Odredjivanje rizika i neizvesnosti Dr Blagoje Paunovi 1

Odredjivanje rizika i neizvesnosti Dr Blagoje Paunovi} 1

Utvrdjivanje rizika i neizvesnosti o o o Utvrdjivanje rizika sastoji se od aktivnosti koje omogu}avaju menadèru rizika da identifikuje, oceni i izmeri rizik i neizvesnost i njihov potencijalni uticaj na organizaciju. Predstavlja jednu od najosnovnijih aktivnosti menadèra rizika. Uklju~uje: n n n o Identifikovaje rizika, Analizu hazarda i ishoda, Merenje rizika. Iako relativno odvojive u teoriji ove aktivnosti su u praksi ~vrsto isprepletane. Npr. u isto vreme kada menadèr rizika identifikuje poàr kao zna~ajan rizik, on najverovatnije ocenjuje faktore koji izazivaju dogadjaj sa {tetnim posledicama (analiza hazarda) i posledice {tetnog dogadjaja (analiza gubitka). Pored toga menadèr rizika }e najverovatnije prikupiti statisti~ke podatke o ranijim dogadjajima kako bi bolje prou~io rizike i njihov potencijalni uticaj (merenje rizika). 2

Identifikovanje rizika o o Identifikovanje rizika je proces u kome organizacija sistemati~no i kontinuiranoidentifikuje rizike i neizvesnost. Cilj ovog procesa je da identifikuje: n n izvore rizika, hazarde, faktore rizika i opasnosti, izlo`enost riziku. 3

Identifikovanje rizika n Izvori rizika su izvori faktora rizika ili hazarda, kao ~inioci koji doprinose pozitivnim ili negativnim ishodima. Npr. obu~ena radna snaga moè biti zna~ajan faktor spekulativnog rizika izgradnje odredjenog preduze}a na nekoj lokaciji. o Izvori rizika n n n n Fizi~ko okruènje, Dru{tveno okruènje, Politi~ko okruènje, Pravno okruènje, Operativno (poslovno u uèm smislu) okruènje, Ekonomsko okruènje, Kognitivno okruènje. 4

Identifikovanje rizika n n Hazard je ~inilac koji stavra ili pove}ava verovatno}u gubitka ili veli~inu gubitka. Faktori rizika su spekulativna posledica hazarda. To su ~inioci koji uti~u na verovatno}u gubitka ili dobitka i/ili razmere gubitka i dobitka. Opasnsot je uzro~nik gubitka. Izloèni gubitku ili dobitku su objekti (stvari, imovina), lica i situacije koji se suo~avaju sa mogu}im gubitkom ili dobitkom. o o Objekti izloèni riziku – imovna, kao fizi~ka ili finansijska sredstva, neopipljiva imovina. Ova imovina moè biti o{te}ena, uni{tena, izgubljena i izgubiti vrednost na veoma razli~ite na~ine. Obaveze – gubitci koji proisti~u iz pravno nametnutih obaveza (gradjanske, krivi~ne i sl. ). Postoje mi{ljenja da su obaveze deo imovine izloène riziku, jer uti~u na visinu kapitala. Spcifi~nost obaveza, medjutim, nalaè poseban pristup u upavljanju rizikom. 5

Identifikovanje rizika o n Ljudski resursi izloèni riziku – fizi~ka povreda, smrt, odlazak iz preduze}a zapslenih ili menadèra. “Rizik klju~nih ljudi – menadèri i zna~ajni stakehold-eri. îst i spekulativni rizik. Pomovi su ~vrsto povezani: tako npr. hazard moè biti kontejner sa gorivom uskaldi{ten blizu pe}i. Poàr koji moè nastati iz tog hazarda je opasnost, a skladi{te koje pri tom moè izgoreti je izloèno riziku. 6

Identifikovanje rizika o Metode identifikovanja rizika – kako je identifikovanje rizika sistematska aktivnost neophodno je identifikovati odredjene formalne procedure. n n Neophodno je razviti odgovaraju}i konceptualni i analiti~ki okvir za identifikovanje rizika. Ovaj okvir obi~no ima formu upitnika rizika (kontrolne liste). o n Razvoj upitnika rizika je slo`nen zadatak, a mogu}nosti kori{enja postoje}ih upitnika je ograni~ena ~injenicom da su postoje}i upitnici orjentisani na ~iste rizike. Nakon kreiranja upitnika rizika neophodno je razviti sistematski pristup otkrivanjupotencijalnih gubitaka i dobitaka sa kojima se sre}e organizacija. 7

