OSNOVNI FINANSIJSKI INSTRUMENTI RIZIK I FINANSIJSKA TRITA Prof

OSNOVNI FINANSIJSKI INSTRUMENTI, RIZIK I FINANSIJSKA TRŽIŠTA Prof. dr Jovo Jednak 1

Finansijska tržišta – tržišta hartija od vrednosti n n n Finansijska tržišta – tržišta hartija od vrednosti. Svaki tok finansijskih sredstava, od suficitarnih prema deficitarnim privrednim subjektima, prouzrokuje stvaranje finansijske aktive i pasive, i kao takav predstavlja finansijsku transakciju. Finansijska tržišta predstavljaju zbir svih finansijskih transakcija. Prof. dr Jovo Jednak 2

Finansijska tržišta – tržišta hartija od vrednosti n n n U širem smislu, finansijska tržišta su milje u kome privredni subjekti i državne institucije (preduzeća i dr. ) pribavljaju slobodna novčana sredstva za svoje investicione projekte, ili da upošljavaju slobodne odnosno efikasnosti privređivanja, sprečavanja inflacije, smanjenja nezaposlenosti i povećavanja stope ekonomskog rasta, odnosno povećanja finansijske aktive. Osnovna funkcija finansijskog tržišta je najefikasnija alokacija novca i kapitala u privredi prema najkvalitetnijim sektorima. Time se podstiče obrt i mobilnost novca i kapitala. Prof. dr Jovo Jednak 3

Slika 18. 1. 1. Struktura finansijskog tržišta Finansijsko tržište se sastoji od: (1) tržišta kapitala; (2) tržišta novca; (3) tržišta deviza. Na svakom od njih se kupuju hartije od vrednosti i novčana potraživanja. Ponudu i tražnju sredstava obezbeđuju isti subjekti: stanovništvo (domaćinstva), preduzeća, država i inostranstvo. Prof. dr Jovo Jednak 4

Finansijska tržišta – tržišta hartija od vrednosti n n n U užem smislu, finansijsko tržište predstavlja organizovano trgovanje finansijskim instrumentima. Finansijski instrumenti predstavljaju finansijsku aktivu i mogu imati formu hartija od vrednosti ili proističu iz kreditnih i depozitnih odnosa. Dakle, mogu biti u obliku novca, vlasničkih i dugovnih instrumenata. Hartije od vrednosti delimo na dugovne i vlasničke, a s obzirom na rok dospeća, delimo ih na hartije od vrednosti na tržištu novca i hartije od vrednosti na tržištu kapitala. Prof. dr Jovo Jednak 5

Finansijska tržišta – tržišta hartija od vrednosti n n n 2. Tržište kapitala. Hartije od vrednosti na tržištu novca su najkvalitetnije hartije sa rokom dospeća do 1 godine, sa niskim ili zanemarljivim rizikom. Koriste se za kratkoročno finansiranje i najbliže su kao supstitut novcu. Najčešće se prodaju kao diskontne hartije od vrednosti. Hartije od vrednosti na tržištu kapitala imaju rok dospeća duži od jedne godine. Tu spadaju i dugovni i vlasnički instrumenti, tj. sve vrste dugoročnih obveznica i akcija. Prof. dr Jovo Jednak 6

Finansijska tržišta – tržišta hartija od vrednosti Tržište kapitala deli se na: (a) bankarska tržišta i (b) berzanska tržišta.   n Na bankarskom tržištu figurira zajmovni kapital, kod koga se preduzetnik nalazi u ulozi zajmoprimaoca, a vlasnik kapitala (obično banka) u ulozi zajmodavaca. n Između njih, odnosno između dužnika i poverioca, formira se kreditni odnos preko banke (posredno) ili direktno. n Ako se kao posrednik pojavljuje banka, tada govorimo o dugoročnom investicionom kreditu. n Pored kreditnih aranžmana, razvija se i trgovina hartijama od vrednosti sa rokom dospeća do godinu dana n Berzansko tržište predstavlja kupovinu i prodaju akcija i dugoročnih obveznica. Berzansko tržište naziva se sekundarnim tržištem kapitala, i kao takvo predstavlja veoma aktivan oblik kupoprodaje hartija od vrednosti. n

Izbor metoda u finansiranju poslovnih aktivnosti preduzeća n n Kao što smo rekli, preduzeća obezbeđuju novčana sredstva: (a) akumulacijom (štednjom) iz ostvarenog profita; (b) zaduživanjem kod banaka i drugih kreditnih institucija i (c) prikupljanjem kapitala na finansijskom tržištu. Prof. dr Jovo Jednak 8

