OBRAZOVANJE SESTARA STEENE KOMPETENCIJE I MESTO U ZDRAVSTVENOM

OBRAZOVANJE SESTARA, STEČENE KOMPETENCIJE I MESTO U ZDRAVSTVENOM SISTEMU: PROBLEMI I IZAZOVI U SRBIJI Dragana Milutinović, Sanja Tomić

UVOD • Poslednjih godina stalno „govorimo“ da su u sistemu obrazovanju medicinskih sestara u Srbiji neophodne suštinske promene. • Neke promene su se i dogodile, ali ne kao posledica promena u sistemu zdravstvene zaštite, već kao rezultat društvenih i političkih promena.

EDUKACIJA MEDICINSKIH SESTARA U XX VEKU • Prva škola za medicinske sestre (nudilje) u Srbiji je osnovana je 1921. godine. • Pozitivan razvoj obrazovanja medicinskih sestara je zaustavljen nakon Drugog svetskog rata u tadašnjom Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. • Prihvatajući socijalistički model obrazovanja otvaraju se srednje škole (identično gotovo u celom socijalističkom bloku). • Ozbiljna promena u obrazovanju medicinskih sestra u socijalističkom dobu (od 1975. do 1989. ) bila je i reforma školstva tzv. „usmereno obrazovanje“ koju je sproveo Stipe Šuvar.

PROBLEMI. . . • Školovanje i priprema mladih osoba između 15 i 19 godina starosti za odgovornosti koje nemeće sestrinska profesija ukazaće kasnije na nedovoljnost u kvalitetu. Zrelost, sposobnost empatije i veštine komunikacije se ne mogu dovoljno razvijati u ovom uzrastnom dobu. • S obzirom na činjenicu da je institucionalna, tj. dijagnostičkoterapijska komponenta u to vreme bila ojačana u zdravstvu, sestrinska nega je pre svega bila usmerena na bolničku negu. • Dakle, nega je bila usmerena isključivo na zadatak. • Umesto da pomažu ljudima (korisnicima usluga / bolesnicima) u obavljanju svakodnevnih aktivnosti i suočavanju sa bolešću, medicinske sestre su sve više pomagale lekarima u procesu dijagnostike i lečenje bolesti.

VIŠE OBRAZOVANJE MEDICINSKIH SESTARA U SRBIJI Septembra 1952. godine osniva se prva Viša medicinska škola u Beogradu koja traje sedam semestara, a potom 1958. godine i druga, ali u trajanju četiri semestra. Nakon petnaest godina rada 1973. godine dolazi do integracije ove dve škole u jednu.

IZAZOVI … • Edukacija medicinskih sestara u Srbiji nakon potpisivanja Bolonjske deklaracije 2003. godine. Prvi stepen Drugi stepen Treći stepen • Nova struktura visokog obrazovanja za zdravstvenu negu obuhvata različite nivoe (Zakon o visokom obrazovanju, 2005. i 2010. )

Fakultet Visoka strukovna škola VISOKE STRUKOVNE ŠKOLE I FAKULTETI U SRBIJI za oblast zdravstvene nege

Prvi stepen visokog obrazovanja - bachelor • Program traje tri (180 ESPB) ili četiri godine (240 ESPB) redovnog školovanja, • Odobren od strane Ministarstva prosvete. • Predmeti u nastavnom programu su podeljeni u dve grupe: obavezni i izborni. • Studenti biraju nastavne predmete sa liste izbornih predmeta, u skladu sa svojim interesima i mogućnostima. Nakon što je ispunio sve obaveze koje je su predviđene nastavnim planom i programom studija, odnosno uspešno položi sve predmete i stekne propisani broj kreditnih bodova student može da odbrani završni ili diplomski rad.

MASTER STUDIJE ZDRAVSTVENE NEGE • Drugi nivo studija su master akademske studije zdravstvene nege. • Program odobren od strane Ministarstva prosvete – 1 školsku godinu sa 60 ESPB. • Prvi zvanični program master studija zdravstvene nege prihvatio je Univerzitet u Novom Sadu i u oktobru 2007. godine je upisan prva generacija medicinskih sestara. • Danas se ovaj program odvija u dve discipline: – interdisciplinarna zdravstvena nega i – metodika nastave zdravstvene nege.

Treći nivo studija – doktorske studije • Na kraju poslednji nivo su doktorske studije (3 akademske godine). • Program odobren od strane Ministarstva prosvete. • Za upis doktorskih studija kandidat mora da ima najmanje 300 ESPB bodova. • Program doktorskih studija ima izborni modul: – Klinička zdravstvena nega – Javno zdravlje

Treći nivo studija – doktorske studije • Doktorant nakon završetka teze mora javno predstaviti svoj istraživački rad – uz prethodno ostvarene uslove: broj objavljenih naučnih radova • Potom ga brani pred komisijom sastavljenom od 5 članova i ako uspešno odbrani svoj rad, dobija zvanje doktora medicinskih nauka (Ph. D).

