OSNOVNI PRINCIPI ZATITE DRVETA Osnovni principi racionalne zatite

OSNOVNI PRINCIPI ZAŠTITE DRVETA Osnovni principi racionalne zaštite drveta su efikasnost, sigurnost i ekonomičnost, pri čemu osnovne pravce i načine sprovođenja mera zaštite određuje nameravana namena proizvoda i uslovi njegove eksploatacije. Drvo kao specifičan materijal i sirovina za preradu organskog porekla predstavlja obnovljiv, ali neiscrpan prirodni resurs, te se njegovoj zaštiti i čuvanju mora pokloniti adekvatna pažnja. Štete koje nastaju zbog neprimenjivanja mera zaštite drveta nesrazmerno su velike u odnosu na ulaganja u postupke zaštite. Iz tog razloga, a u cilju racionalne potrošnje, štednje i sigurnosti u toku eksploatacije, zaštita drveta predstavlja pravi način koji vodi ka ekonomičnom poslovanju svakog preduzeća za preradu drveta.

Princip efikasnosti • Ovaj princip se bazira na činjenici da je izlišno bilo šta raditi ukoliko se ne očekuju ili postižu pozitivni efekti. • Da bi se ovaj princip ispoštovao, potrebno je da se zadovolji nekoliko preduslova: • poslovima zaštite drveta mora rukovoditi poznavalac ove problematike pod punom profesionalnom, moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću. Njegov osnovni zadatak je da poznavajući bioekološke karakteristike štetočina, tehnološki proces prerade drveta i uslove koji vladaju u određenim fazama prerade, predvidi moguće opasnosti i pravovremeno preduzme sve potrebne mere da do infekcije ili infestacije drveta uopšte i ne dođe. Dakle, njegov je zadatak da drvo sačuva makar u onakvom stanju kako je dobijeno iz šume, kako bi se omogućila primena principa maksimalnog kvantitativnog i kvalitativnog iskorišćenja sirovine.

• Neophodno je poznavanje kalendara razvića insekata i gljiva, prilagođenost određenim vrstama i stanjima drveta, poznavanje načina aplikacije preparata i preparata za zaštitu drveta. • Ukoliko dinamika dovoza sirovine i prerade to omogućava, treba pribeći najjeftinijim – organizaciono – tehničkim merama ili netoksičnim načinama zaštite drveta. Obzirom da insekti i gljive zahtevaju određene uslove za svoj razvoj (temperatura, vlaga, svetlost i sl. ) moguće je, stvaranjem uslova koji su nepovoljni za njihov razvoj, preduprediti napad i tzv. netoksičnim metodima, kao na primer orošavanjem vodom ili čuvanjem u bazenima sa vodom (tzv. vlažni imunitet). • Da bi poslovi zaštite zaista imali pozitivne efekte, rukovodilac je dužan da obezbedi ili obuči stručnu radnu snagu za takvu vrstu poslova ili da angažuje propisno registrovano preduzeće za te poslove.

• U praksi se veoma često dešava da na stovarište preduzeća za preradu drveta stižu već napadnuti trupci. U takvim slučajevima rukovodilac zaštite treba da determiniše uzročnike, intenzitet napada i obim nastale štete, a zatim proceni i odredi adekvatne mere i preparate za izvođenje represivne zaštite. Ukoliko uslovi u preduzeću dozvoljavaju, takvu građu je najbolje odmah prorezivati i sušiti (prirodnim putem ili u sušarama), što će izazvati promenu stanja drveta a time i propadanje larvi insekata ili zaustavljanje procesa truljenja, obzirom da se tzv. sekundarni insekti, koji se razvijaju u trupcima, kao ni lignikolne gljive ne mogu razvijati u prosušenom i suvom drvetu.