Izbor metoda u finansiranju poslovnih aktivnosti preduzeća n n a) Akumulacija (štednja). Ovo je bitan izvor sredstava svih oblika preduzeća. Ipak, akcionarska društva bitno utiču na interne izvore kapitala. Uprava akcionarskog društva može doneti odluku da ostvarene profite ponovo investira u preduzeće, umesto da ih u obliku dividendi isplati akcionarima. Akcionari time ništa ne gube. Ulaganjem svoje dividende, odnosno dela profita, akcionarska društva povećavaju svoju imovinu, a time i neto imovinu na koju akcionari polažu pravo svojine. Ovo ima uticaja na efektnoj berzi gde se prodaju akcije ovih preduzeća. Takve akcije imaju veću vrednost u odnosu na pređašnju, tj. kada su kupovali akcije i ulagali svoj novac u realan kapital. Kada akcionari prodaju takve akcije na tržištu, ostvaruju kapitalnu dobit koja predstavlja kompenzaciju za neisplaćene dividende, koje su investirane ponovo u preduzeće. 9

Izbor metoda u finansiranju poslovnih aktivnosti preduzeća n n n b) Zaduživanje. Realna pozitivna kamatna stopa, što podrazumeva da kamatna stopa mora biti veća od inflacije. c) Prikupljanje kapitala na finansijskom tržištu (finansiranje dugom i sopstveno finansiranje). Do sada, smo cenili odluke o investicijama, pretpostavljajući da firme pozajmljuju sredstva od banaka kako bi investirale. Ali firme ne moraju uvek da pozajmljuju od banaka. Firme mogu pozajmiti sredstva prodajom obveznica, i to je preuzimanje ili finansiranje dugom. Kada firma emituje akcije, ona koristi sopstveno finansiranje. Ove dve metode finansiranja razlikuju se u otplaćivanju, kontroli i obavezi. Prof. dr Jovo Jednak 10

Izbor metoda u finansiranju poslovnih aktivnosti preduzeća n n Sopstveno finansiranje može izgledati kao najbolja opcija, jer ne zahteva fiksna plaćanja. Ono čega se firma odriče je, međutim, deo vlasništva i kontrole. Akcionari uglavnom imaju pravo da učestvuju u izboru odbora direktora i da glasaju o odlukama važnim za firmu. Prof. dr Jovo Jednak 11

Osnovna obeležja poslovanja obveznicama, cena obveznica, kamatna stopa i premija rizika n n 1. Osnovna obeležja obveznica. Obveznica je pismena isprava kojom se izdavalac obavezuje da će licu naznačenom u obveznici, ili donosiocu obveznice, ili po njegovoj naredbi, isplatiti određenog dana iznos naveden u obveznici, odnosno iznos anuitetnog kupona. – (a) Obveznica je hartija od vrednosti kojom se regulišu obaveze izdavaoca i vlasnika obveznice. – (b) Obveznica može da glasi na ime i prezime, donosioca i po naredbi. – (c) Obveznica može biti sa kuponom i bez njega. Prof. dr Jovo Jednak 12

Osnovna obeležja poslovanja obveznicama, cena obveznica, kamatna stopa i premija rizika n n Obveznica može biti naznačena u dinarima ili u stranoj valuti, s tim da se kod nas kupuje i prodaje u dinarima. Isplata obaveza iz obveznice koja glasi na stranu valutu isplaćuje se u toj valuti ili u dinarima po kursu koji važi na dan isplate. Obveznica se može zamenjivati za druge hartije od vrednosti. Sa ekonomske tačke gledišta, izdavanje obveznica predstavlja zaseban oblik pozajmljivanja kapitala (novca). Lice koje izdaje obveznicu obećava da će plaćati određeni iznos dinara u svakom periodu (kupon) sve do dana dospelosti obveznice, kada će vlasniku obveznice vratiti i pozajmljenu glavnicu novca, označenu kao nominalnu vrednost obveznice. Prof. dr Jovo Jednak 13

Osnovna obeležja poslovanja obveznicama, cena obveznica, kamatna stopa i premija rizika n n Primer: Izdavalac obveznice želi da pozajmi 10. 000 dinara na tri godine, pri tekućoj (prosečnoj) kamatnoj stopi od 5%. On obećava da će svake godine imaocu obveznice isplaćivati 1. 000 dinara, a na kraju treće godine vratiti i pozajmljenu glavnicu od 10. 000 dinara. Prof. dr Jovo Jednak 14

Osnovna obeležja poslovanja obveznicama, cena obveznica, kamatna stopa i premija rizika n n n 2. Cena obveznica i kamatna stopa. Buduće novčane vrednosti vrede manje od sadašnjih vrednosti. Ovo se najbolje može razumeti ako se sadašnje vrednosti transformišu u buduće vrednosti, a onda to uradimo obrnuto. Na primer, sadašnja vrednost 1, 00 dinara danas je, prirodno, 1, 00 dinar. Prevođenjem 1, 00 dinara iz sadašnje u buduću vrednost za godinu dana zahteva uzimanje u obzir kamate (r) za godinu dana koja se može ostvariti na 1, 00 dinar, odnosno: 1 dinar možemo uložiti da nam donese (1+r) dinara za godinu dana. Prema tome, 1+r je buduća vrednost današnjeg 1 dinara. Prof. dr Jovo Jednak 15

