Odnos miljenja i jezika govora Prof dr Vesna

Odnos mišljenja i jezika (govora) Prof. dr Vesna Radoman FASPER 11/26/2020 1

Definicije MIŠLJENJE je mentalna aktivnost pretežno simboličkog karaktera preko koje se shvata realnost (spoljašnja i unutrašnja) i u nju unosi poredak i red. Tu spadaju mentalne operacije: - apstrahovanje - simbolizacija - konceptualizacija -generalizacija -prosuđivanje -zaključivanje U mišljenje su takodje uključeni pamćenje i predstavljanje (dakle svi nivoi hijerarhije osim opažaja i oseta) JEZIK 11/26/2020 Sistem simbola uređenih po određenim pravilima kojima se prenosi značenje 2

Veoma diskutovana tema u psihologiji mišljenja: … Da li je jezik (govor) neophodan za mišljenje ili se mišljenje može odvijati nezavisno i neuslovljeno jezikom (govorom) ? Takođe se postavlja pitanje da li je jezik moguć bez mišljenja ?

Podeljena shvatanja n n Neki smatraju da je jezik (govor) neophodan za mišljenje i da ga određuje (Vorf, Sapir, Bruner, moskovska škola: Ivan- Smolenski, Vigotski, Lurija) Neki autori pridaju mnogo manji značaj jeziku ili dokazuju da se mišljenje može odvijati bez učešća jezika (govora). Introspekcionisti ( bespredstavna i neverbalna miso), geštaltisti , Pijaže

ZNAČAJ RAZUMEVANJA OVOG ODNOSA ZA kognitivnu psihologiju osoba sa jezičkim porem. . n Ako jezik jeste neophodan za mišljenje to bi dalje značilo da osobe sa jezičkim poremećajem imaju teškoće sa mišljenjem i poremećaje mišljenja . .

Dva ekstremna stanovišta 1. Mišljenje se u potpunosti svodi na jezik (Džon Votson) 2. Mišljenje i jezik su potpuno nezavisni i ne utiču jedan na drugi (Noam Čomski)

TREĆA MOGUĆNOST n 11/26/2020 3. JEZIK I MIŠLJENJE SU odvojeni ali utiču jedno na drugo 7

1. Mišljenje se svodi na pounutreni govor n n 11/26/2020 Bihejviorističko shvatanje Glavni predstavnik: John Vatson 8

Mišljenje se svodi na govor Bihejviorista John Watson –misli su implicitne govorne reakcije (subvokalni govor) n Formula: govor, reč=misao n Mišljenje je svedeno na motorne navike koje se mogu opservirati i registrovati kroz pokrete govornih organa (larings, jezik, usne) n Motorička teorija svesti misao je bezčujni , subvokalni govor n n 11/26/2020 Eksperimenti Thorson, Jacobson, Max 9

Votson: n Mišljenje se svodi na pounutreni govor čiji se rudimenti mogu registrovati kroz minimalne pokrete govornih organa (P) npr. neznatni pokreti laringsa koji se odvijaju tokom procesa mišljenja ili rešavanja nekog mentalnog problema

Empirijska istraživanja n n 11/26/2020 Jacobson je eksperimentalno poredio govor naglas i govor u sebi (iste reči ) i našao da se električni napon javlja bar u nekim govornim organima prilikom govora u sebi (brojevi i druge reči) Jacobson 1932 instruisao je svoje S. da zamisle kako savijaju desnu ruku u laktu i našao porast elektropotencijala u ruci uprkos odsustva pokreta ruke 11

Jacobson –ov zaključak n n 11/26/2020 On je utvrdio da govor naglas i govor u sebi dovode do sličnih efekata tj. povišenja električnog potencijala u govornim organima Upotrebio je ovo kao dokaz o svedenosti mišljenja na motoričke govorne aktivnosti 12

Thorson- empirijska istraž. n n 11/26/2020 Pokazala visoku elektroaktivnost govornih organa (jezik i usne) na koje je prikačila elektrode, a zatim ispitanicima zadavala da rešavaju jednostavne, intelektualne zadatke “u sebi”, bez govora i glasa Dobila je vrlo slične zapise o pokretima govornih organa prilikom čujnog, glasnog izgovaranja i rešavanja zadataka “u sebi” 13

Max 1937 g. Istraživanje na eksperimentalnoj grupi gluvih n --- n n i kontrolnoj grupi čujućih n ------- Uzorak od 19 gluvih ispitanika koji su koristili znakovni jezik i kontrolna grupa čujućih koja koristi oralni, verbalni jezik Zadati su im intelektualni problemi slični onima u testovima inteligencije Meren im je električni potencijal i na rukama Rezultati: eksperimentalna grupa gluvih pokazala je veći i češći potencijal u rukama od kontrolne grupe 14