Identifikovanje rizika o o Ovim se, zapravo, razvija sistem za identifikaciju rizika, ~iji je zadatak da menad`eru rizika omogu}i da prima informacije o riziku, na manje – vi{e, kontinuiranoj osnovi. Identifikacija rizika podrazumeva n n n pra}enje postoje}ih rizika, identifikovanje novih rizika i otktivanje promena u “rizi~nom profilu prduze}a”. 8

Identifikovanje rizika o o o Okvir za identifikavanje postoje}ih rizika Okvir za identifikovanje rizika obezbedjuje tradicionalni upitnik rizika. Upitnike rizika razvile su brojne konsultantske ku}e n n n Ameri~ko udru`enje za menad`ment (AMA), Dru{tvo za upravljanje rizikom i osiguranje (RIMS), Medjunarodni institut za upravljanje rizikom (IRMI) 9

Identifikovanje rizika o Upitnici su korisna osnova za razvoj analiti~kog okvira za idenifikovanje riziak, ali imaju dva ograni~enja n n Standardni upitinici zanemaruju specifi~ne rizika zaneku orgasnizaciju. To se prirodna posledica standardizacije, ali mo`e biti posledica ~injenice da je ve}ina upitnika orjentisana na neosigurive rizike. Po{to se tradicionalna praksa upravljanaj rizikom nije bavila spekulativnim rizicima, standardni upitnici odnose se samo na ~iste rizike. 10

Identifikovanje rizika o o Primena upitnika Prvi korak u primeni upitnika je njihovo fokusiranje na izvore rizika. n n o Cilj ove faze je da se dobije narativni opis svakog od ogu}ih izvora rizika. Tako se npr. fizi~ko okruènje moè opisati sa nekoliko re~enica i taj opis se moè odnositi na klimatske faktore, sastav tla i druge fizi~ke karakteristike okruènja. Drugi korak je identifikovanje (sukcesivno ili simultano) n n n Hazarda Faktora rizika i Izloènisti riziku. 11

Identifikovanje rizika n Tehnike i metode identifikovanja hazarda, faktora riziak i rizika o Metode finansijske analize n n o Zasnivaju se na analizi bilansa stanja, bilansa uspeha i drugih izve{taja Omogu}ava analizu finansijske situacije (strukture, likvidnosti i renatabilnosti) Objektivan metod, zanovan na ve} raspolo`ivim podacima, primenjiv i razumljiv, Omogu}va predvidjanje budu}ih rizika. Metod dijagrama toka n n Dijagram toka pokazuje sve aktivnosti preduze}a od nabavke inputa do realizacije outputa Omogu}ava da se upitnik o potencijalnim rizicima na imovini, obavezama i ljudskim resursima primeni na svaku fazu aktivnosti preduze}a. 12

Dobavlja~ A Skladi{te 1 Proizvodni pogon 1 Magacin 1 Kupac A Dobavlja~ B Dobavlja~ C Kupac B Sklad{te 2 Prizvidni pogon 2 Magacin 2 Kupac C 13

Identifikovanje rizika o o Pregled na samom mestu (“licu mesta”) Metod planiranih odnosa sa drugim orgaizacionim delovima n n o Metod odnosa sa eksternim resursima n o o Sistematski i kontinuirani odnosi sa drugim delovima preduze}a Medju ovim odnosima ubrajaju se i: § Kontakti menadèra rizika sa menadèrima i zaposlenima u drugim organizacionim delovima preduze}a § Usmeni ili pismeni izve{taji koje menadèr rizika dobija od organizacinih delova preduze}a Odnosi sa pruàocima razli~itih usluga (advokati, konsultanti, investitori i sl. ) sa ciljem da se utvrdi da li su udentifikovali neke rizike koje je preduze}e propustilo da identifikuje Analiza ugovora Statisi~ke tehnike i metode – utvrdjivanje odredjenih zakonomernosti kako bi se olak{alo predvidjanje {tete i gubitka u budu}nosti. 14

Analiza hazarda i gubitka o o Utvrdjivanje rizika ne svodi se samo na njegovo identifikovanje. Znati da poàr moè da uni{ti zgradu je od zna~aja, ali ne pruà dovoljno informacija za kontrolu rizika. Zato identifikovanje rizika mora biti pra}eno analizom hazardai {teta, kao i samog gubitka. Prilikom analize hazarda i gubitka zna~ajno je poznavati uzroke slu~aja (neo~ekivanog dogadjaja). Prou~avanje kako i za{to dolazi do neo~ekivanog dogadjaja je osnov za analizu hazarda i gubitka. 15

Analiza hazarda i gubitka o o Uzroci sli~aja Postoji vi{e shvatanja uzroka slu~aja. n Ind`enjerski pristup o n Isti~e zna~aj mehani~kih i fizi~kih uzroka dogadjaja, kao {to su npr. lo{a konstrukcija saobra}ajnice ili neobezbedjene ma{ine. Pristup ljdskih odnosa o o Po ovom pristupu li~ni dogadjaji su dominantni uzro~nici dogadjaja. Dobija na zna~aju tokom 30 – godina pro{log veka, kada in`enjerijski pristup bezbednosti pokazuje svoja ograni~enja. 16

