Osnovi metodologije politikih nauka vebe Koncepcija I deo

Osnovi metodologije političkih nauka - vežbe -

Koncepcija • I deo – radionica, vežba, praktičan rad i sl. • II deo – pojašnjavanje gradiva uz korišćenje primera • III deo – rekapitulacija najbitnijeg (I i II deo u zavisnosti od teme mogu da zamene mesta)

marina. ilic. fpn@googlemail. com Kabinet II sprat, stari deo zgrade fakulteta

NAUKA i NAUČNO MIŠLJENJE

Procesi naučnog mišljenja Imenovanje, označavanje, značenje Jezik Logičke varijable i konstante Logičke iskazne funkcije Logičke vrednosti (valencije)

Oblici naučnog mišljenja Pojam Definicija Iskaz, stav, sud Zaključak

Naučno mišljenje i teorija Nauka Aksiomi, postulati i naučni zakoni Naučna teorija Naučno objašnjenje Naučno predviđanje Naučno dokazivanje i opovrgavanje

NAUKA

POJAM NAUKE • Nauka je jedinstvo koncentrisanog saznanja koje je objektivno i provereno, i delatnosti na sticanju istog takvog saznanja. • Svaka nauka mora imati svoj PREDMET i METOD

ELEMENTI NAUKE 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Jezik Iskustvene činjenice Stavovi Metodološka pravila Iskazi Filozofske pretpostavke Način organizacije hipoteza, činjenica, zakona i normi 8) Istorija

PREDMET NAUKE

ZADACI NAUKE • Otkriva neposredno neopazive činioce i odnose • Opisuje, klasifikuje i sistematizuje • Formira naučne zakone • Objašnjava • Postavlja hipoteze i stvara teorije • Pravi prognoze

OPISIVANJE KLASIFIKACIJA OTKRIĆE OBJAŠNJENJE PROGNOZA

KLASIFIKACIJA NAUKA Mihailo Marković A) Fundamentalne i primenjene B) Opšte i specijalne C) Normativne i faktičke D) Teorijske i istorijske E) Deskriptivne Eksplikativne Instrumentalne

AKSIOMI, POSTULATI i NAUČNI ZAKONI

POJAM AKSIOMA • Aksiomi su osnovne istine naučnih sistema. Oni su očigledni i služe kao polazna tačka za izvođenje novih istina, jer nema ničega što im prethodi. • Za razliku od teorema, aksiomi ne mogu biti izvedeni dedukcijom ili matematičkim formulama

TRI PRAVILA • Pravilo konzistentnosti • Pravilo kompletnosti • Pravilo nezavisnosti

TRI PRISTUPA PROBLEMU • Racionalistički • Empiristički • Mešoviti * Nisu čisto racionalni stavovi, misaone fikcije, ali nisu ni čisto empirijski stavovi izvedeni iz prostog opažanja, bez aktivnosti mišljenja.

Lista aksioma • • • • Axiom of extensionality Axiom of empty set Axiom of pairing Axiom of union Axiom of infinity Axiom schema of replacement Axiom of power set Axiom of regularity Axiom of separation Axiom schema of specification Axiom of countable choice Axiom of dependent choice Boolean prime ideal theorem • Axiom of uniformization • Axiom of Archimedes (real number) • Axiom of countability (topology) • Fundamental axiom of analysis • Gluing axiom (sheaf theory) • Haag-Kastler axioms (quantum field) • Huzita's axioms (origami) • Kuratowski closure axioms (topology) • Peano's axioms (natural numbers) • Probability axioms • Separation axiom (topology) • Wightman axioms (quantum field theory) • Parallel postulate • Birkhoff's axioms • Hilbert's axioms • Tarski's axioms

POSTULATI • Postulati su stavovi pretpostavljene istinitosti, za razliku od aksioma koji su stavovi nužne istinitosti. * “Moguće je upisati kružnicu sa bilo kojim centrom i bilo kojim radijusom”

NAUČNI ZAKON • Naučni zakoni su pravilnosti koje se konstantno ili relativno konstantno ponavljaju. Oni su u suštini naučna saznanja, sistematizovana, proverena, dokazana ili potvrđena i jezički ili simbolički iskazana u određenoj formi.

FAZE 1) Utvrđivanje više sličnih pojava koje imaju zajednička svojstva koja se analiziraju. 2) Na osnovu analize postavljaju se hipoteze koje se proveravaju. . . 3). . . pa se na osnovu dobijenih rezultata formuliše opšti zakonski stav.

Šešićeva klasifikacija: • PO PREDMETU: 1. Zakoni veze 2. Strukturni zakoni 3. Zakoni skupa • PO GNOSEOLOŠKOJ FUNKCIJI: 1. Deksriptivni 2. Eksplikativni • PO VAŽENJU 1. Strogi 2. Verovatni

NAUČNA TEORIJA

POJAM • NAUČNA TEORIJA je sistem predmetnih, smislenih iskaza o opštim odredbama ili odnosima predmeta nauke ili njenih delova. • Svojstva: određen stepen istinitosti, unutrašnja sistematičnost i neophodan stepen koherentnosti, određeni stepen opštosti, proverljivost, komunikabilnost i razvojnost.

