Obnovljivi izvori energije ENERGIJA TALASA PLIME I OSEKE

Obnovljivi izvori energije ENERGIJA TALASA, PLIME I OSEKE Olivera Tasić

Saznaćete: • Šta je to energija talasa? 3 • Šta je to energija plime i oseke? 12 • Kako se vrši pretvaranje u električnu energiju?

ENERGIJA TALASA v To je oblik transformisane sunčeve energije koja stvara stalne vetrove na nekim delovima Zemlje v Ukupna energija talasa je procenjena na 2 -3 miliona MW. v Eksploatacija za proizvodnju el. energije počinje krajem 19. veka v Pogodn a područj a za korišćenje : Škotska, K a Afrika, Au nada, južna stralija, se verne obale SAD -a v Tek 2008. godine, postavljena je prva ozbiljnija eksperimentalna elektrana u Portugaliji povratak

Elektrane na talase, na morskoj obali Princip rada: Energija talasa se pretvara u strujanje vazduha, vazduh pokreće turbinu, a ona pokreće generator.

TI: S O N PRED ja n d a r g la o ša iz r t k n a o L ik • e j n a v ran rža b d o o k e u l š • Lak u služiti kao jeni od o g v o d o M u s • ri o t a r e e • Gen morske vod NEDO STACI : • Uslo vljenos t blizin kopna om (u bliz ini oba le, talasi s l a be) • Mal i iskoriš stepen ćenja t urbine

Primeri elektrana na talase, na obali MUTRIKU, prva komercijalna elektrana u Španiji, 300 KW Islay LIMPET u Škotskoj, 500 KW

Elektrane na talase, na otvorenom moru Neke od korišćenih tehnologija: Atenuatori talasa- Pelamisi § Polupotopljeni, zglobno vezani cilindri § Pod uticajem talasa, energija zglobnog savijanja se koristi za pogon hidrauličnih pumpi § One pokreću generator § Više uređaja se povezuje, i podvodnim kablom, energija transportuje na kopno § Potrebna visina talasa: min. 1 m, a za postizanje nominalne snage, 5 m do 6 m

Plutajuće bove- Point apsorbers § Sastoje se iz komponenata koje se pod dejstvom talasa kreću translatorno § Ta mehanička energija se pretvara u električnu § Potrebna visina talasa je 1, 5 m do 7 m § U slučaju prevelikih talasa sistem se automatski zaustavlja § Podvodna podstanica omogućuje električno povezivanje više bova na zajednički energetski kabl

Posebno izgrađeni brodovi s ugrađenim turbinama Komore sa oscilujućim vodenim stubom • talasi izazivaju kretanje vazduha, turbine i generatora • u plitkim vodama se fiksiraju za morsko dno • u dubokim vodama, postrojenja su usidrena • mogu se medjusobno energetski povezivati

PREDNOSTI: tivost s i r o k s i a j l o B • ijala c n e t o p g o n s a l a t a v i ž o l o p s a r a ć e • V ne a r t k e l e a z a n i š r pov • Veća snaga NEDO STAC • Man I: ja pouz danost korozi usled vne i m ehanič nepred ki vidive • Pren o os ene koline rgije d o korisn ika • Već a cena gradnj e

Primeri elektrana na talase, na otvorenom Port Kembala- istočna Australija 2, 5 MW Port Macdonnel- južna Australija 1 MW Agucadora- Portugalija 2, 25 MW

v Plima je izdizanje, a oseka spuštanje nivoa vode u morima i okeanima v Plima nastaje na površini okrenutoj mesecu, a slabija, na suprotnoj strani Zemlje v Razlog nastanka plime je privlačna gravitaciona sila Sunca i Meseca (veća je 2, 5 puta) v Postoji oko 40 lo kacija pogodnih v Uslov z za plimne elektra ne a uspešan rad plimn elektrane e je razlika između nivoa plim e i oseka najmanje 5 m v U 11. v eku, brita nski mlin su koristi ari li ovu ene rgiju za pokretan je svojih mlinova povratak

Konvencionalne elektrane na plimu i oseku § Na ulazu u zaliv se postavlja brana § U toku plime, zaliv se puni § Kad plima dostigne maksimum, vrata se zatvaraju § Kada nastupi oseka, turbinska vrata se otvaraju i proizvodi se energija § I punjenje zaliva može da se vrši preko turbina, pa se i tada proizvodi energija, što je manje efikasno, ali je isporuka energije ravnomernija

PREDNOSTI: kat • Ne stvara efe staklene bašte • Nema otpada ene se m e v e č e s e m • i mogu predvidet NEDO STAC I: • Vel ik • Uni i početni troš štavan kovi j e životn staništ ih a r i b a • Dne vno m i ptica ogu ra samo 1 diti 0 do 1 2 sati

Primeri konvencionalnih elektrana na plimu i oseku Shiwa u Južnoj Koreji- 254 MW La Rance u Francuskoj- 210 MW Eksperimentalna postrojenja u Škotskoj, Rusiji i Kini

Nekonvencionalne elektrane na plimu i oseku o Rad je u principu isti kao kod vetroelektrana. o Kao fluid, umesto vazduha, služi voda. o Turbine se postavljaju na dubini 20 -30 m, gde su jake morske struje o Daju 3 -4 puta veću snagu od konvencionalnih o Ekološki prihvatljivije Vrste turbina: § Oscilirajuće ( kretanje se pomoću hidraulike pretvara u el. en. ) § Turbine sa vodoravnom osom § Turbine sa vertikalnom osom § Turbine sa venturijevim efektom ( ubrzava se voda kroz turbinu)

Primeri nekonvencionalnih elektrana na plimu i oseku Projekti: Kvasalundski kanal 300 KW Devonski kanal 300 KW

ZAKLJUČAK § Mora i okeani imaju veliki energetski potencijal, koji se danas premalo koristi § Smanjenjem cene izgradnje postrojenja i povećanjem stepena iskorišćenja, ova energija može postati ravnopravna sa ostalim obnovljivim izvorima § Ovi izvori energije se ne mogu ravnomerno koristiti u svim delovima sveta

LITERATURA: http: //www. izvorienergije. com/obnovljivi_izvori_energije. html http: //www. cefix. rs/projekti/znanje-podeli-nagradu-osvoji/item/977 -energija-plimei-oseke www. fer. unizg. hr/_. . . /ORIZO_Prezentacija 5_050. . . http: //powerlab. fsb. hr/enerpedia/index. php? title=ENERGETSKE_TRANSFORMACIJE# Elektrane_na_plimu_i_oseku http: //www. nezavisne. com/nauka-tehnologija/nauka/Struja-iz-morskih-talasa 107271. html www. maturski. org/FIZIKA/Fizika/ENERGIJA%20 OKEANA. docx