OSI model Radili Danijela Maksimovi Koi Stefan Milica

OSI model Radili: Danijela Maksimović Kočić Stefan Milica Savić Milica Jovanović Snežana Lazarević

Open Systems Interconnection Reference Model(OSI model) �Međunarodna organizacija za standardizaciju(Internacional Organization for Standardization, ISO), je kreirala referntni model. �Osnovni model koji opisuje dizajn telekomunikacionih sistema, pa i same računarske mreže, naziva se OSI model. �To je najkorišćeniji apstraktan (zamišljen) opis principa po kojima se komunikacioni sistemi projektuju i načina na koji se sama komunikacija obavlja. �Koriste ga proizvođači projektovanju mreža, kao i stručnjaci pri izučavanju mreža.

Osnovna pretpostavka OSI modela �Osnovna pretpostavka OSI modela zasniva se na realnoj situaciji. � Komunkacioni sistem čine bar dva uređaja, koji su povezani nekim fizičkim medijem, kanalom, putem kojeg komuniciraju. U našem slučaju, uređaji su najčešće računari i savremeni mobilni uređaji, zajedno sa pomoćnom opremom putem koje se povezuju na Internet. Kao kanale možemo posmatrati ethernet (žične mrežne veze), wireless (bežične veze), kao i ADSL ili kablovske veze koje koristimo.

Slojevi, komunikacija �Kako bi se obezbedila efikasnost u prenosu podataka i u razvoju samih uređaja, prema OSI modelu, problem prenosa podataka obavlja se na sedam nivoa, to jest kroz sedam slojeva.

Slojevi Fizički sloj Sloj veze Mrežni sloj Transportni sloj Sloj sesije Sloj prezentacije Sloj aplikacije

Fizički sloj �U fizičkom sloju se ram podataka koji stiže iz sloja veze konvertuje u nestruktuiran niz bitova. �Zbog toga se fizički sloj bavi mehaničkim i električnim specifikacijama interfejsa i medijuma za prenos i definiše postupke i funkcije koje fizički uređaji i interfejsi moraju da obavljaju tokom prenosa. �Definiše naponske nivoe, tip konektora i slično �Može biti bakarni kabal, optički kabal, laserski snop �Jedinica fizičkog sloja je BIT

Fizički sloj je zadužen za: Definisanje karakteristika interfejsa između uređaja (računara) i medijuma za prenos Određivanje trajanja bita tj brzina emitovanja Vremensku sinhronozaciju tj sinhronizaciju predajnika i prijemnika na nivou bita Definisanje smera prenosa (simpleks, poludupleks, dupleks) Način umrežavanja računara: da li se radi o topologiji u obliku magistrale, zvezde, prstena ili svako sa svakim Definisanje vrsta medijuma za prenos

Sloj veze �Obezbeđuje pouzdan protokolski interfejs iznad fizičkog sloja nezavisno od sloja mreže �Obezbeđuje detekciju greške, a neki put i korekciju greške �Jedinica sloja veze je: RAM ili OKVIR �Uspostavlja peer-to-peer vezu između dva entiteta koji komuniciraju �Deli se na MAC i LLC podsloj

Sloj veze �Podslojevi: LLC (engl. Logical Link Control) podsloj - Logika (software), Podsloj koji objedinjuje vezu sa višim slojevima, upravljanje tokom i sve ono što je moglo ds se standardizuje bez obzira na tehnologiju nižeg nivoa 2) MAC (engl. Media Access Control) podsloj Medijum, podsloj za kontrolu pristupa medijumu (hardware) 1)

Mrežni sloj �Osnovna funkcija je da obezbedi prenos podataka s kraja na kraj složene mreže �Korišćenjem adrese obezbeđuje jedinstveno adresiranje za entitete u mreži �Formira pakete koji se prenose kroz mrežu �Jedinica mrežnog sloja je: PAKET

Mrežni sloj Ø Odgovoran za kretanja podataka kroz mreže i pronalaženje optimalnog puta između izvora i odredišta (rutiranje) Ø Najvažniji protokol ovog nivoa: IP Ø IP (Internet Protocol)je protokol mrežnog sloja na Internetu koji obezbeđuje vezu između svaka dva računara na Internetu

Mržni sloj On je odgovoran za: Logičko adresiranje: fizičko adresiranje (koje se obavlja u sloju veze) dovoljno je kada se računari nalaze u istoj mreži, u protivnom sloj mreže unosi u zaglavlje paketalogičke adrese izvorišta i odredišta Određivanje putanje odnosno rutiranje Kontrola zagušenja