Osnovna obeležja poslovanja obveznicama, cena obveznica, kamatna stopa i premija rizika n n Sada stvari možemo postaviti i obrnuto, odnosno koja bi onda bila sadašnja vrednost, tj. sadašnja diskontna vrednost ili PV (present discound value-PDV)? Budući da iznos (1+r) zarađen nakon godinu danas vredi 1 dinar, odnosno: (1+r)/(1+r) = 1 dinar danas, tako i 1 dinar za godinu danas vredi 1 dinar / (1+r). To je iznos novca koji će nam doneti prinos od 1 dinara, nakon što će godinu dana biti investiran po kamatnoj stopi (r). Prof. dr Jovo Jednak 16

Osnovna obeležja poslovanja obveznicama, cena obveznica, kamatna stopa i premija rizika Ako pretpostavimo da buduću vrednost depozita odnosno obveznice (PVB) određujemo, na primer, za 2 ili 3 godine, imaćemo sledeće relacije: Ako se analiza proširi na n godina, onda sa n obeležavamo broj godina i imamo sledeću relaciju: Prof. dr Jovo Jednak 17

Osnovna obeležja poslovanja obveznicama, cena obveznica, kamatna stopa i premija rizika n Na primer: preduzeće proceni da će prihodi nakon 5 godina od prodaje autputa iznositi 20. 000 dinara, a kamatna stopa 7%. Sadašnja vrednost (PVB) iznosi 14. 259, 73 dinara. n Ako posle 10 godina primi 20. 000 dinara, sadašnja vrednost (PV) iznosi: Prof. dr Jovo Jednak 18

Osnovna obeležja poslovanja obveznicama, cena obveznica, kamatna stopa i premija rizika n n Dakle, što se posmatra dalje u vremenu, iznos od 20. 000 dinara koji bi se tada primio vredi sve manje u sadašnjosti. Uz to, ako bi kamatna stopa rasla, sadašnja vrednost bi se još više smanjila, i obrnuto. Dakle, obveznica donosi dohodak od 1. 000 dinara godišnje u naredne tri godine. Budući tok prihoda svodimo na sadašnju vrednost (PVB) metodom diskontonovanja na sledeći način: Prof. dr Jovo Jednak 19

Osnovna obeležja poslovanja obveznicama, cena obveznica, kamatna stopa i premija rizika n Diskontni činilac za prihode iznosi: sadašnja vrednost = buduća vrednost x {[1/(1+ kamatna stopa)] x [1/(1+ kamatna stopa)]}, odnosno posle prve godine iznosi: 1/(1+0, 05) ili 1/(1+r), posle druge godine iznosi: 1/(1+0, 05) puta 1/(1+0, 05). n Davalac obveznice koja ima nominalnu vrednost na 10. 000 dinara može na tržištu obveznica da dobije cenu od 11. 360 dinara. Prof. dr Jovo Jednak 20

Osnovna obeležja poslovanja obveznicama, cena obveznica, kamatna stopa i premija rizika n Ako kuponski dohodak u svakom periodu obeležavamo sa Kdoh, sa r kamatnu stopu, sa n vreme dospelosti obveznice, a sa FV iznos buduće vrednosti, onda sadašnju vrednost obveznice PV izračunavamo po sledećem obrascu: Prof. dr Jovo Jednak 21

Osnovna obeležja poslovanja obveznicama, cena obveznica, kamatna stopa i premija rizika n n Pretpostavimo da je u našem ilustrovanom primeru došlo do porasta kamatne stope posle prve godine sa 5% na 10%. Šta se dešava? Vlasnik obveznice je posle prve godine dobio 1. 000 dinara na ime kamate, ali do konačne dospelosti obveznice ostalo je još 2 godine. Sada je pitanje koliko će biti sadašnja vrednost te iste obveznice? Odgovor je 10. 000 dinara, što ilustruje sledeći primer: Prof. dr Jovo Jednak 22

Osnovna obeležja poslovanja obveznicama, cena obveznica, kamatna stopa i premija rizika n n n Ako bi vlasnik prodao obveznicu dobio bi samo 10. 000 dinara, što sa prethodno dobijenom kamatom iznosi 11. 000 dinara. Pretpošle godine obveznicu je platio više, tako da će imati gubitak od 360 dinara. Ovakav pad prodajne cene obveznice je rezultat cenovnog rizika koji nosi stari vlasnik obveznice. No, ukoliko bi kamatna stopa pala ispod 5%, porasla bi sadašnja vrednost obveznice iznad 11. 360 dinara i njen vlasnik bi ostvario kapitalnu dobit. Prema tome, kamatna stopa je osnovni činilac koji utiče na cenu obveznice. : Prof. dr Jovo Jednak 23

