Odnos miljenja i jezika govora Prof dr Vesna

Odnos mišljenja i jezika (govora) Prof. dr Vesna Radoman FASPER 9/20/2021 1

Definicije MIŠLJENJE je mentalna aktivnost pretežno simboličkog karaktera preko koje se shvata realnost (spoljašnja i unutrašnja) i u nju unosi poredak i red. Tu spadaju mentalne operacije: - apstrahovanje - simbolizacija - konceptualizacija -generalizacija -prosuđivanje -zaključivanje U mišljenje su takodje uključeni pamćenje i predstavljanje (dakle svi nivoi hijerarhije osim opažaja i oseta) JEZIK 9/20/2021 Sistem simbola uređenih po određenim pravilima kojima se prenosi značenje 2

n n 9/20/2021 Obično se smatra da su mišljenje i jezik dve najsloženije tvorevine koje su čoveku na raspolaganju; njihova složenost otežava naučno istraživanje, a naročito je otežana deskripcija i objašenje njihovih složenih međudejstva; Uloga teorije - kada nismo u mogućnosti da damo egzaktne emirijske odgovore na temu koja nas zanima 3

Veoma diskutovana tema u psihologiji mišljenja: … Da li je jezik (govor) neophodan za mišljenje ili se mišljenje može odvijati nezavisno i neuslovljeno jezikom (govorom) ? Takođe se postavlja pitanje da li je jezik moguć bez mišljenja ?

ZNAČAJ RAZUMEVANJA OVOG ODNOSA ZA kognitivnu psihologiju osoba sa jezičkim porem. . n Ako jezik jeste neophodan za mišljenje to bi dalje značilo da osobe sa jezičkim poremećajem imaju teškoće sa mišljenjem i poremećaje mišljenja . .

Dva ekstremna stanovišta 1. Mišljenje se u potpunosti svodi na jezik (Džon Votson) 2. Mišljenje i jezik su potpuno nezavisni i ne utiču jedan na drugi (Noam Čomski)

TREĆA MOGUĆNOST n 9/20/2021 3. JEZIK I MIŠLJENJE SU odvojeni ali utiču jedno na drugo 7

1. Mišljenje se svodi na pounutreni govor n n 9/20/2021 Bihejviorističko shvatanje Glavni predstavnik: John Vatson 8

Mišljenje se svodi na govor n Bihejviorista John Watson –misli su implicitne govorne reakcije (subvokalni govor) Mišljenje je svedeno na motorne navike koje se mogu opservirati i registrovati kroz pokrete govornih organa (larings, jezik, usne) n Motorička teorija svesti misao je bezčujni , subvokalni govor n n 9/20/2021 Eksperimenti Thorson, Jacobson, Max 9

Votson: n Mišljenje se svodi na pounutreni govor čiji se rudimenti mogu registrovati kroz minimalne pokrete govornih organa (P) npr. neznatni pokreti laringsa koji se odvijaju tokom procesa mišljenja ili rešavanja nekog mentalnog problema

Empirijska istraživanja n n 9/20/2021 Jacobson je eksperimentalno poredio govor naglas i govor u sebi (iste reči ) i našao da se električni napon javlja bar u nekim govornim organima prilikom govora u sebi (brojevi i druge reči) Jacobson 1932 instruisao je svoje S. da zamisle kako savijaju desnu ruku u laktu i našao porast elektropotencijala u ruci uprkos odsustva pokreta ruke 11

n 9/20/2021 Zašto bihejvioristi izjednačavaju mišljenje i govor? Zato što se bave samo spolja vidljivim, onim što može da se ragistruje – tako, govor bi mogao da bude predmet izučavanja, ali mišljenje ne u svakom svom segmentu, onda su oni mišljenje proglasili govorom bez glasa; 12

Jacobson –ov zaključak n n 9/20/2021 On je utvrdio da govor naglas i govor u sebi dovode do sličnih efekata tj. povišenja električnog potencijala u govornim organima Upotrebio je ovo kao dokaz o svedenosti mišljenja na motoričke govorne aktivnosti 13

Kritika motoričke teorije svesti Kada se tokom mišljenja javi prateća aktivnost pokreta govornih organa to ne znači da se mišljenje može svoditi na njih n Kritika: korelacija između govora i mišljenja ne znači i njihovu istovetnost Implikacije na logopedsku i surdo ravan: poremećaj je istovremeno i jezički i misaoni n 9/20/2021 14

