Osnovi racio analize Ciljevi i metode Analize finansijskih

Osnovi racio analize - Ciljevi i metode - Analize finansijskih izveštaja Prof. dr Jovica Lazić Drinka peković, asistent Željko Račić, asistent 1

Osnovi racio analize - Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja Svrha prezentiranja finansijskih informacija - pružanje informacija opšte namene korisnicima F. I. Odnosno B/S; B/U; BTG, Izveštaj o promenama na kapitalu i Napomene uz F. I. – tzv. komponente F. I. • Ključna kvalitativna obeležja računovodstvenih informacija su: 1) Razumljivost – saopštavanje željenog značenja korisnicima F. I koji treba da interpretiraju dobijene informacije i da ih koriste u procesu odlučivanja – Korisnik je taj koji treba da proceni koje informacije da koristi, kako da ih koristi i šta one znače? * Relevantnost (važnost) – označava da informacija utiče na vrstu donete odluke, odnosno da bi bila doneta. . . • 2

l Pretpostavke za finansijsku analizu (racio) � Pretpostavka finansijskoj analizi preduzeća, te na njenoj osnovi davana mišljenja o bonitetu preduzeća podrazumevaju i formalno - ispravno generisanje bilansnih podataka i korektno i tačno grupisanje bilansnih pozicija. Ocena nivoa organizovanosti računovodstvene funkcije može, kao faza koja prethodi, da pruži sliku o verodostojnosti podataka koji su predmet analize. Isto tako izvršena revizija finansijskih izveštaja predstavljala bi dodatna uveravanja u verodostojnost podataka koji predstavljaju finansijsku sliku preduzeća. Formalna i materijalna ispravnost dokumentacije i bilansa, kao nosilaca izvora podataka za analizu poslovanja preduzeća i davanja ocene boniteta preduzeća, jesu pretpostavka za početak rada na oceni boniteta. 3

Osnovi racio analize - Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja drukčija odluka da korisnik nije raspolagao relevantnom informacijom - Da bi odluka bila relevantna ona mora da pruži povratne informacije o prošlim transakcijama (npr. o ostvarenoj neto dobiti), ali i da bude od pomoći u predviđanju budućih informacija – očekivanu neto dobit u narednoj godini. - Relevantnost informacije je funkcija (1) vrste informacije i njenog (2) materijalnog značaja (pondera) 3) Pouzdanost – postoji onda ukoliko informacija ne sadrži značajne greške ili ne izaziva nedoumice, odnosno ukoliko tačno odražava ono što korisnik od nje očekuje. Osim toga, da bi bila pouzdana. . . 4

Osnovi racio analize - Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja. . . Informacija mora da zadovolji i neke druge kriterijume, kao što su: - Verodostojno prikazivanje ili pravilnost prezentacije - Suština je važnija od forme - Neutralnost – nema neodumica i dilema - Obazrivost ili opreznost, kao vrhovno računovodstveno načelo ili princip, i - Potpunost informacije 4) Uporedivost informacija – se obezbeđuje primenom računovodstvenog principa doslednosti (konzistentnosti) u primeni računovodstvene politike 5

Osnovi racio analize - Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja Ograničenje za pružanje relevantnih i pouzdanih informacija a) Blagovremenost prezentiranja b) Ravnoteža između koristi i troška c) Ravnoteža između kvalitativnih karakteristika • Odgovornost menadžmenta za kvalitetno finansijsko izveštavanje - Korisnici F. I. Zavise od dobre volje i etičkog stava onih koji pripremaju F. I-je - Menadžment firme je primarno odgovoran za realnost F. I-ja l 6

Osnovi racio analize - Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja - Da bi toj obavezi udovolji, menadžment se oslanja na: (1) pouzdan sistem interne kontrole; i, (2) formalne politike i postupke koje moraju da se sprovode u firmi; (3) funkciju interne revizije - Primenu etičkih normi i poslovanje s pažnjom dobrog privrednika - Ukoliko se to ne sprovodi, imamo drugu krajnost – praksu krivotvorenja F. I-ja, koja ima brojne negativne implikacije - Krivotvorenje F. I-ja ima svoje ishodište iz brojnih izvora, kao što su: veća cena pri prodaji kompanije; da se zadovolje očeklivanja akcionara, ili da se dobije novi kredit od banke, stimulacija, unapređenje, i sl. 7

Osnovi racio analize - Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja l l l Nezavisna revizija – glavna “rampa” za obimno krivotvorenje F. I-ja Odgovornost za realnost F. I-ja je primarno na menadžmentu klijenta Odgovornost revizora je da o prezentiranim F. I-ima izraze nezavisno ekspertsko mišljenje To mišljenje se uvek izražava u odnosu na to da li su ti F. I -ji prezentiranu skladu sa tzv. “definisanim okvirom za finansijsko izveštavanje” (MRS, GAAP, Zakon o računovodstvu, ili nešto drugo. Izveštaj revizora tangira: (1) klijenta; (2) revizore, i, (3) korisnike F. I-ja 8

Osnovi racio analize - Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja l l l Metode analize finansijskih izveštaja: A) Horizontalna analiza B) Analiza trendova C) Vertikalna analiza, i D) Racio analiza (Koeficijenti) A) Horizontalna analiza – poređenje tekuće sa prethodnom godinom: (1) u apsolutnom iznosu; (2) procentualno (indeks) – Ali, apsolutna promena u visini ukupnog prihoda ili neto dobiti u istom iznosu ima sasvim različiti značaj. 9

Osnovi racio analize - Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja B) analiza trendova – reč je o promenama u procentima, ali ne samo za dve, već za niz godina (po pravilu najmanje pet, ali i više). Značaj: Planiranje budućih kretanja u poslovnim učincima. l C) Vertikalna analiza – korišćenje % za ocenu učešća nekih delova u celini (učešće u ukupnoj aktivi, učešće u obrtnim sredstvima, i sl. ). l D) Racio analiza – primarni cilj racio analize je da se ukaže na područja koja zahtevaju dodatno istraživanje. l 10

Osnovi racio analize - Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja l- Postoje dva posebna gledišta u procesu analize F. I. : a) Sa aspekta investitora – predviđanje budućnosti je ono što je posebno bitno; b) Sa gledišta menadžmenta – analiza F. I-ja je bitna kako za predviđanje budućnosti, tako i kao polazna osnova za planiranje poslovnih aktivnosti koje će uplivisati budući tok događaja. 11

Osnovi racio analize - Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja Racio analiza je veoma koristan metod za analizu F. I. , a javlja se u dva osnovna oblika: l - kao međusektorska analiza: poređenje jedne firme sa drugom; sa reprezentativnim uzorkom; ili sa prosekom industrije ili grane; i l - kao analiza vremenskih serija: iznalaženje i procena racio brojeva za jednu te istu firmu u vremenskom nizu. Klasifikacija racio brojeva: 1) Racia B/S 2) Racia B/U 3) Mešoviti racio brojevi (jedna ili više pozicija više iz B/S i jedna ili više iz B/U. l 12