Analiza hazarda i gubitka o o Razvoju ovog pristupa doprineo je Frederik Tejlor za koga je bezbednost bila jednaka efikasnosti, kao i drugi autori koji su insistirali na obrazovanju o bezbednosti, bezbednosnim pauzama i sl. Kasnije pristu ljudskih resursa {iri se na prou~avanje psiholo{kih problema pojedinaca sklonih nesre}nim slu~ajevima. 17

Analiza hazarda i gubitka o o Analiza gubitka Da bi se dobile informacije o mogu}im gubicima menadèr rizika mora n n n Da razvije mreù informacionih izvora Razvije forme izve{tavanja o nesre}nim slu~ajevima. Osnovni izvor informacija o nesre}nim slu~ajevima prestavljaju linije odgovornosti i autoriteta onih funkcija / organizacionih celina u kojima se dogadjaj sa {tetnim shodom zbio. Preko ovih linija menadèr rizika moè do}i do niza neophodnih informacija o dogadjaju sa nepovoljnim ishodom. 18

Analiza hazarda i gubitka o o Kada su u pitanju forme izve{tavanja one moraju biti pa`ljivo kreirane kao bi se obuhvatile sve neophodne informacije na razumljiv na~in. Ovim izve{tajima ne smeju biti obuhva}ene samo informacije o slu~ajevima koji su se zaista dogodili ve} i oni slu~ajevi koji su mogli da se dogode, odnosno svi slu~ajevi o o o stvarni i “skoro” nesre}ni slu~ajevi. Tako npr. prema nekim istra`ivanjima od 330 nasre}nih slu~ajeva u industriji (radi se o uzorku sli~nih industrijskih nesre}a) n n n 300 nesre}a nije prouzrokovalo povrede, 29 nesre}a su prouzrokovale lak{e povrede i samo 1 nesre}a je prouzrokovala te`u povredu. 19

$Analiza hazarda i gubitka o o o ^esto se u praksi ignori{u nesre}ni slu~ajevi$

Analiza hazarda i gubitka o o o êsto se u praksi ignori{u nesre}ni slu~ajevi koji ne dovode do teìh povreda ili ve}ih {teta, tako da se o ovakvim dogadjajima ne podnose izve{taji. Neophodno je imati informacije o svim nepovoljnim dogadjajima. Forma izve{tavanja n n o Jedna forma izve{tavanja o svim dogadjajima ili Razli~ite forme za razli~ite slu~ajeve Prkupljene informacije na osnovu ovih izve{taja mogu se koristiti za: n n Merenje performansi linijskih mandèra Identifikovanje operacija, aktivnosti i postpaka koje treba menjati Identifkaovanje hazarda koji izazivaju {tete Motivisanje zaposlenihj i menadèra kako bi posvetili vi{e pa`nje kontroli dogadjaja 20

Analiza hazarda i gubitka o o Analiza hazarda Analiza {tete treba da otkrije hazarde koji se moraju istra`iti sa vi{e pa`nje. Analiza hazarda ne sme se ograni~iti smo na hazarde ~iji se efekat ispoljio u stvarnosti, ve} i na ostale hazarde. Ovi hazardi imaju sve ve}i zna~aj i obi~no se oni identifikuju nadziranjem. Za nadziranje mogu se kreirati posebni upitnici, sli~no kao i za identifikovanje rizika ili izve{taje o {tetama. 21

Analiza hazarda i gubitka o Zna~ajne tehnike za analizu hazarda ili uzroka nesre}e su n Drvo analize propusta – gre{aka o n Lanac rizika o o Pokazuje vi{e mogu}ih uzroka nesre}e i njihovu udeo u nastanku nesre}e Obezbedjuje sagledvanje odnosa izmedju hazarda i gubitka Koristi se u analizi hazarda i analizi {tete Omogu}ava istraìvanje hazarda, okruènja, odnosa hazarda i okruènja, rezultate interakcija, dugor~ne kosekvence interakcija i sl. U identifikovanju hazarda zna~ajnu pomo} preduze}u / organizaciji mogu da pruè i ostale organizacije – osigurava~i, profesionalna udruènja, nevladine organiacije i sl. 22

Analiza hazarda i gubitka o o o Merenje rizika Identifikovanje rizika i mogu}ih ishoda je inicijalni korak u proceni rizika. Ova faza pru`a nedovoljno informacija za rangiranje zna~aja rizika za organizaciju. Dodatne informacije za rangiranjezna~aja rizika su nephodne i to su informacije o: n n o mogu}im finansijskim konsekvencama i procenjenoj verovatno}i nastanka. Rangiranje zna~aja rizika je va`no jer uti~e na alociranje resursa za upravljanjei kontrolu rizika. 23