2. MIŠLJENJE I JEZIK SU POVEZANI, zavise jedno od drugog a) mišljenje prethodi jeziku i determiniše ga b) jezik prethodi mišljenju i determiniše ga c) jezik i mišljenje su u interakciji Dosledno izvedeno na ravan jezičkih poremećaja to znači 2 a. 2 b. 2 c. 9/20/2021 Ako se poremeti mišljenje dolazi do jezičkih poremećaja Ako se poremeti jezik dolazi do poremećaja mišljenja- mišljenje logopata i slušno oštećenih je inferiorno Poremećaj jezika utiče na poremećaj mišljenja i obrnuto-mišljenje logopata inferiorno 15

Klasifikacija različitih shvatanja po Dž. Grin: 1. 2. 3. Jezik je neophodan za proces mišljenja i on determiniše način na koji mislimo Mišljenje prethodi jeziku i neophodno je za razvoj jezika Jezik i mišljenje imaju nezavisne korene i razvijaju se u početku paralelno da bi kasnije došlo do interakcije (Vigotski)

a) Mišljenje prethodi jeziku i determiniše ga PIAGET J. n n 9/20/2021 Tokom prve dve god. života dete sebi predstavlja svet u senzorno-motornim akcijama , dakle njegova misao je prelingvistička. Nakon druge god. jezik počinje da reprezentuje svet , mada jezik nije jedini faktor simbolizacije, postoji simbolička igra, odložena imitacija, mentalne slike , crtanje itd. Pijaže tvrdi da jezik nije izvor operacionog mišljenja (primer gluvih ) a izgleda i nije dovoljan za formalne operacije. Dete ne razume reč dok nije ovladalo pojmom koji stoji iza nje 17

Posledice ovog shvatanja na logopedsku i surdološku ravan Mišljenje kod logopata i gluvih utiče na n njihov jezik tj. ako je njihovo mišljenje neoštećeno ne bi trebalo da bude uticaja na njihov oštećen jezik. n 9/20/2021 Oštećeni jezik logopata i gluvih nije u ovom slučaju, povezan sa njihovim mišljenjem već sa nekim drugim činiocima 18

b) Jezik determiniše mišljenje n Edvard Sapir i Bendžamin li Vorf su tipični predstavnici ovog shvatanja i zato je hipoteza dobila po njima naziv

Predstavnici shvatanja da jezik određuje mišljenje B. L. Whorf – teorija lingvističkog determiniz. n Jezik kojim čovek govori određuje njegovo opažanje i tumačenje sveta. Jezik predisponira ljude da misle na određeni način. Razlike u jezicima dovode do razlike u mišljenju Primer: Eskimi (mnogo različitih reči za više vrsta snega) 9/20/2021 20

Edvard Sapir: n n Jezik strukturira misao Nemoguće je misliti bez jezika

Grinfildova i Bruner: n Eksperiment na tri grupe od po 20 dece od 6 -13 g. Prva grupa iz Uolof plemena koja govori samo svoj maternji jezik u kome ne postoji posebna reč za narandžastu i žutu boju, druga grupa su Uolof deca koja osim maternjeg govore i francuski i treća grupa su francuska deca koja govore samo francuski jezik u kome postoje posebne reči za ove boje

Predpostavka od koje se pošlo: n n Pošto u prvoj grupi nemaju posebnu reč za pomenute dve boje neće moći ni da klasifikuju na osnovu tih boja U trećoj grupi gde u francuskom jeziku postoje posebne reči za dve boje uspešno će klasifikovati po boju

Zadaci klasifikovanja: n n n Zadatak je npr. bio da se klasifikuju banana, pomorandža i okrugli žuti sat Mogućnosti su bile klasifikacija po boji, funkciji i obliku Pošto Uolofi nemaju posebnu reč za dve boje neće moći ni da klasifikuju uspešno po bojama

Rezultat eksperimenta: n n n Ulof deca koja nisu znala francuski uspešno su klasifikovala prema boji Ispostavilo se da je broj grešaka jednak u svim grupama i da se on smanjuje sa uzrastom Ovim eksperimentom je opovrgnuta Sapir- Vorfova hipoteza

Kritika Sapir-Vorfove hipoteze: n Činjenica da u jeziku neke kulture ne postoje određene reči , ne znači da pripadnici te kulture ne opažaju i ne uočavaju razlike među objektima koji se označavaju pomoću iste reči.