Osnovi racio analize - Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja l Međutim, sa analitičke tačke gledišta je mnogo važnija klasifikacija racia u skladu sa raznim aspektima poslovanja, kao što su: l (1) Racia (pokazatelji) likvidnosti l (2) Racia (pokazatelji) poslovne aktivnosti l (3) Racia (pokazatelji) finansijske strukture l (4) Racia (pokazatelji) rentabilnosti/ l profitabilnosti, i l (5) Racia (pokazatelji) tržišne vrednosti akcija 13

Osnovi racio analize - Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja (1) Racia likvidnosti su sledeća: l A) Tekući racio likvidnosti ili racio opšte likvidnosti – pokazuje mogućnost izmirenja kratkoročnih odnosno tekućih obaveza, a dobija se po formuli: Tekući racio= Tekuća sredstva/Tekuće obaveze (Poželjni racio za ovaj slučaj je 2: 1) B) Racio reducirane likvidnosti /(eng. Acid ratio) – je odnos između obrtnih sredstava (tekuća sredstva) umanjenih za zalihe i AVR i ukupnih kratkoročnih (tekućih) obaveza. Formula za ovaj racio glasi: Reducirani racio = Obrtna sredstva – (Zalihe + AVR)/ Kratkoročne obaveze l 14

Osnovi racio analize - Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja 2. Pokazatelji poslovne aktivnosti (A) Koeficijent obrta zaliha (KOZ), po formuli: KOZ= Troškovi realizacije/Zalihe 365: KOZ = prosečna starost zaliha na skladištu (B) Koeficijent obrta kupaca (KOK) koji se dobija po formuli: KOK = Realizacija/Prosečan saldo kupaca 365: KOK = Prosečan period naplate 15

(C) Koeficijent obrta osnovnih sredstava (KOOS), koji se dobija po formuli: KOOS = Realizacija/Nabavna vrednost O. S (D) Koeficijent obrta ukupne aktive (KOUA) koji se dobija: KOUA = Realizacija/Ukupna aktiva 16

Osnovi racio analize - Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja (3) Pokazatelji finansijske strukture ili racia menadžmenta zaduženosti – koji ukazuju na strukturu izvora kapitala, tj. sopstveni vs pozajmljeni kapital. (A) Racio zaduženosti (RZ) po formuuli: RZ = Pozajmljeni kapital/Ukupna aktiva (B) Racio mogućnosti za plaćanje kamate (MPK), po formuli: MPK = Dobit pre plaćanja kamate i poreza/Rashodi na ime kamata (Isplaćene kamate) (C) Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala, po formuli Ukupni pozajmljeni kapital/Sopstveni kapital l 17

Osnovi racio analize - Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja (4) Racia profitabilnosti/Rentabilnosti – koji odražavaju kombinovane efekte likvidnosti, menadžmenta aktive i menadžmenta zaduženosti na ostvarene poslovne rezultate. (A) Bruto profit od realizacije, po formuli: BP = Bruto dobit/Realizacija. . . Kao pokazatelj iznosa profita na novčanu jedinicu realizacije (B) Stopa prinosa na ukupnu aktivu (SPUA), po formuli: SPUA = Neto dobit/Prosečna aktiva (C) Neto dobit posle oporezivanja (NDPO), po formuli: NDPO = Neto dobit/Realizacija l 18

Osnovi racio analize - Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja 5. Pokazatelji tržišne vrednosti akcija ili racia tržišne vrednosti, služe kao pokazatelj cena akcija firme sa njenom dobiti i knjigovodstvenom vrednošću po akciji. Ako su sva prethodna racia bila povoljna, i ovaj racio bi bio visok a cena akcija firme povoljna. (A) Neto dobitak po akciji se dobija po po formuli: Neto dobitak/Broj izdatrih običnih akcija. . . Pokazuje raspoloživi neto dobitak po akciji, koji se može isplatiti u obliku dividende ili pripisati kapitalu U literaturi se ovaj odnos obeležava kao EPS – Earnings Per Share). (B) Racio (odnos) tržišne cene po akciji i neto dobitka po akciji, koji se dobija po formuli: . . Tržišna cena po akciji/Neto dobitak po akciji (ili P/E Ratio) l 19

Osnovi racio analize - Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja 5) Pokazatelji (racia) tržišne vrednosti akcija A) Racio plaćanja dividende, koji se dobija po sledećoj formuli: Isplaćena dividenda po akciji/ Neto dobitak po akciji B) Dividendna stopa – koja se dobija iz relativnog odnosa dividende po akciji i tržišne cene po akciji, odnosno u obliku formule: Dividendna stopa = Dividenda po akciji/Tržišna cena po akciji Ova stopa pokazuje tekući prinos koji akcionar ostvaruje u odnosu na tržišnu vrednost akcije koju poseduje. C) Knjigovodstvena vrednost po akciji (KVA) se dobija po formuli: KVA = Ukupni sopstvenbi kapital/Broj izdatih običnih akcija KVA se koristi za utvrđivanje likvidacione vrednosti, odnosno da se utvrdi iznos koji bi dobili obični akcionari u slučaju bankrotstva. 20

Osnovi racio analize - Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja Korišćenje i ograničenja racio analize – Pored nesporne korisnosti u analizi F. I-ja, racio analiza ima brojna ograničenja koja valja imati u vidu. Glavna od njih su: (1) Povoljnije je za mala i srednja preduzeća, a nepovoljan za analizu multinacionalnih kompanija; (2) Narušavanje uporedivosti informacija izmđu dve firme usled alternativne primene GAAP-a ili MRS. (3) “Friziranje bilansa” na dan bilansa stanja – statičnost B/S je veliko ograničenje koje itekako valja iati u vidu (npr. povoljan racio opšte ili reducirane likvidnost na dan B/S, koji već “sutra” može biti drastično suprotan, ali on i dalje stoji – i tako sve do sledećeg dana “D” l 21

Osnovi racio analize - Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja l (4) Ne može se udenuti uticaj inflacije ili dezinflacije, usled primene principa istorijskog troška; (5) Teško je generalizovati da li je neki racio “dobar” ili “loš”, s obzirom da to zavisi i od vrste firme i od oblasti u kojoj firma posluje; (6) Racio brojevi su korisno sredstvo za analizu F. I, ali se oni moraju pravilno interpretirati i to od strane pojedinaca koji potpuno razumeju karakteristike firme koju analiziraju i poslovno okruženje u kome ta firma posluje. 22

III FINANSIJSKA ANALIZA 5. Pojam i vrste rizika i dejstvo leverage-a (poluge) Rizik u opštem smislu odražava manju ili veću neizvesnost u pogledu očekivanog ishoda neke poslovne aktivnosti. Postoje dve vrste rizika: (1) poslovni; i, (2) finansijski rizik. Poslovni rizik odražava inherentno prisutnu neizvesnost u pogledu očekivanog nivoa poslovnog dobitka, kao prinosa na ukupna poslovna sredstva. Njegovu okosnicu čine fiksni troškovi poslovanja, koji ostaju “kruti” odnosno neelastični. Finansijski rizik odražava neizvesnost budućeg neto dobitka, kao prinosa na sopstvena poslovna sredstva. Njegovo okosnicu čine fiksni rashodi finansiranja, koji se ne mogu brzo prilagoditi kratkoročnim fluktuacijama poslovnog dobitka. Firma koja je izložena obema vrstama fiksnih rashoda, poslovnim i finansijskim, podleže dvosrtrukom riziku koji nazivamo totalnim ili ukupnim rizikom. 23