KLASIFIKACIJA TEORIJA KRITERIJUM PREDMETA: 1) Teorije nauka 2) Teorije unutar određenih nauka SAZNAJNO POREKLO: 1) Teorijskih nauka 2) Empirijskih nauka PO OPŠTOSTI: 1) Najopštije 2) Opšte 3) Posebne PO STROGOSTI: 1) Empirijski induktivne, verovatne 2) Deduktivne

OSNOVNA RAZLIKA IZMEĐU TEORIJE I ZAKONA KOMPLEKSNOST • Zakon – objašnjava pojedinačan slučaj • Teorija – čitav splet povezanih slučajeva BICIKL = ako nogama okrećemo pedale, lanac će kretanje preneti na točkove AUTOMOBIL = startujemo, prtitisnemo kvačilo, ubacimo u brzinu, povučemo ručnu i dodamo gas

NAUČNO OBJAŠNJENJE

Odgovara na pitanje ZAŠTO se neka pojava, svojstvo, itd. javlja Naučno objasniti neku pojavu znači pokazati da je ona nužno nastala iz nekog prethodnog činjeničnog stanja ILI. . saznati njen SADRŽAJ, STRUKTURU, FUNKCIJU, PONAŠANJE, kao i UZROKE njenog nastanka i njene promene, razvoja ili nestanka.

PREDMET OBJAŠNJENJA • POJAVE npr. kiša, ustanak. . . • ZAKONI npr. Gvozdeni zakon oligarhije • TEORIJE npr. Teorija “Velikog praska”, Teorija igara

STRUKTURA 1. Explanandum – pojam, pojava koja se objašnjava, 2. Činjenice, zakoni, uslovi, koje prethode pojavi koju objašnjavamo, 3. Dovođenje u vezu činjenica, zakona, uslova i pojave koju objašnjavamo. 2. i 3. zajedno čine EXPLANAS

PRIMERI “Sve planete Sunčevog sistema se kreću oko Sunca, zato što gravitacija utiče na njih. ” “Političke partije se trude da ispune predizborna obećanja, da bi birači ponovo glasali za njih na izborima. ”

• Osnovnim sredstvima NAUČNOG objašnjenja smatraju se ZAKONI i TEORIJE.

USLOVI ZA DOBRO OBJAŠNJENJE • Stavovi explananduma moraju biti istiniti ili bar verovatni • Stavovi explanansa takođe moraju biti istiniti ili verovatni • Explanans mora biti dovoljan za ovjašnjenje explanaduma • Između explanaduma i explanansa mora da postoji valjana logička veza implikacije • Za realne predmete nužna je realna veza između explananduma i explanasa, za idealne predmete, veza je misaona • Logička forma naučnog objašnjenja mora da odgovara tipu predmeta explananduma

Klasifikacija I Ernest Nejgel Prema karakteristikama veza između explananduma i explanansa: 1. DEDUKTIVNA - zakoni 2. OBJAŠNJENJA PO VEROVATNOĆI – statistička pretpostavka 3. FUNKCIONALNA ili TELEOLOŠKA – uloga koju explanandum vrši 4. GENETIČKA – način nastanka explananduma

Klasifikacija II Mihailo Marković A) Deduktivno / Induktivno B) Prema odnosu E i E 1) Uzročno ili kauzalno 2) Genetičko 3) Funkcionalno - biologija 4) Teleološko – dr. ponašanje

Klasifikacija III Bogdan Šešić • Po logičkoj formi: a) Induktivno: posebno – opšte b) Induktivno statističko c) Deduktivno – nomološko strogi zakon npr. “Čvrsta tela se privlače proporcionalno svojim masama i obrnuto proporcionalno kvadratu njihovog rastojanja. Olovka i Zemlja su čvrsta tela. Ako pustimo olovku, ona će pasti na zemlju. ” d) Deduktivno – statističko e) Potencijalno

• Prema stepenu istinitosti: a) Istinita (verovatna, moguća, stvarno, nužno istinita) b) Prividno istinita c) Lažna ili pogrešna • Prema prirodi veze između E i E a) Funkcionalna b) Kauzalna – bar jedan stav mora biti opšti zakon c) Motivaciona

NAUČNO PREDVIĐANJE

POJAM • Naučno predviđanje je najviši nivo naučnog saznanja i vrhunski naučni cilj istraživanja. • Osnovno pitanje: KAKO se može predvideti budući ishod? - nekritički racionalistički determinizam - logički empiristički agnosticizam