IZAZOVI … • Medicinske sestre u Srbiji imaju i mogućnost sticanja specijalizacije. • Obavezna kontinuirana edukacija medicinskih sestara od septembra 2009. – različiti oblici rada (stručna predavanja, kursevi, on-line testovi, publikovanje radova i dr. ). • Florence Nightingale“Nikada sebe nemojmo smatrati za završene medicinske sestre. . . Mi moramo da učimo čitavog našeg života“

PROBLEMI … • Za profesiju medicinske sestre i babice postoje u Evropskoj uniji sektorske direktive. • Za njih je precizno određen sadržaj i trajanje obrazovanja (najmanje tri godine nakon 10 godina opšteg obrazovanja, 4600 sati teorije i prakse (sa 1/3 teorije i 1/2 prakse) kao i kadrovski, prostorni, materijalni uslovi koje moraju obrazovne institucije posedovati.

PROBLEMI … • Specijalizacije, nažalost, nisu odobrene od strane Ministarstva zdravlja. • Da li kontinuirana edukacija unapređuje kvalitet pružene nege?

STEČENE KOMPETENCIJE • Kada su se svršeni studenti zapošljavali obično im se zameralo da su dobro potkovani teorijskim znanjima, ali da su nedovoljno osposobljeni za brzo uključivanja u svet rada. • Raskorak između sticanja teorijskih znanja i razvoja praktičnih veština u tradicionalnim studijskim programima smanjuje se uvođenjem nove paradigme u visokom obrazovanju tj. se uvođenjem kurikuluma usmerenog na kompetencije, što je i jedan od glavnih zadataka Bolonjskoga procesa.

STEČENE KOMPETENCIJE Kompetencije predstavljaju dinamičnu kombinaciju znanja, razumevanje, veština i sposobnosti, a studenti zdravstvene nege odnosno sestrinstva razvijaju ih tokom procesa učenja. • Kompetencije finalni proizvod obrazovnog procesa. • Različiti partneri u procesu obrazovanja (akademsko osoblje, poslodavci, diplomirani studenti, studenti koji su još u procesu obrazovanja itd. ) obično imaju različita gledišta o tome šta bi trebalo da budu završne kompetencije, kao i o tome koje kompetencije su najvažnije.

STEČENE KOMPETENCIJE • Područne ili specifične kompetencije su usko povezane sa određenim stručnim područjem i nazivaju se još i akademske kompetencije. • Ove kompetencije čine samo jezgro studijskoga programa i uključene su u sve obrazovne cikluse. • Generičke kompetencije su skup znanja, veština i stavova koje imaju široku primenu u ljudskim delatnostima i omogućavaju fleksibilno prilagođavanje zahtevima različitih visokostručnih poslova. – Mogu se razvijati tokom studija ali i izvan obrazovnog konteksta.

IZAZOV ILI PROBLEM • Da li su definisane stručne kompetencije i način kako se procenjuju? • Dijalog unutar struke apsolutno neophodan kako radi međusobne prepoznatljivosti kurikuluma, tako i radi priznavanja delova studija ili pak završnih kvalifikacija u slučaju mobilnosti studenata. • Ovakva vrsta usaglašavanja ne podrazumeva izradu identičnih kurikuluma ili planova i programa za sve obrazovne institucije, već isključivo usaglašavanje na polju izlaznih opštih i stručnih kompetencija.

STRUČNI NAZIVI • Stručni nazivi koje studenti dobijaju nakon završetka određenog nivoa studija definisani su Pravilnikom o Listi stručnih, akademskih i naučnih naziva iz 2010. godine gde u polju za medicinske nauke se nalaze sledeći stručni nazivi: – diplomirani organizator zdravstvene nege, – diplomirana medicinska sestra, sestra – strukovna medicinska sestra ili – strukovna medicinska sestra – specijalista, – master organizator zdravstvene nege ili master medicinska sestra, – doktor medicinskih nauka MEDICINSKA SESTRA-TEHNIČAR

MESTO U ZDRAVSTVENOM SISTEMU PROBLEM … • Diplomirani studenti svih nivoa studija još uvek nisu na pravi način prepoznati u sistemu zdravstvene zaštite. • Nadamo se da će vrlo brzo profesionalci koji su završili studije odobrene od meritornih institucija u Srbiji biti i tako vrednovani, odnosno da će se njihov status, pa i vrednost na tržištu rada povećati.

HVALA NA PAŽNJI Dragana Milutinović milutind 021@gmail. com Sanja Tomić sanjartomic@gmail. com