže da izvuku dvostruku dobit neće imati čime da se hrane. ” (predlog o uvođenju carskog monopola u raspolaganju prirodnim resursima)

XIII vek n. e. – Toma Aquinski ¡ ¡ “Poziv poljoprivrednika pripada veštinama koje treba negovati. ” “Briga za ishranu naroda na vlastitom području mora vladaru biti časnija nego trgovački posao oko uvoza hrane”. ¡ Osnovni zadatak svake vlade u domenu agrara jeste obezbeđenje zdravstveno-prihvatljive hrane i prehrambene sigurnosti vlastitog stanovništva. ¡ Kategorije uključene u bilans poljoprivrednih proizvoda jesu: (1) proizvedena hrana, (2) proizvedene sirovine za dalju preradu; (3) državne rezerve; (4) mogućnosti izvoza; (5) neophodan uvoz.

XVIII vek – Fiziokratska škola ¡ Fiziokrate daju prvo utemeljenje moderne nauke o organizaciono-ekonomskim aspektima poljoprivrede ¡ Utemeljivač ove škole je Francois Quesney, koji smatra da je blagostanje poljoprivrednika od izuzetnog značaja za državu, jer “siromašni seljaci znače i siromašno kraljevstvo; siromašno kraljevstvo – siromašan kralj. ” Osnovni aspekti doprinosa ove škole razvoju ekonomske misli o agraru su: (1) prvi izučavaju odnos krupnog i sitnog gazdinstva, (2) prvi koriste kalkulacije u poljoprivredi; (3) Turgot – “Zakon o opadajućim prinosima”; (4) uticaj na klasičnu političku školu. ¡

XVIII-XIX vek: Učenje Arthura Younga ¡ Utemeljivač agro-geografskog pristupa ¡ Prvi razmatra odnos između biljne i stočarske proizvodnje ¡ Uvodi naučne discipline vezane za ekonomiku proizvodnje pojedinih kultura i proizvoda ¡ Pionir u izučavanju optimalne veličine poljoprivrednog gazdinstva ¡ Odnos mikro i makro agrarnog menadžmenta ¡ Prvo Ministarstvo za poljoprivredu formira se u Velikoj Britaniji krajem XVIII veka

XVIII-XIX vek: Racionalistička škola ¡ ¡ Predstavnici: A. D. Thaer, H. v. Thunen, F. Aeroboe i J. Brinkmann. Osnovni aspekti doprinosa racionalističke škole razvoju ekonomske misli o agraru: (1) sistematizacija nauka o poljoprivredi (ekonomika poljoprivrede, zemljište, obrada zemljišta, biljna proizvodnja, stočarska proizvodnja); (2) postavljaju osnove teorije granične korisnosti; (3) preteče su savremenog marketing koncepta; (4) na evropskom tlu prvi koriste matematičke modele u ekonomskoj analizi agrara.

Druga polovina XIX veka: Američka agroekonomska misao ¡ Predstavnici: R. T. Ely, T. N. Carker i H. C. Taylor. ¡ Osnovni aspekti doprinosa razvoju ekonomske misli o agraru: (1) postavka teorije modernog agrobiznisa; (2) integracija ekonomike poljoprivrednog gazdinstva i agrarne politike; (3) značaj specijalizacije u poljoprivredi; (4) izučavanje troškova proizvodnje i finansiranja farmera; (5) uloga zadrugarstva u organizaciji aktivnosti u sektoru poljoprivrede; (6) upotreba ekonomsko-matematičkih modela.

Druga polovina XIX veka: ruska agroekonomska misao ¡ Predstavnici: A. P. Ljudogorski, A. J. Skvorcov, V. I. Lenjin, A. Čajnov, A. Čelincev, N. Markov, Preobraženski, Buharin, Šanin. . . ¡ Osnovne teme: l l ¡ (1) prednost krupnih nad sitnim gazdinstvima (kolektivizacija); (2) mesto poljoprivrede u ukupnom privrednom razvoju (model industrijalizacije). “Neformalna” ekonomija (Šanin) – izučavanje ekonomskih tokova koji nisu zabeleženi u zvaničnoj statistici, a vezuju se za ekonomiju preživljavanja.

Zaključna razmatranja: Da li razvoj ekonomske misli o agraru prati univerzalni tok razvoja bilo koje pojave? Da li se može govoriti o renesansi ruralnog sveta danas? ¡ Pređeni put od prvobitnog agrarnizma do neoruralizma imao je sledeće faze: l Merkantilizam – Kameralizam – Fiziokratizam - Industrijalizam (Zapadno-evropski model - Sovjetski model - Modeli dualne ekonomije - Ruralna industrijalizacija). . . ¡ Renesansa ruralnog sveta danas se vezuje za multifunkcionalni model poljoprivrede obilato propagiran i korišćen u EU ¡ Stav SAD: l l multifunkcionalizam je svojevrsna oblanda za subvencionizam uspešno implementiran u “semafor sistem” Svetske trgovinske organizacije počev od sredine 1990 -tih Ali ipak primenjuju: ¡ ¡ ¡ Program održive poljoprivrede i obrazovanja (Sustainable Agricultural Research and Education - SARE) Program konzervacije prirodnih resursa (Natural Resources Conservation Programme - NRCP) …