Odrivi razvoj i ivotna sredina Ugljemini otisak Carbon

Održivi razvoj i životna sredina Ugljemični otisak (Carbon Footprint) Ekološki otisak (Ecological Footprint)

Definicija održivog razvoja Najčešće navođena definicija održivog razvoja je definicija koju je sačinila Svetska komisija za životnu sredinu i razvoj (tzv. Bruntland komisija) 1987. godine. Definicija glasi: u „Održivi razvoj jeste razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a da ne dovodi u pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe. “ u

Definicija održivog razvoja u Sam termin „održivi razvoj“ je jezički, donekle neadekvatan i neprecizan, ili se, u najmanju ruku, može postaviti pitanje šta on označava. Tako se, recimo, postavlja pitanje kako je moguće „održavati“ nešto je podložno stalnoj promeni - jer „razvoj“ podrazumeva promenu, tj. rast

Definicija održivog razvoja u u Aktuelnosti pojma održivog razvoja naročito doprinose izazovi koji dolaze sa ugroženošću životne sredine. Neki od tih izazova su: globalno zagrevanje, smanjivanje ozonskog omotača, „efekat staklene bašte“, nestanak šuma, pretvaranje plodnog zemljišta u pustinje, pojava kiselih kiša, izumiranje životinjskih i biljnih vrsta. Sam koncept „održivog razvoja“ je relativno nov, ali ideje sadržane u njemu možemo pronaći i u prošlosti. Tako, na primer, još krajem 18. veka engleski ekonomista Maltus je tvrdio da postoji nesrazmera između rasta stanovništva i rasta životnih sredstava.

Definicija održivog razvoja u Više nije dovoljno da prstom upiremo u kompanije iz kojih se dimi ili bacaju otpad tamo gde ne treba. Svest o globalnom zagrevanju zahteva da prvo pogledamo u sopstveno domaćinstvo i ponašanje kako bi promenom svojih navika uticali i na okolinu. Da bi nam to olakšali razni stručnjaci razvili su nekoliko modela pomoću kojih možemo izračunati svoj neslavni doprinos globalnom zagrevanju, kao i koji nam pokazuju šta sve utiče na globalno zagrevanje u našem ličnom životu.

Ugljenični otisak (Carbon footprint) u Ukupna količina gasova staklene bašte (ugljen dioksida, metana, azot dioksida, hlorofluorougljenika tj. freona i dr. ) proizašla iz našeg svakodnevnog života i rada naziva se "ugljenični otisak" (eng. carbon footprint). Izborima i odlukama u svakodnevnom životu odabirom načina transporta, prehrambenim i potrošačkim navikama, stvaranjem i zbrinjavanjem otpada, na poslu i kod kuće - svako od nas proizvodi štetne emisije gasova staklene bašte koji uzrokuju klimatske promene.

Ugljenični otisak (Carbon footprint) u Koristeći kalkulator CO 2 izračunavamo svoj "otisak ugljenika", tako saznajemo kolika je ukupna potrošnja energije u našoj porodici za godinu dana, kao i koliko kao pojedinci svojim svakodnevnim delovanjem proizvodimo ugljendioksida i ostalih gasova staklene bašte.

Ekološki otisak (Ecological footprint) u Ekološki otisak računamo tako da našu potrošnju (otisak) stavljamo u odnos s ponudom (biokapacitetom) naše planete. Ukoliko je otisak neke populacije veći od biokapaciteta određenog područja tada kažemo da smo u ekološkom minusu. Na globalnom nivou u 2008. godini smo bili u ekološkom minusu od 0, 4 ha, što znači da kao čovečanstvo živimo iznad održivosti planete i sposobnosti njenih ekoloških kapaciteta da nadoknade i apsorbuju sve što potrošimo i sav otpad koji ostavljamo iza sebe.

Kako se meri ekološki otisak? u To je površina zemlje potrebna za proizvodnju hrane, energije i drugih dobara potrebnih da bi se zadržao sadašnji visoko-potrošački način života. On se meri u hektarima i pokazuje koliko je svakome od nas, odnosno pojedinom gradu ili državi, potrebno površine da zadovolji svoje potrebe u hrani, stanovanju, energiji, transportu ili zbrinjavanju otpada.