III FINANSIJSKA ANALIZA Poslovni, finansijski i kombinovani leverage (poluga) Poslovni leverage (leveridž) odražava, u suštrini, efekte privređivanja sa fiksnim troškovima poslovanja. Dok su varijabilni troškovi uslovljeni, manje ili više, direktno ostvarenim obimom poslovne aktivnosti, učešće fiksnih troškova varira u obrnutoj srazmeri sa promenama obima poslovanja. Naime, što su veći obim i prihodi od prodaje, opterećenost fiksnih troškova je manjai utoliko je veći poslovni dobitak, i obrnuto. 24

Finansijski leverage odražava, u suštini, efekte privređivanja sa nivoom fiksnih finansijskih rashoda (koji izaziva korišćenje tuđeg kapitala) i predstavlja neizvesnost u pogledu ostvarivanja budućeg neto dobitka, kao prinosa na sopstbvena sredstva, u odnosu na moguće oscilacije poslovnog dobitka. �Preciznije, pri visokom stepenu poslovnog rizika nije mnogo mudro ići istovremeno na visok stepen finansijskog rizika, odnsosno kod velikog faktora poslovnog leverage-a nije baš preporučljivo igrati na veliki faktor finansijskog leverage-a. Sa stanovišta strukture kapitala (finansijske strukture) to doslovno znači sledeće: firme koje imaju veći faktor poslovnog leveragea treba da teže za srazmerno većim učešćem sopstvenih izvora u finansijskoj strukturi, i obrnuto. 25

III FINANSIJSKA ANALIZA Kombinovani leverage. Kada se dejstvo oba leverage-a kumulira, dobija se složen ili kombinovani leverage, koji neizvesnost u pogledu budućeg neto dobitka i stope prinose na sopstvena sredstva meri u direktnoj međuzavisnosti, sa mogućim oscilacijama u obimu poslovne aktivnosti, odnosno promenama u obimu i prihodima od prodaje. Kombinovani faktor leverage-a se utvrđuje množenjem fkatora poslovnog leverage-a (količnik marginalnog i poslovnog dobitka) i finansijskog leverage-a - kao količnika poslovnog i neto dobitka. Kao zaključak, može se reći da se problem finansijskog upravljanja u suštini vraća na večitu dilemu: kako zahteve za maksimiranjem rentabilnosti uskladiti sa nužnošću održavanja zdrave solventnosti odnosno likvidnosti. 26

III FINANSIJSKA ANALIZA Modeli za predviđanje bankrotstva Za potrebe predviđanja bankrotstva postoje dva poznata modela: (1) Z-Score model, i (2) Zeta model. Z-Score model ima sledeći oblik: Z = 1, 4 x 1 + 1, 2 x 2 + 3, 3 x 3 + 0, 6 x 4 + 1, 0 x 5 Gde je: x 1 = Obrtna sredstva/Ukupna aktiva x 2 = Neraspoređena dobit/Ukupna aktiva x 3 = Dobit pre kamate i poreza/Ukupna aktiva x 4 = Tržišna vrednost akcija/Ukupne obaveze x 5 = Realizacija/Ukupna aktiva 6. 27

III FINANSIJSKA ANALIZA l Prednost Z-Score modela je u tome što “amortizuje” obavljene manipulacije pojedinih pozicija u F. I-ima. Značenje pojedinih pokazatelja se može interpretirati na sledeći način: (a) Što je veće X 1 tim je zdravija pozicija likvidnosti firme. Što je veće X 2 tim je veći stepen samofinansiranja firme. Što je veće X 3 tim je veća profitabilnost firme. Što je veće X 4 tim je veći stepen servisiranja dugova Što je veće X 5 tim je veći koeficijent obrta aktive (b) (c) (d) (e) 28

III FINANSIJSKA ANALIZA l Postoji - nekoliko relativno sigurnih znakova da neka firma može da zapadne u teškoće: Proizvodnja samo jednog proizvoda Samo jedan ili nekoliko kupaca i dobavljača Firma je jedina u svojoj grani koja “ima” profit Angažuje male i anonimne revizore Direktori firme prodaju svoje pakete akcija. 29

III. FINANSIJSKA ANALIZA l Interpretacija rezultata Z-score modela 1) Ako je Z < 1. 81 = Crna zona (bankrotstvo je skoro izvesno) l 2) Ako je Z u zoni između 1. 81 i 2. 99 – reč je o tzv. sivoj zoni, gde su šanse za bankrotstvo 50: 50% (fifty/fifty) l 3) Ako je Z > 2. 99 onda je reč o krajnje bezbednoj ili beloj zoni - kada je reč o eventualnom bankrotstvu l 30

Tradicionalno shvatanje finansijskog položaja preduzeća �� Vertikalna pravila finansiranja teže da se kroz strukturu kapitala obezbedi rentabilnost, sigurnost, nezavisnost I elastičnost finansiranja. �Horizontalna pravila finansiranja teže da se kroz relacije pojedinih delova uloženih sredstava posmatranih po roku vezanosti i pojedinih delova kapitala posmatranih po roku raspoloživosti obezbedi održavanje likvidnosti. 31

Vertikalna pravila finansiranja odnose se na: �� odnos između sopstvenog i tuđeg kapitala, �� odnos rezervi prema nominalnom kapitalu i �� odnos između dugoročnog i kratkoročnog kapitala. 32

Horizontalna pravila finansiranja � Horizontalna pravila finansiranja, mogu se, u užem smislu, nazvati zlatnim pravilima finansiranja. Zlatno bankarsko pravilo finansiranja, koje prethodi zlatnim bilansnim pravilima, glasi da kredit koji neka banka može dati mora odgovarati kreditu koji banka uživa i to ne samo po iznosu nego i po kvalitetu (rokovima dospeća). � Znači zlatna bilansna pravila govore da izvori finansiranja po roku raspoloživosti i po visini u okviru svakog roka moraju odgovarati, moraju da budu identični uloženim – vezanim sredstvima. Polazeći od ideja na kojima počivaju i zahteva u vidu kojih se izražavaju, razlikujemo bilansno pravilo u užem smislu i bilansno pravilo u širem smislu. �Bilansno pravilo u užem smislu zahteva da se fiksna trajna aktiva finansira sopstvenim kapitalom ili sopstvenim kapitalom uvećanim za dugoročne kredite, a obrtna imovina da se finansira kratkoročnim kapitalom. 33

Horizontalna pravila finansiranja Bilansno pravilo u širem smislu �� iznosi zahtev da se trajna - osnovna sredstva i jedan deo obrtnih sredstava trajno vezanih za poslovanje preduzeća finansiraju stalnim kapitalom. �Pored mnogobrojnih i različitih mišljenja koji je to deo obrtnih, odnosno trajnih obrtnih sredstava u pitanju, pod trajnim obrtnim sredstvima treba smatrati minimalne, gvozdene zalihe, to jest one zalihe materijala, i sitnog inventara, pa i poluproizvoda, čiji nivo ne sme pasti ispod minimuma, jer bi se u slučaju njihovog pada smanjio ili prekinuo proces proizvodnje. 34

