ORGANIZACIJA RADA U RAZVIJANJU MATEMATIKIH POJMOVA 1 OBLICI

ORGANIZACIJA RADA U RAZVIJANJU MATEMATIČKIH POJMOVA

1. OBLICI VASPITNO-OBRAZOVNIH AKTIVNOSTI

Vaspitno-obrazovne aktivnosti u vrtiću Ø Aktivnost deteta je jedan od osnovnih faktora fizičkog i psihičkog razvoja. Ø Dečija radoznalost je pokretačka snaga svih dečijih aktivnosti. Ø Vaspitno-obrazovne aktivnosti treba da motivišu dete na razne aktivnosti i da podstiču njihov razvoj. Ø Sve aktivnosti u vrtiću i programski sadržaji vaspitno-obrazovnih oblasti odvijaju se tako da budu u skladu sa sposobnostima dece i podstiču njihov intelektualni razvoj. Ø Misao deteta se formira preko ličnog iskustva, interakcijom sa prirodnom i socijalnom sredinom, praktičnom primenom, proveravanjem i istraživanjem. Ø Igra predstavlja jedan od najvažnijih oblika vaspitno-obrazovne delatnosti u predškolskim ustanovama.

Oblici vaspitno-obrazovnih aktivnosti Vaspitno-obrazovne aktivnosti Slobodne (samostalne) Usmerene (planske) Izbor aktivnosti koja će se koristiti zavisi od: § cilja koji treba postići, § sadržaja koji treba upoznati i usvojiti, § didaktičkih sredstava kojim se raspolaže, § prostora u kome se aktivnost realizuje.

Slobodne aktivnosti Ø Veliki stepen slobode, samostalnosti i individualnog pristupa svakog deteta igri, istraživanju, otkrivanju i sticanju novih iskustva. Ø Za koju slobodnu aktivnost će se dete opredeliti zavisi od njegovog interesovanja, potreba, motiva, doživljaja. . . Ø Mogu da se organizuju: u vrtiću, na izletu, u šetnji, na ulici, u parku i drugim pogodnim mestima. Ø Uloga vaspitača u slobodnim aktivnostima je: § da upozna individualne sklonosti dece, njihove želje interesovanja i motive; § da koristi stečeno iskustvo iz slobodnih aktivnosti za organizaciju usmerenih aktivnosti; § da podstiče interesovanja za različite aktivnosti i time zadovoljava dečiju saznajnu i intelektualnu radoznalost; § da matematičke sadržaje iskazuje na diskretan i vešt način; § u toku aktivnosti da bude aktivan posmatrač, savetodavac i pomagač.

Usmerene aktivnosti Ø Usmerene aktivnosti se ostvaruju pod neposrednim rukovodstvom vaspitača. Ø Usmerena aktivnost treba da bude planska i sistematska kod ostvarivanja vaspitno -obrazovnih ciljeva koji su predviđeni planom i programom. Ø Ono što je za predškolsku decu usmerena aktivnost, to je za školsku čas. Ø U usmerenoj aktivnosti dolazi do izražaja saradnja između vaspitača i dece, saradnja između dece u grupi, razvija se osećaj pripadnosti grupi. Ø Uloga vaspitača je da: § osmisli formu i sadržaj usmerene aktivnosti; § stvori takve uslove da sva deca u grupi budu angažovana; § osmisli aktivnosti tako da u njihovoj realizaciji dođe do izražaja dečija inicijativa, istraživački i stvaralački duh; § bude saradnik i partner deci u grupi; § prati interesovanje i aktivnosti svakog deteta ponaosob. . .

Usmerene aktivnosti Ø Organizacija usmerene aktivnosti podrazumeva: § § § definisanje sadržaja usmerene aktivnosti; određivanje vaspitno-obrazovnih ciljeva i zadataka; određivanje metoda i oblika rada; izbor didaktičkih sredstava i materijala koji će se koristiti; određivanje lokacije i vremena održavanja usmerene aktivnosti; strukturiranje i artikulacija usmerene aktivnosti (uvodni, glavni i završni deo)

Usmerene aktivnosti Ø Zadaci usmerenih aktivnosti moraju biti unapred utvrđeni za svaku aktivnost. Zadatke delimo na: obrazovne, funkcionalne i vaspitne. obuhvataju zadatke čija realizacija doprinosi formiranju pojmova kod dece, odnosno, sticanju znanja, umenja i navika. U isticanju ovih zadataka koristimo reči upoznati, uočiti, razumeti, shvatiti, naučiti, ovladati. . . se odnose na sposobnost dece koje treba razvijati u konkretnoj aktivnosti: razvijanje mišljenje, opažanja, mašte, zaključivanja, slikovnog i usmenog izražavanja, praktičnih sposobnosti. se ogledaju kroz moralno područje i estetsko područje. Moralno područje podrazumeva istrajnost, upornost, strpljenje, urednost, druželjubivost, toleranciju, navike za život u kolektivu. Estetsko područje podrazumeva osećaj za lepo, za harmoniju, za simetriju. . .