Analiza hazarda i gubitka o Upravljanje rizikom zahteva odmenad`era rizika da: n Razvije sistem za merenje zna~aja rizika za organizaciju i n Primeni taj merni sistem na identifikovane rizike. o Prilikom ocene finansijskih posledica rizika zna~ajna je distinkcija koja se vr{i izedju n n Direktnih i Indirektnih tro{kova 24

Analiza hazarda i gubitka o o Direktni tro{kvi su direktna posledica {tetnog dogadjaja na imovini obavezama (pravima) i licima. Indirektnitro{kovi povezani sa {tetom, ali nisu direktna posledica aktivnosti ili {tetnog dogadjaja (npr. propu{tena zarada za vreme prekida rada usled nesre}e. n n Prema nekimistra`ivanjima u SAD tro{kovi industrijskih nesre}nih slu~ajeva obi~no se izra`avaju samo kao kompenzacija za propu{teno vreme rada i medicinske tro{kove, dok su stvarni tro{kovi (direktni i indiretni) i do ~etiri puta ve}i. Jedna od mogu}ih formula za izra~unavanje ukupnih tro{kova glasi: 25

Analiza hazarda i gubitka n n n n Ukupni tro{kovi = Tro{kovi koji se mogu osigurati + A * broj jedinica izgubljenog vremena + B * broj intervencija hitne pomo}i + C * broj medicinskih intervencija + D * broj nesre}a koje nisu prouzrokovale povrede ve} samo materijalne {tete u utvrdenim iznosima, gde A, B, C i D predstavljaju prose~ne tro{kove koji se ne mogu osigurati za svaku kategoriju. 26

Analiza hazarda i gubitka o o o Dimenzije izloènosti riziku Za svaku izloènost riziku potrebno je utvrditi dve dimenzije izloènosti riziku. U slu~aju ~istih rizika: n n o Frekfenciju gubitka Razmere gubitka U slu~aju spekulativnih rizika: n n Frekfenciju pozitivnih ili negativnih ishoda Razmere tih ishoda 27

Analiza hazarda i gubitka o Za svaku od navedenih dimenzija izloènosti riziku bilo bi potrebno najmanje poznavati njihove n n o Prose~ne vrednosti u planiranom (budètskom) periodu, i Mogu}e varijacije u vrednosti od peroda do perioda. Ovi podaci koriste se za odredjivanje èljenih veli~ina. Tako npr. ponderisanjem o~ekivane razmere gubitka o~ekivanom frekfencijom utvrdjuje se o~ekivana vrednost gubitka. Ovaj iznos treba uporediti s avrednos{}u polise osiguranja da be se utvrdila isplativost osiguranja, odnosn da bi se utvrdio odnos to{kovi osiguranja i visine gubitka. 28

Analiza hazarda i gubitka o Dimenzije rizika mogu se prikazati matricom Mala I II Frekfencija Velika III IV Mala Velika Velicina / Razmer 29

Analiza hazarda i gubitka o o Matrica pruà konceptualni okvir za analizu rizika. Prakti~ni poroblem - kako definisti pojmove kao {to su npr. “mali” ili “veliki”. Tepen preciznosti utvrdjivanja ovih dimenzija uslovljen j eraspoloìvim informacijama. U op{tem slu~aju {to je ve}a u~estalos {teta to je bolja informisanost, pa je lak{e utvrditi dimenzije izloènoti riziku. Suprotno uobi~ajenom mi}ljenju, stepen izloènostti riziku zavisi najvi{e od razmera (veli~ine) {tete a ne od frekfencije. Npr. mnogo ve}e opasnsoti su od potencijalnih katastrofa i ako je njihova frefencija mala. 30

Analiza hazarda i gubitka o Prilikom odredjivanja rizika gubitka va`no je uklju~iti ne samo {teten dogadjaje ve} i krajnje finansijske konsekvence po preduze}e. Krajnji finansijski efekti {tete mogu viestruko prevazi}i direktne {ete. o o Pored toga, neophodno je sagledati da li jedan dogadjaj uti~e na vi{e odvojivih delova imovine, osoba i sl. Za utvrdjivanje krajnjih efekatata zna~ajan je i vremenski raspored {tete n n Zbog vremenske vrednsoti novca Spsobnost preduze}a da u vremenu rasporedi {tetu. 31