Proroci, vidovnjaci i proročanstva Naslućivanje i predosećaj Naučno, racionalno zasnovano predviđanje

OBLICI PREDVIĐANJA • Naučna implikacija – na osnovu pojedinačne činjenice predviđa se druga pojedinačna činjenica • Deduktivno – na osnovu opšteg stava (zakona) predviđamo pojedinačno • Induktivno a) na osnovu poznavanja izvesnog broja pojava, članova skupa N, zaključuje se da tu osobinu ima i naredni član skupa b) na osnovu poznavanja izvesnog većeg broja pojava, članova skupa N, zaključuje se da tu osobinu imaju i više narednih pojava tog skupa c) na osnovu poznavanja izvesnog većeg broja pojava, članova skupa N, zaključuje se da tu osobinu imaju svi ostali članovi tog skupa • Induktivno – deduktivno pojedinačno – opšte, pa zatim se to opšte primenjuje na druge posebne slučajeve • Dijalektičko – deduktivno na osnovu protivrečnosti ranijih saznanja i novootkrivenih činjenica

INDUKTIVNO • a) na osnovu poznavanja izvesnog broja pojava, članova skupa N, zaključuje se da tu osobinu ima i naredni član skupa b) na osnovu poznavanja izvesnog većeg broja pojava, članova skupa N, zaključuje se da tu osobinu imaju i više narednih pojava tog skupa c) na osnovu poznavanja izvesnog većeg broja pojava, članova skupa N, zaključuje se da tu osobinu imaju svi ostali članovi tog skupa

TEŠKOĆE PREDVIĐANJA • Nepotpun broj činjenica • Analiza, tumačenje i višeznačnost činjenica • Stepen osnovanosti hipoteze?

ZNAČAJ PREDVIĐANJA • Provera adekvatnosti naših objašnjenja • Omogućava nam da budemo aktivni učesnici, da menjamo, utičemo, a ne samo da budemo nemi posmatrači događaja

NAUČNO DOKAZIVANJE I OPOVRGAVANJE

POJAM • Dokazivanje je izvođenje istinitosti jednog stava na osnovu istinitosti drugog stava ili stavova za koje se zna da su istiniti, ili bar verovatni. • Opovrgavanje je dokazivanje neistinitosti teze, direktnim ili indirektnim putem.

PROCEDURA (elementi) DOKAZIVANJA • Teza – stav koji se dokazuje • Argumetni (razlozi) – stav(ovi) na osnovu kojih se teza dokazuje • Argumentacija ili demonstracija dokaza - navođenje, izlaganje argumenata - stavljanje u odnos teze i argumenata

PRIMER 1. TEZA: “Kit nije riba” 2. ARGUMENTI: “Sve ribe dišu pomoću škrga” “Kit ne diše pomoću škrga” 3. ARGUMENTACIJA: “Pošto sve ribe dišu pomoću škrga, a kit ne diše pomoću škrga, dokazali smo da kit nije riba. ”

PRAVILA DOKAZIVANJA • Stav teze mora da: - bude predmetno određen i jasno i precizno iskazan - proverljiv - ima određeni smisao i značaj - ostane isti (ne sme se menjati) u toku dokazivanja

PRAVILA DOKAZIVANJA • Argumenti moraju da budu: - određeni po značenju, jasni, saznajno vredni i dovoljno verovatni, odnosno istiniti - nezavisni i različiti od stava teze, ali u potrebnom odnosu • Demonstracija razloga: - mora biti što strožija

VRSTE DOKAZA ARGUMENATA • Glavni razlog, argument (nervus probandi) 1) ANALITIČKI DOKAZI - analiza stavova argumenata - analiza stavova teze 2) SINTETIČKI DOKAZI 3) INDUKTIVNI DOKAZI 4) DEDUKTIVNI DOKAZI 5) DIREKTNI DOKAZI – iz razloga 6) INDIREKTNI DOKAZI – iz nestabilnosti antiteze

POGREŠKE U DOKAZIVANJU 1) Pogreške razloga 2) Pogreške demonsracije razloga

POGREŠKE RAZLOGA • Neodređenost i konfuznost razloga • Jednostranost razloga • Nedovoljnost, slabost razloga • Pogrešnost razloga

POGREŠKE DEMONSTRACIJE RAZLOGA • “PARS PRO TOTO” – deo se zamenjuje celinom • “NON SEQUITUR” – ne sledi • “PETITIO PRINCIPII” – greška zahteva razloga ili “CIRCULUS VITITOSUS” – začaran krug • “PARALELOGIZMI” i “SOFIZMI” – izmene i zamene teza • Promašaj u predmetu dokazivanja

OPOVRGAVANJE • DIREKTNO – dokazivanje neistinitosti teze • INDIREKTNO – dokazivanje istinitosti antiteze - APAGOŠKI DOKAZ kojim se teza kvalifikuje kao apsurdna (reductio ad absurdum)