Obrazovanje Javne finansije vebe Bilansni znaaj javnih rashoda

Obrazovanje Javne finansije - vežbe -

Bilansni značaj javnih rashoda na obrazovanje • U zemljama EU rashodi za obrazovanje predstavljaju jednu od značajnijih rashodnih pozicija budžeta • Učešće rashoda za obrazovanje u Evropi kreće se u intervalu od oko 3 -8, 5% BDP, sa prosečnom vrednošću iznad 5% BDP • U svim zemljama je obavezno osnovno, a u mnogima i srednje obrazovanje • U Evropi država ima izrazito dominantnu ulogu u proizvodnji osnovnog i srednjeg obrazovanja • U visokom obrazovanju država takođe ima značajnu ulogu, ali je učešće privatnog sektora u visokom obrazovanju značajnije • Osim što nudi studiranje na državnim fakultetima, država obezbeđuje kredite i stipendije za studiranje na privatnim fakultetima

Razlozi za državnu intervenciju u obrazovanju • Da li je obrazovanje javno dobro? – uključivanjem dodatnog učenika povećavaju se troškovi, a postoji mogućnost isključenje iz potrošnje – obrazovanje je privatno dobro, jer povećava sposobnost pojedinca da ostvari zaradu kao i njegove ukupne društvene šanse • Da li obrazovanje generiše pozitivne eksterne efekte? – Prema klasičnom mišljenju obrazovanje • povećava socijalizaciju • obrazovaniji pojedinci su skloniji prihvatanju demokratskih vrednosti – Ljudski kapital, koji se značajnim delom ostvaruje kroz obrazovanje, predstavlja jednu od važnijih determinanti privrednog rasta

Da li država treba da subvencioniše visoko obrazovanje? • Postoji mišljenje da država treba da subvencioniše visoko obrazovanje, jer ono utiče na rast produktivnosti: – međutim, ako su zarade visokoobrazovnih osoba u skladu sa produktivnošću tada eksterni efekti ne postoje – da li sve vrste visokog obrazovanja imaju podjednake eksterne efekte? Ako to nije slučaj onda država ne treba da subvencioniše sve vrste obrazovanja • U odsustvu državnih subvencija količina visokog obrazovanja ne bi bila efikasna: – zbog nesavršenosti privatnog tržišta kredita (teško je obezbediti kolateral za ljudski kapital) mnogi pojedinci bi odustali od studiranja iako su njihove koristi veći od troškova

Državna intervencija u obrazovanju i raspodela dohotka • Ukoliko je obrazovanje normalno dobro onda tražnja za njim zavisi od nivoa dohotka => siromašniji bi tražili manje obrazovanja i bili bi manje obrazovani • Prema ideji robnog egalitarizma neka dobra moraju biti dostupna svima bez obzira na nivo dohotka – ovo je naročito važno za osnovno i srednje obrazovanje • Državnim subvencijama se sredstva svih poreskih obveznika odobravaju samo nekim građanima (studentima, učenicima) • Kako državna pomoć studentima utiče na jednakost dohodaka? – – • ako studente posmatramo kao deo porodice u kojoj su odrasli stipendije smanjuju nejednakost ako studente posmatramo kao osobe koje će formirati svoje porodice onda odobravanje stipendije može da utiče na povećanje nejednakosti raspodele dohotka U kojoj meri odluka o studiranju zavisi od dobijanje državne pomoći? – Državna pomoć je važna ali su bitni i drugi faktori: sposobnost, porodične vrednosti i dr.

Oblici državne intervencije u obrazovanju • Država: – zakonom propisuje da je određeni nivo obrazovanja obavezan (osnovni, a često i srednji) – najčešće obezbeđuje finansiranje osnovnog i srednjeg obrazovanja i – subvencioniše visoko obrazovanje • Država proizvodi obrazovanje na svim nivoima, ali je njen udeo manji u visokom obrazovanju: – Pozitivni eksterni efekti – Fokus privatnih škola nije na opštem znanju

Da li obrazovanje povećava buduće zarade? • Jedan od ciljeva obrazovanje je povećanje produktivnosti, koje bi trebalo da rezultira u većim zaradama • Ako bi rast rashoda uticao na poboljšanje rezultata na testovima, a ne bi uticao na rast zarada u budućnosti, postavlja se pitanje da li je takvo trošenje novca opravdano? • Rezultati istraživanja pokazuju da rast graničnih rashoda na osnovno i srednje obrazovanje malo utiče na rast zarada (koeficijent elastičnosti iznosi 0, 1 -0, 2) • Uticaj ulaganja na buduće zarade je najznačajniji u slučaju dece koja žive u nepovoljnim okolnostima • Brojna istraživanja ukazuju na to da svaka dodatna godina školovanja povećava zarade za 5 -11% – Prema jednoj teoriji poslodavci visoko obrazovanje posmatraju kao signal talentovanosti neke osobe

