OSOBINE LINOSTI KAO DETERMINANTE KOLSKOG POSTIGNUA Ajzenkova teorija

OSOBINE LIČNOSTI KAO DETERMINANTE ŠKOLSKOG POSTIGNUĆA Ajzenkova teorija ličnosti Petofaktorski model ličnosti

AJZENKOVA TEORIJA LIČNOSTI Hijerarhijski način deskripcije ličnosti Dimenzija ličnosti Crte ličnosti Navika Pojedinačne reakcije Crte ličnosti Pojedinačne reakcije Navika Pojedinačne reakcije

AJZENKOVA TEORIJA LIČNOSTI Dimenzionalni način deskripcije ličnosti: pol mesto nekog pojedinca na kontinuumu Tri bazične dimenzije ličnosti: Ekstraverzija • Introverija. . . Ekstraverzija Neuroticizam • Emotivna stabilnost. . . . . Labilnost Psihoticizam • Mekoća. . . . . Rigidnost

OPIS DIMENZIJA Crte ekstraverzije: društvenost, impulsivnost, bezbrižnost, optimizam, preduzimljivost, slaba kontrola emocija, zainteresovanost za sredinu Crte introverzije: povučenost, sklonost razmišljanju, promišljenost, slabo izražena društvenost (malo prijatelja / intenzivni kontakti), izražena socijalizacija, strog superego, dobra kontrola emocija, pesimizam, skolnost planiranju

OPIS DIMENZIJA Crte neuroticizma: anksioznost, nezadovoljstvo, preovladavanje negativnih emocija, skolnost osećanju inferiornosti, osećanje krivice, zavisnost, hipohondrijaza, opsesivnost Crte psihoticizma: sklonost rizičnim situacijama, impulsivnost, neodgovornost, manipulativnost, bezosećajnost, grubost, traženje senzacija, nekonvencionalnost

UPITNIK LIČNOSTI EPQ Sadrži četiri skale: L skala E-I skala • Meri stepen izraženosti introverzijeekstraverzije N skala • Meri stepen emotivne stabilnosti labilnosti P skala • Meri izraženost psihoticizma (rigidnosti u ponašanju) • Kontrolna skala • Meri iskrenost u odgovaranju • Može biti mera socijalnog konformizma

AJZENKOVE DIMENZIJE I ŠKOLSKO POSTIGNUĆE Eksperiment Tompsona i Hanikata – ispitivan uticaj pohvale i pokude na ekstravertnu i introvertnu decu. E 1 - ekstravertni hvaljeni E 2 – ekstravertni kuđeni E 3 – introvertni hvaljeni E 4 – introvertni kuđeni K grupa – bez uvođenja motivacionog faktora Rezultati: Bolji i približno isti uspeh postigli introvertni hvaljeni i ekstravertni kuđeni Lošiji i približno isti uspeh postigli introvertni kuđeni i ekstravertni hvaljeni Najslabiji uspeh pokazala K-grupa

AJZENKOVE DIMENZIJE I ŠKOLSKO POSTIGNUĆE E-I dimenzija: Na osnovnoškolskom uzrastu do 12 -te godine ekstravertni u proseku imaju bolje školsko postignuće od introvertnih Između 12 -te i 15 -te godine nema razlike Posle 15 -te godine, a posebno na visokim stupnjevima školovanja introvertni kao grupa u proseku pokazuju bolji školski uspeh Ekstraverti preferiraju nestrukturirano, a introverti strukturirano učenje N dimenzija: Mnoga istraživanja pokazuju da je na višim nivoima školovanja umereno izražen N skor u pozitivnoj korelaciji sa školskim i akademskim postignućem (strah od neuspeha) P dimezija: Prema istraživanjima između P skora i školskog postignuća nema povezanosti

PETOFAKTORSKI MODEL KOSTE I MEKKREA (COSTA & MACCRAE, 1992) Pet faktora ličnosti je pronađeno u više desetina istraživanja koja su se koristila različitim uzorcima ispitanika (Digman i Inoyue, 1986). To je učinjeno u svakoj dekadi druge polovine 20. veka, što upućuje na zaključak da je petofaktorska struktura stabilna u vremenu. Ona je takođe replicirana u različitim jezicima, odnosno kulturama, te kroz različite formate instrumenata za operacionalizaciju. Instrument: NEO Pi-R Povezanost osobina ličnosti i školskog postignuća: � rezultati često nekonzistentni; � Razlizi nekonzistentnosti: upotreba raznih instrumenata za merenje ličnosti, neretko mali i nereprezentativni uzorci, upotreba raznih kriterijuma, vremenski razmak između merenja prediktora i kriterijuma. . . (Farsides i Woodfield, 2003)

