Obrada slika i formati Obrada grafike danas je

Obrada slika i formati

• Obrada grafike danas je jedan od najčešćih oblika upotrebe računara • Upravo grafički sadržaji, odnosno slike, ilustracije, fotografije i slično značajno doprinose popularnosti računara. Jednostavno rečeno svi ljudi radije promatraju bogato ilustrovane sadržaje nego suvoparni tekst.

Na Primer 3: )

• Treba znati da obrada slike na računaru nije namenjena samo pripremi sadržaja koji će korisnik videti na računaru – Izrada štampanih materijala – Ilustracija – Različite informacije na televiziji

Slika podrazumeva: • Simbole - ukrasni grafički elementi i drugi detalji koji se koriste za ukrašavanje teksta, odnosno koji čine svojevrsnu osnovu za pripremu složenijih grafičkih sadržaja. • Ukrasne natpise - jednostavni crteži, geometrijski simboli, zaštitni znakovi proizvoda i firmi i slično • Fotografije - slike i druge ilustracije kod kojih nema jasnih površina iste boje

Podela računarske grafike • Računarsku grafiku delimo na dve kategorije: – Rastersku (bitmape) i – Vektorsku

Rasterska grafika • zvana i bitmapa – koristi mrežu boja (piksela), koje predstavljaju sliku • Svakom pikselu pridružena je boja te lokacija. Fotografije i digitalne slike najčešće se prenose u obliku bitmapa jer one mogu sadržati razne nijanse boja i senki. Rezolucija bitmape govori nam koliko ta bitmapa ima piksela, što je uvek fiksan broj. Zato bitmape mogu izgubiti detalje ukoliko im se menja veličina ili ukoliko se ne štampaju na onoj rezoluciji na kojoj su napravljene. Bitmape su idealne za prikazivanje fotografija. Ukoliko ih jako povećamo, rubovi slika mogu izgledati nazubljeni.

Rasterski programi • Photoshop • GIMP • Adobe Fireworks • Inkscape • Pixelmator

Vektorska grafika • Slika ili crtež sastavljeni od linija i krivulja definisanih vektorima • Vektori prikazuju sliku prema njenim geometrijskim karakteristikama. • Krug, ili bilo koji drugi objekt se može pomerati, menjati veličinu ili boju bez gubitka na kvalitetu slike. • Vektorske slike nemaju određenu rezoluciju što znači da im možemo menjati veličinu ili ih štampati na bilo kojoj rezoluciji bez gubitka detalja slike. • Vektorska grafika najčešće je dobro rešenje za slike kojima često moramo menjati veličinu, a da detalji i dalje ostanu. Kao primere možemo navesti fontove ili logoe preduzeća, a za prikaz i obradu geografskih podataka koriste se posebni programi (GIS-geografski informacioni sistemi)

Vektorski programi • Corel. Draw • Adobe Ilustrator • Open. Office Draw • ACD Canvas

Uporedjivanje rasterskih i vektorskih formata zapisa Bitmape (rasterska grafika) su idealne za prikazivanje fotografija. Ukoliko ih jako povećamo, rubovi slika mogu izgledati nazubljeni. Vektorska grafika služi za čuvanje slika koje se sastoje od jasnih linija, kao na ilustracijama ili logoima, geografske karte itd. Slike se mogu prikazivati u bilo kojoj veličini ili se mogu štampati na bilo kojoj rezoluciji

Programi za arhiviranje i jednostavnu obradu • ACD See • Picasa • Photoscape • Irfan. View

Formati za čuvanje slika • Kompresija ili sažimanje slika proces je smanjivanja kvaliteta prikaza kako bi smanjili veličinu datoteke u kojoj je sama slika zapisana. • Postoje dve metode sažimanja slika: lossless ili losy.

• Sažimati podatke lossless metodom znači da ćemo dobiti manju datoteku ali da će sama slika ostati nepromenjena. • Losy metodom se smanjuje broj detalja na slici i to najčešće onih detalja koje ljudsko oko ne može ni primetiti.

Formati • GIF Koristi LZW metodu sažimanja. Za zapis boje koristi 8 bitova što znači da može raditi samo sa 256 različitih boja, a to mu je i najveći nedostatak te razlog zašto se danas retko koristi. Ostale karakteristike su mu da podržava prozirnu podlogu. Iako koristi lossless metodu sažimanja, gif je ipak lossy format te veličinu datoteke možemo smanjivati smanjujući broj detalja.

• JPEG – Danas je najpopularniji format. Podržava RGB, CMYK i grayscale zapise boja. – Koristi 24 bita za zapis boje svakog piksela što znači da zadržava sve informacije o bojama u RGB slici ali, kako bi sažeo datoteku, odbacuje određene detalje. – Što veći stupanj kompresije odredimo to će slika postati lošija, a datoteka manja. Što je stupanj kompresije manji slika je kvalitetnija, a datoteka veća. – Nedostak jpeg-a je to što smanjuje oštrinu slike pa nam zato nije pogodan za čuvanje slika koje imaju puno oštrih linija, kao što su na primer ilustracije ili logoi.

• R-red • G-reen • B-lue • • C-yan M-aganta Y-ellow blac-K

• PNG – Dve verzije: PNG-8 i PNG-24 – Png-8 koristi samo 8 bita za zapis boje jednog piksela. Png-8 ne koristi samo LZW metodu sažimanja nego kombinuje više njih pa datoteke mogu biti i do 30% manje od GIF-a. – Png-24 korisiti 24 bita za zapis boje pa se on već koristiti i za zapisivanje fotografija. Poput jpeg formata čuva širok opseg boja i fine varijacije osvjetljenja i nijansi, a isto tako čuva oštrinu detalja poput gif-a. Podržava i prozirne podloge i to 256 nivoa prozirnosti. Sve to ga čini možda i najboljim formatom zapisa slike. Međutim retko se koristi jer ga još uvek ne podržavaju svi web pretraživači.

• TIFF (Tagged Image File Format) – format koji koristi lossless kompresiju podataka ali istovremeno uspeva da sačuva kvalitet slike. TIFF daje prilično male datoteke sa obzirom na kvalitet koji pruža. Pod licencom je kompanije Adobe Systems, . Koristi se uglavnom za skeniranje, faksiranje i kao format za snimanje slika u digitalnim fotoaparatima. Prednost formata u odnosu na BMP format je to što zauzima manje memorije, a u odnosu na JPEG format kvalitet slike.