Osnovna obeležja poslovanja obveznicama, cena obveznica, kamatna stopa i premija rizika n n Obveznica sa kuponom omogućava njenom vlasniku godišnje isplate kamate prema amortizacionom planu obveznice. No, može postojati i obveznica bez kupona, i tada se izdavalac obavezuje da ceo nominalni iznos obveznice plati imaocu obveznice u momentu njene dospelosti, s tim da se istovremeno isplate i kamata i glavnica. Prof. dr Jovo Jednak 24

Osnovna obeležja poslovanja obveznicama, cena obveznica, kamatna stopa i premija rizika n Zaseban oblik obveznica predstavljaju konzole, kod kojih izdavalac nema obavezu da po dospeću roka vrati pozajmljenu sumu novca, nego neprekidno plaća kuponski dohodak. Sadašnja vrednost obveznice se izračunava kao odnos kuponskog dohotka Kdoh i kamatne stope r: n Po izdavanju obveznica, a pre dospeća, one se nalaze na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti, gde im se i određuje tržišna cena. Vlasnik obveznice ne može zahtevati otkup pre roka dospeća. U tom slučaju vlasnik obveznice ima problem likvidnosti ako mu je novac preko potreban. 25

Osnovna obeležja poslovanja obveznicama, cena obveznica, kamatna stopa i premija rizika n n n 3. Trajna obveznica. Postoji posebna vrsta obveznice koja se zove trajna obveznica.   čija nominalna vrednost nije uopšte bitna. Trajna obveznica garantuje da će plaćati tačnu količinu novca svake godine stalno. Na primer, obveznica koja garantuje da će platiti 1. 000 evra godišnje, vredeće 10. 000 evra kada je kamatna stopa 10%, a 20. 000 evra kada je kamatna stopa 5%. Uopšteno, ako I predstavlja godišnju isplatu obveznice, a r je tržišna kamatna stopa, onda će se cena obveznice PVB biti: Prof. dr Jovo Jednak 26

Osnovna obeležja poslovanja obveznicama, cena obveznica, kamatna stopa i premija rizika n n 4. Premija rizika. Kompanije nisu jedine institucije koje izdaju obveznice. Vlade na saveznom, državnom i lokalnom nivou rade to isto. – Na primer, da obveznice na 30 godina, od 10. 000 evra Zastava iz Kragujevca plaća 11% godišnje kamate, dok ista vrsta obveznice koju je izdala savezna vlada plaća samo 9%. Ta dva procenta razlike između kamatnih stopa zove se premija rizika,   i ona nadoknađuje investitoru premiju rizika, s obzirom da postoji veća šansa da Zastava ne plati svoj zajam, nego da se to dogodi sa saveznom vladom. Prof. dr Jovo Jednak 27

Osnovna obeležja akcijskog kapitala i berzanskog poslovanja (berze, OTC i druga finansijska tržišta) n n n 1. Akcionarsko društvo i upravljačka funkcija. Akcionarsko društvo je takav oblik preduzeća čiji kapital nastaje izdavanjem posebnih vrednosnih papira (akcija). Vlasnici akcija (akcionari) srazmerno svom ulogu kapitala stiču pravo udela u raspodeli ostvarenog profita. Akcijski kapital je osnovni oblik udruživanja većeg ili manjeg broja pojedinačnih (individualnih) kapitala u uslovima razvijenog finansijskog tržišta i tržišta dobara. Prof. dr Jovo Jednak 28

Osnovna obeležja akcijskog kapitala i berzanskog poslovanja (berze, OTC i druga finansijska tržišta) n n n 2. Osnovna obeležja berzanskog poslovanja hartijama od vrednosti. Za razliku od primarnog tržišta gde je glavni posrednik investiciona banka, na sekundarnom tržištu kupoprodajni posrednici su brokeri (nastupaju kao čisti posrednici – agenti) i dileri (u svoje ime i za svoj račun). Sekundarno tržište se deli na dva dela: – a) berze (organized exchange); – b) tržišta „preko šaltera” (OTC – over the cunter market). Prof. dr Jovo Jednak 29

Osnovna obeležja akcijskog kapitala i berzanskog poslovanja (berze, OTC i druga finansijska tržišta) n BERZE su osnov kupoprodaje efektiva (akcija) u formi aukcija. One obezbeđuju kontinuitet sredstava kupoprodajom akcija. Osnovna obeležja berzanskog poslovanja. – Prvo, berze obezbeđuju kontinuitet tržišta kotiranih HOV. – Drugo, berzama se pospešuje privredna aktivnost. – Treće, svakodnevno se na berzi ispituje i utvrđuje vrednost hartija od vrednosti – Četvrto, prometom akcija vrši se promet vlasničkih i upravljačkih prava nad korporacijama. – Peto, berze omogućavaju seljenje kapitala u profitabilnije grane i preduzeća – Šesto, na berzama se trguje anonimno Prof. dr Jovo Jednak 30

Osnovna obeležja akcijskog kapitala i berzanskog poslovanja (berze, OTC i druga finansijska tržišta) n n n Berze obezbeđuju likvidnost i podstiču promet novih emisija, a sve to inicira razvoj privrede. Nasdaq je osnovalo nacionalno udruženje dilera hartija od vrednosti. U početku su se na Nasdaq-u kotirale hartije od vrednosti preduzeća koja nisu mogla da ispune rigorozne uslove poznatih berzi, dok se danas kotiraju hartije od vrednosti oko 5. 000. Kotacija se vrši u dve sekcije, i to: a) na nacionalnom tržištu kojim su obuhvaćene hartije od vrednosti velikih, vodećih svetskih kompanija i b) na tržištu na kome se kotiraju manja preduzeća u 31 razvoju.