Analiza hazarda i gubitka o o Izraàvanje (merenje) frekfencije {tete Utvrdjivanje verovatno}e da }e odredjena izloènost riziku rezultirati u {eti / gubitku tokom odredjene godine. Npr. ako pretpostavimo da se {teta dogadja svakih 10 godina, verovatno}a da }e se {teta dogoditi u jednoj godini je 1/10. Ako pretpostavimo da se tokom godine ne moè ostvariti vi{e od jedne {tete verovatno}a gubitka jednaka je verovatno}i godi{njeg gubitka. 32

Analiza hazarda i gubitka o Umesto numeri~kih veli~ina mogu se korst opisne ocene, kao npr. n n skoro nikakva verovtno}a (veruje se da se dogadjaj nikada ne}e dogoditi) mala verovatno}a – iako mogu}, dogadjaj se u teku}em perodu nije desio i nije verovato da }e se dogoditi u budu}nosti umerena verovatno}a – dogadjaj se jednom dogodio u pro{losti i mo`e se nekada dogoditi u budu}nosti velika verovatno}a – dogadjaj se redovno dogadjao u pro{losti i mo`e se regularno o~ekivati u budu}nosti. 33

Analiza hazarda i gubitka o o Merenje razmera gubitka Dve uobi~ajene mere: n n o o Maksimalno mogu} gubitak – najve}i iznos {tete koja verovatno moè nastati. Maksimalno verovatan gubitak – najve}i iznos {tete za koji menadèr rizika veruje da je verovatan da nastane. Drugim re~ima nije verovato da }e {teta pre}i maksimalno verovatan iznos, dok {teta ne moè da predje maksimalno mogu} gubitak. Od ove dve mere maksimalno verovatan gubitak je najteè proceniti, a najvi{e se koristi. 34

Kvantitativne metode procene rizika o o Cilj primene kvantitativnih metoda procene rizika jeste da se nejansne i neprecizne kvalitativne ocene rizika zamene na ~injenicama zasnovanim stavovima i numeri~kim podacima. Ostvarenje ovog cilja ograni~eno je, medjutim, obimom i kvalitetom raspolozivih informacija 35

Kvantitativne metode procene rizika o o Procena zahteva za nadoknadu {tete predstavlja bitnu komponenta procesa upravljanja rizikom. U proceni zahteva za nadoknadu {tete mogu se koriste razli~ite n n o o kvalitativne i kvanitativne metode. Kvalitativne metode te`e prevashodno identifikovanju mogu}ih rizika i izvora tih rizika i ~esto predstavljau osnovu da se u narednim fazama procesa upravljanaj rizikom preciznije, na osnovu kvantitativnih metoda, izr{i procena mogu}ih gubitaka. Najzna`ajnije kvalitativne metode procene rizika su: metod kontrolnih lista, metoge analize organizcione strukture, metod dijagrama toka, analiza ugovora, fizi~ki pregled objekata i sl. 36

Kvantitativne metode procene rizika o o Kvantitativne metode procene rizika zahteva za nadoknadu {tete Zahtev za nadoknadu{tete predstavlja oblik kompenzacije potro{a~a za {teti ili povredu nastalu nabavkom ili kori{}enjem neispravnog proizvoda. Zahtev za nadoknadu {tete nastaje na osnovu verovanja potro{a~a da nastala {teta ili povreda opravdavaju odredjenu nadoknadu. Naj~e{}e do isplata zahteva za nadoknadu {tete dolazi u nekom budu}em vremenskom periodu. 37

Kvantitativne metode procene rizika o U zavisnosti od informisanosti potencijalno odgovorne strane i ispunjenja njenih obaveza razlikuje se nekoliko vrsta zahteva za nadoknadu {tete. n Prijavljen zahtev je takav zahtev o kome potencijalno odgovorna strana obave{tena. U suprotnom zahtev je neprijavljen. 38

Kvantitativne metode procene rizika o Zatvoren zahtev je takav zahtev po kome je obaveza pla}anja nadoknade {tete prihva}ena od odgovrne strane, a isplata u potpunosti izvr{ena. U protivnom zahtev je otvoren, a procenjeni iznos obaveze naziva se rezerva. 39

Kvantitativne metode procene rizika o o Kako su broj, visina i raspored u vremenu zahteva za nadoknadu {tete za neizveni, preduze}e mora proceniti ove elemente predvidjati. Osnovu za predvidjnaje predstavlja iskustvo iz pro{losti samog preduze}a ili, u nedostatku podataka za preduze}e, podaci drugih sli~nih preduze}a, grane ili grupacije kojoj pripada preduze}e. 40