Max-ov zaključak n n 11/26/2020 Potvrdio je svoju hipotezu o visokoj korelaciji između motorike prstiju i mentalne aktivnosti Jezik kojim se neko služi (verbalni ili znakovni) jeste suština njegove misli 15

Kritika motoričke teorije svesti Kada se tokom mišljenja javi prateća aktivnost pokreta govornih organa to ne znači da se mišljenje može svoditi na njih n Kritika: korelacija između govora i mišljenja ne znači i njihovu istovetnost Implikacije na logopedsku i surdo ravan: poremećaj je istovremeno i jezički i misaoni n 11/26/2020 16

2. MIŠLJENJE I JEZIK SU POVEZANI, zavise jedno od drugog a) mišljenje prethodi jeziku i determiniše ga b) jezik prethodi mišljenju i determiniše ga c) jezik i mišljenje su u interakciji Dosledno izvedeno na ravan jezičkih poremećaja to zna 2 a. 2 b. 2 c. 11/26/2020 Ako se poremeti mišljenje dolazi do jezičkih poremećaja Ako se poremeti jezik dolazi do poremećaja mišljenja- mišljenje logopata i slušno oštećenih je inferiorno Poremećaj jezika utiče na poremećaj mišljenja i obrnuto-mišljenje logopata inferiorno 17

Tri hipoteze o povezanosti n n n 11/26/2020 a) Kognitivistička (ženevska škola) b) Sapir-Vorfova Sapir: “nemoguće je misliti bez jezika” Moskovska škola c) Interakciona (M. Shatz) 18

a) Mišljenje prethodi jeziku i determiniše ga PIAGET J. n n n 11/26/2020 n Kognitivni razvoj i intelektualno sazrevanje su neophodna podloga za razvoj govora i jezika Tokom prve dve god. života dete sebi predstavlja svet u senzorno-motornim akcijama , dakle njegova misao je prelingvistička. Dete opaža permanentnost objekta, imitira ranije viđene akcije, anticipira buduću poziciju objekta, pre njegovog pokretanja. Nakon druge god. (interiorizacija akcije u misao) jezik počinje da reprezentuje svet i da se povezuje sa interiorizacijom akcije i njenim pretvaranjem u misao ali jezik nije jedini faktor simbolizacije, postoji simbolička igra, odložena imitacija, mentalne slike , crtanje itd. Kada semiotička funkcija počinje da bude operativna onda se odvaja misao od akcije. Tada jezik igra važnu ali ne presudnu ulogu. Pijaže tvrdi da jezik nije izvor operacionog mišljenja (primer gluvih )a izgleda i nije dovoljan za formalne operacije. Dete ne razume reč dok nije ovladalo pojmom koji stoji iza nje 19

Sinclair de Zvart H. n n 11/26/2020 Zaključila je na osnovu svojih eksperemenata sa konzervacijom kod dece koja su verbalno trenirana da nema ubedljivih dokaza o uticaju verbalnog obučavanja na prelazak iz faze nekonzervacije u fazu konzervacije Bruner dobio suprotne rezultate 20

Posledice ovog shvatanja na logopedsku i surdološku ravan Mišljenje kod logopata i gluvih utiče na n n n 11/26/2020 njihov jezik tj. ako je njihovo mišljenje neoštećeno ne bi trebalo da utiče na njihov oštećen jezik. Oštećeni jezik logopata i gluvih nije u ovom slučaju, povezan sa njihovim mišljenjem već sa nekim drugim činiocima Međutim oštećeno mišljenje mentalno obolelih utiče na njihov oštećen jezik 21

b) Jezik determiniše mišljenje n n Edvard Sapir i Bendžamin li Vorf su tipični predstavnici ovog shvatanja i zato je hipoteza dobila po njima naziv Wittgenstein, Rusell, Bowerman, Bruner, Brown

Predstavnici shvatanja da jezik određuje mišljenje B. L. Whorf – teorija lingvističkog determiniz. n Jezik kojim čovek govori određuje njegovo opažanje i tumačenje sveta. Jezik predisponira ljude da misle na određeni način. Razlike u jezicima dovode do razlike u mišljenju Primeri: Hopi (ista reč za različite objekte), Zuni indijanci (ista reč za narandžastu i žutu boju), Acteci ( jedna reč za sneg, led i hladnoću), Eskimi (mnogo različitih reči za više vrsta snega) 11/26/2020 23