PETOFAKTORSKI MODEL LIČNOSTI Savesnost Prijatnost (saradljivost) Otvorenost ka iskustvu Ekstraverzija Neuroticizam

SAVESNOST Sposobnost samokontrole i disciplinovanog stremljenja ka definisanim ciljevima � Kompetencija � Red � Dužnost � Postignuće � Samo-disciplina � Promišljenost C+: osoba koja je organizovana, ima jasne i visoke ciljeve kojima teži uprkos ometanjima, ima poverenje u sebe i svoje sposobnosti. C+ je povezano sa akademskim i profesionalnim uspehom C-: osoba sa niskim motivom postignuća, sklonija hedonističkoj orijentaciji, bezbrižnija u pogledu ostvarivanja ciljeva

SAVESNOST I ŠKOLSKO POSTIGNUĆE Najznačajniji prediktor školskog uspeha iz sklopa dimenzija ličnosti. Visoko C je najverovatnije povezano sa osobinama neophodnim za uspešno učenje i akademsko postignuće kao što su: organizovanost, pouzdanost, efikasnost, težnja ka uspehu itd (Matthews, Deary & Whiteman, 2003). Neki autori pretpostavljaju da visoko izražena osobina savesnosti može kompenzovati niže intelektualne sposobnosti (Chamorro-Premuzic & Furnham, 2003). Osobine ličnosti, povezane sa savesnošću i upornošću u kasnijim fazama školovanja, preuzimaju značajniju ulogu u odnosu na inteligenciju koja je na nivou osnovne škole jači prediktor školskog postignuća!

OTVORENOST KA ISKUSTVU Aktivna potreba za iskustvom; tolerancija osobe prema onome što joj nije blisko � Fantazija � Estetika � Osećanja � Akcija � Ideje � Vrednosti O+: maštovitost, intelektualna radoznalost, osetljivost za lepo, preferencija novog i nekonvencionalnog, kritičnost prema autoritetu i dogmama; u oblasti političkih stavova: liberalni i progresivni O-: rigidni, skloni tradiciji, konvencionalni, preferiraju poznato i provereno u odnosu na novo, snažnije povlače granicu između svoje grupe i “svih ostalih”, imaju tendenciju ka autoritarnosti, lakše razvijaju stereotipe

OTVORENOST I ŠKOLSKO POSTIGNUĆE § § § Dvojaki rezultati: Otvorenost pozitivno korelira sa uspehom u završnim razredima (Farsides & Woodfield, 2003). Poboljšava upotrebu strategija učenja (Mumford & Gustafson, 1988). Ali: Pojedini autori smatraju da kreativna i imaginativna priroda pojedinaca sa izraženom O može biti nedostatak u situacijama kada se ocenjuje doslovna reprodukcija znanja određenog nastavnim planom i programom. Kada se u školskim situacijama preferira kreativno rešavanje problema izraženost O predstavlja prednost, De Fruyt & Mervielde, 1996).

KOMBINACIJE SAVESNOSTI I OTVORENOSTI Procena istovremenim razmatranjem parova domena, koristi se za prepoznavanje određenih tipova funkcionisanja. otvorenost: stepen zainteresovanosti za nove ideje savesnost: stepen sposobnosti da se interesovanja usmere na kontrolisan i konstruktivan način KOMBINACIJE O+ C+: “dobri studenti”, stvarna radoznalost i marljivost i organizovanost, visok nivo aspiracija, kreativni O- C+: “kupci priručnika”, marljivi i organizovani, pridržavaju se pravila ali nemaju imaginaciju; potreba za strukturom i jasnim, zatvorenim sistemom O+ C-: “sanjari”, dobri u započinjanju inovativnih projekata, ali im treba pomoć da bi ostali fokusirani O- C-: problemi u održavanju pažnje, treba im stimulacija da bi započeli učenje, pomoć da se organizuju

EKSTRAVERZIJA (E) Kvalitet i kvantitet socijalnih relacija, potreba za stimulacijom, kapacitet za radovanje; odnosi se prvenstveno na broj odnosa sa ljudima u kojima se osoba oseća lagodno. � Toplina � Druželjubivost � Asertivnost � Aktivitet � Potraga za uzbuđenjem � Pozitivne emocije E+: Društveni, aktivni, vedri, pozitivni, pričljivi, vole uzbuđenja. . . E-: Rezervisani, zatvoreni, odmereni, nezavisni. . .

EKSTRAVERZIJA I ŠKOLSKO POSTIGNUĆE Istraživanja pokazuju da ekstraverti bolje uspevaju na nižim a introverti na višim stupnjevima školovanja Ekstravertni učenici su osetljivi na nagrade, a introvertni na kazne Rowell & Renner (1975) pokazali su da ekstraverti preferiraju nestruktuisano učenje, dok su Lewis & Ko (1973) otkrili da su najbolji učenici obično introverti sa visokim nivoom inteligencije Uspeh u učenju ekstravertnih i introvertnih učenika pre je posledica načina na koji je organizovana njihova okolina za učenje, a manje njihovih karakteristika.