Osnovna obeležja akcijskog kapitala i berzanskog poslovanja (berze, OTC i druga finansijska tržišta) n n Nasdaq zbog svojih tehničkih performansi nižih troškova i efikasnosti poslovanja, odnosno informisanosti, postaje velika konkurencija tradicionalnim berzama kao što su Njujorška, Londonska, Tokijska itd. Tako je 1994. godine Nasdaq, prvi put, imao veći obim trgovine od Njujorške berze. Prof. dr Jovo Jednak 32

Osnovna obeležja akcijskog kapitala i berzanskog poslovanja (berze, OTC i druga finansijska tržišta) n Pristup Berzi imaju samo njeni članovi trgovci (dileri) i posrednici (brokeri) i njihovi nameštenici.   Članovi berze mogu imati različite funkcije, kao što su: – a) Komisioni brokeri (commission brokers) čine nešto manje od ½ članova berze. Ovi brokeri izvršavaju kupovne i prodajne naloge za ime i račun komitenata brokerskih kuća, koji su i vlasnici tih sedišta na berzi. – b) Brokeri na parketu (floor brokers) preuzimaju obaveze od komisionih brokera koji su prezauzeti. Za uslugu uzimaju parketnu prozviziju. Nazivaju se brokeri za 2 $, jer su nekad posao obavljali za dva dolara. Prof. dr Jovo Jednak 33

Osnovna obeležja akcijskog kapitala i berzanskog poslovanja (berze, OTC i druga finansijska tržišta) n. Pristup Berzi imaju samo njeni članovi trgovci (dileri) i posrednici (brokeri) i njihovi nameštenici.   Članovi berze mogu imati različite funkcije, kao što su: a) Komisioni brokeri (commission brokers) čine nešto manje od ½ članova berze. Ovi brokeri izvršavaju kupovne i prodajne naloge za ime i račun komitenata brokerskih kuća, koji su i vlasnici tih sedišta na berzi. b) Brokeri na parketu (floor brokers) preuzimaju obaveze od komisionih brokera koji su prezauzeti. Za uslugu uzimaju parketnu prozviziju. Nazivaju se brokeri za 2 $, jer su nekad posao obavljali za dva dolara. Prof. dr Jovo Jednak 34

Osnovna obeležja akcijskog kapitala i berzanskog poslovanja (berze, OTC i druga finansijska tržišta) c) Dileri rasparenim akcijama (odd-lot dealers) vrše trgovinu u partijama od po 100 akcija. Gotovo 2/3 svih naloga odnosi se na ovu trgovinu. Aktivnosti sprovode dileri koji rasparene akcije kupuju i prodaju od komisionih brokera. d) Registrovani trgovci (registered traders ili floor traders) trguju za svoje ime i za svoj račun. Posao svode na špekulativne transakcije i sa malim razlikama ostvaruju profite. e) Specijalisti (specialists) čine značajne aktivnosti. Jedan deo članova brine o redovnoj i umerenoj promeni cena kotirane akcije. Oni svojim akcijama treba da uspostave kontratežu ponudi i tražnji za akcijama i da tako stabilizuju tržište. Prof. dr Jovo Jednak 35

Osnovna obeležja akcijskog kapitala i berzanskog poslovanja (berze, OTC i druga finansijska tržišta) n n n 3. Osnovna obeležja vanberzanskog ili OTC tržišta hartija od vrednosti. Vanberzansko ili OTC tržište (over the counter market) predstavlja drugi važan deo sekundarnog finansijskog tržišta. Vanberzansko tržište nije neko klasično mesto trgovine. To su aktivnosti kupoprodaje hartija od vrednosti koje se ne odvijaju na berzama. Prof. dr Jovo Jednak 36

Osnovna obeležja akcijskog kapitala i berzanskog poslovanja (berze, OTC i druga finansijska tržišta) n n Na sekundarnom tržištu se vrši kupoprodaja efektiva ne aukcijom već putem cenovnog pregovaranja cenkanja (negotiated bidding). Proces se obavlja preko telefonske, teleprinterske, a od 1971. godine i preko kompjuterske mreže. Diler na veliko koji kupuje i prodaje za svoj račun „pravi tržište” (make market) naziva se market mejker. Prof. dr Jovo Jednak 37

