Obrada slika na raunaru fotografije Osnovni pojmovi Slika

Obrada slika na računaru (fotografije)

Osnovni pojmovi Slika se može uneti u računar na više načina: n Prenošenjem slike iz digitalnog foto aparata n Skeniranjem n Kreiranjem u nekom od programa za obradu slika Svaki piksel se u memoriji čuva posebno i pridružuje mu se 1, 2, 3 ili 4 bajta, u zavisnosti od toga sa koliko se boja radi.

Predstavljanje slika u računaru Slike su predstavljene u obliku rastera n Površina slike je podeljena linijama po horizontali i vertikali u mrežu kvadratića – piksela. Svakom pikselu pridruženi su atributi (intenzitet osvetljenja i boja) n Memorija koju zauzima slika zavisi od broja piksela i broja boja koje su na raspolaganju. Nikako ne zavisi od kompleksnosti slike. n Broj piksela predstavlja rezoluciju. Kvalitet slike je bolji što je rezolucija veća. Rezolucija se izražava brojem tačaka po inču (dot per inch -dpi) n

Boje Ako je pikselu pridružen: 1 bajt (8 bita)→ 28 = 256 boja 2 bajt (16 bita) → 216 = 65. 536 boja *High Color* 3 bajt (24 bita) → 224 = 16, 7 miliona boja 4 bajt (32 bita) → 232 = 4, 3 milijarde boja *True Color* (64 bita) → 264 = boja Memorija koju zauzima slika = broj piksela x broj bajtova po pikselu

FORMATI ZA ČUVANJE SLIKA Način na koji je slika sačuvana u fajlu primenom određene tehnike (bez ili sa kompresijom podataka) naziva se FORMAT slike n Formati slika su standardizovani i služe za organizovanje i skladištenje digitalnih slika. n n Kompresija slika- Postoje različite tehnike čuvanja slika u računaru kod kojih se određenim sistemom štedi memorija potrebna za čuvanje slika: – Kompresija redukovanjem podataka – Kompresija bez gubitka podataka – Kompresija sa gubitkom podataka

Kompresija slika n Kompresija slika koristi različite algoritme da smanji njihovu veličinu. Današnji foto-aparati prave slike visoke rezolucije a samim tim i veličina datoteke slike je velika. Na primer: slika koja je slikana aparatom koji ima oznaku 12 Mega. Pixela ima veličinu 36 MB. Da bi se izašlo na kraj sa ogromnom veličinom slika, mnogi formati koriste kompresiju slika.

Tipovi kompresija slika Postoje dva tipa algoritama: n lossles (bez gubitaka) i n lossy (sa gubicima) Tipovi kompresija slika Lossless kompresija vrši smanjivanje veličine slike bez gubitka u njenom kvalitetu. Lossy kompresija odbacuje neke podatke sa slike da bi smanjila njenu veličinu i prostor koji zauzima u memoriji kartice ili kompjutera. Većina ovih kompresija dozvoljava korisniku da odabere nivo kompresije.

Rasterski -bitmap formati BMP – Svaki piksel se čuva posebno sa odgovarajućim brojem bajtova. Nema kompresije, nema gubitka podataka. Uglavnom veliki fajlovi. n GIF (Graphic Interchange Format) – Kompresija bez gubitka podataka, tako što se niz istih piksela čuva kao jedan simbol pomnožen sa brojem ponavljanja. Ovaj format je ograničen na paletu od 256 boja. U jednom GIF fajlu moguće je sačuvati i više slika, koje se mogu prikazivati u sekvencama -animacije n

JPG ili JPEG (Joint Photographers Experts Group) – spada u grupu kompresija sa gubitkom. Zasniva se na osobini ljudskog oka da bolje uočava površine i oblike nego varijacije u boji i osvetljenju. Slika se čuva u crno beloj verziji i delom informacija o boji. Formiraju se blokovi od 8× 8 piksela i izračunava se prosečna vrednost osvetljenja i boje za celu grupu i ova informacija se pamti. daje dobar odnos veličine fajla i kvaliteta slike. n TIFF (Tagged Image File Format)- Koristi se za čuvanje skeniranih fotografija, primenjuje isti algoritam kompresije kao GIF. Kreairane datoteke nisu male kao kod JPEGa ali je zadržan kvalitet slike n

n MPEG (Motion Pictures Experts Group) – oblik kompresije dizajniran za komprimovanje pokretnog videa. Baziran je na JPEG-u, pri čemu se memoriše samo razlika između slika koje se ponavljaju. Primena ove metode omogućava veliki stepen kompresije uz dobar kvalitet slike n PNG (Portable Network Graphics) – zasnovan na GIF-u ali do 30% bolja, kompresija bez gubitaka

Vektorski formati slika n Vektor formati sadrže geometrijski opis slike i takve slike mogu biti prikazane u najboljem mogućem kvalitetu na ekranu nezavisno od rezolucije i veličine. Najpoznatiji formati su SVG, Ai, SWF (Flash)

Grafički programi n Postoji čitav niz raznih grafičkih programa, od onih jednostavnih (kojima je moguće vršiti okretanje ili razmeravanje slike) pa sve do veoma detaljnih programa koji imaju jako detaljne algoritme sa mnogo opcija za rukovanje digitalnom slikom. Poznati rasterski grafički programi su Adobe Photoshop, Corel Photo Paint. . Primer menjanja određene boje, orginalne koja se nalazi na desnoj strani

Grafički uređaji

Skener je ulazni uređaj koji analizira neku fizičku sliku kao što je fotografija, tekst, rukopis ili neki predmet te ga potom pretvara u digitalnu sliku. n Današnji skeneri su mahom desktop skeneri. Skeneri koriste CCD (charge-coupled device) senzore za skeniranje slike. n