Transportni sloj �Obezbeđuje pouzdan prenos podataka između dva entiteta koji komuniciraju �Garantuje prenos bez grešaka, redosled podataka koji se prenose �Povezuje više sesija koje međusobno komuniciraju

Transportni sloj �Protokoli transportnog sloja su: 1) TCP( Transmission Control Protocol)-omogućava servis sa uspostavljanjem veze i garantuje isporuku poruka 2) UDP( User Datagram Protocol)-omogućava servis bez uspostavljanja veze koji ne garantuje isporuku poruka

Sloj sesije �Sloj sesije ima zadatak da uspostavi, održava i sinhronizuje komunikaciju između 2 sistema. Ima dva osnovna zadatka: Ø Upravljanje dijalogom Ø Sinhronizacija �Drugi zadatak sloja sesije je da u poruku unese sinhronizacione tačke. To su kontrolne tačke koje se unose na određenom rastojanju. Ako dođe do prekida prenosa, prenos se nastavlja od posledenje sinhronizacione tačke.

Sloj prezentacije �Sloj prezentacije služi da obezbedi mehanizme za prevođenje podataka u formu koju mogu razumeti obe strane u komunikaciji. �Zadatak ovog sloja jeste ds ukladi format podataka između učesnikau komunikaciji i sloju aplikacije dostavi ove podatke u formatu koji on zahteva. Ø Njegove primarne funkcije su: a) Kodiranje i konverzija podataka b) Kompresija/Dekompresija pri slanju/prijemu c) Enkripcija/Dekripcija podataka.

Sloj aplikacije �Softver koji generiše podatke koje treba prenositi � Opisuje rad aplikacija u mreži i njihovu interakciju sa servisima i protokolima nižih slojeva, odnosno preuzima odgovornost za mrežne detalje, tako da korisnička aplikacija ne mora da brine o njima i preuzima funkciju razmene podataka između pokrenutih programa na prijemnoj i predajnoj strani.

Osnovne osobine svakog sloja su: • Svaki sloj ponaša se tako da komunicira isključivo sa svojim parnjakom na drugom kraju kanala. • Svaki sloj za obavljanje svoje uloge koristi usluge nižeg sloja. • Svaki sloj pruža usluge sloju iznad sebe.

Realan tok podataka od strane A ka strani B, prema OSI modelu

Slojevi, komunikacija Osobine slojeva razdvajaju tok komunikacije, tačnije prenosa podataka, na horizontalnu i vertikalnu komponentu. Horizontalna komponenta bavi se komunikacijom između dva kraja kanala. Vertikala se, bavi komunikacijom između slojeva na jednoj strani kanala.

Slojevi, komunikacija �Jedan sloj strane A komunicira samo sa identičnim slojem strane B sledeći određene skupove pravila koje nazivamo protokolima. Svaki sloj definiše svoje protokole prilagođene problemu koji rešava. �Svaki sloj pruža određene usluge sloju iznad sebe i koristi usluge sloja ispod sebe.

Slojevi, komunikacija �U smeru predaje, to podrazumeva prihvatanje podataka od višeg sloja, njihovo pakovanje u format koji propisuje zadati protokol (definisan horizontalom), i prosleđivanje nižem sloju. �U smeru prijema tok je obrnut – podaci se kreću od nižih slojeva ka višim i na svakom sloju se transformišu u skladu sa protokolom koji se na tom sloju koristi. �Sve ovo omogućeno je zahvaljujući najbitnijoj posledici podele na slojeve – uzajamnoj izolaciji.

Enkapsulacija �Svaki sloj je svestan samo svog protokola i samo podataka koje sam proizvodi i interpretira. Podaci višeg sloja predstavljaju crnu kutiju koju treba zapakovati prema protokolu i proslediti nižem sloju, bez ikakvog ispitivanja njenog sadržaja. Ovaj koncept ukratko se naziva enkapsulacija.

Na kom sloju rade hub, switch, ruter, ripiter? Hab i ripiter rade na fizičkom sloju. Svič i mrežni most rade na sloju veze, ali i na fizičkom sloju. Ruter radi na mrežnom sloju, ali i na sloju veze i fizičkom sloju. Mrežni sloj: Ruter Fizički sloj: Ruter, svič, mrežni most, hab, ripiter Sloj veze: Ruter, svič, mrežni mot