• U magacinima gotovih proizvoda i naročito parketa, drvo je izloženo uglavnom napadu tercijernih vrsta insekata koje nanose najveće štete i najopasnije su jer je u takvo drvo uloženo najviše rada – pa mu je i cena najveća, a s druge strane suvo drvo najčešće ne menja sadržaj vlage, pa se ove više generacija razvija u istom drvetu stalno obnavljajući napad. Rukovodilac zaštite drveta, treba da vrši redovan pregled i kontrolu zdravstvenog stanja proizvoda od drveta i u slučaju potrebe preduzme potrebne mere represivne zaštite. Preventivna zaštita se kod gotovih proizvoda ne preporučuje obzirom da u toku korišćenja proizvodi uglavnom dolaze u kontakt sa čovekom, što uvek nosi opasnost od trovanja, a represivna zaštita, ako se izvodi, mora biti takva da posle tretmana nema zaostalog otrova na ili u drvetu. Ovaj efekat postiže se fumigacijom otrovnim gasovima koji drvo sterilišu, ali nemaju nikakvo rezidualno delovanje, odnosno nakon provetravanja ispare iz drveta.

• Ovaj osnovni princip – princip efikasnosti mora biti ispoštovan pri svakom tretmanu, jer u protivnom se narušava princip ekonomičnosti. Drugim rečimapreduzimaju se mere koje koštaju a ne donose nikakve pozitivne rezultate. • Princip sigurnosti • Ni za jedan postupak zaštite drveta ne može se reći da je uspešno sproveden ukoliko dođe do povreda, trovanja ili smrtnih posledica po ljude. U primeni ovog principa najveću odgovornost ima rukovodilac zaštite koji mora da predvidi sve opasnosti kojima mogu biti izloženi radnici tokom sprovođenja mera zaštite drveta, kao i tokom kasnije manipulacije drvetom ili korišćenja proizvoda koji su zaštićeni otrovnim materijama. Rukovodilac zaštite po Zakonu o zaštiti bilja mora biti lice sa visokom stručnom spremom iz oblasti zaštite bilje (ili stručnjak za zaštitu drveta).

• Nakon procene stanja drveta i opredeljivanja za određeni preparat i način aplikacije, potrebno je nabaviti preparat koji je propisno registrovan od strane Ministarstva za poljoprivredu i šumarstvo, što znači da preparat ima uredne izveštaje o biološkoj efikasnosti, fizičko – hemijskim osobinama i toksikološku ocenu, izdate od strane akreditovanih institucija. Veoma je čest slučaj da preparati koji su prisutni na tržištu nisu propisno obeleženi znacima upozorenja, niti da je navedena aktivna materija, a često nedostaje bilo kakva deklaracija o proizvodu. Ovakva dela pomenuti Zakon o zaštiti bilja sankcioniše i predviđa rigorozne kazne za počinioce. Rukovodilac zaštite je dužan da se upozna sa osobinama preparata, aktivnom materijom, preporučenim načinom aplikacije i koncentracijom, odnosno preporučenom dozom. Svi radnici moraju biti upoznati sa prirodom otrova i merama kojih treba da se pridržavaju da ne bi došlo do trovanja.

• Rukovodilac zaštite takođe treba da se upozna sa simptomima eventualnog trovanja, kako bi mogao blagovremeno da reaguje na takve pojave i posebno na mere i sredstva za pružanje prve pomoći eventualno unesrećenom, do dolaska u bolnicu. U tom smislu neophodno je da obezbedi sve što je neophodno za pružanje prve pomoći pri trovanju određenim preparatom, kao i motorno vozilo radi blagovremenog transporta eventualno unesrećenog do bolnice. Neophodno je pridržavati se pravila da jedan radnik sam ne sme da izvodi zaštitu, već je potrebno prisustvo bar još jednog, koji bi u slučaju nesreće mogao da pruži ili pozove pomoć. Važno je i da mesto gde se sprovodi zaštita bude ograđeno trakom upozorenja i obezbeđeno. Ovo naročito važi za izvođenja fumigacije na otvorenom prostoru ispod prekrivača, kada je neophodno takav prostor noću i