Količina svih ostalih dobara Da li državno obrazovanje istiskuje privatno obrazovanje – slučaj 1? cp A x c 0 ii i Javne škole “istiskuju” obrazovanje B ep e 0 Količina obrazovanja

Kooličina ostalih dobara Da li državno obrazovanje istiskuje privatno obrazovanje – slučaj 2? cp A x ii c 0 i Javne škole povećavaju količinu obrazovanja B e 0 ep Količina obrazovanja

Količina ostalih dobara Da li državno obrazovanje istiskuje privatno obrazovanje – slučaj 3? c 0 cp A x ii Javne škole ne menjaju količinu obrazovanja i B ep e 0 Količina obrazovanja

Da li rast državnih rashoda poboljšava kvalitet obrazovanja? • Rezultati obrazovanja – U širem smislu rezultati (poboljšanje kognitivnih veština, unapređenje sposobnosti saradnje, povećanje odgovornosti, bolju informisanost, veće buduće zarade i dr. ) – U užem smislu rezultati (ocena na testovima, evidencije o pohađanju škole, stopi napuštanja škole, stopi produžavanja školovanja, budućim zaradama i dr. ) • Rezultati empirijskih istraživanja: – SAD (60 ih godina) – determinante su porodične prilike i vršnjačko okruženje – SAD (90 ih) – povećanje JR na obrazovanje poboljšava rezultate obrazovanja u nekim razredima i nekim predmetima • Uzrok razlike u rezultatima – razlika u efikasnosti škola

Uticaj strukture troškova obrazovanja na kvalitet obrazovanja • Postoji različite mere za koje se veruje da bi mogle da unaprede kvalitet obrazovanja kao što su: – – – • smanjenje veličine odeljenja smanjenje broja učenika po nastavniku angažovanje nastavnog osoblja s većim iskustvom i višim obrazovanjem povećanje plata nastavnicima obezbeđenje novijih udžbenika i pomagala Ključno pitanje je: koje od navedenih mera imaju najveći granični efekat na rezultate obrazovanja?

Reforme obrazovanja • Eksperimentalne škole – Osnovane su državne eksperimentalne škole (charter schools) koje mogu da eksperimentišu sa različitim metodama obrazovanja i koje imaju određenu nezavisnost u alociranju rashoda i zapošljavanju – …poboljšavaju rezultate • Školski vaučeri – Vaučer se daje porodici kako bi joj se pomoglo da plati školarinu u bilo kojoj kvalifikovanoj školi • Odgovornost škola – Veliki broj saveznih država uveo je praćenje rezultata škola preko standardizovanih testova – Nagrada i kazna – Prednosti i nedostaci

Zadatak (br. 5, str. 164) • Pretpostavite da jedna savezna država razmatra da li da od svih nastavnika u državnim školama zahteva magistraturu, koju trenutno ima samo 40 %. – Istraživač obavlja unakrsnu analizu kako bi uporedio rezultate testova učenika u državi u kojoj nastavnici imaju magistraturu s rezultatima testova učenika u državi u kojoj je nastavnici nemaju. Istraživač je utvrdio da učenici čiji nastavnici imaju magistraturu dobijaju mnogo bolje ocene na standardizovanim testovima. Zašto bi ovakva studija mogla da bude pristrasna? – Sada pretpostavite da je neka druga država obavila eksperiment u koji je uključeno 500 učenika, koji su potom slučajno raspoređeni u odeljenja kojima predaje nastavnik s magistraturom (eksperimentalna grupa), ili u odeljenja čiji nastavnik nema magistraturu (kontrolna grupa). Ovim eksperimentom je utvrđeno da je eksperimentalna grupa postigla značajno bolje rezultate od kontrolne. Koliko su rezultati ovog eksperimenta korisni za donošenje odluke države da li da se zahteva magistarska diploma za sve nastavnike?

Zadatak (br. 6, str. 190) – domaći za danas • Pretpostavimo da država raspravlja o tome da li će danas potrošiti 100 milijardi $ na rešavanje problema koje izazivaju klimatske promene. Prema procenama, ovim bi se izbeglo 700 milijardi dolara $ štete, ali bi se koristi ostvarile tek kroz sto godina. Jedan kritičar ovog predloga kaže da bi bilo mnogo bolje investirati 100 milijardi $ uz prosečan realni prinos od 5% godišnje i te prihode kroz 100 godina iskoristi za saniranje štete od klimatskih promena. – Da li je ovaj kritičar u pravu?