Kvantitativne metode procene rizika o o o Metod za procenu zahteva za nadoknade {tete naziva se metod razvoja {tete. Ovaj metod polazi od proseka pozantih zateva za nadoknadu {tete kako bi procenio budu}e zahteve za nadoknadu {tete. Pretpostavimo, radi slustracije primene metoda razvoja {tete, da menadèr rizika nekog preduze}a iz iskustva zna da u proseku jedna ~etvrtina zahteva za nadoknadu {teta proisteklih kori{enjem neispravnog proizvoda preduze}a biva saop{tena preduze}u jednu godinu nakon (po}etka ) prodaje proizvoda, a da ostale tri ~etvrtine zahteva za nadoknadu {tete preduze}e dobija tokom nadernih 10 godina. Odnos neprijavljenih i prihjavljenih zahteva (3: 1) moè posluìti kao osnova za procenu o~eivanog broja krajnjeg broja zahteva za nadoknadu {tete usled prodaje neispravnog proizvoda (tokom godine). Ovaj metod naziva se metod razvoja pretrpljene {tete. 41

Kvantitativne metode procene rizika o o Ukoliko je preduze}u tokom 1997. godine prijavljeno 10 zahteva za nadoknadu {tete, na osnovu istorijskih proseka mogu}e je proceniti slede}ih 30 nastalih ali neprijavljenih zahteva do kojih }e do}i tokom narednih 10 godina na osnovu prodaje proizvoda u 1997. godini. Drugim re~ima, iako ovih 30 zahteva jo{ uvek nisu prijavljeni preduze}u, pro{lo iskustvo ukazuje preduze}u na verovatno{u da }e ovi zahtevi biti podneti tokom slede}ih 10 godina. 42

Kvantitativne metode procene rizika o o Na osnovu metoda razvoja pretrpljene {tete mogu}e je proceniti broj kao i visinu zahteva za nadoknadu }tete. Primer dat u tabeli 1 zasniva se na broju zahteva za nadoknadu }tete, ali se na sli~an na~in mo`e uvrditi visina zahteva z anadoknadu {tete. 43

Kvantitativne metode procene rizika o o o o Kalendars ka godina Broj prijavljenih zahteva Faktor Ocekivani kajnji broj razvoja stete zahteva za nadoknadu stete ------------------------------1987 1988 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 40 28 24 55 37 33 42 36 46 44 25 ----Zbirovi 410 1, 00 1, 07 1, 08 1, 09 1, 10 1, 11 1, 15 1, 26 1, 67 2, 50 40, 00 28, 00 25, 68 59, 40 40, 33 36, 30 46, 62 41, 40 57, 96 73, 48 113, 00 ----562, 17 44

Kvantitativne metode procene rizika o o o Na osnovu podataka iz tabele 1 mogu}e je proceniti krajnji broj zahteva za nadoknadu {teta proisteklih prodajom neispravnih proizvoda do kraja 1997. godine. Procena zahteva za nadoknadu }teta u tabeli 1 izvr{ena je na osnovu podataka o broju zahteva za nadoknadu {teta raspolo`ivih na kraju 1997. godine, odnosno na osnovu podataka za prethodnih 11 godina. Mno`enjem broja prijavljenih zahteva u svakoj godini sa odgovaraju}im faktorom razvoja utvrden je o~ekivani krajnji broj zahteva po godinama. Podaci iz tabele 1 pokazuju da je preduze}u do kraja 1997. prijavljeno ukupno 410 zahteva za nadoknadu {tete, a da je o~ekivani krajnji broj zahteva 562, 17. Prema tome, procenjuje se da 152, 17 predstavlja broj nastalih, a neprijavljenih zahteva do kraja 1997. 45

Kvantitativne metode procene rizika o o o Za odredjivanje o~ekivanog krajnjeg broja zahteva krit~na je veli~ina faktora razvoja. Fatori razvojaizra`ava procenjen odnos krajnjeg broja i prijavljenog broja zahteva za nadoknadu {tete. Da bi smo islustrovali utvrdjivanje faktor arazvoja posmatra}emo zahteve za nadokandu {tete nastalo prodajom proizvoda u 1987. godini. Kao {to se iz podatak kolone 2 mo`e videti do kraja 1997. godine prijavljeno je 40 zahteva za nadokanadu {tete na osnovu prodaje proizvoda u 1987. Od tih 40 prijavljenih zahteva, 12 mogu biti prijavljeni do kraja 1987, a 18 (uklju~uju}i 12 prijavljenih u 1987. ) do kraja 1988. Odnos prijavljenih zahteva u ove dve godine, odnosno 18/12 predstavlja procenjeni faktor razvoja od prve do druge posmatrane godine. 46