Edvard Sapir: n n Jezik strukturira misao Nemoguće je misliti bez jezika “Jezička zona je jedini poznat put koji vodi ka mišljenju” Reč i govor su neinstinktivna , stečena sredstva koja su nastala delovanjem kulture

VITGENŠTAJN-filozof n 11/26/2020 “Jezik je slika sveta , a granice jezika su granice sveta” 25

Jezik utiče na mišljenje: n n n 11/26/2020 M. Bowerman (1982. ): jezik može uticati na razvoj pojmova. Na osnovu jezičkih struktura savlađuju se značenja Bruner: konzervacija bolja kod dece koja su verbalizovala R. Brown: jezik predisponira da se misli na odredjeni način. 26

Grinfildova i Bruner: n Eksperiment na tri grupe od po 20 dece od 6 -13 g. Prva grupa iz Uolof plemena koja govori samo svoj maternji jezik u kome ne postoji posebna reč za narandžastu i žutu boju, druga grupa su Uolof deca koja osim maternjeg govore i francuski i treća grupa su francuska deca koja govore samo francuski jezik u kome postoje posebne reči za ove boje

Predpostavka od koje se pošlo: n n Pošto u prvoj grupi nemaju posebnu reč za pomenute dve boje neće moći ni da klasifikuju na osnovu tih boja U trećoj grupi gde u francuskom jeziku postoje posebne reči za dve boje uspešno će klasifikovati po boju

Zadaci klasifikovanja: n n n Zadatak je npr. bio da se klasifikuju banana, pomorandža i okrugli žuti sat Mogućnosti su bile klasifikacija po boji, funkciji i obliku Pošto Uolofi nemaju posebnu reč za dve boje neće moći ni da klasifikuju uspešno po bojama

Rezultat eksperimenta: n n n Ulof deca koja nisu znala francuski uspešno su klasifikovala prema boji Ispostavilo se da je broj grešaka jednak u svim grupama i da se on smanjuje sa uzrastom Ovim eksperimentom je opovrgnuta Sapir- Vorfova hipoteza

Kritika Sapir-Vorfove hipoteze: n n Činjenica da u jeziku neke kulture ne postoje određene reči , ne znači da pripadnici te kulture ne opažaju i ne uočavaju razlike među objektima koji se označavaju pomoću iste reči. Pojedine reči mogu imati funkciju većeg skretanja pažnje na određene aspekte iskustva mada je način opažanja i mišljenja pripadnika različitih kultura i različitih jezika verovatno u osnovi isti

Posledice stanovišta da jezik determiniše mišljenje n n n 11/26/2020 Logopedska ravan (Matić, Sovak) govorni poremećaj nepovoljno utiče na intelektualni razvoj Surdološka ravan govorni deficit gluvih utiče na njihovo deficitno mišljenje Ovo bi dovelo do zaključka da deca sa jezičkim poremećajima imaju deficitno mišljenje 32

c) Jezik i mišljenje su u interakciji Jezik utiče na mišljenje i mišljenje paralelno utiče na jezik Tokom upotrebe reči koje ne razume dovoljno, dete savlađuje jezička pravila koja podstiču razvoj mišljenja i mišljenje podstiče razvoj jezika (Shatz M. ) 11/26/2020 33

Merilin Šac (M. Shatz 1987) n n n 11/26/2020 Jezički i kognitivni razvoj teku paralelno , utičući jedan na drugi interaktivno U toku razvoja jezika postoji organizacija i reorganizacija tog sistema pod dejstvom kognitivnog razvoja Upotreba reči (koje u početku nemaju značenje) u okviru jezičkih pravila doprinosi kognitivnom razvoju i njihovom kasnijem razumevanju 34

Interakcionističko shvatanje Jezik i mišljenje međusobno utiču jedno na drugo Tipični predstavnici ovog shvatanja su: Shatz, Bates , Snider itd. 11/26/2020 35

Reperkusije n 11/26/2020 Dovoljan je smer uticaja poremećenog jezika na poremećeno mišljenje da bi doveo do stanovišta da osobe sa jezičkim poremećajima imaju i poremećaje na planu mišljenja. 36

3. Jezik i mišljenje su nezavisni n n n 11/26/2020 Vircburška škola i Geštaltistička škola Smith-ov eksperiment (tubocurarinhlorid Eksperimenti sa majmunima (Keler) Mišljenje gluvih Slučaj Antoni (Curtiss&Yamada) i “Chatter box” deca 37

Smitov eksperiment n n 11/26/2020 Istraživač Smith je sebe izložio delovanju smrtonosnog otrova kurare koji je paralisao njegove govorne organe. Nakon intervencije koja je neutralisala delovanje otrova on je izvestio da je tokom dejstva otrova bio potpuno svestan i sposoban da rešava jednostavne probleme tj. da misli, uprkos inhibiciji govornih organa 38