Trenutno stanje u Svetu? u • Trenutni biokapacitet planete omogućava da svi zadovoljimo sve svoje potrebe na 1, 8 ha • Trenutno trošimo resurse i proizvodimo otpad na 2, 2 ha • Globalni ekološki minus je 0, 4 ha!

u. Trenutno u stanje u Svetu? WWF (Svetski fond za prirodu) objavio je novu analizu koja pokazuje da su potrebe čovečanstva za prirodnim resursima oko 50 posto iznad nivoa koji zemlja može da podnese. Podaci su objavljeni 13. oktobra 2010. godine u novom izdanju publikacije WWF „Living Planet Report“ (Izvještaj o živoj planeti), vodećeg istraživanja o stanju planete. Istraživanje pokazuje da Srbija spada u grupu zemalja koja živi iznad svojih prirodnih mogućnosti.

u. Trenutno u stanje u Srbiji Novi izveštaj WWF-a ukazuje na činjenicu da Srbija troši više prirodnih resursa nego što joj je dostupno. Srbija se nalazi na 70 om mestu na osnovu kriterijuma koji se koriste u ovom izveštaju. Na osnovu izveštaja o ekološkom otisku, zemlje iz regiona se nalaze u gorem položaju u poređenju sa Srbijom (čiji je ekološki otisak po osobi i dalje prevelik i ukazuje na neodrživ način korišćenja prirodnih resursa). Bosna i Hercegovina se nalazi na 66. mestu, Hrvatska na 47. mestu, Slovenija na 23. mestu , dok je Makedonija na 15. mestu sa najvišim ekološkim otiskom u regionu.

Kako da smanjimo ekološki otisak? u u u u Smanjenje Kupovinom proizvoda koji su bez ili sa što manje pakovanja. Kupovinom proizvoda koji su trajni. Kupovinom hrane koja se gaji lokalno, netretirana i sezonska. Samostalnim uzgajanjem povrća i biljaka ukoliko ima mogućnosti za to. Kupovinom samo onoliko koliko nam stvarno treba. Štednjom energije kod kuće. Štednjom vode kod kuće. Skraćivanjem vremena provedenog u automobilu. Kupovinom proizvoda koji su izrađeni upotrebom obnovljivih reusrsa i obnovljivih izvora energije. Kupovinom proizvoda izrađenenih od recikliranih materijala. Kupovinom proizvoda koji se mogu reciklirati. Kompostiranem otpadaka hrane.

Razmislite. . . u u u Ukoliko pre kupovine razmislite kakve sve posledice upotreba proizvoda ili otpad koji od njega nastaje, stvarno možete umanjiti uticaj na okolinu. Prilikom kupovine: Upitajte se "Šta mi treba? " umjesto "Šta hoću? ". Odlučite koje su vaše potrebe pre nego što krenete u kupovinu. Nemojte padajte pod uticaj reklama. Proizvod koji je najskuplji ili koji se najčešće reklamira nije nužno i najbolji. Samo odaberite šta je najbolje za vas uzevši pri tome u obzir kako je proizvod napravljen, gde je napravljen, od čega je napravljen, kako je upakovan pa čak i to kako se fabrika koja ga je proizvela odnosi prema lokalnoj zajednici. Često fabrike grade pogone u siromašnijim zemljama pa ih onda uvoze jer je tamo radna snaga i sirovina jeftinija. Razmislite o tome kako se fabrike ponašaju u tim zemljama - plaćaju li pošteno radnu snagu za njihov rad? Pomažu li lokalnu zajednicu? Razmislite o tome kakvu hranu kupujete. Za jelovnik koji se sastoji većinom od voća, povrća i žitarica, prosečna je potrošnja plodnog tla i energije manja nego za jelovnik koji se sastoji većinom od mesne hrane. Kupovina svježe hrane od lokalnih poljoprivrednika i organski proizvedene hrane smanjuje ekološki otisak.

Ekolški otisak, merenje u http: //www. kneja. hr/Pika. WEB/rethin k. swf

u u Prednosti krovnih vrtova su mnogobrojne. Oni su dobri temperaturni izolatori koji leti mogu da snize temperaturu i do pet stepeni, pa su samim tim korisni su i za umanjenje efekta „toplotnih ostrva grada”. Redukuju elektromagnetno zračenje, smanjuju buku, mogu poslužiti za skupljanje i reciklažu kišnice, otvaraju put korišćenju solarne energije i regulišu količinu prašine i zagađujućih materija. Konačno, mogu poslužiti kao mesta za rekreaciju i odmor, pa čak i za gajenje poljoprivrednih kultura – kaže Stojaković.