Savremeno shvatanje finansijskog položaja preduzeća �� Nasuprot tradicionalnom shvatanju finansijskog položaja preduzeća, fokusiranog na ispitivanje sigurnosti I likvidnosti na bazi podataka iz bilansa stanja, savremenije shvatanje finansijskog položaja respektuje i ostvarene rezultate poslovanja, odnosno zarađivačkusposobnost preduzeća. �Svi se i u teoriji I praksi slažu da je najvažniji cilj finansijskog poslovanja stalno traženje finansijske ravnoteže. 35

Analiza i ocena boniteta na osnovu finansijskih izveštaja �� U literaturi, a i u privrednoj praksi uobičajena je sistematizacija metoda ili postupaka analize poslovanja preduzeća na osnovne i specijalne metode. Osnovne metode su metoda raščlanjavanja i metoda upoređivanja, a specijalne metode koje se najčešće primenjuju su metoda standardizacije, metoda izolacije, metoda korelacije, metoda odnosa vrednosti i kombinovana indeksna metoda. 36

Racio analiza �� Racio analiza bazira na određenim komponentama bilansa stanja i bilansa uspeha i sračunata je na identifikovanje i ocenu finansijskog položaja (likvidnosti, sigurnosti i aktivnosti) i rentabiliteta poslovanja preduzeća. Imajući u vidu ciljeve racio analize razlikujemo sledeće vrste racio analize: likvidnosti, sigurnosti, upravljanja i rentabiliteta. 37

Racia likvidnosti �� Racia likvidnosti se dobijaju na bazi podataka iz bilansa stanja i koriste se kao inicijalni pokazatelji sposobnosti preduzeća da likvidira svoje obaveze o roku dospelosti. �Prema tome, racia likvidnosti su usmerena na utvrdjivanje i ocenu finansijskog položaja preduzeća na kratak rok. Razlikuju se tri racia ili testa likvidnosti preduzeća, i to: opšti racio likvidnosti, racio reducirane likvidnosti i racio novčane likvidnosti. 38

Opšti racio likvidnosti Obrtna sredstva l Opšti racio likvidnosti =--------------Kratkoročne obaveze 39

Opšti racio likvidnosti �Može se reći da opšti racio likvidnosti manji od 1 pokazuje nezadovoljavajuću likvidnost (kratkoročni kapital je korišćen za finansiranje osnovnih sredstava), opšti racio likvidnosti jednak 1 predstavlja donju granicu, tj. realizaciju zahteva bilansnog pravila u užem smislu i opšti racio likvidnosti jednak 2 predstavlja standardnu relaciju, tj. ostvaruje zahteve pravila finansiranja "2: 1". 40

Racio reducirane likvidnosti Obrtna sredstva bez zaliha Reducirane =---------------------Likvidnost Kratkoročne obaveze Racio 41

l Racio reducirane likvidnosti � Racio reducirane likvidnosti predstavlja rigorozniji zahtev u pogledu ocene likvidnosti preduzeća i nastao je kao aplikacija pravila finansiranja "1: 1", koje traži da osnovna sredstva i zalihe budu finansirani dugoročnim izvorima finansiranja, a potraživanja, hartije od vrednosti i gotovina kratkoročnim izvorima finansiranja. � kada je reč o oceni finansijskog položaja preduzeća na kratak rok na bazi racio reducirane likvidnosti, po pravilu stoji konstatacija da iznos ovog racia iznad 1 pokazuje povoljnu i često poželjnu finansijsku strukturu preduzeća. 42

Racio novčane likvidnosti predstavlja još strožiji test Gotovina Racio nov. likvidnosti = -------------------Kratkor. ili dospele obaveze 43

Racia sigurnosti ili solventnosti �� Racia sigurnosti ili solventnosti se, takodje, dobijaju na osnovu podataka iz bilansa stanja, ali služe za identifikovanje i ocenu finansijskog položaja (strukture) preduzeća na dugi rok. U stručnoj literaturi i privrednoj praksi se razmatra i primenjuje više racia sigurnosti ili solventnosti. Između ostalih, a najvažniji, su racio strukture izvora finansiranja (kapitala), racio učešća pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) u ukupnim korišćenim izvorima finansiranja (ukupnom kapitalu) ili racio doprinosa pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) pokriću aktive i racio učešća pozajmljenih dugoročnih izvora finansiranja (pozamljenog dugoročnog kapitala), tj. dugoročnih kredita u ukupnim permanentnim izvorima finansiranja (permanentnom kapitalu). 44

Racio strukure izvora finansiranja (kapitala) Sopstveni izvori finansiranja (sopstveni kapital) Racio strukure izvora finansiranja (kapitala) = ----------------------------Pozajmljeni izvori finansiranja (pozajmljeni kapital) 45

Racio učešća pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) u ukupnim korišćenim izvorima finansiranja (ukupnom kapitalu) Racio doprinosa pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) pokr. Aktive Pozajmljeni izvori = ----------------------- x 100 Ukupna poslovna sredstva 46

Racia upravljanja ili pokazatelji aktivnosti �Racia upravljanja ili pokazatelji aktivnosti se dobijaju na bazi podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha, a izražavaju se u formi koeficijenata ili broja dana zadržavanja poslovnih sredstava u konkretnom obliku (zalihe, potraživanja od kupaca, obaveze prema dobavljačima i sl. ). Ima više racia upravljanja ili pokazatelja aktivnosti, ali ćemo se zadržati na sledeća tri: racio obrta zaliha, racio regulisanja potraživanja od kupaca i racio regulisanja obaveza prema dobavljačima. 47

racia obrta zaliha �� Koeficijent obrta zaliha se utvrđuje na sledeći način: Cena koštanja (ili troškovi) realizovanih proizvoda Koeficijent obrta zaliha = --------------Prosečan saldo zaliha 48

Prosečno vreme zadržavanja zaliha u preduzeću se identifikuje na sledeći način: Prosečno vreme zadržavanja 365 dana Z a l i h a u preduzeću = -------------------------Koeficijent obrta zaliha 49

Koeficijent obrta kupaca se utvrdjuje na sledeći način: Prihodi od realizacije proizvoda Koeficijent obrta kupaca = ---------------Prosečan saldo kupaca 50

Prosečno vreme naplate potraživanja od kupaca 365 = -----------------Koeficijent obrta kupaca 51

Koeficijent obrta dobavljača se utvrdjuje na sledeći način: Koeficijent obrta dobavljača Cena koštanja ili troškovi realizovani proizvoda (+ povećanje zaliha, smanjenje zaliha) = -------------------------------- Prosečan saldo dobavljača 52

Racia rentabiliteta, kao i racia upravljanja ili pokazatelji aktivnosti, koriste podatke iz bilansa stanja i bilansa uspeha s ciljem da identifikuju uspešnost poslovanja preduzeća, tj. utvrde njegovu zaradjivačku sposobnost u relevantnom vremenskom periodu. 53