Kvantitativne metode procene rizika o o Po istom postupku moè se izvr{iti izra~u navanje za svaku godinu posmateranog perioda, tj. odnos prijavljenih zahteva u 1989. i 1988. za proizvode prodate 1987. i sl. za sve ostale godine. Na sli~an na~in moè se utvrditi visina faktora razvoja za proizvode prodate u ostalim posmatranim godinama i njihovim sabirtanjem po godinama dobijene su vrednosti fakora razvoja prikazane u tabeli 1. Prose~na vrednos faktora razvoja za desetogodi{nji period moè se utvrditi iz podataka tabele 1 i iznosi 1, 5 (2, 50/1, 67). Kao {to se iz podataka tabele 1 moè videti visina faktor razvoja opada sa proticanjem vremena, {to je posledica ~injenice se sa proticanjem vremena od prodaje proizvoda pove}ava broj prijavljenih zahteva za nadoknadu {tete. 47

Kvantitativne metode procene rizika o o Obaveze nadoknade {tete mogu se proceniti i na osnovu podataka o izloènosti riziku ili nekog drugog standarda ne uzimaju}i nepostredno u obzir prijavljene zahteve za nadoknadu {tete kori{}enjem metoda razvoja {tete zasnovanog na izloènosti rizikuili, kao se jo{ naziva, tabelarnog metoda razvoja {tete. Ovaj metod polazi od pretpostavke da zahtevi za nadoknadu {tete proisti~u iz odredjenih aktivnosti koje se prema svom potencijalu stvaranja zahteva za nadoknadu {tete mogu grupisati, a tim grupama je mogu}e odrediti odredjeni broj standardnih jedinaica izloènosti riziku. 48

Kvantitativne metode procene rizika o o U tabeli 2 izloèn je primer kori{}enja metoda razvoja {tete zasnovanog na izloènosti riziku ili tabelarnog metoda za procene o~ekivanog broja povreda na radu za razli~ite poslove u jednom hipoteti~kom proizvodnom preduze}u. Pretopostavimo da se jedan proizvodni radnik u proseku povredi na radu svake 1, 5 godina i da je njegova godi{nja plata 24. 000 din. Uz pretpostavku da je referentna jedinica izloènosti riziku povrede na radu jedna godina zaposlenja proizvodnog radnika ili 240 jedinica po 100 din. njegove plate, o~ekuje se da }e referentna jedinica izleènosti riziku dovesti do 2/3 zahteva za obe{te}enje usled povrede na radu. 49

Kvantitativne metode procene rizika Zanimanja Broj potrebanza jednu jedinicu izlo`eosti riziku Broj o~ekivanih jedinica slede}e godine Procenjene jedinice izlo`enosti rizku Proizvodni radnici 1, 00 274, 50 12, 00 138, 00 11, 50 [efovi pogona 4, 40 5, 20 0, 62 Radnici na odr`vanju 3, 10 42, 50 13, 71 Ukupno 300, 33 Predradnici 50

Kvantitativne metode procene rizika o o O~ekivani broj zahteva za obe{te}enje (2/3) * (300, 33) = 198, 22 O~ekivani tro{kovi obe{te}enja, 9. 500 po zahtevu = 1. 883. 090 din. 51

Kvantitativne metode procene rizika o o o Za ostala zanimanja u tabeli 2 na osnovu iskustva preduze}a iz ranijih perioda dat je pregled procenjenih jedinica izloènosti riziku, kao i o~ekivanog broja zahteva za obe{te}enje i o~ekivanih tro{kova obe{te}enja za preduze}e kao celinu. Tako }e, npr. za predradnike, ~ija je godi{nja plata 36. 000 din. i koji se u proseku povrede na radu jednom u 12 godina, biti potrebno 8 godina rada ili 2. 880 jedinica po 100 din. plate za o~ekivane 2/3 zahteva za obe{te}enje usled povrede na radu. Prema tome, 12 jedinica (2. 880 / 240) izloènosti riziku predradnika jednake su 1 jedinici izloènosti riziku proizvodnog radnika. Uz pretpostavku da se za sve predradnike u preduze}u slede}e godine o~ekuje 138 jedinica izloènosti riziku, procenjeni broj jedinica izloènosti riziku za ovu grupu zaposlenih iznosi 11, 5 ili nov~ano izraèno 3. 312. 000 din. (24. 000 * 138). Na sli~an na~in i za ostala zanimanja u preduze}u utvrdjeni se odgovaraju}i podaci. 52

Kvantitativne metode procene rizika o Kao {to se iz podataka tabele 2 mo`e videti ukupan broj procenjenih jedinica izlo`enosti riziku za preduze}e je 300, 33, a o~ekivani broj zahteva za obe{te}enje je 198, 22. Uz pretpostavku da su prose~ni tro{kovi nadokanade {tete 9. 500 din. po zahtevu, o~ekivani tro{kovi obe{te}enja za preduze}e iznose 1. 883. 090 din. 53