Usmerene aktivnosti Ø Struktura usmerene aktivnosti: uvodni, glavni i završni deo. § Uvodni deo ima za cilj da privuče pažnju dece i usmeri je na sadržaj koji će se obraditi u glavnom delu usmerene aktivnosti. Uvodni deo predstavlja motivacionu i psihološku pripremu dece za susretanje sa novim matematičkim pojmovima, situacijama i problemima. § U glavnom delu ističe se cilj aktivnosti, odnosno pojam koji se obrađuje. Vaspitač usmerava decu na aktivno učešće u objašnjavanju određenih situacija, odgovaranju na postavljena pitanja, izvođenju zaključaka, rešavanju problema. . . § Završni deo ima za cilj verifikaciju, sistemtizaciju i integraciju znanja. Vaspitač pravi uvid u kojoj meri su deca ovladala pojmom, otklanja uočene slabosti, vrši se sistematizacija stečenih znanja i njihova primena. To se najčešće realizuje pomoću radnih listova (u kojima deca nešto crtaju, boje, povezuju, docrtavaju, precrtavaju izdvajaju. . . ), odgovarajućom didaktičkom igrom i sličnim aktivnostima.

2. OSNOVNI METODIČKI PRINCIPI

Osnovni metodički principi Načelna pravila u organizovanju aktivnosti da bi se postigli optimalni rezultati u realizaciji ciljeva i zadataka u oblasti razvijanja matematičkih pojmova. § § § § § Usklađuju aktivnosti sa vaspitno-obrazovnim ciljevima. Primenjuju se u svim fazama VO rada. Ne mogu zameniti stvaralački rad već imaju funkciju orijentacije. Značajan stepen uopštenosti. Ne postoji opšta saglasnost o broju i klasifikaciji (zavisi od ideologije i vremenske epohe). Nema hijerarhijskog odnosa. Čine jednu celinu, međusobno su povezani i uslovljeni. Ne postoji univerzalni princip. Jedino sistematična i povezana primena svih metodičkih principa obezbeđuje dobre rezultate u ostvarivanju ciljeva i zadataka u oblasti razvijanja početnih matematičkih pojmova.

Osnovni metodički principi Princip očiglednosti Princip zabave i zadovoljstva � � Princip naučnosti � � Princip aktivnosti, samostalnosti i individualnosti � � Princip postupnosti i sistematičnosti � � Princip trajnosti znanja Princip korelacije programskih sadržaja Princip odmerenosti sadržaja prema uzrastu

Princip očiglednosti zahteva da se formiranje i razvijanje PMP kod dece predškolskog uzrasta zasniva na čulnom opažanju i ranije stečenom iskustvu. § Aktivan kontakt dece sa konkretnim predmetnim pojavama i karakteristikama izučavanog pojma. § Što potpunije opažanje (brojni i raznovrsni primeri). § Usmeravati decu na bitne karakteristike. § Shvatiti očiglednost kao sredstvo a ne kao cilj (da primeri budu funkcionalni). § Preterana primena direktne očiglednosti zadržava saznajni proces dece na perceptivnom nivou i time usporava pojmovno mišljenje. § Pri upotrebi očiglednih sredstava treba voditi računa da deca ne poistovete modele i crteže sa samim matematičkim pojmovima.

Princip naučne usmerenosti zahteva uvođenje pojmova i sadržaja koji su bazirani na nučno utvrđenim teorijama. § Matematičke sadržaje pojednostaviti, ali bez pravljenja materijalnih grešaka. § Princip naučnosti se ne odnosi samo na sadržaje već i na usavršavanje savremenih metoda i oblika rada. § Vaspitač mora biti matematički i metodički obrazovan.

Princip naučne usmerenosti Princip naučnosti se ostvaruje kroz određene zahteve: § Deci se pružaju naučna, proverena i činjenički potkrepljena znanja. § VO aktivnosti mogu izvoditi samo stručnjaci koji su za to osposobljeni; § Načelo metodološke adekvatnosti obavezuje vaspitača da se u skladu sa konkretnom aktivnošću koriste naučna gledišta. § Aktivnost se temelji na istraživačkom uviđanju i dokazanim postupcima; § Razvijati kod dece postupke logičkog zaključivanja.

Princip naučne usmerenosti Primeri narušenosti principa naučne usmerenosti 1. Poistovećivanje različitih matematičkih pojmova: § § § § kvadrat i kocka, kvadrat i kvadar, kružno i loptasto, ugao i rogalj, stranice i strane, duž i prava, jednaki skupovi i jednakobrojni skupovi, masa i težina.