�� U ekonomskoj literaturi rentabilitet se, po pravilu, ne shvata kao apsolutna veličina i ne meri samo visinom ostvarenog periodičnog (poslovnog) rezultata kao razlike ukupnih (odnosno poslovnih) prihoda i rashoda. �Za ekonomistu adekvatno merilo uspešnosti poslovanja preduzeća je relativan odnos periodičnog rezultata i angažovanih sredstava u realizaciji tog rezultata. Otuda, kao pokazatelji rentabiliteta poslovanja tržišnog orijentisanog privrednog subjekta, pa i našeg preduzeća, pojavljuju se: stopa poslovnog dobitka, stopa neto dobitka, stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva i stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva. 54

Stopa poslovnog dobitka se utvrđuje na sledeći način: Poslovni dobitak Stopa poslovnog dobitka = ---------------x 100 Prihodi od realizacije proizvoda 55

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva Poslovni dobitak Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva = -----------------------x 100 = Prosečna poslovna sredstva Poslovni dobitak = ---------------------- x 100 x Prihodi od realizacije proizvoda --------------------------Prosečna poslovna sredstva 56

Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva � Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva je relativan odnos neto dobitka i prosečnih sopstvenih poslovnih sredstava preduzeća angažovanih u posmatranom periodu (misli se na poslovna sredstva finansirana iz sopstvenih izvora finansiranja) ili proizvod stope neto dobitka i koeficijenta obrta sopstvenih poslovnih sredstava (koeficijent obrta sopstvenih poslovnih sredstava je količnik između prihoda od realizacije proizvoda i prosečnih sopstvenih poslovnih sredstava preduzeća angažovanih u posmatranom obračunskom periodu). 57

Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva Neto dobitak Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva = --------------- x 100 Prosečna sopstvena poslovna sredstva Neto dobitak Prihodi od realizacije proizvoda = ------------------- x 100 x ----------------------Prihodi od realizacije proizvoda Prosečna sopstvena poslovna sredstva 58

Analiza bilansa pomoću netoobrtnog fonda �� Neto-obrtni fond (NOF) ili neto-obrtna sredstva (NOS) predstavljaju deo obrtnih sredstava koji je finansiran dugoročnim izvorima finansiranja (sopstvenim kapitalom i dugoročnim kreditima). �Neto obrtni fond je jednak razlici između dugoročnog kapitala i osnovnih sredstava. Neto obrtna sredstva predstavljaju razliku između obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza ili kredita. 59

Analiza bilansa pomoću neto-obrtnog fonda - nastavak �� kao opšti zahtev o visini neto obrtnog fonda može se izreći konstatacija prema kojoj stalno potrebna obrtna sredstva treba da budu finansirana dugoročnim izvorima finansiranja (sopstvenim kapitalom I dugoročnim kreditima) - to je i zahtev bilansnog pravila u širem smislu, koje je uglavnom opšte prihvaćeno. 60

Neto obrtna sredstva �� Pri praćenju dinamike ili razvoja neto obrtnih sredstava (NOS) ili neto obrtnog fonda (NOF) treba imati u vidu da do njihovog povećanja dolazi usled prodaje osnovnih sredstava, povećanja sopstvenog kapitala (iz poslovanja akumulisani dobici, pokloni, dotacije i sl. ) i povećanja dugoročnih kredita (dobijanje novih dugoročnih kredita ili konverzija kratkoročnih u dugoročne kredite), a do smanjenja zbog nabavke osnovnih sredstava, smanjenja sopstvenog kapitala (iz poslovanja - pokriće gubitka, preteranom raspodelom i sl. ) i smanjenjem dugoročnih kredita. 61

"Cash Flow" (keš flou) analiza �� Cash Flow shvaćen kao tok primanja i izdavanja ili kao stanje gotovine, koje proizilazi iz ovog kretanja je predmet planiranja u cilju održavanja finansijske ravnoteže, tj. likvidnosti i instrument kontrole izvršenja plana. �� „Prema tome, predviđanje cash flow-a predstavlja, ustvari, finansijsko planiranje, a analiza cash flow-a finansijsku kontrolu. “[1] Dr Jovan Ranković, Upravljanje finansijama preduzeća, Centar, Beograd, 62 1989, str. 161.

Cash Flow � "Cash Flow" (keš flou) analiza polazi od podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha i koristi se za potrebe procene zaradjivačke sposobnosti i finansijske situacije preduzeća. �U ovom slučaju etimologija reči potpuno ne upućuje na suštinu pojma koji označava. "Cash Flow" se može prevesti kao tok gotovine ili novčani tok, a shvata se i upotrebljava dvojako, i to kao bruto "Cash Flow" (tok primanja i izdavanja novca) i kao neto "Cash Flow" (razlika primanja i izdavanja novca). 63

Neto "Cash Flow" �� Neto "Cash Flow" je indikator obima raspoloživih novčanih sredstava za samofinansiranje ili za otplatu dospelih obaveza i identičan je zbiru poslovnog dobitka, rezervi i amortizacije ( često se naziva računovodstvenom neto gotovinom). 64

Svrha izveštaja ili bilansa o novčanom toku �� Osnovna svrha izveštaja o novčanom toku jesu informacije o novčanim primicima i novčanim izdacima u toku nekog računovodstvenog perioda. �Izveštaj ujedno daje informacije o kompletnim investicionim i finansijskim aktivnostima preduzeća. 65

Izveštaj o novčanim tokovima �� Novčani tokovi iz poslovnih aktivnosti u € Novac primljen od kupaca 900. 000 Primljene kamate i dividende 100. 000 1. 000 Novčani izdaci dobavljači, Zaposleni (800. 000) Plaćene kamate, plaćeni porezi (90. 000) (890. 000) Neto novčani tok iz poslovnih aktivnosti 110. 000 66

Novčani tokovi iz aktivnosti investiranja Kupovina tržišnih hartija od vrednosti, akcija, udela (100. 000) Prilivi od prodaje hartija od vrednosti 70. 000 Dati krediti, fin. plasmani (40. 000) Naplaćeni krediti, plasmani 20. 000 Kupovina opreme (500. 000) Prodaja proizv. linije 300. 000 Neto novčani tok iz investicionih aktivnosti (250. 000) 67

Novčani tokovi iz finansijskih aktivnosti Prilivi od kratkoročnih pozajmica Odlivi za kratkoročne pozajmice Prilivi od emisije obveznica Prilivi od emisije akcija Plaćene dividende neto novčani tok iz finans. akt. 110. 000 (120. 000) 70. 000 230. 000 (120. 000) 170. 000 68

�� Neto poslovne aktivnosti �� Neto investicione aktivnosti �� Neto finansijske aktivnosti l Neto povećanje novca l Gotovina na početku obr. perioda l Gotovina na kraju obr. perioda 110. 000 (250. 000) 170. 000 30. 000 50. 000 80. 000 69

