Ostale finansijske institucije js Berza je samostalna i

Ostale finansijske institucije js

Berza je samostalna i specifična institucija. Definiše se kao organizovani prostor u fizičkom i poslovnom smislu na kojem se po strogo utvrđenim pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem, devizama itd. � Berza je organizovano tržište kapitala na kome se trguje standardizovanom robom i po unapred određenim uslovima. � Organizovane su po sistemu koncentričnih krugova čiji je centar sama berza sa svojim slobodama, prvi krug su ovlašćeni posrednici koji imaju pravo da zaključuju poslove na berzi, a drugi to čine preko njih. Svaki sledeći krug ima manja ovlašćenja. �

Berza se osniva kao A. D. ili D. O. O. Mogu da je osnuju država ili pravna lica koja imaju dozvolu za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva. � Na berzi može da se trguje akcijama, obveznicama i drugim hartijama od vrednosti koje određuje Komisija za hartije od vrednosti. � Roba može da bude predmet berzanske trgovine ako je ima u velikim količinama i ako je standardizovana i tipizirana. � Na samom početku berza se često poistovećivala sa pijacom, a osnovno pravilo je glasilo „uvek na istom mestu i u isto vreme“. � Razvoj kompjuterske tehnologije uslovio je zamenu navedenog pravila novim koje sledi berzansku trgovinu: „stalno i svuda“. �

Vrste berzi Robne berze • Produktne berze, pomažu promet velikih količina robe bez njihovog prisustva. Zbog toga one imaju vidnu ulogu u svetskoj trgovini. Kupljena roba se isporučuje kupcu prema ugovoru, i isto se tako isplaćuje kupovna cena posle berzanskog sastanka. • Na robnim berzama se najčešće trguje žitaricama, metalima, ostalim poljoprivrednim proizvodima, naftom, gasom, strujom i dr. Finansijske berze • Efektne berze, na njima se trguje različitim oblicima finansijskih instrumenata (hartija od vrednosti). Postoje različite vrste ovih berzi, u zavisnosti od toga koji finansijski instrumenti na njima dominiraju. • Mogu biti tržišta novca ili tržišta kapitala, u zavisnosti da li se na njima trguje kratkoročnim ili dugoročnim HOV. Mešovite • Na njima se trguje i finansijskim instrumentima i robom. Na mešovitoj berzi trgovanje se obavlja u posebno organizovanim delovima berze, koji se organizuju prema vrsti tržišnog materijala.

Brokerske kuće su pravna lica osnovana za bavljenje poslovima posredovanja u trgovini hartijama od vrednosti sa obavezom da svoje poslovanje obavljaju isključivo na organizovanom tržištu ili berzi. � Brokerske kuće u svom poslovanju moraju poštovati stroga pravila iz Zakona koji je propisan od strane nadležnog organa. � Brokerske kuće, zastupaju interese klijenata, prema njihovom pismenom nalogu za trgovanje na berzi. � Berze su organizovana tržišta, na kojima se trguje hartijama od vrednosti, a brokerske kuće su glavni nosioci posla. � U našoj zemlji to je Beogradska berza (www. belex. rs). � Brokerske kuće funkcionišu preko berzanskih posrednika: brokera i dilera. �

Berzanski posrednici Broker • Broker je lice koje posreduje između prodavca i kupca i za svoje usluge uzima proviziju. • Broker može da se specijalizuje samo za poslove sa pojedinim hartijama od vrednosti i tada ima ulogu agenta. • Broker obavlja poslove za tuđe ime i za tuđ račun uz naplatu provizije. Diler • Diler je lice koje kupuje i prodaje finansijske instrumente u svoje ime i za svoj račun. • Diler ne radi za proviziju, već zaradu ostvaruje iz svog poslovanja, što znači da su oni vlasnici finansijskih instrumenata kojima se trguje.

Investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju novčana sredstva. � Prikupljena novčana sredstva fonda se ulažu u različite vrste imovine, u skladu sa investicionim ciljevima navedenim u prospektu, radi ostvarivanja dobiti i smanjenja rizika ulaganja. � Imovina investicionog fonda je u vlasništvu članova investicionog fonda, i to srazmerno njihovom učešću u fondu i odvojena je od društva za upravljanje tim fondom. � Poslovanje investicionih fondova je regulisano Zakonom o investicionim fondovima, a nadzor društava za upravljanje vrši Komisija za hartije od vrednosti. � Vrste: otvoreni, zatovoreni i privatni �

Vrste investicionih fondova Otvoreni fond • Otvoreni fond funkcioniše na principu prikupljanja novčanih sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda. • Otvoreni fondovi ulažu u likvidne hartije od vrednosti kojima je moguće svakodnevno odrediti tržišnu vrednost, a investitori mogu svakodnevno ulagati sredstva ili ih povlačiti iz fonda. Zatvoreni fond • Zatvoreni fond prikuplja novčana sredstva prodajom akcija putem javne ponude. • Kada je javna ponuda završena, investitori koji su kupili akcije fonda njima mogu trgovati na organizovanom tržištu po tržišnoj ceni tih akcija koja može biti niža ili viša od vrednosti imovine fonda. • Pored hartija od vrednosti u koje ulažu otvoreni fondovi, zatvoreni fondovi mogu ulagati i u nekretnine kao i u privredna društva kojima se ne trguje na organizovanom tržištu pa mogu biti rizičniji od otvorenih fondova. Privatni fond • Privatni fond je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću i takvi fondovi nemaju ograničenja prilikom ulaganja. Namenjeni su iskusnim investitorima, pa minimalni ulog iznosi EUR 50, 000.