Slučaj Antoni je bio star 6, 5 god. Kada mu je zadata: - Lajter internacionalna skala - Pijažeovi zadaci konzervacije, klasifikacije i serijacije - Bentonov test vizuelne percep. - Knoksove kocke - Baterija jezičkih testova Rezultati na neverbalnim kognitivnim testovima veoma niski, a na jezičkim 39 visoki n 11/26/2020

Furth Hanssurdopsiholog n 11/26/2020 Adekvatno mišljenje i uspešno rešavanje intelektualnih problema kod gluvih dokazi su da jezik , koji je kod njih oštećen, ne utiče bitno na razvoj njihovog mišljenja 40

Logopedski slučajevi n n 11/26/2020 Lenebergov pacijent sa anartrijom (1962; 1964) kongenitalnog tipa bio je u stanju da razume vrlo složene pojmove i da izvrši različite komplikovane naloge Neki tipovi motorne Brokine afazije pri kojoj razumevanje i mišljenje nisu oštećeni, a jezičke funkcije jesu 41

Slučaj gospodina Ballard-a gluvonemog instruktora na nacionalnom koledžu u Vašingtonu n “Ja mogu preneti svoje misli i osećanja roditeljima i braći pomoću prirodnih znakova ili pantomimom i ja mogu da razumem šta oni meni kažu istim putem. Naša komunikacija se međutim odnosi na dnevne rutinske aktivnosti vezane za kuću i teško da nadilaze krug mojih sopstvenih opservacija. Moj otac je imao običaj da me vodi sa sobom na njegova poslovna putovanja u inostranstvo jer je to smatrao kompenzacionom merom za moj gubitak sluha. Činio je to češće sa mnom nego sa mojom braćom objašnjavajući da oni mogu mnoge informacije dobiti čulom sluha a da ja zavisim isključivo od vida kod upoznavanja spoljašnjeg sveta. ” 11/26/2020 42

Mr. Ballard- nastavak n 11/26/2020 Tokom tih sjajnih putovanja, a 2 -3 godine pre početka mog školovanja tokom koga sam upoznao osnove pismenosti, ja sam počeo da se pitam: ”kako postaje svet”. Kada mi je ovo pitanje palo na pamet počeo sam da razmišljam o njemu dugo vremena. Moja radoznalost je bila probuđena: ”kakvo je poreklo ljudskog života u njegovom prvom pojavljivanju na planeti zemlji, i o biljkama takođe, o razlogu postojanja zemlje, sunca , meseca, zvezda. Ne sećam se šta je to prvo bilo što me je navelo na pitanje o poreklu stvari. Pre tog vremena imao sam ideje o poreklu deteta od roditelja, o razmnožavanju životinja i nastanku biljaka od semena( mislim da sam tada bio star oko 5 godina ). Oko 9 godina sam imao kada sam sebi počeo da postavljam pitanja o poreklu univerzuma. U 11 -oj godini sam smešten u instituciju gde sam počeo da se obrazujem. 43

Shvatanje Vilijama Džejmsa n 11/26/2020 O mogučnosti mišljenja neverbalnim putem 44

Šema W. James-a “Neka tačka A bude iskustvo od koga polaze brojne individue koje razmišljaju, a tačka Z je praktični zaključak , racionalno proizašao iz njega. Jedna individua do tog zaključka dolazi određenom linijom, drugačijom. Jedna sledi tok engleskih predstava reči a druga nemačkih verbalnih predstava. Kod nekih prevladava vizuelna predstava kod drugih taktilna. n 11/26/2020 45

Iz Džejmsovog shvatanja proizilazi: n n 11/26/2020 Da se pravilno rezonovanje tj. mišljenje može obaviti i bez verbalnih sredstava Dakle i mišljenje onih koji imaju verbalni deficit može se obavljati pravilno i neverbalnim sredstvima 46

Reperkusije shvatanja o nezavisnosti jezika i mišljenja: Logopedska ravan: n 11/26/2020 Jezički poremećaj nije povezan sa poremećajem mišljenja i obratno, poremećaj mišljenja nije povezan sa poremećajem jezika 47

Klasifikacija različitih shvatanja po Dž. Grin: 1. 2. 3. Jezik je neophodan za proces mišljenja i on determiniše način na koji mislimo Mišljenje prethodi jeziku i neophodno je za razvoj jezika Jezik i mišljenje imaju nezavisne korene i razvijaju se u početku paralelno da bi kasnije došlo do interakcije (Vigotski)