PRIJATNOST (SARADLJIVOST) Odnosi se na važnost harmoničnih međuljudskih odnosa za neku osobu � Poverenje � Iskrenost � Altruizam � Popustljivost � Skromnost � Blaga narav A+: kapacitet da se izgrade bliski, iskreni odnosi sa drugima, odsustvo agresivnosti, kompetitivnosti, spremnost da se pomogne i sposobnost da se saoseća A-: nedostatak saosećanja prema drugima, nesocijalizovana agresivnost, veoma nizak skor upućuje na mogućnost psihopatskih tendencija ličnosti

PRIJATNOST I ŠKOLSKO POSTIGNUĆE Relacije prijatnosti i školskog postignuća uglavnom se ne dobijaju u istraživanjima ( Shiner, Masten & Roberts, 2003) Pa ipak, u istraživanju koje su proveli Laidra, Pullman, Allik (2007) na 3618 učenika dobijena je pozitivna povezanost između Otvorenosti ka iskustvu, Prijatnosti, Savesnosti i školskog uspeha.

NEUROTICIZAM Opšta tendencija da se dožive negativni afekti � Anksioznost � Hostilnost � Depresivnost � Socijalna nelagodnost � Impulsivnost � Vulnerabilnost N+: preterano zabrinuta osoba, lako se uznemiri, teško se smiri, reaguje iracionalno, teže se prilagođava, slabije kontroliše impulse, osetljivija na stres i sklonija razvoju različitih mentalnih poremećaja. N-: emocionalno stabilna osoba, prilagodljiva, staložena, otporna na stres.

NEUROTICIZAM I ŠKOLSKO POSTIGNUĆE Veliki broj studija ukazuju na značaj emocionalne stabilnosti za školsko postignuće. (Entwisle & Cunningham, 1968) Laka emocionalna uzbuđenost pozitivno utiče na ishode ispita, podstiče angažovanje različitih intelektualnih funkcija, dok jaka emocionalnost blokira složenije mentalne funkcije, stvara nesigurnost i napetost. Neke studije nisu uspele da potvrde vezu između N i školskog postignuća Studija Mek. Kenzija i Tindela (Mc Kenzie & Tindell, 1993) ukazuje na važnost medijacionih procesa; samokontrola i fokusiranje na motivaciju može kompenzovati negativni uticaj povišenog N na školsko postignuće

ISPITNA ANKSIOZNOST Definicija: stanje uzbuđenosti, napetosti, osećanja neugode i zabrinutosti koje se javlja u ispitnim situacijama, nakon njih i pri njihovom zamišljanju i anticipiranju Učenici sa visokim stepenom ispitne anksioznosti: � postižu najlošije rezultate kada im je jako stalo da postignu dobar rezultat � Postižu lošiji rezultat što su zadaci teži � Teže se odlučuju na pogađanje tačnog odgovora � Postižu lošiji školski/akademski uspeh od osoba sličnih kognitivnih sposobnosti � Najlošije rezultate postižu kod usmenog ispitivanja Uočene polne razlike u ispitnoj anksioznosti (češće se sreće kod učenica nego kod učenika) Učestalost pojave ispitne anksioznosti u učeničkoj populaciji raste u funkciji uzrasta

. . . NASTAVAK Dvokomponentni model ispitne anksioznosti (Liebert i Morris, 1967) – do pada uspeha u ispitnim situacijama dolazi zbog dualnog delovanja: � Neodgovarajućih kognitivnih procesa - pojava tzv. ometajućih misli (velikim delom katastrofizirajuće misli), a koje smanjuju kapacitet pažnje za dosećanje i rešavanje problema � Povišene pobuđenosti autonomnog nervnog sistema – koja smanjuje kapacitet pažnje za vršenje kognitivnih zadataka jer se deo pažnje usmerava na opažanje vlastitih fizioloških i emotivnih reakcija

PROŠIRENA LITERATURA Vlasta Vizek-Vlahović, Majda Rijavec, Vesna Vlahović-Štetić, Dubravka Miljković: Psihologija obrazovanja, IEP: VERN, Zagreb, 2003 Predrag Zarevski: Psihologija pamćenja i učenja, Naklada Slap, Jastrebarsko, 2002 Smederevac, S. , Mitrović, D. Ličnost – metodi i modeli, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2006 Alexander, P. A. , Winne, P. H. (Eds. ) Handbook of Educational Psychology, Lawrence Erlbaum Associates, Publishers, 2006