Cash Flow �Izveštaj obezbeđuje informacije o investicionim i finansijskim aktivnostima preduzeća, te je veoma upotrebljiv za investitore i kreditore: u sagledavanju sposobnosti organizacije da ostvaruje pozitivne novčane tokove u budućnosti, u sagledavanju potencijala za izvršavanjem obaveza i isplatu dividendi, u predviđanju potrebe preduzeća za eksternim izvorima finansiranja. � Iz izveštaja o novčanim tokovima moguće je sagledati razloge razlika iznosa neto dobiti i neto novčanog toka iz poslovnih aktivnosti. Isto tako, on obezbeđuje sagledavanje novčanih i nenovčanih aspekata investicionih i finansijskih transakcija, kao i uzroke promene iznosa novca između početka i kraja jednog vremenskog perioda. 70

Novčani tokovi �� Novčani se tokovi u izveštaju grupišu u tri glavne kategorije: Poslovne aktivnosti, investicione aktivnosti i finansijske aktivnosti. �� Novčani tokovi iz poslovnih aktivnosti uključuju: 1. novčane primitke (prilive): priliv od prodaje roba i usluga, primljene kamate i dividende, ostali primici iz poslovanja (na pr. primitak na osnovu rešenja sudskog spora); 2. novčane izdatke: izdaci za trgovinsku robu i usluge (uključujući plate zaposlenima), plaćanje kamata, plaćanje poreza, ostali izdaci vezani za poslovanje (npr. isplate na osnovu sudskog rešenja). �� Primici i isplate kamata svrstavaju se u poslovne aktivnosti. 71

Investicione aktivnosti �� Investicione aktivnosti uključuju: �� novčane primitke - prilive: novčani primici od prodaje hartija od vrednosti ili postrojenja, od naplate glavnice kredita; �� novčane izdatke: izdaci za kupovinu hartija od vrednosti ili postrojenja, iznosi dati zajmoprimcima; 72

Finansijske aktivnosti �� Finansijske aktivnosti uključuju: �� novčane prilive: prilivi od kratkoročnih i dugoročnih pozajmica, novac primljen od vlasnika (npr. od emisije deonica); �� novčane izdatke: otplate posuđenih iznosa bez kamata, �� isplate vlasnicima, novčane dividende; 73

Kritična važnost novčanog toka �� Kritična važnost novčanog toka iz poslovnih aktivnosti sastoji se, pre svega, u činjenici da na duži rok preduzeće mora imati pozitivan novčani tok iz svojih poslovnih aktivnosti, ako želi opstati (a osnovano je pre svega zato da opstane i ostvaruje profit, sve ostalo piše u misiji preduzeća). 74

Važnost novčanog toka �� Preduzeće sa negativnim novčanim tokom iz poslovnih aktivnosti neće moći stalno prikupljati novac iz drugih izvora. Sposobnost preduzeća da pribavi novac finansijskim aktivnostima zavisi od njegovih sposobnosti da generiše novac iz svojih redovnih delatnosti. �Ni kredititori, ni deoničari, ni investitori neće rado investirati u preduzeće koje nema dovoljno novca iz poslovnih aktivnosti za promptno plaćanje dospelih obaveza, kamata i dividendi. 75

Izrada izveštaja � Izveštaj o novčanim tokovima obuhvata novčane transakcije u okviru nekog obračunskog perioda, a u računovodstvu se glavna knjiga vodi na obračunskoj osnovi. Kod pripreme izveštaja o novčanim tokovima se moraju pojedine stavke računovodstvenog izveštaja korigovati iz suštinskih razloga nastale poslovne promene. Na primer, evidentiranje troška amortizacije ne zahteva isplatu novca, a evidentira se u korist poslovnih rashoda, znači povećava rashode, a ne znači izdatak. �Više je takvih stavki koji utiču na krajnju razliku između neto dobiti i neto novčanog toka iz poslovnih aktivnosti. Ove stavke se mogu grupisati u nenovčane rashode, u vremenske razlike I neposlovne dobitke i gubitke. 76

Izrada izveštaja �� Izveštavanje o novčanom toku može se prikazati pomoću direktne i indirektne metode. Direktna metoda prikazuje pojedine novčane prilive i odlive koji su obuhvaćeni poslovnom aktivnošću preduzeća, a indirektna metoda počinje sa neto dobiti, sa različitim korekcijama, da bi se uskladila neto dobit sa neto novčanim tokom iz poslovnih aktivnosti. 77

Izrada izveštaja �� Kod prodaje za novac, nema razlike između iznosa novca koji je primljen od kupaca i iznosa prihoda od prodaje. Kod prodaje na odloženo plaćanje, mora se uzeti u obzir iznos potraživanja od kupaca, ako se iznos potraživanja od kupaca na kraju perioda povećao u odnosu na stanje potraživanja na početku perioda znači da se prodaja na "kredit" povećala u odnosu na naplatu, te se ovo povećanje mora oduzeti od neto prihoda od prodaje. Obrnuti slučaj, slučaj smanjenja stanja potraživanja, mora se dodati prihodu od prodaje da bi odredili iznos primljenog novca. 78

� Na razliku između neto dobiti i neto novčanog toka iz poslovnih aktivnosti utiču i mnogi drugi elementi. Kao što je rečeno trošak amortizacije smanjuje neto dobit, ali ne utiče na neto novčani tok. Korekcije koje se moraju napraviti na neto prihodima od prodaje troškovima prodatih proizvoda i rashodima predstavljaju kratkoročne vremenske razlike između neto dobiti i neto novčanog toka iz poslovnih aktivnosti. �Dobit i gubici koji nisu vezani za poslovnu aktivnost mogu da utiču značajno na razlike između neto dobiti i neto novčanog toka iz poslovnih aktivnosti. To mogu da budu aktivnosti iz prodaje postrojenja, ulaganja u hartije od vrednosti i ostalih ulaganja, itd. Ove aktivnosti utiču na novčane tokove vezane za investicione aktivnosti i finansijske aktivnosti, a ne na novčane tokove iz poslovnih aktivnosti. 79

"Funds Flow" (fands flou) analiza �� "Funds Flow" (fands flou) analiza počiva na bilansima stanja dvaju ili više sukcesivnih obračunskih perioda. Inače, sam termin "Funds Flow" se može prevesti kao tok izvora sredstava (fondova) ili kao finansijski tok. "Funds Flow" analizom se identifikuju i prate neto-razlike (povećanje ili smanjenje) bilansnih pozicija ili segmenata dvaju ili više sukcesivnih bilansa stanja. �Ova analiza se primenjuje za potrebe dinamičke analize bilansa (analiza razvoja) i neminovno se dopunjava analizom bilansa uspeha (rentabiliteta) i "Cash Flow" analizom. 80

OCENA BONITETA PREDUZEĆA U NAŠOJ PRAKSI �� Registar podataka o bonitetu pravnih lica vodi Narodna banka Jugoslavije, saglasno odredbi 9. st. 2. Zakona o platnom prometu ("Sl. list SRJ" br. 32/93. . . i 73/00), odnosno saglasno odredbi čl. 54. st. 1. tačka 3) Zakona o platnom prometu ("Sl. list SRJ", br. 3/03) koji se primenjuje od 1. januara 2003. godine �� Odluka o načinu i uslovima vodjenja registra podataka o bonitetu pravnih lica i davanju podataka i mišljenja o bonitetu ("Sl. list SRJ", br. 29/02) (u daljem tekstu: Odluka), bliže uredjujeposlove vodjenja registra boniteta. 81