Osnovna obeležja akcijskog kapitala i berzanskog poslovanja (berze, OTC i druga finansijska tržišta) n n n Zbog želje da se smanje komisioni i transakcioni troškovi i nemogućnosti članstva u berzama, javljaju se tzv. treća ili četvrta tržišta, koja su izdvojeni segmenti sekundarnog tržišta. Razvoj je uslovio rast institucionalnih investitora i velikih tzv. blok transakcija (preko 1000 akcija). Ovo tržište predstavlja konkurenciju berzama, jer su troškovi minimalni, a kompanije direktno trguju ili preko svojih market mejkera Prof. dr Jovo Jednak 38

Osnovna obeležja akcijskog kapitala i berzanskog poslovanja (berze, OTC i druga finansijska tržišta) n n n Četvrto tržište predstavlja direktne transfere velikih partija akcija između institucionalnih investitora bez brokerskog posredništva. Detalje transakcija znaju samo obe strane učesnice, jer trguju međusobno i direktno. Na ovom tržištu je osigurana anonimnost transaktora, što mnogi cene. Prof. dr Jovo Jednak 39

Osnovna obeležja akcijskog kapitala i berzanskog poslovanja (berze, OTC i druga finansijska tržišta) Slika 18. 2. Struktura sekundarnog tržišta Osnovu čini berzansko tržište, zatim OTC tržište i ostala (na saveznom i regionalnom nivou). U ukupnoj zastupljenosti trećeg i četvrtog tržišta na značaju dobija četvrto tržište. Prof. dr Jovo Jednak 40

Osnovna obeležja akcijskog kapitala i berzanskog poslovanja (berze, OTC i druga finansijska tržišta) n n n 4. Brokersko-dilerska preduzeća. Brokersko-dilerske firme posreduju u poslovima na finansijskom tržištu. Obavljaju brokerske i dilerske poslove, ali i poslove investicionog bankarstva. Prof. dr Jovo Jednak 41

Osnovna obeležja akcijskog kapitala i berzanskog poslovanja (berze, OTC i druga finansijska tržišta) n n Kao brokeri, izvršavaju kupoprodajne naloge komitenata preko posredničke funkcije (agentni posao), a vrše i neke prateće usluge, kao što su investicioni saveti klijentima. – Za svoj posao naplaćuju proviziju koja se zaračunava na kupovinu i na prodaju, tj. i prodavcu i kupcu dotične aktive. U aktivnostima prevlađuju predlozi za kupovinu u odnosu na prodaju (87% prema 13%).   U ulozi dilera ove firme, izvršavajući naloge komitenata, preuzimaju i rizik, jer kupuju i prodaju za svoj račun. – Sami prave svoje tržišta i predstavljaju market mejkera za odgovarajuće hartije od vrednosti, a prihod ostvaruju na razlici kupoprodajnih cena (bid-asked-spread). Prof. dr Jovo Jednak 42

Dividenda, cena akcije, sigurne i rizične akcijei izbor finansiranja n n 1. Dohodak akcijskog kapitala – dividenda. Dohodak koji donosi akcija kao pravna potvrda o suvlasništvu u akcionarskom društvu naziva se dividenda. Srazmeran ili proporcionalan deo profita koji odbacuje svaka akcija u obliku dividende predodređuje tzv. dividendni prinos. Dividendni prinos (Dpr) izračunavamo kao odnos dividende i cene akcije. Prof. dr Jovo Jednak 43

Dividenda, cena akcije, sigurne i rizične akcijei izbor finansiranja n Na primer: cena akcije od 1. 000 evra odbacuje dividendu od 150 evra, dividendni prinos iznosi 15%, odnosno: Prof. dr Jovo Jednak 44

Dividenda, cena akcije, sigurne i rizične akcijei izbor finansiranja n n n Dividenda ima svoje specifičnosti. Prvo, dividenda nije unapred poznata veličina. – visina dividende zavisi od poslovnog rezultata akcionarskog društva, odnosno od veličine prisvojenog profita. Drugo, slično drugim preduzećima, i akcionarska su prinuđena na akumulaciju kapitala. – Veličinu akumulacije akcionarska preduzeća podmiruju i iz ostvarenog profita i rezervi, a za toliko bi dividenda bila manja od mase prisvojenog profita. Prof. dr Jovo Jednak 45

Dividenda, cena akcije, sigurne i rizične akcijei izbor finansiranja n n U normalnim uslovima, dividenda uvek može biti, i po pravilu jeste veća od kamate. Preostali deo predstavlja premiju za rizik poslovanja. U akcionarskom društvu profit (dobit) se deli na: dividendu koja pripada vlasnicima (akcionarima – deoničarima) i fondove preduzeća. S obzirom da je dividenda veća od kamatne stope, ona bi se mogla podeliti na kamatu kao cenu upotrebe kapitala i premiju za rizik poslovanja (preduzetništvo). Prof. dr Jovo Jednak 46

