ORGANSKE HRANLJIVE MATERIJE Ugljeni hidrati Masti Proteini UGLJENI

UGLJENI HIDRATI � Sastoje se iz 3 elementa: C, H, O � Nastaju procesom

PODELA UGLJENIH HIDRATA PREMA BROJU MOLEKULA � MONOSAHARIDI = 1 molekul � OLIGOSAHARIDI =

MONOSAHARIDI Prema broju C atoma dele se na: � Trioze � Tetroze � Pentoze:

OLIGOSAHARIDI � DISAHARIDI: � SAHAROZA 2 molekula (repin šećer) = glukoza + fruktoza �

POLISAHARIDI �SKROB zrnevlje, semenje, krtole (rezervne materije) �CELULOZA biljne stabljike, seno, (gradivne materije) �GLIKOGEN

SVARLJIVOST UGLJENI HIDRATA � LAKO SVARLJIVI UGLJENI HIDRATI = B. E. M. � (bezazotne

ZNAČAJ UGLJENIH HIDRATA � Služe � 1 g kao izvor energije ugljenih hidrata oslobađa

MASTI Estri trohidroksilnog alkohola glicerola i viših masnih kiselina � C, H, O �

PROSTE, NEUTRALNE MASTI Nalaze se ispod kože i telesnim šupljinama � U biljkama u

SLOŽENE MASTI Pored masnih kiselina i glicerola imaju u druge materije � Gradivne su

PRATIOCI MASTI � Rastvaraju se u mastima ili u istim rastvaračima kao i masti

PROTEINI � C, H, O, N mogu imati i druge elemente: Fe, S ,

PROSTI PROTEINI � ALBUMINI: serum albumin, laktoalbumin � GLOBULINI: serum globulin, laktoglobulin � KERATINI

SLOŽENI PROTEINI � NUKLEOPROTEINI aminokiseline + nukleinske kiseline � GLUKOPROTEINI aminokiseline + glukoza �

IZVEDENI PROTEINI � Promenjeni protini nastali delovanjem kiselina, fermenata, toplote ili hemijskih jedinjenja Koagulisani

AMINO KISELINE � ESENCIJALNE AMINOKISELINE nemogu se stvotiti iz drugih aminokiselina pa se moraju

ESENCIJALNE AMINOKISELINE � LIZIN � TRIPTOFAN � LEUCIN � IZOLEUCIN � TREONIN � HISTIDIN

NEESENCIJALNE AMINOKISELINE Glicin � Alanin � Serin � Cistin � Torozin � Prolin �

ZNAČAJ PROTEINA U ISHRANI Kvalitet i cenu protina određuje sadržaj esencijalnih aminokiselina I ukupan

Slides: 20

Download presentation

ORGANSKE HRANLJIVE MATERIJE �Ugljeni hidrati �Masti �Proteini

UGLJENI HIDRATI � Sastoje se iz 3 elementa: C, H, O � Nastaju procesom fotosinteze u biljkama � U biljkama su najvažnije materije : gradivne i rezervne � U životinjskom telu ih je malo ( ispod 1%): glukoza u krvi glikogen u jetri

PODELA UGLJENIH HIDRATA PREMA BROJU MOLEKULA � MONOSAHARIDI = 1 molekul � OLIGOSAHARIDI = 2 - 8 molekula � POLISAHARIDI = bezbroj molekula

MONOSAHARIDI Prema broju C atoma dele se na: � Trioze � Tetroze � Pentoze: riboza, ksiloza, arabinoza � Heksoze: glukoza, fruktoza, galaktoza � Heptoze � Opšta formula monosaharida: Cn. H 2 n. On

OLIGOSAHARIDI � DISAHARIDI: � SAHAROZA 2 molekula (repin šećer) = glukoza + fruktoza � LAKTOZA (mlečni šećer) = glukoza + galaktoza � MALTOZA (sladni šećer) = glukoza + glukoza � TRISAHARIDI: � RAFINOZA 3 molekula

POLISAHARIDI �SKROB zrnevlje, semenje, krtole (rezervne materije) �CELULOZA biljne stabljike, seno, (gradivne materije) �GLIKOGEN jetra (životinjski skrob) Nisu rastvorljivi u vodi, nisu sladki, nisu kristalnog oblika, � Prethodno se moraju razložiti na monosaharide �

SVARLJIVOST UGLJENI HIDRATA � LAKO SVARLJIVI UGLJENI HIDRATI = B. E. M. � (bezazotne ekstraktivne materije) svi osim celuloze � TEŠKO SVARLJIVI UGLJENI HIDRATI = celuloza � Preživari zbog mikroflore u buragu dobro vare celulozu

ZNAČAJ UGLJENIH HIDRATA � Služe � 1 g kao izvor energije ugljenih hidrata oslobađa približno 17 kj � Životinje ih rado jedu, u obroku su zastupljeni oko 60 – 80%

MASTI Estri trohidroksilnog alkohola glicerola i viših masnih kiselina � C, H, O � LIPIDI sirove masti, rastvaraju se u organskim rastvaračima � PROSTE MASTI � SLOŽENE MASTI � PRATIOCI MASTI

PROSTE, NEUTRALNE MASTI Nalaze se ispod kože i telesnim šupljinama � U biljkama u semenju i zrnevlju � Rezervne materije služe kao skladište energije � 1 g masti oslobađa približno 39 kj � � Životinjske masti se na sobnoj temperaturi u čvrstom stanju osim ribljeg ulja Biljne masti su na sobnoj temperaturi u tečnom

SLOŽENE MASTI Pored masnih kiselina i glicerola imaju u druge materije � Gradivne su materije, nalaze se posebno u nervnom sist. � FOSFOLIPIDI � GLIKOLIPIDI � SULFOLIPIDI � AMINOLIPIDI �

PRATIOCI MASTI � Rastvaraju se u mastima ili u istim rastvaračima kao i masti � VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA: A, D , E, K � STEROLI � KAROTINOIDI � SLOBODNE MASNE KISELINE

PROTEINI � C, H, O, N mogu imati i druge elemente: Fe, S , P Gradivne materije i u biljnom i životinjskom organizmu � Sastavljene od aminokiselina � � PROSTI PROTEINI � SLOŽENI PROTEINI

PROSTI PROTEINI � ALBUMINI: serum albumin, laktoalbumin � GLOBULINI: serum globulin, laktoglobulin � KERATINI : kožne tvorevine � KOLAGENI � HISTONI � PROTAMINI

SLOŽENI PROTEINI � NUKLEOPROTEINI aminokiseline + nukleinske kiseline � GLUKOPROTEINI aminokiseline + glukoza � LIPOPROTEINI aminokiseline + masne kiseline � FOSFOPROTEINI kiselina(kazein) aminokiseline + fosforna � METALOPROTEINI aminokiseline + Fe (hemoglobin)

IZVEDENI PROTEINI � Promenjeni protini nastali delovanjem kiselina, fermenata, toplote ili hemijskih jedinjenja Koagulisani proteini � Proteoze � Peptoni � Peptidi �

AMINO KISELINE � ESENCIJALNE AMINOKISELINE nemogu se stvotiti iz drugih aminokiselina pa se moraju unositi hranom � NEESENCIJALNE AMINOKISELINE mogu se stvoriti u organizmu iz drugi aminokiselina ova podela ne važi za preživare, oni mogu stvoriti sve aminokiseline čak iz neorganskog azota (urea) zbog mikroflore u buragu

ESENCIJALNE AMINOKISELINE � LIZIN � TRIPTOFAN � LEUCIN � IZOLEUCIN � TREONIN � HISTIDIN � FENILALANIN � METIONIN � VALIN � ARGININ

NEESENCIJALNE AMINOKISELINE Glicin � Alanin � Serin � Cistin � Torozin � Prolin � Hidroksiprolin � Asparagin � Glutamin � Citrulin �

ZNAČAJ PROTEINA U ISHRANI Kvalitet i cenu protina određuje sadržaj esencijalnih aminokiselina I ukupan sadržaj proteina Najkvalitetniji proteini su u hranivima životinjskog porekla: riblje brašno, mesno brašno, mleko u prahu. . . zrnevlje mahunarki: soja, pasulj, grašak, sočivo. . . Nepreživari zavise od kvaliteta proteina u hrani Višak unetih proteina dezaminacijom se pretvara u masnu kiselinu