�� Način utvrdjivanja, obelodanjivanja, iskazivanja i izračunavanja podataka o bonitetu pravnih lica I sadržina izveštaja i mišljenja o bonitetu uredjeni su Metodologijom za utvrdjivanje podataka i pokazatelja o bonitetu pravnih lica u SR Jugoslaviji ("Sl. list SRJ", br. 72/01). Metodologija, koja je sastavni deo Odluke, primenjuje se od 1. januara 2003. godine. �� Registar boniteta vodi se u Centru za bonitet posebnom organizacionom delu Narodne banke Jugoslavije koji je osnovan kao vodeća provajderska kuća informacija o bonitetu. Registar boniteta obezbedjuje ekskluzivne informacije i omogućava predstavljanje privrednih subjekata na jedinstven način. 82

Registar boniteta obezbedjuje � osnovne (izvorne i izvedene) podatke, pokazatelje i dokumenta: �� - statusne podatke �� - računovodstvene izvorne i izvedene podatke i pokazatelje, �� - mišljenje ovlašćenih revizora, �� - izveštaj o izvršenoj kontroli poslovanja, �� - podatke iz platnog prometa, �� - podatke o hartijama od vrednosti � izveštaje o bonitetu: �� BON-1 - potpun izveštaj o bonitetu, �� BON-1 - sažeti izveštaj o bonitetu, �� BON-3 - izveštaj o finansijskom položaju, �� BON-4 - podaci o finansijskom položaju; � specijalne aranžmane (trenutna ponuda): �� BON-S- podaci o bonitetu poslovanja preduzeća u Republici Sloveniji, �� BON-NPP - dodatni izveštaj o bonitetu nosioca platnog prometa, 83 �� BON JN - izveštaj o bonitetu za javne nabavke.

�� Podaci o bonitetu pravnih lica daju se na osnovu zahteva ovlašćenog lica korisnika podataka, s tim da se jednim zahtevom mogu tražiti podaci samo o jednom pravnom licu. �� Dakle, informacija o bonitetu jeste vrsta usluge koju pruža Centar za bonitet i za koju naplaćuje odgovarajuću naknadu. �Naknada se naplaćuje prema Tarifi naknada za davanje podataka i mišljenja o bonitetu pravnih lica, utvrdjenoj na osnovu odluke Guvernera Narodne banke. 84

�� Podaci o bonitetu, saglasno odredbi tačke 15. Odluke, čuvaju se u Registru boniteta na elektronskim medijumima za period od 10 godina (počev od 1994. godine), a raspoloživi su 24 časa dnevno. Primenjivana metodologija za ocenu boniteta �� Na pitanje koja se metodologija za ocenu boniteta primenjivala u našoj zemlji, odnosno koji su pokazatelji poslovanja primenjivani za davanje ocene boniteta kod nas, odgovor bi mogao u najgrubljim crtama da se pruži na sledeći način. 85

� Konkretne radne postupke koji se primenjuju u procesu analize, ocene i davanja mišljenja o bonitetu pojedinih privrednih subjekata Služba društvenog knjigovodstva je prvi put propisala posebnim metodološkim uputstvom 1990. ("Glasnik SDK" , br. 1/90). Nakon toga, nastavljen je intenzivan rad na njegovoj novelaciji, a rezultat toga bilo je novo metodološko uputstvu o jedinstvenom načinu rada SDK u vezi sa davanjem mišljenja o bonitetu izdavalaca dugoročnih hartija od vrednosti, koje je stupilo na snagu 27. 7. 1991 ("Glasnik SDK", br. 8/91). 86

�� U Uputstvu se navodi da se za potrebe davanja mišljenja o bonitetu preduzeća – potencijalnih izdavalaca hartija od vrednosti koriste jedinstveni pokazatelji za ocenu boniteta stanja i poslovanja preduzeća. Osnov za izračunavanje tih indikatora predstavljaju podaci iz zvaničnih finansijskih izveštaja. Inače, jedinstveni pokazatelji za ocenu boniteta preduzeća se mogu klasifikovati u četiri grupe, i to: �� pokazatelji finansijske stabilnosti, �� pokazatelji likvidnosti, �� pokazatelji poslovne uspešnosti i �� ostali pokazatelji. 87

l Pokazatelji finansijske stabilnosti �� Pokazatelji finansijske stabilnosti su: (a) finansijska sigurnost, (b) stepen finansijske stabilnosti, (c) stepen samofinansiranja i (d) stepen pokrića stalnih sredstava dugoročnim izvorima finansiranja. 88

Prvi pokazatelj finansijske stabilnosti, tj. finansijska sigurnost se identifikuje kao sledeći odnos Trajni kapital (AOP 101) Finansijska sigurnost = ----------------------- x 100 Ukup. izv. posl. sred. (AOP 157) l Analitička interpretacija ovog pokazatelja omogućuje utvrdjivanje učešća trajnog kapitala u ukupnim izvorima poslovnih sredstava. Smatra se, naime, da je preduzeće finansijski stabilno kada u ukupnim izvorima poslovnih sredstava trajni kapital učestvuje sa 50 i više procenata. 89

Stepen finansijske stabilnosti je osnovni pokazatelj dugoročne finansijske ravnoteže, a utvrdjuje se na sledeći način: Trajni kapital (AOP 101) + Dugor. rez. Stepen (AOP 124) + Dugor. obav. (AOP 127) finansijske stabilnosti = ------------------------------- x 100 Stalna sredstva (AOP 002) + Zalihe (AOP 025) l Vrednost ovog pokazatelja iznad 1 označava finansijsku stabilnost preduzeća. 90

Stepen samofinansiranja pokazuje koji je deo dugoročno vezanih sredstava finansiran iz sopstvenih izvora i konstatuje se na bazi sledeće relacije: Trajni kapital (AOP 101) + Dugor. rezerv. (AOP 124) Stepen samofinansiranja = ----------------------------------Stalna sredstva (AOP 002) + Zalihe (AOP 025) l Analogno prethodno prezentiranom indikatoru, poželjno je da vrednost ovog pokazatelja bude jednaka ili veća od 1. 91

l Stepen pokrića stalnih sredstava dugoročnim izvorima finansiranja, poznat i pod nazivom stepen kreditne sposobnosti, kvantifikuje sena sledeći način: Trajni Dugoročo Dugoročnih kapital + rezervisanja + obaveza (AOP 101) (AOP 124) (AOP 127) Stepen kreditne sposobnosti = --------------------------Stalna sredstva (AOP 002) l Smatra se da je preduzeće kreditno sposobno kada je vrednost ovog indikatora jednaka ili veća od 1. Vrednost tog pokazatelja iznad 1 označava postojanje neto-obrtnog fonda (ili neto-obrtnih sredstava). 92