• Pri poslovima zaštite drveta neophodno je (a to je i Zakonom propisano) da se sa otrovom i ambalažom postupa na propisan način. • Važan aspekt ovog principa je organizacija rada kako ne bi došlo do fizičkih povreda. U praksi je naročita opasnost prisutna kada se tretiraju trupci ili visoki složajevi rezanog uvitlanog drveta. Rukovodilac je dužan da proveri da li su svi složajevi propisno formirani i da li postoji opasnost od obrušavanja, kao i da uputi radnike na način prilaska složajevima i njihovog tretiranja. • Ovaj princip neizostavno mora biti ispoštovan bez obzira o kavom se zadatku iz domena zaštite drveta radilo. • Princip ekonomičnosti se mora uvek poštovati izuzev u slučajevima kada se radi o zaštiti kulturnih dobara ili umetničkih predmeta od neprocenjive vrednosti.

• Oštra konkurencija na svetskom tržištu drveta sve više ističe zahteve za što kvalitetnijom sirovinom i poluproizvodima. Kako klasiranje drveta po kvalitetu direktno diktira i cenu sortimenata, to je jasno da ekonomičnost poslovanja direktno zavisi od zdravstvenog stanja drveta sa kojim se radi. • U praksi postoji niz primera koji potvrđuju ekonomsku opravdanost primene mera zaštite drveta. Kada se, na primer radi o trupcima bukve i hrasta, kao naše dve najvažnije i najzastupljenije vrste, međunarodni standardi za klasiranje prema kvalitetu su veoma strogi. Tako, trupci koji imaju bilo kakvo oštećenje od insekata uglavnom se klasiraju u četvrtu – D klasu kvaliteta, koja ima daleko nižu cenu od prethodne tri. Ako se ima u vidu kvalitativna struktura trupaca, odnosno činjenica iz prakse da oko 7% trupaca po masi spadaju u I klasu, oko 22% u II i oko 26% u III, sva ova masa prelazi u IV klasu ukoliko bude napadnuta od insekata.

• Imajući u vidu količinu i cene pojedinih klasa kvaliteta, izračunato je da je finansijski gubitak zbog prelaska u nižu klasu kvaliteta oko 50% od cene neoštećenog drveta u prve tri klase kvaliteta. Ovakva oštećenja izazivaju tzv. sekundarni insekti čiji se napad može preduprediti preventivnim merama zaštite koji bi cenu trupca opteretili sa maksimum 3 – 5%. Ulaganja u zaštitne mere nesrazmerno su mala u poređenju sa mogućim gubicima, pa se nameće logičan zaključak da sprovođenje mera zaštite drveta direktno utiče na ekonomičnost poslovanja u industriji prerade drveta. • Kada se radi o drvetu ili proizvodima od drveta koji se nalaze u upotrebi, zavisno od njegove namene i funkcije u određenom objektu, zaštita već ugrađenog drveta daleko je komplikovanija i skuplja nego preventivna zaštita koja se mogla i trebala prethodno sprovesti pre ugradnje.

• U nekim slučajevima taj posao je skopčan sa komplikovanim građevinskim zahvatima koji takođe imaju svoju cenu, pri čemu je često neophodno promeniti čitave delove konstrukcija novim, nenapadnutim i preventivno zaštićenim drvetom. Zakon nažalost ne obavezuje građevinare da ugrađuju zaštićenu građu pa se nastale štete posle nekoliko godina eksploatacije objekata ulančavaju kroz ostale zahvate i davanja koja se moraju izvesti radi sanacije objekta. Podzakonskim aktima (standardima) je regulisano samo pitanje zaštite (impregnacije) drvenih železničkih pragova, TT stubova i delimično rudničkog drveta. Sve ostalo vezano za ova pitanja ostavljeno je projektantu i investitorima na odlučivanje prema sopstvenom znanju i nahođenju.