Princip naučne usmerenosti Primeri narušenosti principa naučne usmerenosti 2. Zamena računskih operacija skupovnim operacijama:

Princip naučne usmerenosti

Princip aktivnosti, samostalnosti i individualnosti podrazumeva da deca pod rukovodstvom vaspitača, shodno svojim sposobnostima, sama, sopstvenim misaonim aktivnostima shvate, razumeju i usvoje matematičke sadržaje koji treba da postanu njihova trajna svojina. § Vaspitač treba dobro da poznaje decu jer se ona međusobno razlikuju po svojim sposobnostima i motivima. § Tradicionalan pristup je usmeren prema prosečnom detetu. § Maksimalno pobuditi dečiju aktivnost u formiranju matematičkih pojmova. § Pružiti svakom detetu šansu da samostalno, na osnovu svojih individualnih mogućnosti i interesovanja, učestvuje u saznajnom procesu. § Pitanja da budu podsticajna na razmišljanje. § Glavni cilj individualizacije je naučiti decu učenju, formirati kod njih pozitivnu motivaciju za učenje i osloboditi potencijalne sposobnosti svakog pojedinog deteta.

Princip postupnosti i sistematičnosti podrazumeva da se matematička znanja stiču postepeno i svako novo znanje mora se logički nadovezati na odgovarajuća prethodna znanja i iskustva. § Matematička znanja se nadovezuju i obrazuju sistematične i povezane celine. § Ne prelaziti na usvajanje novih pojmova dok se ne ovlada prethodnim. § Proces razvijanja matematičkih pojmova usmeriti tako da: poznato nepoznato jednostavno složeno lakše teže bliže dalje konkretno apstraktno

Princip postupnosti i sistematičnosti Primeri: § Formiranje pojma prirodnog broja 1) grupisanje i klasifikacija predmeta; 2) pojam skupa i upoređivanje skupova; 3) jednakobrojni skupovi; 4) broj kao osobina svih jednakobrojnih skupova. § Redosled usvajanja geometrijskih figura

Princip odmerenosti sadržaja prema uzrastu Princip odmerenosti zahteva da se planiranje i realizacija vaspitnoobrazovnih aktivnosti vrši u skladu sa dečijim uzrastom. § Globalno je određen planom i programom vaspitno-obrazovnog rada. § U razvijanju matematičkih pojmova ide se do određenog nivoa u zavisnosti od uzrasnih i individualnih karakteristika, a zatim se nivo podiže sa uzrastom dece. § Previše teški zadaci vode gubljenju interesovanja i samopuzdanja. § Previše laki takođe dovode do nezainteresovanosti, nisu podsticajni i nemaju razvojni značaj. § U značajnoj je korelaciji sa principom postupnosti i individualnosti.

Princip korelacije programskih sadržaja zahteva da se matematičko znanje izgrađuje povezivanjem matematičkih pojmova u jedan neprotivurečan, jedinstven logički sistem. § Korelacija sadržaja u samoj matematici. Npr. pojam skupa – pojam broja. § Korelacija sa ostalim sadržajima u okviru VOR-a. Npr. zanimljiva i maštovita priča ili pesma, učenje u prirodi, neka fizička aktivnost, pevanje praćeno muzičkim instrumentom ili igrom.

Princip trajnosti znanja nalaže takve postupke i organizaciju aktivnosti da kod dece usvojeni pojmovi ostaju trajno u njihovoj memoriji radi daljeg povezivanja sa novim sadržajima. Bitan uslov za trajnost znanja je da se formirani pojmovi međusobno povezuju, sistematizuju i da se često ponavljaju i "koriste". U svakom ponavljanju teme treba produbljivati stečena znanja, otkrivati nove odnose, sličnosti, razlike i vršiti primenu pojmova koji se pri toj aktivnosti razvijaju. § § Aktivno i svesno učenje. Korišćenje većeg broja misaonih operacija. Povezivanje novog i starog. Razmatranje istih tema sa različitih aspekata.

Princip zabave i zadovoljstva podrazumeva struktuiranje, organizaciju i realizaciju matematičkih aktivnosti tako da one budu zanimljive i zabavne za decu, da izazivaju radoznalost i želju za saznanjem, da budu dobrovoljne i da im pruže zadovoljstvo i mogućnost slobodnog izražavanja emocija. § Učenje kroz igru § Matematičko didaktičke igre § Dobrovoljnost, radoznalost § Izbegavati primere koji izazivaju negativne emocije. Loš primer: mama je pojela 4 kolača, a dete 2. § Takmičarski duh