Posledice stanovišta da jezik determiniše mišljenje n n n 9/20/2021 Logopedska ravan (Matić, Sovak) govorni poremećaj nepovoljno utiče na intelektualni razvoj Surdološka ravan govorni deficit gluvih utiče na njihovo deficitno mišljenje Ovo bi dovelo do zaključka da deca sa jezičkim poremećajima imaju deficitno mišljenje 27

c 1) Jezik i mišljenje su u interakciji - Vigotski n n n 9/20/2021 Jezik i mišljenje imaju nezavisne korene, razvijaju se paralelno do 2. godine, od kada počinje njihova interakcija Malo dete, prelingvističko mišljenje 3 -4 godine, spoljašnji govor u cilju komunikacije; 3 -7 egocentrični, upućen samom sebi; unutrašnji govor, govor u sebi, u mislima, šifrovan 28

c 2) Jezik i mišljenje su u interakciji– novije shvatanje Jezik utiče na mišljenje i mišljenje paralelno utiče na jezik Tokom upotrebe reči koje ne razume dovoljno, dete savlađuje jezička pravila koja podstiču razvoj mišljenja i mišljenje podstiče razvoj jezika (Šac. ) 9/20/2021 29

Merilin Šac (M. Shatz 1987) n n n 9/20/2021 Jezički i kognitivni razvoj teku paralelno, utičući jedan na drugi interaktivno U toku razvoja jezika postoji organizacija i reorganizacija tog sistema pod dejstvom kognitivnog razvoja Upotreba reči (koje u početku nemaju značenje) u okviru jezičkih pravila doprinosi kognitivnom razvoju i njihovom kasnijem razumevanju 30

Reperkusije n 9/20/2021 Dovoljan je smer uticaja poremećenog jezika na poremećeno mišljenje da bi doveo do stanovišta da osobe sa jezičkim poremećajima imaju i poremećaje na planu mišljenja. 31

3. Jezik i mišljenje su nezavisni n n 9/20/2021 Mišljenje i jezik su potpuno nezavisne kategorije; Čomski –zanima ga jezik i tretira ga potpuno nezavisno od bilo koje druge ljudske funkcije, pa tako i mišljenja; jezik, odnosno jezičke strukture egzistiraju u mozgu već pri rođenju, jezik je urođena kategorije i dovoljno ih je samo aktivirati uzorkom maternjeg jezika koji novorođenčetu biva dostupan 32 već nakon rođenja;

n 9/20/2021 Kelerovi majmuni mogu da rešavaju zadatke, mogu da misle. . . koriste oruđe da bi došli do cilja 33

Smitov eksperiment n n 9/20/2021 Istraživač Smith je sebe izložio delovanju smrtonosnog otrova kurare koji je paralisao njegove govorne organe. Nakon intervencije koja je neutralisala delovanje otrova on je izvestio da je tokom dejstva otrova bio potpuno svestan i sposoban da rešava jednostavne probleme tj. da misli, uprkos inhibiciji govornih organa 34

Slučaj Antoni je bio star 6, 5 god. Kada mu je zadata: - Lajter internacionalna skala - Pijažeovi zadaci konzervacije, klasifikacije i serijacije - Bentonov test vizuelne percep. - Knoksove kocke - Baterija jezičkih testova Rezultati na neverbalnim kognitivnim testovima veoma niski, a na jezičkim 35 visoki n 9/20/2021

Furth Hanssurdopsiholog n 9/20/2021 Adekvatno mišljenje i uspešno rešavanje intelektualnih problema kod gluvih dokazi su da jezik , koji je kod njih oštećen, ne utiče bitno na razvoj njihovog mišljenja 36

Logopedski slučajevi n 9/20/2021 Neki tipovi motorne Brokine afazije pri kojoj razumevanje i mišljenje nisu oštećeni, a jezičke funkcije jesu 37

Reperkusije shvatanja o nezavisnosti jezika i mišljenja: Logopedska ravan: n 9/20/2021 Jezički poremećaj nije povezan sa poremećajem mišljenja i obratno, poremećaj mišljenja nije povezan sa poremećajem jezika 38