Dividenda, cena akcije, sigurne i rizične akcijei izbor finansiranja n n n 2. Nominalna vrednost akcije. Nominalna vrednost je osnova za određivanje srazmere učešća vlasnika akcija u celokupno ostvarenom profitu akcionarskog društva. 3. Cena akcije. Uloženi kapital ostaje i dalje u akcionarskom društvu koje se ispoljava kao aktivni kapital. Prodajom akcija menjaju se samo nosioci prava učešća u profitu koji odbacuje taj stvarno fungirajući kapital. Akcije se kupuju i prodaju zato što su izvor dohotka. Otuda se i cena akcije određuje nezavisno od veličine uloženog kapitala na koji ona glasi (nezavisno od njene nominalne vrednosti), već zavisno od visine dohotka (dividende) koji ona svom vlasniku donosi. Prof. dr Jovo Jednak 47

Dividenda, cena akcije, sigurne i rizične akcijei izbor finansiranja n Cena akcije, kao pravo na određeni dohodak, formira na efektnoj berzi zavisno od: – (a) visine dohotka koji ona donosi, tj. visine dividende i – (b) visine prosečne kamatne stope, koja je poznata i u datom momentu utvrđeno merilo za svaki novčani kapital. Prof. dr Jovo Jednak 48

Dividenda, cena akcije, sigurne i rizične akcijei izbor finansiranja n Znači, ukoliko je dohodak (dividenda) veći deo od onoga koji se može dobiti po osnovu novčanog kapitala koji je unapred poznat i zagarantovan kao što je kamata, onda će cena akcije biti veća od nominalne vrednosti akcije, i obrnuto. Otuda se cena akcije (PS) utvrđuje po sledećem obrascu: Prof. dr Jovo Jednak 49

Dividenda, cena akcije, sigurne i rizične akcijei izbor finansiranja n Na primer, nominalna vrednost neke akcije je 1. 000 evra, dividendna stopa, koju je ostvarilo akcionarsko društvo je, recimo, 15%, a kamatna stopa 5%. U ovom slučaju prodajna cena akcije (PS) iznosi: = 3. 000 €. Prof. dr Jovo Jednak 50

Dividenda, cena akcije, sigurne i rizične akcijei izbor finansiranja n Ukoliko pođemo od toga da svaki stalni izvor prihoda ima svoju cenu (pa, sledstveno tome, i akcije) i da se ona može utvrditi kapitalizacijom tog prihoda, onda cenu akcije možemo izračunati na sledeći način: Prof. dr Jovo Jednak 51

Dividenda, cena akcije, sigurne i rizične akcijei izbor finansiranja n Drugim rečima, cena akcije je kapitalizovana dividenda. Na primer, ako neka akcija donosi dividendu od 300 evra, i ukoliko bi kamatna stopa bila 5%, njena bi prodajna cena bila 6. 000 evra, odnosno: = 6. 000 €. Prof. dr Jovo Jednak 52

Dividenda, cena akcije, sigurne i rizične akcijei izbor finansiranja n n n 4. Cena sigurnih akcija. Ako pođemo od pretpostavke da je naš privredni život potpuno izvestan i da možemo predvideti kretanja na tržištu, onda nam je poznata stopa prinosa na akcije na osnovu koje možemo odrediti njenu cenu, kao kapitalizovani prihod od akcija, odnosno: Prof. dr Jovo Jednak 53

Dividenda, cena akcije, sigurne i rizične akcijei izbor finansiranja n n n Dividenda je prihod od akcije. Tržišna cena akcije je njena sadašnja vrednost koja se dobija diskontovanjem budućih prihoda od akcija, po odgovarajućoj stopi prinosa (objašnjeno kod obveznica). Prema tome, potencijalni kupac akcije (investitor) mora da proceni visinu dividende koju će isplaćivati akcionarsko društvo i stopu prinosa od akcije. Prof. dr Jovo Jednak 54

Dividenda, cena akcije, sigurne i rizične akcijei izbor finansiranja n n Cene akcija reflektuju sadašnju vrednost budućeg toka gotovinskog priliva po akciji, koji firma očekuje da zaradi tokom njegovog veka trajanja, prilagođena riziku od takvog prihoda. Ovo ilustrujemo sledećim primerom: pretpostavimo da firma očekuje zaradu od 10 evra gotovinskog priliva po akciji u budućnosti stalno, uz tekuću kamatnu stopu r. U tom slučaju cena akcije (Ps) će biti: Prof. dr Jovo Jednak 55

Dividenda, cena akcije, sigurne i rizične akcijei izbor finansiranja n Ako pretpostavimo da će firma zaraditi 10 evra po akciji stalno, cena akcije će biti • Sa 5% kamatne stope (r = 0, 05), PS = 200 evra, i sa 7% kamatne stope, PS = 142, 86 evra. Prof. dr Jovo Jednak 56

