OSNOVNI ZAKONI MISLI AKSIOMATIZACIJA LOGIKE Principe zakone formulisao

OSNOVNI ZAKONI MISLI – AKSIOMATIZACIJA LOGIKE Principe (zakone) formulisao Aristotel (384 -322 p. n. e. ) još u svom Organonu l Ukazao odmah i na odredjene nedostatke principa l

Princip identiteta (Ako je nešto A onda je A) U odnosu na pojmove l Ako bismo u okviru jedne misaone tvorevine mislili jedan pojam čas sa jednim čas sa drugim sadržajem kršili bismo princip identiteta. (principium identitatis). (A=A) l Svaki pojam je jednak samom sebi l

Princip identiteta (Ako je nešto A onda je A) U odnosu na sudove l Ako bismo tvrdili da je neki sud istinit i istovremeno odricali odgovor na pitanje da li je istinit kršili bismo princip identiteta. (p p) l Ako je neki sud istinit onda je istinit ako je neistinit onda je neistinit. l

Princip neprotivrečnosti Ako je nešto A onda nije ne-A U odnosu na pojmove l Ako bismo tvrdili istovremeno – on je zdrav i on nije zdrav, Ova cvetnica je necvetnicakružnica nije okrugla, pravednici su nepravedni, kršili bismo princip neprotivrečnosti. l Nijednom pojmu se ne sme pripisati oznaka koja mu protivureči. (A nije ne-A) l

Princip neprotivrečnosti Ako je nešto A onda nije ne-A U odnosu na sudove l Ako za jedan isti sud tvrdimo da je i istinit i neistinit ili ako bismo za dva kontradiktorna suda tvrdili da su oba istinita kršili bismo princip neprotivrečnosti. l (Od dva protivrečna suda jedan mora biti lažan) ( ⌐ (p ⌐ p) l

Princip isključenja trećeg Nešto je ili A ili ne-A U odnosu na pojmove l Ako bismo tvrdili Ljudi nisu ni smrtni ni nesmrtni, Romani nisu ni interesantni ni neinteresantni – kršili bismo princip isključenja trećeg. l (Ni jednom pojmu se ne mogu odreći obe kontradiktorne oznake. ) l

Princip isključenja trećeg Nešto je ili A ili ne-A U odnosu na sudove l Ako bismo za isti sud On je star i On nije star tvrdili da nije ni istinit ni neistinit kršili bismo princip isključenja trećeg. l (Od dva protivrečna suda jedan mora biti istinit. ) l

Princip dovoljnog razloga Lajbnic (1646 -1716) formulisao princip l Nijedna činjenica se ne bi mogla naći istinitom ni postojećom, a da u njoj ne bude dovoljnog razloga zašto je to tako a ne drugačije iako nam ti razlozi najčešće ne mogu biti poznati. l Za svako A postoji dovoljan razlog zašto je ono A l