Obveznice JS Pojam Obveznice dunike hartije od vrednosti

Obveznice JS

Pojam Obveznice - dužničke hartije od vrednosti kojima se emitent (izdavalac) obavezuje da vlasniku obveznice isplati po dospeću glavnicu sa kamatom. Obveznice – veoma značajan oblik prikupljanja slobodnih novčanih sredstava u savremenim privredama u cilju dugoročnog finansiranja. Obveznice dospevaju posle određenog vremena i tada ih emitent mora otkupiti od njihovog imaoca po njihovoj nominalnoj vrednosti. Kamata je unapred ugovorena i predstavlja ugovornu obavezu emitenta.

Osnovni elementi obveznice: 1. Rok dospeća-t 2. Kuponska (nominalna) kamatna stopa - c 3. Glavnica (nominalni iznos duga) - NV

Emisija obveznica Emisija obveznica – prikupljanje novčanih sredstava izdavanjem obveznica. Podela: q primarna emisija q sekundarna emisija Obveznice može emitovati: q država i državne agencije, q preduzeće, q banka i q druge finansijske institucije. Izdavanje obveznice zahteva visok nivo stručnosti te se ovi poslovi prepuštaju specijalizovanim organizacijama.

Nominalna vrednost obveznica – iznos na koji obveznica glasi, odnosno onaj iznos sredstava koji će vlasniku obveznice biti isplaćen o roku dospeća. Nominalna vrednost se po pravilu razlikuje od tržišne vrednosti. Što je rok dospeća bliži to je cena bliža nominalnoj vrednosti.

Tržišna vrednost obveznice Tržišna vrednost obveznice zavisi od kamatne stope koju ta obveznica donosi kupcu i ostalih investicionih mogućnosti. Kamata se utvrđuje u određenom procentu u odnosu na nominalnu vrednost i formira se na sekundarnom tržištu novca (5%, 7% i sl. ) Do raskoraka izmedu nominalne i tržišne vrednosti dolazi zbog ponude i tražnje na sekundarnom tržištu. Ako je tržišna vrednost obveznice manja od nominalne vrednosti – obveznice se prodaju uz DISKONT. Obrnuto, ako je tržišna cena veća od nominalne vrednosti – obveznice se prodaju uz PREMIJA.

Cena kapitala pribavjenog emisijom obveznica Cena obveznica i visina kamatne stope obrnuto su srazmerne. Ukoliko kamatne stope rastu cena obveznica pada i obrnuto. Primer: Nominalna vrednost obveznice 1. 000 din a kamatna stopa 10% Ako kamatna stopa padne na 9%, kupci plaćaju veći iznos za obveznicu – prodaja uz PREMIJU (tržišna vrednost=1. 090 din) Ako kamatna stopa poraste na 11%, kupci plaćaju manji iznos za obveznicu – prodaja uz DISKONT (tržišna vrednost=890 din) Diskont ili premija se iskazuju kao posebna pozicija u BS.

0 Podela prema izdavaocu Podela prema stepenu obezbeđenja Prema roku • Državne o državne agencije • Lokalni organi vlasti • Korporativne • Bankovne • Osigurane • Neosigurane • Kratkoročne – do 1 god • Srednjoročne – 5 -10 god • Dugoročne – preko 10 god

Razlika između akcije i obveznice Obveznice, za razliku od akcija, ne daju pravo na učestvovanje u vlasništvu poduzeća i dobiti, ali daju pravo na povrat uložene glavnice uvećane za ugovorenu kamatu u ugovorenom roku.

Dodatak: Srbija Obveznice stare devizne štednje Republike Srbije • Radi regulisanja javnog duga Srbija je u više navrata emitovala obveznice u svrhu izmirenja obaveza devizne štednje građana i njihove konverzije u obveznice Republike Srbije. • Ovim obveznicama se trguje na Beogradskoj berzi i vanberzanski. • Obveznice se mogu prodati pre roka dospeća preko ovlašćenih brokera. Tada će se u trenutku prodaje dobiti manje novca nego o roku dospeća. To je žrtva koja se podnosi kako bi se dobila gotovina odmah umesto da se čeka dospeće. Obveznice preduzeća (korporativne) • Preduzeće je emitent obveznice koji se obavezuje da će plaćati unapred definisan kupon i to na tačno određeni datum, kao i glavnicu na dan dospeća obveznice. • Ova obveznica sadrži pravo prioriteta naplate u odnosu na vlasnike običnih i preferencijalnih akcija. Ovim obveznicama se trguje na berzi.

Slika