Obrada rezanjem Reim obrade struganjem Pribor za stezanje

Obrada rezanjem Režim obrade struganjem Pribor za stezanje i oslanjanje Miroslava Stevanović

Pri poprečnoj obradi na specijalnim strugovima za poprečnu obradu, sa kontinualnom promenom brojeva obrtaja, brzina rezanja je konstantna do prečnika d. U tom slučaju režim obrade je određen: korakom S i rasponom brojeva obrta nmin − nmax, pri čemu je: nmin = f (D) i nmax = f (d).

Zakonitosti promene parametara kretanja Broj obrta alata ili predmeta obrade: je funkcija brzine (V) i prečnika alata ili predmeta obrade (D). Jedna te ista vrednost brzine rezanja V, pri različitim vrednostima prečnika, se može ostvariti samo različitim brojevima obrta alata ili predmeta obrade. Kako se prečnik kontinualno menja u granicama Dmin - Dmax, to se utvrđena brzina rezanja može ostvariti prenosnicima sa kontinualnom promenom broja obrta u granicama nmin - nmax. Kontinualnih (mehaničkih) prenosnika ima malo i sreću se najčešće u laboratorijskim uslovima, jer je njihova konstrukcija i izrada veoma složena, a cena visoka. Međutim, pojavom frekventnih regulatora nove generacije primena električnih kontinualnih prenosnika postaje dominantna.

Većina obradnih sistema (mašina) ima prenosnike sa stupnjevitom promenom broja obrta. Prenosnici sa stupnjevitom promenom mogu biti sa: aritmetičkom, geometrijskom, dvostrukom geometrijskom i logaritamskom promenom. Najčešće se koristi geometrijska promena. To je promena broja obrta koju karakteriše konstantan odnos dva susedna broja obrta: Odnos brojeva obrta (koraka ili brzina pomoćnog kretanja) se naziva geometrijskim faktorom promene prenosnika mašine ϕ. Za unifikaciju i standardizaciju mašina i prenosnika za glavno i pomoćno kretanje koriste se standardne vrednosti brojeva obrta i parametara pomoćnog kretanja. Standardne vrednosti se formiraju za geometrijsku promenu korišćenjem osnovnog reda zasnovanog na geometrijskom faktoru promene prenosnika: Na osnovu navedenih vrednosti geometrijskih faktora promene formiraju se tabele standardnih vrednosti brojeva obrta i koraka. I osnovni I izvedeni redovi ukazuju na niz vrednosti brojeva obrta i koraka, formiran tako da odnos dve susedne vrednosti bude konstantan i odgovara geometrijskom faktoru promene prenosnika.

Korak u obradi struganjem Izbor koraka u obradi struganjem obuhvata: • proučavanje proizvodne operacije, • izbor preporučene vrednosti koraka i • proveru i konačni izbor koraka. Provera koraka se izvodi primenom četiri kriterijuma i to obzirom na: • otpornost drške strugarskog noža, • uslove nastanka strugotine, • kvalitet obrađene površine i • stabilnost predmeta obrade.

Brzina rezanja u obradi struganjem predstavlja obimnu brzinu predmeta obrade. Definisana je za maksimalnu vrednost prečnika obrade D. Izbor brzine rezanja se ostvaruje na bazi: preporuka (približan izbor) ili proračuna. Približan izbor brzine rezanja se izvodi na osnovu preporuka proizvođača alata ili literaturnih podataka (tabela) datih u zavisnosti od vrste materijala predmeta obrade i alata i drugih parametara obrade (dubine rezanja, koraka), rezne geometrije alata i sl. Proračun (provera) brzine rezanja se izvodi s obzirom na iskorišćenje: postojanosti alata i snage mašine. Sa porastom dubine rezanja vrednost brzine rezanja opada. Sa porastom koraka vrednost brzine rezanja opada. Sa porastom postojanosti alata i tvrdoće materijala predmeta obrade vrednost brzine rezanja opada.

Postojanost alata je vreme neprekidnog rezanja između dva oštrenja ili dve zamene alata. Izražava se u vremenskim jedinicama, mada se koriste i veličine kao što su: pređeni put alata, broj obrađenih komada, zapremina skinute strugotine, površina obrađena u toku procesa rezanja i sl. Postojanost alata zavisi od velikog broja parametara: režima rezanja, geometrije alata, materijala predmeta obrade i alata, vrste i načina dovođenja SHP, vrste proizvodne operacije, postupka obrade, vrste rezanja (prekidno ili neprekidno), dinamičkih pojava u procesu itd. Pri optimalnoj geometriji alata i konstantnim uslovima obrade osnovni parametri uticajni na postojanost alata su korak, brzina i dubina rezanja.

Pribor za stezanje i oslanjanje Pribori su dopunski uređaji koji se koriste pri obradi, montaži i kontroli delova, sklopova i proizvoda. U toku izvođenja procesa obrade i realizacije pomoćnih operacija, pribori se koriste za pozicioniranje i stezanje predmeta obrade i alata. Univerzalna glava za stezanje sa tri (četiri, retko dve) čeljusti je standardni pribor strugova. Služi za stezanje okruglih a često i prizmatičnih delova. Razlikuju se po stepenu univerzalnosti, konstrukciji mehanizma za samocentriranje i stezanje. Postoje i druge konstrukcije univerzalnih glava, sa ručnim i mehanizovanim (pneumatskim, hidrauličnim ili elektromehaničkim) stezanjem.

Stezna ploča se koristi za stezanje delova nepravilnog oblika, ploča, delova složenog oblika i dr.

Šiljci se koriste za pozicioniranje i stezanje cilindričnih delova većih dužina (odnos dužine i prečnika L/d iznad 4 do 10) na strugovima. Delovi se pozicioniraju i oslanjaju sa jedne ili obe strane, primenom nepokretnih (neobrtnih) ili pokretnih (obrtnih) šiljaka. Oslanjanju na šiljke prethodi izrada središnjih gnezda na delovima.

Obrtači (srca) služe za prenos obrtnog kretanja sa glavnog vretena na predmet obrade, kod pozicioniranja pomoću šiljaka.

Linete se koriste za oslanjanje predmeta obrade u toku rezanja sa ciljem sprečavanja i smanjenja deformacija dužih delova (savijanja, odstupanja od prečnika i oblika obratka), nastalih dejstvom spoljašnjih sila (sila i otpora rezanja, sopstvene mase i sl. ). Dva osnovna tipa lineta su: pokretne i nepokretne.