Pokazatelji likvidnosti �� Pokazatelji likvidnosti su: (a) trenutna likvidnost, (b) tekuća likvidnost, (c) opšta likvidnost, (d) dani vezivanja zaliha i (e) dani vezivanja ukupnih obrtnih sredstava. 93

l Trenutna likvidnost se izračunava stavljanjem u odnos hartija od vrednosti i novčanih sredstava, s jedne strane, i kratkoročnih obaveza, sa druge strane, što se može prezentovati na sledeći način: Hart. od vrednosti i novčana sredstva (AOP 052) Trenutna likvidnost = -----------------------------------Kratkoročne obaveze (AOP 136) 94

�� Identifikovanje pokazatelja tekuće likvidnosti podrazumeva dekomponovanje ukupne cirkulirajuće aktive na dve kategorije, i to: 1) novčana sredstva i relativno likvidna sredstva, kao što su potraživanja i hartije od vrednosti koje se u relativn kratkom roku mogu konvertovati u novac i 2) manje likvidna sredstva, kao što su zalihe. �Stavljanjem u odnos prve kategorije obrtnih sredstava sa kratkoročnim obavezama izračunava se pokazatelj tekuće likvidnosti, što se može predstaviti nasledeći način: Obrtna sredstva (AOP 024) – - Zalihe (AOP 025) Tekuća likvidnost = --------------------- Kratkoročne obaveze (AOP 136) 95

Opšta likvidnost se utvrdjuje stavljanjem u odnos obrtnih sredstava sa kratkoročnim obavezama, što se može ilustrovati na sledeći način: Obrtna sredstva (AOP 024) Opšta likvidnost = -------------------------Kratkoročne obaveze (AOP 136) l tradicionalno zastupan odnos od "2: 1", prihvaćen i u našem zvaničnom metodološkom uputstvu za ocenu boniteta preduzeća, treba krajnje oprezno interpretirati i koristiti. 96

Dani vezivanja zaliha predstavljaju relevantan pokazatelj likvidnosti za ocenu boniteta preduzeća, a utvrdjuju se na sledeći način: 365 dana x vrednost zaliha Dani vezivanja zaliha = ----------------------------Poslovni prihodi (AOP 261) 97

Analogno prethodnom indikatoru likvidnosti, pokazatelj dana vezivanja obrtnih sredstava se konstatuje kao sledeći odnos: 365 dana x obrtna sredstva (AOP 024) Dani vezivanja obrtnih sredstava = ---------------------------Ukupan prihod (AOP 276) 98

Relevantni pokazatelji poslovne uspešnosti �� Relevantni pokazatelji poslovne uspešnosti su: (a) dobit po radniku, (b) gubitak po radniku, (c) dobit za rasporedjivanje u odnosu na ukupnu aktivu i (d) neto-rentabilnost sopstvenog kapitala. 99

�� Ostali pokazatelji imaju za cilj dobijanje dopunskih informacija relevantnih za ocenu boniteta preduzeća. U ovoj grupi najvažniji pokazatelji su: �pokazatelj tehničke opremljenosti rada radnika, stepen otpisanosti opreme i struktura aktive izražena uslovno relacijom stalnih sredstava prema ukupnim poslovnim sredstvima. 100

�� Osim prezentovanih jedinstvenih pokazatelja za ocenu boniteta stanja i poslovanja preduzeća, Služba za platni promet (institucija koja je delimično nasledila Službu društvenog knjigovodstva) je propisala i druge pokazatelje, koji se mogu sistematizovati u dve grupe, i to: �� 1) pokazatelji strukture preduzeća i �� 2) pokazatelji poslovanja preduzeća. 101

� Svi prezentovani indikatori se mogu identifikovati za jedan obračunski period (za potrebe statičke analize i ocene boniteta preduzeća) i/ili za veći broj sukcesivnih obračunskih perioda (za potrebe dinamičke analize i ocene boniteta preduzeća). � Nesumnjivo, objektivna, tj. pouzdana ocena boniteta preduzeća podrazumeva upotrebu, odnosno analitičko interpretiranje serije relativnih pokazatelja za jedan duži vremenski period. Ocena i rangiranje boniteta konkretnog preduzeća bazira se na poredjenju identifikovanih pokazatelja sa: � a) planiranim veličinama, b) pokazateljima iz prethodnih obračunskih perioda za isto preduzeće, c) pokazateljima za slična preduzeća i d) prosečnim pokazateljima grane, odgovarajuće grupacije. 102

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD � Zarade po redovnoj deonici neto dobit - povlašćene dividende redovne deonice u prometu �� Pokazuje iznos zarade koje se odnose na svaku redovnu deonicu. 103

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD � Odnos cene i zarada tržišna cena po deonici zarade po deonici �� Pokazuje da li je cena deonica u skladu sa zaradama. 104

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD � Prinos od dividendi dividende po deonici tržišna cena po deonici l �� Pokazuje kolika je stopa profitabilnosti deoničara na osnovu tržišne cene deonice. 105

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD � Knjigovodstvena vrednost po redovnoj deonici glavnica redovnih deoničara redovne deonice u prometu �� Pokazuje evidentiranu vrednost neto imovine po svakoj redovnoj deonici. 106

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD � Odnos poslovnih rashoda poslovni rashodi neto prihod od prodaje �� Pokazuje sposobnost menadžmenta za kontrolu rashoda. 107

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD � Profitabilnost imovine poslovna dobit prosečna ukupna imovina �� Meri produktivnost imovine bez obzira na strukturu kapitala. 108

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD � Profitabilnost glavnice redovnih deoničara neto dobit - povlašćene dividende prosečna glavnica redovnih deoničara �� Pokazuje potencijal glavnice za ostvarivanjem zarada. 109

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD � Odnos glavnice/kapital ukupna deoničarska glavnica ukupna imovina �� Pokazuje zaštitu od kreditora i stepen poluge koji se koristi. 110

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD � Stepen zaduženosti ukupne obaveze ukupna imovina �� Pokazuje koliki se procenat imovine finansira zaduživanjem i koliki je stepen poluge koji se koristi. 111

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD � Odnos pokrića kamata poslovna dobit godišnji trošak kamata �� Pokazuje koliko su puta pokrivene kamate, posebno za dugoročne obaveze. 112

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD � Odnos pokrića povlašćenih dividendi neto dobit godišnje povlašćene dividende �� Pokazuje adekvatnost tekućih zarada za pokriće dividendi na povlašćene deonice. 113

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD � Radni ( obrtni ) kapital tekuća imovina - tekuće obaveze �� Meri sposobnost za plaćanje kratkoročnih dugova. 114

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD � Koeficijent obrta zaliha troškovi prodatih proizvoda prosečne zalihe �� Pokazuje utrživost zaliha i razumnost držanja određenih zaliha. 115

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD � Koeficijent obrta potraživanja od kupaca neto prihod od prodaje prosečna potraživanja �� Pokazuje veličinu naplate. 116

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD �Tekući odnos tekuća imovina tekuće obaveze �� Meri sposobnost plaćanja kratkoročnih obaveza. 117

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD � Brzi odnos brza imovina tekuće obaveze �� Meri kratkoročnu likvidnost preduzeća. 118

HVALA NA P A Ž NJ I 119