Kvantitativne metode procene rizika o o Zaklju~ak: Za uspe{nu primenu metoda razvoja pretpljene {tete od kriti~nog zna~aja je ta~no procenjivanje faktora razvoja, Pravilno grupisanje aktivnosti prema njihovom potencijalu stvaranja zahteva za nadoknadu {tete i odredjivanje odgovaraju}eg broj standardnih jedinaica izloènosti riziku predstavlja pretpostavku uspe{ne primene metoda razvoja {tete zasnovanog na izloènosti riziku. Pored toga, da bi procenila adekvatan iznos obaveze za preduze}e po osnovu nadoknade {tete procenjene nov~ane iznose treba svesti na vremneski uporedive iznose. U tom smislu izloèni metodi mogu se korigovati kao bi se utvrdila sada{nja vrednost zahteva za nadoknadu {tete. 54

Izloènost riziku o o Imovina izloèna riziku Klase imovine n n o Zgrade i zemlji{ta Li~na imovina i pokretna imovina Li~na imovina u upotrebi Li~na imovina namenjena prodaji Prema uzroku izloènosti riziku n n n Fizi~ki uzroci Dru{rtveni – odstupanja od o~ekivanog ljudskog pona{anja (npr. vandalizam) ili grupno delovanje (npr. {trajkovi) Ekonomski – eksterni i interni 55

Izlo`enost riziku o U zavisnosti od iskoda n n n direktan, indirektan sa vremenskiom komponentom 56

Izlo`enost riziku o Procena potencijalnih i stvarnih gubitaka ({teta) na imovini n o Postoje}e metode nisi posebno prilagodjene potrebama procene rizika, ve} proceni vrednosti imovine Metode n n Metod knjigovodstvene vrednosti Metod neto imovine - zavisno od procene i ocene konkretnih okolnosti, može da se utvrđuje na bazi: o valorizacije primenom reprodukcione cene ili cene ponovne nabavke realiteta, o valorizacije primenom prodajne cene u uslovima neiznuđene prodaje (slobodna volja prodavca da proda ili ne proda realitet u normalnim tržišnim okolnostima), o valorizacija putem komparacije sa već obavljenim prodajama ili procenama sličnih realiteta, 57

Izlo`enost riziku o o valorizacija alternativnih rešenja (napr. : prinosna moć od prihoda izdavanja umesto prodaje i slično), valorizacija preko oportunitetnih troškova ulaganja (šta bi se moglo uraditi sa novčanim sredstvima na tržištu kapitala u slučaju da se ne investira u kupovinu realiteta koji je predmet procene), valorizacije realiteta kao dela celine, ili zasebnog dela koji je fizički i funkcionalno nezavisan od celine, i valorizacije uslova u kojima se sprovodi postupak procene. 58

Izlo`enost riziku n Metoda likvidacione vrednosti - podrazumeva fingiranje prestanka rada preduzeća. o o Metod LV pretpostavlja prestanak rada preduzeća i prodaju poslovne imovine po tržišnim cenama u postupku redovne likvidacije. Procenjena vrednost kapitala, prema ovom metodu, utvrđuje se kao razlika između tržišne vrednosti poslovne imovine i realne vrednosti obaveza. 59

Izlo`enost riziku o o Ljudski resursi izlo`eni riziku Vrste rizika n n o Rizik smrti Pogor{anje zdravlja Rizik starosti Rizik nezaposlenosti Rizici za zaposlene se manifestuju kao n n Gubital ili smanjenje prihoda Dodatni tro{kovi 60

Izloènost riziku o Frekfencija utvrdjivanja navedenih rizika se razli~ito utvrdjuje n n n Rizik smrti – tablice mortaliteta Rizik pogor{anja zdravlja – teè se utvrdjuje zbog svoje sloènosti, kao i usled ~injenice da do pogor{anja zdravlja moè do}i vi{e od jednom u ìvotu. Stopa nesposbnosti – broj dana osustvovanja sa posla. Rizik starosti – smanjuju se prihodi. o [tednja n n n Nije lako {tedeti Nepoznat period uìvanja penzije Rizik nezaposlenosti – usled ekonomskih razloga 61

Izloènost riziku o Procena {trete n Metod “vrednost ljudskog ìvota” o o Procena gubitka zavisnih (izdràvanih) lica usled smrti. Vr{i se: n n Procenom neto prihoda koji bi se ostvario svake godine do penzionisanja U sluàju smrti oduzimaju se sredstva neophodna za finansiranje li~ne potro{nje preminulog Diskontovanjem utvrdjenog iznosa na njegovu sada{nju vrednsot Metod potreba o Utvrdjuje se sada{nje vrednost prihoda neophodnog da bi izdràvana lica zadràla dosada{nji nivo ìvotnog standarda. 62

Izlo`enost riziku o Principijelno metod ljudskog `ivota je adekvatniji, ali je metod potreba jednostavniji. 63