Princip rada skenera se zasniva na pretvaranju svetla odbijenog od slike u električne veličine. Slika je izdeljene na piksele, svaki piksel se pojedinačno osvetljava a svetlost se reflektuje prema senzorima koji svetlost pretvaraju u električnu struju. Pretvaranje se svodi na razdvajanje svakog piksela u tri komponente: crvenu (Red), zelenu (Green) i plavu (Blue) n Rezultat skeniranja je RGB slika n Što je veća rezolucija, tj što je više piksela po jedinici površine –slika je kvalitetnija n

Digitalni fotoaparati Danas poznajemo dve osnovne kategorije snimanja fotoaparatom, digitalno i analogno. Analogno je nešto je zasnovano na fizičkoj veličini. Analogni fotoaparati mere svetlost i tu informaciju prenose na film. S druge strane, digitalni se zasniva na digitalnom zapisu, na informaciji o nuli i jedinici. n Digitalni aparati stvaraju sliku pomoću elektronskog senzora. Ovaj senzor je čip koji sadrži milione fotoosetljivih dioda. Svaka od ovih dioda tokom snimanja meri jačinu svetlosti. Na taj način diode stvaraju informacije o boji i prenose ih na memorijsku karticu. Informacije se prevode u neki od formata jednostavnih za očitavanje na kompjuteru. Najčešće digitalni fotoaparati beleže informacije u RAW ili JPG formatu. n

PREDNOSTI vs MANE n n n Memorijska kartica koja ima daleko veći prostor za snimanje od filma za analogni fotoaparat. Imaju mogućnost pregleda snimljenih fotografija na licu mesta. Za štampanje digitalne fotografije potreban je samo štampač Digitalni fotoaparati osim same slike, beleže i podatke o datumu i vremenu snimanja, osvetljenju, blicu. . . i to u okviru samog fajla. Ne služe samo za snimanje fotografija, već i kraćih video zapisa i zvuka. Digitalni aparati koriste baterije i troše ih daleko brže nego analogni. n Fotografije snimljene digitalnim aparatom je lakše izgubiti, nego materijalne fotografije. Digitalne fotografije su često žrtve virusa, loših medijuma koji ih čuvaju- cd, dvd-a. n Ipak, najznačajnija mana digitalnih aparata je njihova nemogućnost praćenja osetljivost filma, pa su i digitalne fotografije slabijeg kvaliteta od analognih. n

Vrste digitalnih fotoaparata n Digitalni aparati se dele na: – kompaktne, – bridge i – DSLR aparate. n Kompaktni digitani foto aparati su najlakši za rukovanje i fokusiranje. Osnovna prednost ovih fotoaparata je njihov džepni format. Ovi fotoaparati se koriste za svakodnevu upotrebu, zgodni su za prenošenje, ali iako im optika nije na zavidnom nivou, pomoću njih je moguće snimiti kvalitetne fotografije. Kompakni fotoaparati imaju mnoge mode-ove snimanja, ugrađen blic, a fotografije snimaju u jpeg formatu.

n Bridge aparati su prelazna varijanta do profesinalnog fotoaparata. Oni izgledom dosta podsećaju na profesionalne, ali snimaju i fotografije daleko većeg kvaliteta od kompaktnih. Obično imaju dosta razvijen optički zoom i pogodniji su za pregled fotografija, jer već njihova veličina uslovljava veći displej za pregled fotografija. Ovi aparati fotogragije snimaju u jpeg ili raw formatu, često imaju dosta opcija i mode-ova snimanja, kako za automatsko, tako i za manualno određivanje parametara snimanja. n Profesionalni fotoaparati su DSLR (digital single lens reflex) aparati. Ovi aparati snimaju fotografije visokog kvaliteta i veoma jasno dočaravaju dubinu fotografije. DSLR aparati su glomazni i teški i nisu namenjeni “turističkom” snimanju, već profesionalnom fotografisanju. Često, DSLR aparati imaju teleobjektive, jake optičke zoomove i mnoge opcije za manuelno podešavanje parametara za snimanje fotografija.

. . . saveti. . . n n n n Danas je digitalni aparat dostigao veliku i jednostavnu upotrebu i svakodnevni smo njegovi korisnici. Nekoliko praktičnih saveta: Pre svega, bitno je oslobađati mesto na kartici. Snimati i nepotrebno brisati kako bismo imali dovoljno mesta za beleženje novih kadrova. Kako bismo uštedeli na novcu, ali i kako ne bismo oštetili aparat, treba koristiti baterije koje se pune. Izbor jeftinih baterija sumnjivih proizvođača loše utiče na fotoaparat. Koristite čitač kartica. Ovako ćete brže i jednostavnije prebacivati svoje slike na kompjuter bez obzira gde se nalazite. Čitači kartica imaju USB priključak i moguće ih je postaviti na bilo koji računar. Veoma važna osobina čitača je njegova mogućnost očitavanja više različitih modela kartica. Gledajte kroz vizir, ne na LCD. Ovakvo kadriranje je daleko preciznije, a uz to manje troši baterije. Iskoristite prednosti digitalnog zapisa, snimajte više varijanti istog motiva i kasnije odaberite najbolje. Smanjite upotrebu blica. I na ovaj način smanjujete potrošnju baterija, ali stvarate i prirodnije boje na fotografiji. Uz to, blic osvetljava predmete koji se nalaze na razdaljini do oko 2 -5 m. Sve što se nalazi u pozadini izgleda kao crna neprirodna pozadina.

Memorijske kartice n Compact. Flash n Smart. Media n Multimedia. Card n Memory Stick n Microdrive n Mini. SD n Mikro. SD. . .