Dividenda, cena akcije, sigurne i rizične akcijei izbor finansiranja n n 5. Cena rizičnih akcija. Postoji visok rizik da pogrešimo u proceni budućih kretanja. Ta neizvesnost povlači sobom rizik, a većina vlasnika kapitala želi da ga izbegne. Samo mali broj akcionara je spreman na rizik, odnosno da ulaže u rizične poslove. Prof. dr Jovo Jednak 57

Dividenda, cena akcije, sigurne i rizične akcijei izbor finansiranja n n Prosečan rizik za akcije obeležava se sa b. Beta akcija meri odnos između procene prihoda od određenih akcija i procene prihoda na tržištu akcija. Vlasnici kapitala koji ne vole rizik reaguju na dva načina: – a) više kupuju akcije onih preduzeća za koje postoji opšte uverenje da su manje rizične; – (b) raspoređuju svoj kapital na više različitih akcija. Prof. dr Jovo Jednak 58

Dividenda, cena akcije, sigurne i rizične akcijei izbor finansiranja n n n Svaki investitor donosi svoj portfolijo akcija. Portfolijo akcija predstavlja kolekciju raznovrsnih akcija koje investitor kupuje i prodaje. Diverzifikacija akcija predstavlja disperziju kapitala na akcije različite rizičnosti i različitih prinosa, kako bi se smanjila prosečna stopa rizika celokupnog portfolija akcija. Prof. dr Jovo Jednak 59

Dividenda, cena akcije, sigurne i rizične akcijei izbor finansiranja n n n Na tržištu akcija postoje akcije sa sigurnim plasmanom i akcije sa rizičnim plasmanom. Sigurne akcije imaju ocenu boniteta X, a visoko špekulativne akcije imaju ocenu Y. Prinose od sigurnih akcija obeležimo sa RSS, a prinose od rizičnih akcija sa RSr. Ako sa b (beta) označimo stepen rizičnosti, onda se njeni prinosi određuju po sledećem obrascu: Prof. dr Jovo Jednak 60

Dividenda, cena akcije, sigurne i rizične akcijei izbor finansiranja • Kada se vlasnici kapitala opredele za kupovinu sigurnih akcija, onda njihovi prinosi igraju ulogu oportunitetnog troška (kamata), a kada se opredele za investicije u rizične poslove (akcije) – investitori žele da ostvare odgovarajuću premiju za rizik. • Ta premija ne zavisi samo od razlike u prihodima sigurnih i rizičnih akcija, već i od stepena rizičnosti date akcije. Prof. dr Jovo Jednak 61

Dividenda, cena akcije, sigurne i rizične akcijei izbor finansiranja n Kao što smo rekli, stepen merenja rizičnosti svake pojedinačne akcije naziva se beta koeficijent. (b) to je u stvari odnos između rizičnosti date akcije i opšteg nivoa rizičnosti celog tržišta akcija, odnosno: Prof. dr Jovo Jednak 62

Dividenda, cena akcije, sigurne i rizične akcijei izbor finansiranja n n n Ako je beta = 1, onda određena akcija u potpunosti prati promenu prosečnih prinosa na berzi. – Kada opšti indeks akcija pada, pada i cena posmatrane akcije. Ako opšti indeks akcija raste, paralelno raste i cena date akcije. – Takva akcija je visokorizična akcija. Na primer, ako tržišne akcije porastu za 3%, cena akcija sa betom od 3 će takođe imati tendenciju rasta od 3%. No, ukoliko je u pitanju akcija sa indeksom beta od 1, 5, to znači da će, ako tržišne akcije porastu za 3%, ta cena akcije imati tendenciju rasta od 4, 5%. Ako je beta = 0 ili manja od 1, onda ne postoji nikakva veza između kretanja cene posmatrane akcije i prosečne cene drugih berzanskih akcija. – Takva akcija se smatra sigurnom akcijom, jer njeni prinosi imaju nisku varijabilnost. 63

Dividenda, cena akcije, sigurne i rizične akcijei izbor finansiranja n Na osnovu stope prinosa rizičnih akcija određuje se njihova tržišna cena, kao i u slučaju sigurnih akcija kapitalizacijom dividende, odnosno: Prof. dr Jovo Jednak 64

Dividenda, cena akcije, sigurne i rizične akcijei izbor finansiranja n n n 6. Izbor finansiranja: obveznice ili akcije. Pošto smo sagledali kako se određuju cene akcija i obveznica, vratimo se na pitanje koji metod finansiranja (akcije ili obveznice) daje firmi veći pristup sredstvima Odgovor zavisi od toga šta se dešava sa kamatnim stopama i cenama akcija. Ako su kamatne stope niske, i cene akcija su niske. – Vezano za očekivani budući profit firme, firmi bi bilo bolje da izdaje obveznice, jer izdavanje obveznica će koštati manje. Ako su kamatne stope visoke, i cene akcija su visoke. – Dakle, firmi bi bilo bolje da izdaje akcije, jer troškovi izdavanja akcija će biti manji od troškova izdavanja 65 obveznica.

HVALA NA PAŽNJI Prof. dr Jovo Jednak 66